Реј Чарлс
(1930.-2004.)






Реј Чарлс Робинсон (енгл. Ray Charles Robinson, Олбани, САД, 23. септембар 1930 — Беверли Хилс,
САД, 10. јун 2004), познатији по скраћеном имену Реј Чарлс, био је амерички музичар. Током
педесетих година 20. века, Чарлс је био један од зачетника Соул музичког стила, који је настао
комбинацијом ритам и блуза, госпела и блуза. Највећи утицај на његову музику имали су
тадашњи џез, блуз, ритам и блуз и кантри уметници, а неки од њих су Арт Татум, Нат Кинг
Коул, Луј Џордан, Чарлс Браун и Луј Армстронг.
Френк Синатра је назвао Чарлса „јединим правим генијем у шоу бизнису“. Часопис Ролинг
стоун сврстао га је 2004. на 10 место своје листе „100 највећих уметника свих времена“,
и поново 2008. на друго место листе „100 највећих певача свих времена“.


Diskografija Rej Carlsa

Filmografija


Swingin' Along (1961)
Ballad in Blue (1964)
The Big T.N.T. Show (1966) (documentary)
The Blues Brothers (1980)
Limit Up (1989)
Listen Up: The Lives of Quincy Jones (1990) (documentary)
Love Affair (1994)
Spy Hard (1996)
The Extreme Adventures of Super Dave (2000)
Blue's Big Musical Movie (2000)
Ray (2004)


wikipedija

Secate li se pesme "Vreme za plakanje",
prelepa a zaboravljena pesma..

Rej Čarls, čuveni slepi umetnik koji je uspeo da ujedini soul, gospel, pop i kantri, istovremeno postavši besmrtna legenda džeza, jedan je od onih ljudi koji su imali dušu i koji su istovremeno znali da stvore "soul"
Rej Čarls Robinson, kako je zvučalo puno ime slavnog muzičara, rođen je u Džordžiji 1930. godine u siromašnoj porodici kao prvo dete Arete i Bejlija Robinsona. U ranom detinjstvu desio se tragičan događaj koji će ga mučiti do kraja života: njegov mlađi brat udavio se u kofi sa vodom. Od tada mladi Rej počinje da gubi vid i sa sedam godina postaje potpuno slep, piše
Nakon toga odlazi na Floridu u školu za slepe i gluve gde se obrazuje i uči da svira instrumente poput klavira, orgulja, saksofona, klarineta i trube. U tom periodu njegovi muzički pravci bili su u širokom rasponu od gospela preko kantrija do bluza. Hendikep slepila ga nije sprečio da radi na sebi i usavršava se.

„Ja sam rođen sa svojom muzikom, ona je jedan od mojih vitalnih delova, slično kao i moja krv, moja nasušna potreba poput hrane i vode. Ne možete me posmatrati odvojeno od nje. Možete nas razdvojiti samo hirurškim putem.”

Muzički počeci Reja Čarlsa



Posle majčine smrti Rej Čarls napušta školu i postaje putujući muzičar. Vrlo brzo privlači pažnju u lokalnim klubovima širom Amerike.



Na samom početku karijere Rej Čarls je svoju muziku i lična interesovanja u velikoj meri bazirao na radovima tada već poznatih muzičara Net King Kola i Čarlsa Brauna. Nastupao je upravo imitirajući njih dvojicu i tako postajao prepoznatljiv, mada i dalje ne masovno popularan.

Prvi korak ka tome načiniće 1953. godine kada sklapa ugovor sa vlasnikom diskografske kuće „Atlantic records” Ahmetom Eteganom. U periodu dok je komponovao i svirao pod okriljem ove kuće nastaju njegovi čuveni hitovi kao što su "Mess Around", "I Got a Woman", "I Love Her So".



U vreme kada je Rej Čarls krenuo da gradi svoje ime, naišao je na jednu prepreku: na bokserskoj sceni nalazio se njegov imenjak, svima poznati Rej Robinson. Kako bi publika znala da napravi distinkciju, Rej uzima svoje srednje ime, a odbacuje prezime. Od tada nastupa kao Rej Čarls i ostaje prepoznatljiv punih 58 godina, koliko mu je trajala karijera.



Njegov prvi veliki hit bio je singl "I Got a Woman" iz 1954. godine: pesma se našla na čelu R&B top liste mesec dana nakon što je izdata. U pitanju je bio dotada neviđeni spoj gospela (crkvene muzike) i R&B – a, čime Rej Čarls utemeljuje svoj muzički stil poznatiji kao "soul".



Iako se publici dopao ovaj eksperiment, kritičari nisu bili oduševljeni: poznati umetnik se susreo sa osudom javnosti zbog spajanja crkvene muzike sa „đavolskom“ muzikom i bivao je etiketiran kao bezbožnik. Kasnije se javnost smiruje i uviđa genijalnost i talentovanost ovog muzičara. Rej Čarls postaje „otac soula“ i jedan o umetnika koji su mogli da inkorporiraju mnoge muzičke pravce u samo jednu numeru.



