|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Ivan Turgenjev Uto 30 Jul - 20:28 | |
| Иван Сергејевич Тургењев (рус. Ива́н Серге́евич Турге́нев, Орел, 9. новембра 1818 — Буживал, 3. септембра 1883) је био руски књижевник и аутор драма. Његово дело Очеви и деца сматра се једним од најважнијих романа у 19. веку. У њему је први пут дефинисао појам нихилизам коме је супротставио „позитивног хероја“. Осим тога познат је и по збирки припиведака Ловчеви записи која је први пут штампана 1852. Иван Тургењев је рођен у богатој земљопоседничкој породици 1818. Првих 9 година живота провео је на имању своје мајке Спаскоје-Лутовиново у Орелској губернији. Богати родитељи су му обезбедили добро образовање. Школовао се код куће, а касније у интернату у Москви. Почео је да студира филологију 1833. на Универзитету у Москви, студије је наставио у Санкт Петерсбургу (1834 — 1837) и Берлину (1838 — 1841). После повратка у Русију 1841. почео је да ради као чиновник у министарству спољних послова у Санкт Петерсбургу. Тај посао је напустио после две године да би се посветио литерарном раду. Тургењев је одбацивао политички радикализам који су подједнако исказивали критичари и поборници царског режима, али је био разочаран репресивном унутрашњом политиком цара Николаја I. Активно је исказивао своје противљење кметству, што је показао и када је наследио родитељско имање 1850. Тада је ослободио све кметове, а после званичног укидања кметства 1861, помогао је еманципацију и економски положај кметова на своме имању. Државна власт није са симпатијама гледала на његове отворено изнете ставове. Ухапшен је у мају 1852. и провео је две године заточен на породичном имању. Разлог је био чланак посвећен преминулом Гогољу којим је заобишао званичне цензоре. Одбојност ка преовладавајућем политичком стању у Русији била је разлог што је много година провео у иностранству. Коначно је емигрирао 1861, прво у Баден-Баден (до 1870), а касније у Париз, где је живео до смрти. У Русију се враћао повремено у посебним приликама. Wiki Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Uto 30 Jul - 20:29 | |
| “Dosta je... trebam da se ostavim tumaranja i zanošenja, treba da se obuzdam; Vrijeme je da stisnem glavu sa obje ruke i naredim srcu da ćuti. Neću više da se predajem slatkom blaženstvu nejasnih, ali zanosnih osjećaja. Šta imam od toga što se upravo sada večernje rumenilo sve šire i sve crvenije razlijeva nebom, kao da ga raspaljuje neka strast, koja sve pobjedjuje? Šta imam od toga što je na dva koraka od mene, usred večernje tišine, sjaja i miline, odjednom zapjevao u rosnoj dubini nepokretna žbuna, slavuj, tako čarobnim glasom kao da prije njega nije na svijetu bilo slavuja, pa on prvi zapjevao prvu pjesmu o prvoj ljubavi?....Sve je to već bilo, bilo i ponavljalo se i ponavlja se tisuću puta, pa kad pomisliš da će se sve to nastaviti tako kroz cijelu vječnost, kao po naredbi, po zakonu, bude ti čak i krivo! Da…bude ti krivo!”
