Hronologija saznanja

Hronologija saznanja
od 30.000. godine g.p.n.e. do 1. godine n.e.

Oko 30.000 g.p.n.e. – Ljudi iz paleolita u zapadnoj Evropi i na teritoriji današnje Francuske beleže brojeve na kostima uginulih životinja.

Oko 25.000 g.p.n.e. – Koriste se prvi geometrijski planovi.

Oko 5.000 g.p.n.e. – U Egiptu se koristi decimalni sistem brojeva.

Oko 4.000 g.p.n.e. – U Vavilonskim gradovima i Egiptu koriste se prvi kalendari.

Oko 3.400 g.p.n.e. – U Egiptu se javljaju prvi simboli brojeva, proste prave linije.



Oko 3.000 g.p.n.e. – Na srednjem Istoku i u zoni Mediterana se razvija računaljka, abakus. Donekle sličan tip se već koristi u Kini.

Oko 3.000 g.p.n.e. – U Egiptu u upotrebi hijeroglifski brojevi.

Oko 3.000 g.p.n.e. – Vavilonci počinju sa upotrebom heksagezimalnog sistema brojeva za beleženje financijskih transakcija. To je mesni sistem vrednosti, bez nule.

Oko 2770 g.p.n.e. – Koristi se Egipatski kalendar.

Oko 2.000 g.p.n.e. – Stari Indusi, Harapani, usvajaju jedinstven sistem težina i zapremina.

Oko 1.950 g.p.n.e. – Vavilonci rešavaju kvadratne jednačine.

Oko 1.900 g.p.n.e. – Napisan tzv Moskovski papirus (poznat i kao papirus Goleniščeva). U njemu se nalaze detaljni opisi 25 problema egipatske geometrije.

Oko 1.850 g.p.n.e. – Vavilonci rešavaju Pitagorinu teoremu.

Oko 1.800 g.p.n.e. – Vavilonci koriste tablicu množenja.

Oko 1.750 g.p.n.e. – Vavilonci rešavaju linearne i kvadratne algebarske jednačine i prave tablice kvadratnih i kubnih korenova. Koristeći Pitagorinu teoremu i matematiku, šire znanja iz astronomije.

Oko 1.650 g.p.n.e. – Napisan Rhind[1] papirus (poznat i kao 'Ahmesov papirus'). Iz njega se vidi da su egipatski matematičari razvili mnoge tehnike ba bi rešavali probleme. Množenje se baziralo na mnogostrukom dupliranju, a delenje na uzastopno polovljenje.

Oko 1.360 g.p.n.e. – U Kini počeo da se koristi decimalni brojni sistem bez nula.

Oko 1.000 g.p.n.e. – Kinezi koriste računske table za računanje.

Oko 800 g.p.n.e. – Indus Baudhayana piše jednu od najranijih Sulba–sutri.

Oko 750 g.p.n.e. – Indus Manava piše Sulba–sutre.

Oko 600 g.p.n.e. – Apastamba piše najinteresantniju Sulba–sutru sa stanovišta matematike.

575 g.p.n.e. – Tales iz Mileta donosi vavilonska matematička znanja u Grčku. Koristi geometriju da bi rešio probleme kao što su visina piramide ili udaljenost broda od obale.

Oko 540 g.p.n.e. – U Kini se koristi merni štap.

530 g.p.n.e. – Pitagora sa Samosa se seli u grad Croton u Italiji i tamo podučava matematiku, geometriju, muziku i reinkarnaciju.

Oko 500 g.p.n.e. – U Vavilonu koriste seksagezimalni numerički sistem za izračunavanje i predviđanje pozicija Sunca, Meseca i poznatih planeta.

Oko 500 g.p.n.e. – Paninijev[2] rad na sanskritskoj gramatici predstavlja predhodnicu moderne zvanične teorije jezika.

Oko 465 g.p.n.e. – Hippasus iz Metapontuma piše o "sferi od 12 petougaonika", koja mora da predstavlja dodekaedar.

Oko 450 g.p.n.e. – Grci počinu da koriste pisane brojeve.

Oko 450 g.p.n.e. – Zenon iz Elea (oko 495 g.p.n.e. – oko 430 g.p.n.e.), predstavlja svoja 4 paradoksa.

Oko 440 g.p.n.e. – Hippocrates iz Kiosa (oko 470–410 g.p.n.e.) piše svoje "Elemente geometrije", koji predstavljaju prvu zbirku geometrijskih elemenata. Skoro 100 godina kasnije Euklid će je koristiti kao model za svoje znamenite "Elemente". Merio kvadraturu Mesečevog srpa.

Oko 430 g.p.n.e. – Sofista Hipias iz Elisa, sa Peloponeza, otkriva specijalnu krivu, kvadratiks, pomoću kojeg je radio podelu ugla na tri dela i kvadraturu kruga.