Problemi sa drogom



Popularnost, slava i trauma iz detinjstva Reja Čarlsa odvodi u svet poroka. Naime, 1964. godine muzičar iz Džordžije biva uhapšen na aerodromu zbog posedovanja nedozvoljenih supstanci. Tada odlazi na lečenje u kliniku za zavisnosti od droge. Pri izlasku objavljuje pesmu "Crying Time".



Zabrana nastupanja u rodnoj državi



Popularnost Reja Čarlsa ide uzlaznom putanjom, naročito od 1960. godine kada dobija Gremi nagradu za pesmu "Hit the road Jack", kao i za pesmu posvećenu njegovoj rodnoj zemlji "Georgia on My Mind".

Koliko je voleo svoju zemlju i svoj narod pokazuje činjenica da nije hteo da nastupa u uslovima koji su diskriminisali crnu rasu.



Naime, u jednom od nastupa u okviru turneje po čitavoj zemlji, organizator je uslovio Reja Čarlsa da pristane na koncert u kojem će crna i bela rasa biti razdvojeni u koncertnoj sali. Kada je Rej odbio da nastupa pod tim uslovima, organizator ga je tužio, a Čarls je taj proces izgubio i čak dobio zvaničnu zabranu izvođenja na teritoriji Džordžije, što je za njega bio ogroman udarac.



Ironija života ogleda se u tome što 25 godina nakon tog nemilog događaja pesma "Georgia on My Mind" postaje zvanična himna ove države. Na taj način nepravda prema Rej Čarlsu je ispravljena, a SAD su pokazale da osuđuju bilo kakvu diskriminaciju obojene rase, kao i da cene umetnike svih boja kože.



Rej Čarls kao simbol borbe i čitave generacije



Rej Čarls je za svojih 74 godina života objavio preko sto ploča i održao više od deset hiljada koncerata. Bio je veliki humanitarac, borac za ljudska prava i jednakost među ljudima drugačije boje kože. Koliko mu je muzika značila u životu pokazuje činjenica da je osnovao i podržavao Robinson fondaciju za poremećaj sluha, koja ljudima pomaže da se izbore sa gubitkom sluha.

Smatrao je da ga gubitak vida nije ograničavao ni najmanje koliko se mislilo, zato što je tu prazninu popunjavao sluh koji mu je nudio još veće mogućnosti i varijacije u svetu muzike. Njegov borbeni duh i ljubav prema muzici doprineli su da ga slepilo ne ograničava, već naprotiv, da pobedi predrasude i postane simbol čitave generacije crnačkog društva.



Privatan život



Rej Čarls se ženio dva puta i imao dvanaestoro dece sa deset različitih žena. Njegovo prvo dete Evelin rođena je 1949. godine i to u vanbračnoj zajednici sa Luiz Flaures. NJegov prvi brak je bio sa Ajlin Vilijams Robison i trajao je samo godinu dana.
Njegov drugi brak sa Delom Biatris Havard Robinson, poznatijom kao Bea, počeo je 1955. godine i trajao je 22 godine. Njihovo prvo zajedničko dete, Rej Mlađi rođen je iste godine. Par je dobio još dvoje dece, Dejvida i Roberta u narednih nekoliko godina. Problemi sa njegovom zavisnošću od heroina su pravili velike probleme u braku sa Delom.



Čarls je imao pored Dele i ljubavnu aferu dugu šest godina sa Mardži Hendriks, koja je takođe bila pevačica i 1959. godine je sa njom dobio i sina, Čarlsa Wejna. Njegova afera sa Mae Mosli se završila sa još jednim detetom, ćerkom Rene, rođenom 1961. godine. 1963. godine sa Sandrom Džin Bets, Rej Čarls je dobio još jednu ćerku, Šilu, kasnije poznatu pevačicu i tekstopisca koja je preminula 2017. godine o raka dojke.



1966. godine, njegova ćerka Areta je rođena od žene koja je ostala anonimna u životu Reja Čarlsa, a druga ćerka Aleksandra rođena je od majke Šantal Bertrand. Čarls se napokon razveo od Dele 1977. godine. Kasnije te iste godine, dobio je još jednog sina, Vinsenta sa Arletom Kočunijan. Ćerka Robin je rođena godinu dana kasnije sa Glorijom Mofet. Njegovo najmlađe dete, Rajan Kori den Bok je rođen 1987. godine sa Meri En den Bok. Jedna od Čarlsovih devojaka sa kojima je bio godinama u vezi je i Norma Pinjela koja je bila sa njim i kada je preminuo.