Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiLatest imagesRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Kult vuka u srpskom narodu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

Abu Dabi

Muški
Poruka : 130824

Učlanjen : 07.04.2011


Kult vuka u srpskom narodu Empty
PočaljiNaslov: Kult vuka u srpskom narodu   Kult vuka u srpskom narodu Sat610Pon 27 Maj - 13:53

Kult vuka u srpskom narodu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Храбар, снажан, усамљен, неповерљив, предатор, тих, опасан, муњевит, опрезан, породичан, друштвен, одан, освајач, нападач, доследан, слободан, дивљи, и леп...то је вук.

Веселин Чајкановић, српски етнолог, записао је да је сваки народ везан за понеку животињу, и у извесном смислу изједначен са њом. „За Србина се, на пример, каже да је вук, и то је сасвим на свом месту, утолико што је вук митски сродник и предак српског народа, односно митски представник српског народа”.

У средњем веку, вук је имао значење исто као Србин.

То веровање да је вук митски представник српског народа је толико моћно утицало на свест његову да је овај појам био основа бројних српских имена и презимена још из прехришћанског времена до данашњих дана. Уз појам славе, ова основа наших имена и презимена је најбројнија. И данас је тај појам моћан у нашим именима и презименима.

Пословица „вук длаку мења а ћуд никако“ у ствари говори о прилагодљивости тешким условима и спољној околини с једне, али и о непроменљивост свог изворног – моралног карактера с друге стране.

У древној србској митологији култ вука је заузимао веома важно место, а то поштовање вука – односно онога што вук символише – свој израз је нашло и током дугог низа векова крштене историје Срба. Између осталог, према древним схватањима нашег народа, Свети Сава је постао и заштитник вукова тако да су и „односи“ између Светога Саве и вука пријатељски.

У свом роману Последњи Европљанин, Драгош Калајић је о символици вука записао:

„Вук добро оличава једну људску силу која је веома сложена и разнолика, а њена најупадљивија појавност је урођена потреба за слободом као основним условом живота... Вука није могуће припитомити, учинити зависним и послушним, као његовог далеког рођака пса. Није то могуће и зато што је много паметнији. За ту слободу везан је и снажан осећај самопоштовања и поноса, без премца међу животињама, а и међу огромном већином људи. Код вука је етика исто што и памет. Вук не трпи никакве компромисе, које види као издају своје етике или природе. Рекао бих да у тим својствима вука почива

објашњење истинског узрока омразе коју ужива код оних што завиде туђем слободољубљу и племенитости, јер их не поседују. (...)

У вуку би данас ваљало препознати и симбол устаника против модерне цивилизације Запада, јер је она потпуно преокренула све традиционалне и природне вредносне поретке те критеријуме селекције. Цивилизација Запада привилегује и умножава најгоре, а прогони и проскрибује, кажњава и затомљава најбоље.”

Тај „вуков“ устанак против „модерне цивилизације Запада“ која још афирмише потрошачки менталитет, обезличавање човека и породице уз стварање плашљивих и кукавних људи неспособних да се за било шта добро и часно боре и изборе, као да најупорније бране и заступају управо Срби.

Веровање у вука као животињског претка код Срба се манифестује у многим обичајима. Неки су очувани и дан данас тако да на основу њих можемо да реконструишемо основне одлике вучјег култа.

Вуку су у Србији посвећени зимски празници Мратинци. За Божић се у Србији припремала „вукова вечера“ која је као жртвена понуда имала за циљ да умилостиви вука и обезбеди заштиту стоке. Ову „вукову вечеру“ односио би један члан породице на раскршће, најчешће дете, које би оставивши храну тј. жртву вуку, и не осврнувши се одлазило кући. Када се роди дете, у селу се његово рођење објављивало тако што домаћин куће викне: „Родила вучица вука!“. Српска мајка је своме детету такође откривала његово вучје порекло певајући му следећу успаванку: „Нини сине, вуче и бауче, вучица те у гори родила“.

Словенска митологија спомиње једно божаство које је у нераскидивој вези са вуком. То је Дажбог (Дајбог), бог Сунца и божанство подземног света у коме бораве мртви. Дажбог је као и већина божанстава триоморфан, а његов животињски облик је бели вук. Веома је чудно да бели вук који се сматра претком српског народа, има типично поларне карактеристике. Међутим, бела боја вучјег крзна односи се, пре свега, на хтонични аспект Дажбога, али и хтоничност самог вука. Иначе, беле животиње у европском фолкору представљају бића која повезују наш свет са светом духова тако да није чудо што животињски облик једног хтоног божанства има крзно беле боје.