I.Turgenjev Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 15 Mar - 10:39 | |
| KAD MENE NE BUDE Kada mene ne bude, kada se sve što sam bio ja raspe u prah – o ti, moja jedina prijateljice, o ti, koju sam tako jako i tako nježno volio, ti, koja ćeš me zacijelo nadživjeti – ne dolazi na moj grob... Što ćeš ondje? Ne zaboravi me... Ali i ne sjećaj me se sred svakodnevnih briga, zadovoljstava i potreba... Ja ne želim ometati tvoj život, ne želim priječiti njegov mirni tok. Ali u časovima samoće, kada te obuzme ona stidljiva i bezrazložna sjeta, tako poznata dobrim srcima, uzmi jednu od naših najmilijih knjiga i nađi u njoj one stranice, one retke, one riječi od kojih su nam ponekad odjednom – sjećaš se? – oboma udarale na oči slatke i nijeme suze. Pročitaj ih, sklopi oči i pruži mi ruku... Nenazočnom prijatelju pruži ruku svoju. Ja je neću moći stegnuti svojom rukom; ona će ležati nepomična pod zemljom, ali sada mi godi misao da ćeš možda na svojoj ruci osjetiti lagan dodir. I prikazat će ti se moj lik, a ispod sklopljenih vjeđa tvojih poteći će suze, slične suzama kakve smo nekoć, opijeni Ljepotom, zajedno ronili, o ti, jedina moja prijateljice, o ti, koju sam volio tako snažno i tako nježno! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 15 Mar - 10:40 | |
| Iz romana "Očevi i deca" - Znaš, brate čega sam se setio? Jednom sam se s pokojnom majkom posvađao, vikala je na mene, nije me htela ni čuti... Na kraju sam joj rekao: vi me ionako ne možete razumeti, jer mi pripadamo, rekoh, različitim generacijama. Ona se strašno uvredila, a ja sam pomislio: što se tu može? Pilula je gorka, ali je mora progutati. A evo, sad smo mi došli na red, i naši naslednici mogu nama isto tako reći: vi niste naša generacija, i progutajte sada tu pilulu." " - Odgoj? - prihvati Bazarov. - Svaki čovek mora sam sebe odgajati - pa makar, evo, kao ja, na primer. A kad je reč o vremenu, zašto bih ja o vremenu zavisio? Neka ono radije zavisi od mene. Ama, sve ti je to brate nedisciplina, duševna pustoš! I kakvi su to tajanstveni odnosi između muškarca i žene? Mi filozofi znamo kakvi su to odnosi. Proučimo samo anatomiju oka: otkud ti tu nekakav, kao što si rekao, zagonetni pogled? Sve ti je to romantika, besmislica, trulež, umetnost. Idemo radije promatrati kukca." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 15 Mar - 10:40 | |
| MOJE DRVEĆE
Primio sam pismo od negdašnjeg druga sa sveučilišta, bogatog vlastelina, aristokrata. Pozvao me na svoje imanje. Znao sam da je već dugo bolestan, slijep, uzet, da jedva hoda... Uputio sam se k njemu. Zatekao sam ga u jednom drvoredu njegova prostranog parka. Umotan u bundu – a bilo je ljeto - oronuo, zgrbljen, sa zelenim sjenilom iznad očiju, sjedio je u malim kolicima, koja su odostraga gurala dva lakaja u bogatim livrejama... - Dobro došli – izustio je grobnim glasom – na moju djedovinu, u sjenu mog stoljetnog drveća! Nad njegovom se glavom, kao šator, dizao golem, tisućgodišnji hrast. A ja sam pomislio: «O čuješ li, tisućgodišnji dive? Polumrtvi crv koji puže oko tvog korijenja naziva te svojim drvetom!» Ali uto naleti vjetrić i, lagano šumeći, nestane u gustoj krošnji gorostasa... I meni se pričinilo da je stari hrast dobroćudnim i tihim smijehom odgovorio i na moju misao – i na hvalisanje bolesnika.
Poslednji put izmenio Esti dana Čet 18 Jun - 8:18, izmenio ukupno 2 puta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 15 Mar - 10:41 | |
| Prva ljubav" (zbirka pripovedaka) "Pale su i poslednje pregrade - i naša ljubav se tako smirila, tako produbila, tako je bez ikakva traga nestalo svake podvojenosti da ne želimo čak ni da prozborimo ni reč, ni da izmenimo pogled....Želimo samo da dišemo, dišemo zajedno, da živimo zajedno, da budemo zajedno... pa čak i da ne znamo da smo zajedno..." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 15 Mar - 10:42 | |