Oko 425 g.p.n.e. – Theodorus iz Kirene je pokazao da su određeni kvadratni korenovi iracionalni brojevi. To je bilo poznato i pre ali se ne zna ko je prvi ukazao na to.

Oko 400 g.p.n.e. – Pišući klinastim pismom Vavionci koriste simbol da izraze prazno mesto u svojim brojevima. Nema indikacija da su taj prostor na bilo koji način smatrali cifrom.

387 g.p.n.e. – Platon (oko 427-347 g.p.n.e.) osniva Akademiju u Atini.

Oko 375 g.p.n.e. – Pitagoreanac Archytas iz Tarenta (oko 128 – 350 g.p.n.e.), Platonov prijatelj, razvija mehaniku. Proučava 'klasičan problem' udvostručavanja kocke i korišćenje matematičke teorije u muzici. Konstruiše prve 'automatone': mehaničku pticu i dečiju igračku zvečku. Smatrao da je kosmos beskonačan.

Oko 360 g.p.n.e. – Eudoxus iz Knida razvija teoriju proporcija i 'metod iscrpljivanja', ranu formu integralnog računa.

Oko 340 g.p.n.e. – Aristaeus iz Kirene piše pet knjiga koje se tiču konusnih preseka.

Oko 330 g.p.n.e. – Autolycus iz Pitane piše "O pokretnim sferama" u kojima proučava geometriju lopte. Delo je pisano kao astronomski tekst.

Oko 320 g.p.n.e. – Eudemus sa Rodosa (oko 350–320 g.p.n.e.) piše "Istoriju geometrije[3]". Prvi istoričar matematike.

Oko 300 g.p.n.e. – U svom delu Stoicheion ("Elementi") Euklid pruža sistematski razvoj geometrije. Objavljuje zakon refleksije u sabranom delu Catoptrica.

Oko 290 g.p.n.e. – Aristarchus sa Samosa koristi geometrijski metod da izračuna udaljenost Meseca i Sunca od Zemlje. Predpostavljo je i da se Zemlja okreće oko Sunca.

Oko 290 g.p.n.e. – Napisana kineska klasika "Chou[4] pei suan ching".

Oko 250 g.p.n.e. – U knjizi "O loptama i valjcima" Arhimed iz Sirakuze nam daje formule za izračunavanje zapremina lopti i valjaka. U "Merenjima kruga" daje približnu vrednost broja p kao i način njegovog dobijanja. U "Plutajućim telima" daje osnove hidrostatike i svoj zakon danas poznat kao Arhimedov. Piše knjige o dvo– i trodimenzionalnoj geometriji, proučava spirale, krugove i lopte. Njegove ideje su daleko ispred njegovih savremenika, a uključuju i ranu formu integralnog računa.

Oko 235 g.p.n.e. – Eratosthenes iz Kirene sa zadivljujućom tačnošću izračunao obim Zemlje, sa vrednošću koja je samo 6% veća od stvarne.

Oko 230 g.p.n.e. – U svom delu "O konkoidnoj krivoj" Nicomedes (oko 280–210 g.p.n.e.) piše o otkriću svoje krive, tzv. 'školjke' ili Nikomedesove konkoide, u okviru rešavanja problema dupliciranja kocke i deljenja ugla na tri dela.

Oko 230 g.p.n.e. – Eratosthenes iz Kirene razvija svoju tablicu za iznalaženje svih prostih brojeva.

Oko 225 g.p.n.e. – Apollonius iz Perga (262–190 g.p.n.e.), danas u Anadoliji, piše svoje "Konike", u kojima se prvi put pominju termini parabola, hiperbola i elipsa.

Oko 200 g.p.n.e. – U delu "Vatreno ogledalo" Diocles iz Karistosa (oko 240–180 g.p.n.e.) je napisao zbirku od 16 najčešćih geometrijskih pravila kod konusnih preseka. Konstatovao da površina koja sakuplja sunčeve zrake u jednu tačku mora biti parabolična. Tražio rešenja za takvo sabirno ogledalo čija će žiža da se kreće zajedno sa Suncem, što je imalo uticaja na konstruisanje sunčanih satova.

Oko 190 g.p.n.e. – Kineski matematičari počinju da koriste eksponente broja 10.

127 g.p.n.e. – Hipparchus iz Nikeje otkrio pojavu precesije prolećne ravnodnevice i izračunao dužinu godine sa greškom manjom od 6,5 minuta od stvarne vrednosti. Njegov astronomski rad se smatra kao rana forma trigonometrije.

Oko 150 g.p.n.e. – Hypsicles piše svoj "Izlazak zvezda". Tu je prvi put zodijak podeljen na 360 stepeni.

Oko 100 g.p.n.e. – Kineski matematičari prvi put uvode negativne brojeve.

Oko 1 g.n.e. – Kineski matematičar Liu Hsin koristi decimalni razlomak.



astronomija.