Човек је од насилно припитомљеног вука вековима и систематски правио разноврсне и бројне расе паса с тим да ни једна од њих није толико отпорна, сналажљива, нити интелигентнија ни јача од вука. Неке од њих су смешни изроди и карикатуре помодарско фризираних, стандардима обликованих, козметичкин улепшаних и прикладно одевених псећи врста које су апсолутно неспособне за било какав природно самосталан живот и опстанак.

Иначе, вук никог не слуша нити хоће било коме да служи. Он је свим бићем посвећен заштити, одбрани, јачању и опстајању своје расе са свим природним особинама и карактером на својој слободној територији.

Из „угла виђења вука“, део његове расе, односно потомства док је било мало је отимано, па одрођено пристало на припитомљавање; пристало на ланац и поводац, на кућицу и угоднији начин живота уз и са човеком служећи верно њему, по његовим захтевима и потребама. Променио је чак и „језик“ у смислу да не завија, већ да лаје.

У новим условима често му је наметана извештачена „родословна“ односно педигрирана селекција. Одавно има регистарски број, личну карту, а неки и пасош. Добијају чак и азил.

По вуку, пас је „издао“ вука, те га вук највише мрзи у односу на све друге животињске врсте. Наводи се пример где вучица води мале вучиће да пију воду пратећи их како пију. Уколико пију воду тихо као што то чине стари вуци, онда она не реагује. Међутим, ако било који од њих пије воду шљапћући као што то чини пас, одмах га хвата за главу у смислу опомене. Сматра се да она то инстиктивно чини због тога што у њему на тај начин благовремено препознаје будућег издајника врсте.

Понекад се код нашег човека за неког лошег чује како каже „Псето једно!“, или за женску особу „Кучко једна!“ што је наравно погрдно. А погрдно је због тога што се на тај начин указује на издају моралног, односно људског с једне, али се и индиректно, у преносном значењу опомиње и подсећа на издају, попут пса што је изневерио вука, с друге стране. Никад нећете од Србина чути неку изреку погрдног типа у смислу „вучино једна!“

Пас у савременом тренду постаје кућни љубимац мењајући у том смислу децу власника која постају клинци (у смислу ексера који су раније имали). Пси немају породични осећај за потомство као што га имају вуци. Наиме, вучица са својим сестрама и заједно са свим осталим мужјацима из чопора воде заједничку бригу о свом потомству, односно малим вучићима. Њих сви чувају, доносе им храну и брину о њима, што је од паса обавеза само керуше.

Између вукова у чопору постоји јасна хијерархија која се успоставља унутрашњом борбом где јачи никад неће убити слабијег вука. Наиме, јачи вук снажним угризом до почетка лома кости, опомиње другог да је слабији што овај прихвата лежући на леђа покоравајући се безусловно да би био ослобођен даљих напада.

Код вука постоји природна селекција најбољих, најјачих, најмудријих и најздравијих представника оличених у алфа мужијаку и алфа женки који једини имају право продужења своје врсте. Они дају најбоље и најквалитетније потомство достојно опстанка и тешке животне борбе.

Вукови су сложни у лову, подели плена, одгајању и бризи за потомство и у поштовању унутрашње хијерархије. То код паса није случај обзиром да су се ти инстикти и нагони

временом изгубили. На крају, кроз природну секекцију најјачих, најздравијих и најспособнијих у својој врсти уз далеко изоштренија сва чула у односу на псе, вукови су обезбедили изванредну животну способност, отпорност и адаптилност.

Имајући у виду да је вук по анимистичким веровањима србинов предак, уз претходне његове особине карактера и расне животне отпорности, у нашем народу детету је давано име Вук како би се и на тај начин пожељне а преличене особине вука трајно пренеле и на будућу личност тог детета, односно човека.

На крају, вредно је напоменути да је име Вук (или од миља Вујо), једно од најстаријих и веома честих имена у српском народу, управо због тога што се раније веровало да ће онај ко носи име тотемске животиње бити заштићен од свакаквих зала. И дан-данас срећемо имена као што су Вук, Вучко, Вујкан, Вујица, Вукашин, Вукан, Вучица и Вукица, као и презимена Вучић, Вучинић, Вуковић, Вујошевић, Вујичић, Вукадиновић, Вујовић, Вукобратовић, Вујковић, Вучетовић, Вучковић, Станивуковић и многа друга.