| BEZ GNEZDA Što ću sa sobom? Čega da se prihvatim? Ja sam kao osamljena ptica bez gnijezda. Nakostriješena, sjedi ona na goloj suhoj grani. Odvratno joj je ostati... a kamo da poleti? I evo, ona širi krila – i hita u daljinu plahovito i ravno kao golub u strahu ped jastrebom. Neće li se negdje naći kakav zelen, udoban zakutak, neće li negdje moći, barem privremeno, saviti kakvo gnjezdašce? Ptica leti, leti i pozorno gleda u nizinu. Pred njom se prostrla žuta pustinja, nijema, nepomična, mrtva... Ptica hita, prelijeće pustinju i sve gleda u nizinu, pažljivo i sjetno. Pod njom se proteglo more, žuto, mrtvo, kao pustinja, Ono doduše šumi i talasa se, ali u neprestanoj tutnjavi, u jednoličnu zibanju njegovih valova isto tako nema života, nigdje nema utočišta. Jadna se ptica umorila... Zamah njenih krila slabi; njen let postaje sve niži. Vinula bi se ona u nebo... ali ni u onoj bezdanoj pustoši ne može saviti gnijezdo! Naposljetku je privukla krila... i s otegnutim jecajem pala u more. Val ju je progutao... i odvaljao se dalje, šumoreći besmisleno kao i prije. A kamo ću ja? Nije li i meni vrijeme da se survam u more? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 15 Mar - 10:42 | |
| TKO JE KRIV? Ona mi je pružila svoju nježnu, blijedu ruku... a ja sam je surovo i grubo odgurnuo. Na mladom, ljupkom licu ocrtala se nedoumica; mlade dobre oči gledaju me prijekorno; čista, mlada duša ne razumije me. - Što sam skrivila? – šapću njene usne. - Što si skrivila? – Ni najsvjetliji anđeo s najsjajnijih visina nebeskih nije nedužniji od tebe. Pa ipak, nanijela si mi veliku krivicu. Želiš li doznati za tu tešku krivicu koju ti ne možeš shvatiti, a ja nisam kadar da ti objasnim? Evo je: Ti si – mladost, ja – starost. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 15 Mar - 10:42 | |
| KRSTARIO SAM GOROM, DOLOM Krstario sam gorom, dolom, niz bistre rijeke, uz vrleti, I što god vidjeh naokolo, sve me samo jednog sjeti: Ta ja sam voljen, voljen bio! Sve drugo sam zaboravio. Nada mnom nebo jasne boje, šum lišća i živ cvrkut ptica, Oblačići se žustri roje i plove nekud hrlimice. Sve naokolo puno sreće, Al je srce moje neće. I mene nose, nose vali, široki kao vali mora; Tišina mi svu dušu zali svrh radosti i gorkih mora... I ja sam zbunjen; što sam htio? Ta cio svijet je moj tad bio! O zašto nisam umro tada? I zašto živimo nas dvoje? A dan za danom, kao sada, ne doniješe nam ništa svoje! Pa što je slađe, milovana, od onih glupih, sretnih dana. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 15 Mar - 10:47 | |
| Kao potomak plemićke obitelji, Turgenjev je stekao izvrsno obrazovanje, govorio nekoliko jezika i prijateljevao s predstavnicima ruske i svjetske inteligencije: s Vissarionom Bjelinskim, Aleksandrom Puškinom, Victorom Hugoom, Émileom Zolom, Gustaveom Flaubertom i mnogim drugim. Uz veliku pjesničku slavu, Turgenjev je bio cijenjen i kao prevoditelj, a 1879. godine, na Oxfordu je primio i počasni doktorat. Ivan Sergejevič Turgenjev jedan je od najvažnijih pisaca ruske i svjetske književnosti, a njegove romane Lovački zapisi i Očevi i djeca rado čitaju i stare i mlađe generacije baš poput onih sukobljenih u njegovim romanima. Turgenjev umire 1883. godine u mjestu Bougival kraj Pariza, na imanju svoje velike ljubavi, najslavnije operne pjevačice XIX. stoljeća - Pauline Viardot. I danas, u čast rođendana velikog pisca, prisjetimo se nekih od najboljih citata ovjekovječenih na stranicama njegovih knjiga.
Dao bih sav svoj genij i sve svoje knjige za to da negdje postoji žena koja bi bila zabrinuta hoću li ili neću zakasniti na ručak. Riječ „sutra“ izmišljena je za neodlučne ljude i djecu. Evo vidiš što ja radim: u kovčegu je ostalo još mjesta pa ga popunjavam sijenom; tako ti je i u životnom kovčegu, moraš ga nečim nabiti samo da ne bude prazan. Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami žive i daju drugima da žive, egoisti koji sami žive, ali ne daju drugima da žive i egoisti koji niti sami žive niti drugima daju da žive. Svaka molitva se svodi na sljedeće: „Veliki Bože, napravi da dva i dva nisu četiri“. Beskorisno je čovjeku s predrasudama dokazivati neopravdanost njegovih predrasuda. Kada jednom priviknemo svoju savjest da nešto primi kao “nužno zlo”, uskoro nam sve počinje više izgledati kao nužno, a sve manje kao „zlo“. Ljubavna pisma čitaju obično samo dvije osobe. Već trećoj osobi su ona nesnosna i smiješna. Ako vječno čekaš pravi trenutak nikada ništa nećeš započeti.
|
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Ned 8 Nov - 13:34 | |
| I.Turgenjev, 1878.
...Mislim o tebi... i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si ti, na svim putevima svog života srećem tebe...
