| | |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 2 Feb - 21:46 | |
| Naša poezija
Kraljice moja, šta je s tobom bilo? Gdje su ti sile, gdje je oganj sveti, Tvoj glas božanski, što iz duše leti, I tvoje misli ovjenčani zrak? Zar tvoje srce, tvoje moćno krilo, Tvoj žarki polet i istinu sjajnu I tople nade i ljubav beskrajnu Okova teški i duboki mrak?
Moj narod tebe ne poznaje više. Ti si mu sada k’o koketa prava Što svakom milost i poljupce dava I lažnim bleskom zavarava nas; Blijedo doba s tvog čela briše I zadnji spomen oreole tvoje. - Svetlosti neba pogažene stoje I tvoj proročki sledio se glas.
Kako si jadna! Sputano ti krilo U maglu srlja ne znajući metu; Za lažni nakit i za toaletu Ti si sve dala: istinu i žar; I sada si pusta, kao što bi bilo Nebo bez sunca, zv’jezda, zore plave; U tebi nema kapi krvi zdrave, - Umri! Il’ snova daj svetlost i žar! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 2 Feb - 21:48 | |
| Pesma duše
Planina je duša moja što oblake sebi vuče, A grad bije Iz njih svije’, Seva i grom vrhe tuče.
Katkada je sva u snegu, niti ima koga cveta, Samo stremi, Samo nemi Svrh ponora ovog sveta.
Ako koji žedni putnik njoj se svrati u te dane, Sva će vrela Naći svela I kô kostur svrh njih grane.
Ali negda vrsi njeni probiju se ispod tama, Pa svi gore Kô luč zore Svrh krstova i svrh hramâ.
Na timoru njezinome praznici se svetli jave, Zmaj ognjeni Špilja njeni’ U visine seva plave.
Ona tada stabla tresne i prosiplje hrpe cveta, Sa svih strana Svojih grana, U ponore ovog sveta;
Peva, vrhom dotiče se božjeg skuta i rukava, I sva čista Tako blista Pod šatorom neba plava. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 2 Feb - 21:50 | |
| Stara pesma
Svake te noći grlim, i tvoj sam dušom vas, I ne znam druge pute, I snova, draga, svaki čas Zaljubljujem se u te.
Ljeta su burna prošla, mladost mi uze bog Kô jesen ruže ljetne, Al’ i sad u dnu srca mog Širi se oganj Etne.
Još, ljubeć tebe strasno, kô sunce orô mlad, Klonuo duh mi nije; Još polet snova, bol i nad Mladošću mene grije.
Možda će skoro, draga, negdje na grobu mom Procvasti ruže ljetne, Al’ u tom srcu silom svom Plamtiće oganj Etne.
I vijekovi će mnogi kô jedan trenut proć, A ja ću živiti jošte, Grliti tebe svaku noć Žarom nove milošte. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 2 Feb - 21:53 | |
| Vodenica
Staro mjesto moje! Pod sjenkama grana Radobolja mrmlja, vere se i prska; Mrke hridi streme visoko sa strana Pune gustih zova, smokava i trska.
Sve je isto, staro… Samo, kao prije, Ne čuje se hitri točak da udara; Kô bol jedan što se u dnu duše krije, Ostavljena ćuti vodenica stara…
Kroz vidnjaču malu, gdje u suhoj travi Samo studen gušter polagano šušne, Ne javlja se mlinar sa šalom na glavi, Niti vidim one oči prostodušne.
Mnogo li sam puta ja ovdje, u hladu, U večeri ljetne na odmoru bio, I, dižući oči na mlinarku mladu, Iz vedrice, žedan, hladne vode pio!