(Net - Др Раде С.Н. Рајић)










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Kult vuka u srpskom narodu Empty
PočaljiNaslov: Re: Kult vuka u srpskom narodu   Kult vuka u srpskom narodu Sat610Čet 23 Jul - 17:26

Hrabar, snažan, usamljen, nepoverljiv, predator, tih, opasan, munjevit, oprezan, porodičan, društven, odan, osvajač, napadač, dosledan, slobodan, divlji, i lep…to je vuk.
Veselin Čajkanović, najveći srpski etnolog, zapisao je da je svaki narod vezan za poneku životinju, i u izvesnom smislu izjednačen sa njom. „Za Srbina se, na primer, kaže da je vuk, i to je sasvim na svom mestu, utoliko što je vuk mitski srodnik i predak srpskog naroda, odnosno mitski predstavnik srpskog naroda”.
To verovanje da je vuk mitski predstavnik srpskog naroda je toliko moćno uticalo na svest njegovu da je ovaj pojam bio osnova brojnih srpskih imena i prezimena još iz prehrišćanskog vremena do današnjih dana. Uz pojam slave, ova osnova naših imena i prezimena je najbrojnija. I danas je taj pojam moćan u našim imenima i prezimenima.
Poslovica „vuk dlaku menja a ćud nikako“ u stvari govori o prilagodljivosti teškim uslovima i spoljnoj okolini s jedne, ali i o nepromenljivosti svog izvornog – moralnog karaktera s druge strane.
U drevnoj srpskoj mitologiji kult vuka je zauzimao veoma važno mesto, a to poštovanje vuka – odnosno onoga što vuk simboliše – svoj izraz je našlo i tokom dugog niza vekova krštene istorije Srba. Između ostalog, prema drevnim shvatanjima našeg naroda, Sveti Sava je postao i zaštitnik vukova tako da su i „odnosi“ između Svetoga Save i vuka prijateljski.
U svom romanu “Poslednji Evropljanin”, Dragoš Kalajić je o simbolici vuka zapisao:
„Vuk dobro oličava jednu ljudsku silu koja je veoma složena i raznolika, a njena najupadljivija pojavnost je urođena potreba za slobodom kao osnovnim uslovom života… Vuka nije moguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim, kao njegovog dalekog rođaka psa. Nije to moguće i zato što je mnogo pametniji. Za tu slobodu vezan je i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa, bez premca među životinjama, a i među ogromnom većinom ljudi. Kod vuka je etika isto što i pamet. Vuk ne trpi nikakve kompromise, koje vidi kao izdaju svoje etike ili prirode. Rekao bih da u tim svojstvima vuka počiva objašnjenje istinskog uzroka omraze koju uživa kod onih što zavide tuđem slobodoljublju i plemenitosti, jer ih ne poseduju. (…)
U vuku bi danas valjalo prepoznati i simbol ustanika protiv moderne civilizacije Zapada, jer je ona potpuno preokrenula sve tradicionalne i prirodne vrednosne poretke te kriterijume selekcije. Civilizacija Zapada privileguje i umnožava najgore, a progoni i proskribuje, kažnjava i zatomljava najbolje.”
Taj „vukov“ ustanak protiv „moderne civilizacije Zapada“ koja još afirmiše potrošački mentalitet, obezličavanje čoveka i porodice uz stvaranje plašljivih i kukavnih ljudi nesposobnih da se za bilo šta dobro i časno bore i izbore, kao da najupornije brane i zastupaju upravo Srbi.
Verovanje u vuka kao životinjskog pretka kod Srba se manifestuje u mnogim običajima. Neki su očuvani i dan danas tako da na osnovu njih možemo da rekonstruišemo osnovne odlike vučjeg kulta.
Vuku su u Srbiji posvećeni zimski praznici Mratinci. Za Božić se u Srbiji pripremala „vukova večera“ koja je kao žrtvena ponuda imala za cilj da umilostivi vuka i obezbedi zaštitu stoke. Ovu „vukovu večeru“ odnosio bi jedan član porodice na raskršće, najčešće dete, koje bi ostavivši hranu tj. žrtvu vuku, i ne osvrnuvši se odlazilo kući. Kada se rodi dete, u selu se njegovo rođenje objavljivalo tako što domaćin kuće vikne: „Rodila vučica vuka!“. Srpska majka je svome detetu takođe otkrivala njegovo vučje poreklo pevajući mu sledeću uspavanku: „Nini sine, vuče i bauče, vučica te u gori rodila“.