...Niski zidovi male udobne sobice dele nas od cilog sveta...Sami smo,sami na celom svetu,osim nas dvoje ne postoji više ništa živo; iza ovih prijateljskih zidova mrak je i smrt i pustoš.Ne vije to vetar,ne lije to pljusak,nego to jadikuje i stenje Haos i plaču njegove slepe oči.A kod nas je tišina i svetlo,i toplina i radost;nešto veselo,nesto detinje nevino kao leptir-prše oko nas;mi se priljubili jedno uz drugo,prislonili glavu do glave pa čitamo lepu knjigu;osećam kako kuca tanka žilica u tvojoj nežnoj slepočnici,čujem kako živiš,a ti čujes kako živim ja...tvoj smešak rađa se meni na licu pre nego tebi,odgovaraš ćutke na moje pitanje bez reči..Tvoje misli i moje misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko plavetnilo...
...O nezaboravne oči! U koga,kamo ste upravljene sada? Ko prima u svoju dušu Vaš pogled?... Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Čet 6 Okt - 12:14 | |
| MOJE DRVEĆE Primio sam pismo od negdašnjeg druga sa sveučilišta, bogatog vlastelina, aristokrata. Pozvao me na svoje imanje. Znao sam da je već dugo bolestan, slijep, uzet, da jedva hoda... Uputio sam se k njemu. Zatekao sam ga u jednom drvoredu njegova prostranog parka. Umotan u bundu – a bilo je ljeto - oronuo, zgrbljen, sa zelenim sjenilom iznad očiju, sjedio je u malim kolicima, koja su odostraga gurala dva lakaja u bogatim livrejama... - Dobro došli – izustio je grobnim glasom – na moju djedovinu, u sjenu mog stoljetnog drveća! Nad njegovom se glavom, kao šator, dizao golem, tisućgodišnji hrast. A ja sam pomislio: «O čuješ li, tisućgodišnji dive? Polumrtvi crv koji puže oko tvog korijenja naziva te svojim drvetom!» Ali uto naleti vjetrić i, lagano šumeći, nestane u gustoj krošnji gorostasa... I meni se pričinilo da je stari hrast dobroćudnim i tihim smijehom odgovorio i na moju misao – i na hvalisanje bolesnika.
KAD MENE NE BUDE Kada mene ne bude, kada se sve što sam bio ja raspe u prah – o ti, moja jedina prijateljice, o ti, koju sam tako jako i tako nježno volio, ti, koja ćeš me zacijelo nadživjeti – ne dolazi na moj grob... Što ćeš ondje? Ne zaboravi me... Ali i ne sjećaj me se sred svakodnevnih briga, zadovoljstava i potreba... Ja ne želim ometati tvoj život, ne želim priječiti njegov mirni tok. Ali u časovima samoće, kada te obuzme ona stidljiva i bezrazložna sjeta, tako poznata dobrim srcima, uzmi jednu od naših najmilijih knjiga i nađi u njoj one stranice, one retke, one riječi od kojih su nam ponekad odjednom – sjećaš se? – oboma udarale na oči slatke i nijeme suze. Pročitaj ih, sklopi oči i pruži mi ruku... Nenazočnom prijatelju pruži ruku svoju. Ja je neću moći stegnuti svojom rukom; ona će ležati nepomična pod zemljom, ali sada mi godi misao da ćeš možda na svojoj ruci osjetiti lagan dodir. I prikazat će ti se moj lik, a ispod sklopljenih vjeđa tvojih poteći će suze, slične suzama kakve smo nekoć, opijeni Ljepotom, zajedno ronili, o ti, jedina moja prijateljice, o ti, koju sam volio tako snažno i tako nježno!
BEZ GNIJEZDA Što ću sa sobom? Čega da se prihvatim? Ja sam kao osamljena ptica bez gnijezda. Nakostriješena, sjedi ona na goloj suhoj grani. Odvratno joj je ostati... a kamo da poleti? I evo, ona širi krila – i hita u daljinu plahovito i ravno kao golub u strahu ped jastrebom. Neće li se negdje naći kakav zelen, udoban zakutak, neće li negdje moći, barem privremeno, saviti kakvo gnjezdašce? Ptica leti, leti i pozorno gleda u nizinu. Pred njom se prostrla žuta pustinja, nijema, nepomična, mrtva... Ptica hita, prelijeće pustinju i sve gleda u nizinu, pažljivo i sjetno. Pod njom se proteglo more, žuto, mrtvo, kao pustinja, Ono doduše šumi i talasa se, ali u neprestanoj tutnjavi, u jednoličnu zibanju njegovih valova isto tako nema života, nigdje nema utočišta. Jadna se ptica umorila... Zamah njenih krila slabi; njen let postaje sve niži. Vinula bi se ona u nebo... ali ni u onoj bezdanoj pustoši ne može saviti gnijezdo! Naposljetku je privukla krila... i s otegnutim jecajem pala u more. Val ju je progutao... i odvaljao se dalje, šumoreći besmisleno kao i prije. A kamo ću ja? Nije li i meni vrijeme da se survam u more?
TKO JE KRIV? Ona mi je pružila svoju nježnu, blijedu ruku... a ja sam je surovo i grubo odgurnuo. Na mladom, ljupkom licu ocrtala se nedoumica; mlade dobre oči gledaju me prijekorno; čista, mlada duša ne razumije me. - Što sam skrivila? – šapću njene usne. - Što si skrivila? – Ni najsvjetliji anđeo s najsjajnijih visina nebeskih nije nedužniji od tebe. Pa ipak, nanijela si mi veliku krivicu. Želiš li doznati za tu tešku krivicu koju ti ne možeš shvatiti, a ja nisam kadar da ti objasnim? Evo je: Ti si – mladost, ja – starost.
[KRSTARIO SAM GOROM, DOLOM] Krstario sam gorom, dolom, niz bistre rijeke, uz vrleti, I što god vidjeh naokolo, sve me samo jednog sjeti: Ta ja sam voljen, voljen bio! Sve drugo sam zaboravio.
Nada mnom nebo jasne boje, šum lišća i živ cvrkut ptica, Oblačići se žustri roje i plove nekud hrlimice. Sve naokolo puno sreće, Al je srce moje neće.
I mene nose, nose vali, široki kao vali mora; Tišina mi svu dušu zali svrh radosti i gorkih mora... I ja sam zbunjen; što sam htio? Ta cio svijet je moj tad bio!
O zašto nisam umro tada? I zašto živimo nas dvoje? A dan za danom, kao sada, ne doniješe nam ništa svoje! Pa što je slađe, milovana, od onih glupih, sretnih dana.
Turgenjev |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Sre 3 Jan - 21:32 | |
| Duša nije jabuka, ne možeš je razdeliti.
Ljubav je jača od smrti i od straha pred smrću.
Ako večno čekaš pravi trenutak nikada ništa nećeš započeti. "Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Sre 3 Jan - 21:36 | |
| Sanjin je čas išao uporedo sa Đemom, čas malo iza nje, nije spuštao sa nje pogled i nije prestao da se osmehuje. A ona - čas kao da se žurila, čas kao da je zastajkivala. Istinu govoreći, oboje su bili kao omađijani; on beše bled, a ona sva rumena od uzbuđenja.Ono što su njih dvoje učinili pre nekoliko trenutaka, ono predavanje svoje duše drugoj duši, bilo je tako snažno, i novo i neobično; sve se tako iznenada preokrenulo i promenilo u njihovom životu da nisu mogli doći k sebi i samo su bili svesni vihora koji ih je zahvatio i koji je bio sličan onom noćnom vihoru što ih zamalo nije bacio u zagrljaj jedno drugome. Sanjin je išao i osećao da on čak drukčije gleda Đemu: odmah je zapazio neke osobenosti njenog hoda i njenih pokreta - i, Bože, kako su mu bile beskrajno drage i mile! I ona je osećala da je on tako gleda. Sanjin i Đema su voleli prvi put i osećali su sve čari prve ljubavi. Prva ljubav je kao revolucija: jednolično pravilan tok određenog života za trenutak je razbijen i srušen, mladost stoji na barikadi, visoko se viori njena svetla zastava i ma šta da je u budućnosti očekuje - smrt ili novi život - ona svemu šalje svoj pozdrav pun oduševljenja. Iz romana Prolećne vode( artnit.net ) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:24 | |
| Ivan Sergejevič Turgenjev/Pesme u prozi "Na svetu ne postoji ništa jače... ni nemoćnije od reči."
" U dane sumnji, u dane mučnih razmišljanja o sudbini moje otadžbine - jedina si mi podrška i potpora ti, veliki, moćni, pravični i slobodni ruski jeziku! Kad tebe ne bi bilo, zar bih mogao da odolim očajanju, videvši sve što se dogadja u mojoj zemlji. Ali nemoguće je verovati da takav jezik nije dat velikom narodu!"