Slovenska mitologija spominje jedno božastvo koje je u neraskidivoj vezi sa vukom. To je Dažbog (Dajbog).. Dažbog je kao i većina božanstava teriomorfan, a njegov životinjski oblik je beli vuk. Veoma je čudno da beli vuk koji se smatra pretkom srpskog naroda, ima tipično polarne karakteristike. Međutim, bela boja vučjeg krzna odnosi se, pre svega, na htonični aspekt Dažboga, ali i htoničnost samog vuka. Inače, bele životinje u evropskom folkoru predstavljaju bića koja povezuju naš svet sa svetom duhova tako da nije čudo što životinjski oblik jednog htonog božanstva ima krzno bele boje.
Čovek je od nasilno pripitomljenog vuka vekovima i sistematski pravio raznovrsne i brojne rase pasa s tim da ni jedna od njih nije toliko otporna, snalažljiva, niti inteligentnija ni jača od vuka. Neke od njih su primeri psećih vrsta koje su apsolutno nesposobne za bilo kakav prirodno samostalan život i opstanak.
Inače, vuk nikog ne sluša niti hoće bilo kome da služi. On je svim bićem posvećen zaštiti, odbrani, jačanju i opstajanju svoje vrste sa svim prirodnim osobinama i karakterom na svojoj slobodnoj teritoriji.
Iz „ugla viđenja vuka“, deo njegove grane, odnosno potomstva dok je bilo malo je otimano, pa odrođeno pristalo na pripitomljavanje; pristalo na lanac i povodac, na kućicu i ugodniji način života uz i sa čovekom služeći verno njemu, po njegovim zahtevima i potrebama. Promenio je čak i „jezik“ u smislu da ne zavija laje.
Ponekad se kod našeg čoveka za nekog lošeg čuje kako kaže „Pseto jedno!“, ili za žensku osobu „Kučko jedna!“ što je naravno pogrdno. Sa druge strane, nikad nećete od Srbina čuti neku izreku pogrdnog tipa u smislu „Vučino jedna!“
Između vukova u čoporu postoji jasna hijerarhija koja se uspostavlja unutrašnjom borbom gde jači nikad neće ubiti slabijeg vuka. Naime, jači vuk snažnim ugrizom do početka loma kosti, opominje drugog da je slabiji što ovaj prihvata ležući na leđa pokoravajući se bezuslovno da bi bio oslobođen daljih napada.
Vukovi su složni u lovu, podeli plena, odgajanju i brizi za potomstvo i u poštovanju unutrašnje hijerarhije. To kod pasa nije slučaj obzirom da su se ti instikti i nagoni vremenom izgubili. Na kraju, kroz prirodnu sekekciju najjačih, najzdravijih i najsposobnijih u svojoj vrsti uz daleko izoštrenija sva čula u odnosu na pse, vukovi su obezbedili izvanrednu životnu sposobnost, otpornost i adaptilnost.
Imajući u vidu da je vuk po animističkim verovanjima Srbinov predak, uz prethodne njegove osobine karaktera i rasne životne otpornosti, u našem narodu detetu je davano ime Vuk. Ono je jedno od najstarijih i veoma čestih imena u srpskom narodu, upravo zbog toga što se ranije verovalo da će onaj ko nosi ime totemske životinje biti zaštićen od svakakvih zala. I dan-danas srećemo imena kao što su Vuk, Vučko, Vujkan, Vujica, Vukašin, Vukan, Vučica i Vukica, kao i prezimena Vučić, Vučinić, Vuković, Vujošević, Vujičić, Vukadinović, Vujović, Vukobratović, Vujković, Vučetović, Vučković, Stanivuković i mnoga druga.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Kult vuka u srpskom narodu Empty
PočaljiNaslov: Re: Kult vuka u srpskom narodu   Kult vuka u srpskom narodu Sat610Čet 23 Jul - 17:27

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Kult vuka u srpskom narodu Empty
PočaljiNaslov: Re: Kult vuka u srpskom narodu   Kult vuka u srpskom narodu Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Kult vuka u srpskom narodu
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Kult
» Речник мање познатих речи и израза (туђице - турцизми)
» Besplatne e-Knjige za Android na srpskom!
» Strane riječi u srpskom jeziku
» Strip junaci
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-