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:25 | |
| SENILIA "Dobri moj čitaoče, ne listaj ove pesme jednu za drugom: verovatno će ti dosaditi - i knjiga će ti ispasti iz ruku. Čitaj ih svaku za sebe: danas jednu, sutra drugu, pa će ti neka od njih, možda, uliti nešto u dušu."
I.T. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:25 | |
| "...Čisto plavetnilo razlilo se po celom nebu; na njemu je samo jedan oblačak - kao da plovi, kao da se rasplinjuje. Ni daška vetra, jara... Vazduh - kao pomuzeno mleko!
"O, dosado, dosado, prožeta žalošću." Niže se čovek ne može spustiti. Zapravo, bolje bi bilo da zavidim! Da, ja i zavidim - kamenju." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:25 | |
| " Diskutuj s čovekom pametnijim od sebe: on će te pobediti... Ali iz samog poraza možeš izvući korist za sebe. Diskutuj s čovekom tebi ravnim: ma ko pobedio, ti ćeš, bar, osetiti zadovoljstvo borbe. Diskutuj sa ograničenim čovekom; diskutuj ne iz želje za pobedom; ti mu možeš biti od koristi. Diskutuj, čak sa glupakom! Nećeš steći ni slavu, n korist... Ali zašto da se katkad ne zabaviš!" |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:25 | |
| * "Išao sam ulicom... kad me zaustavi prosjak, oronuli starac. Upaljene, suzne oči, pomodrele usne, odrpane rite, nečiste rane. O, kako je beda bezobrazno oglodala to nesrećno stvorenje. Pružio mi je crvenu, oteklu, prljavu ruku... Ječao je, vapio za pomoć... Počeo sam da preturam po džepovima... Ni novčanika, ni časovnika, čak ni maramice... A prosjak je čekao... i njegova ispružena ruka lako se njihala i podrhtavala. Izgubljen, zbunjem, krepko sam stegao tu prljavu, drhtavu ruku.. "Ne zameri, brate; nemam ništa, brate." Prosjak zaustavi na meni svoje upaljene oči; njegove se modre usne osmehnuše - i on sa svoje strane stisnu moje hladne prste. - Šta ćeš, brate, - promrsi on - i na tome ti hvala. I to je milostinja, brate. Shvatih, da sam i ja dobio milostinju od svoga brata." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:26 | |
| "Kad mene ne bude, kada sve što je ostalo od mene postane prah - o ti, jedini moj prijatelju, o ti, koju sam voleo tako duboko i tako nežno, ti, koja ćeš me sigurno nadživeti - ne dolazi na moj grob... Ti nemaš tamo šta da tražiš. Ali u trenucima usamljenosti, kada te obuzme ona stidljiva i bezrazložna tuga, tako poznata dobrim dušama, uzmi jednu od naših omiljenih knjiga i pronadji u njoj one stranice, one retke, one reči, od kojih su nam - sećaš se! - zajednički navirale slatke i bezglasne suze..." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:26 | |
| "- Šta znači to ječanje? - Patim, silno patim. - Da li si čuo žubor potoka koji udara o kamenje? - Čuo sam... ali čemu to pitanje? - Jer taj žubor i tvoje ječanje - isti su zvuci, i više ništa. Samo evo šta: žubor potoka može da razveseli nečiji sluh, a tvoje ječanje nikoga neće ražalostiti. Ti se ne uzdržavaj, ali upamti: sve su to zvuci, zvuci - kao prasak slomljenog drveta... zvuci - i ništa više." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:26 | |
| " O moja mladosti! O moja bodrosti! - klicao sam ja nekad. Ali kada sam tako klicao još sam bio mlad i bodar. Tada sam prosto hteo da pomazim samoga sebe tužnim osećanjem, da glasno sebe požalim da se tajno poradujem. Sada ćutim i ne oplakujem glasno ono što je izgubljeno... To me ionako neporestano glođe, gluvo glodje. Eh! Bolje je ne misliti! - uveravaju seljaci." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev Pon 19 Avg - 19:27 | |
| – Znaš čega sam se setio, brate? Jednom sam se posvadio s pokojnom majčicom, ona je vikala na mene, nije me htela saslušati... Na kraju sam joj rekao: vi me, štono se veli, ne možete shvatiti, mi pripadamo različitim generacijama. Ona se strašno uvredila, a ja sam pomislio: šta da se radi? Pilula je gorka, ali mora se progutati. Eto, sada je došao red na nas i naši naslednici nam mogu reći: vi niste naša generacija, progutajte tu pilulu."
(Očevi i deca) |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Ivan Turgenjev | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 34 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 34 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|