Bog zna gdje je sada?!… Radobolja mrmlja Puna grmjelica, srebra, adiđara… I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 2 Feb - 21:53 | |
| Zora
Golubovi prvi lete preko luka. Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam trčo majci raširenih ruka I pado joj glavom u krilo i meku Ljubio joj ruku… Sav treptim ko prutke Jasike, i hodim putanjom uz reku, I gledam na njene srebrne svijutke. Jutros, kao i ti, lepa reko čista, I moja sva duša žuvori i blista, Razleva se, raste, i hučno koleba… Gle, vrelo joj biva sve šire i veće, I u njezinijem dubinama sreće Ogleda se zora i plav šator neba. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Aleksa Šantić - Moja komšinica Pet 11 Apr - 17:59 | |
|
Moja komšinica
Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja bdijem bez sanka I stišavam srce i njime se mučim, Pa do zore tako pameti ga učim; Ali ludo srce ne čuje šta zborim, Nego me sve pati udarima gorim, I dršće i strepi, kao list sa pruta, I zove me tamo odmah preko puta, Pod širokim dudom od stoljetnih dana Gdje kućica stoji krečom okrečana, Pa kô da su vjetri snijeg nanijeli - Spram jarkoga sunca ona se bijeli, A noću, kad jasna mjesečina grane, Pod širokim dudom sva treptati stane… Tu je, tu je ono što mi srce mami, S čega noću bdijem do u osvit sami, - Tu je ono blago, ljepota Mostara, Kunem vam se, ljudi, svijem na svijetu, Što je bistre rose na gorskom cvijetu, Niko ne bi mogô naći kapcu jednu Tako milu, sjajnu, i čistu i čednu! Kunem vam se, otkad jarko sunce grije, Zapamtio niko 'nake oči nije; Lijepe i mudre, svijetle i crne, Pune žive vatre gdje mi duša srne! I kunem se, što je đula i behara, Sve bi svojim licem zastidila Mara, - Pa još kosa meka, ona kosa vrana Bi mehlemom bila i najljućih rana!… Od jutra do mraka s prozora je gledim, Pa uzdišem tako, čeznem i blijedim, A majčino blago posluje i radi, U široku sofu žuti šeboj sadi, Do šeboja đurđic i karanfil mio, Uz crveni karanfil fesliđen se svio, Pa kad vjetar duhne kroz murvine grane, Marinim cvijećem mirišu sve strane. Sad je vidim, eno po tananu platnu Na đerđefu lakom veze granu zlatnu I uz sitni vezak, na doksatu, slaže Onu milu pjesmu što je srce kaže: "O, sunašce jarko, svom smiraju pođi! O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi!" Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti… Pa još, bolan druže, kad nedjelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane, Bih, tako mi boga, adžamija posto, U mehani pio i bez groša osto! Jer, da samo vidiš, u lijepe Mare, Kakve li su, puste, dimije od hare! Kakva li je na njoj talasija tkâna, Što joj njedra krije sa dva đula râna! Kakav li je onaj nad povijom vranom Crven fesić pusti sa biserli-granom! Pa da čuješ jošte zveket zlatnih grivnâ Kad naranču žutu baci cura divna, I da vidiš osmjeh i slatka joj usta, Bi i tebe s majkom rastavila pusta! Pa još one oči što svu milost nude! - Blago onom čija vjerenica bude!
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 5 Okt - 22:42 | |
| Ne vjeruj
Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kazu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime -
Ne vjeruj No kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh krša, Tamo gdje u grmu proljeće leprša I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,
Dođi, čekaću te U časima tijem, Kad na grudi moje priljubiš se čvršće, Osjetiš li, draga, da mi tjelo dršće, I da silno gorim ognjevima svijem,
Tada vjeruj meni, i ne pitaj više Jer istinska ljubav za riječi ne zna; Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove piše
Aleksa Šantić |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Čet 6 Nov - 10:00 | |
| Pod mušebacima-Aleksa Šantić Dodi u moj čardak!… Samu mi je zima… Svi dušeci moji za te su prostrti… Hoću poljubaca u kojima ima I vatre, i sunca, života i smrti!… Tvoji zagrljaji neka budu zmije, Neka stežu divlje uz vihore žara! U njima da umrem, Serifa, što prije, Mirišući bašte, tvojijeh njedara… Žedan sam ljepote, i ženskoga stasa, Grčeva i slasti, smijeha i vriska, Pomame i ognja, i miloste tajne… Hodi! Neka ti se sva duša zatrese, I po mojoj sobi, ko procvale rese, Svog proljeća prospe pahuljice sjajne. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Čet 8 Jan - 9:57 | |
|
NA DNU VALA Ćuk samotni ćuče sa stene u grmu; Zaton spava sa dve-tri lađe i jedra. Obuklo se more u sedef i srmu, Pa se do dna vide sva kraljevska njedra. Gle bleska! Gle sjaja! U grivama trave Trepte žarke boje sa peraja riba; Sama, zabačenih ruka više glave, Sa makom u kosi, leži pa se giba Morska vila. Veo do bedara smakla, Kao potonula statua sva bela; Na njene đerdane, kroz vodena stakla Pala pa se lomi mesečeva strela. Isto k'o da neke kujundžije vrsne U dubini kuju krune kakvih nema, Pa na svaki udar sa nakovnja prsne Po jedan šedrvan sjajnih dijadema. Raj!... I dokle svitci po grmlju merdžanâ Lete sa kreljušti riba: tiho, svrh ti' Zapaljenih špilja k'o perje fazanâ, Jedna plava zvezda na algama drhti.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Čet 8 Jan - 9:57 | |
|
KRAJ I svršeno je bilo... U velu i beloj svili, Silazila si mirno niz stepenice hrama, Pod krunom mirta... Svi su pogledi na tebi bili. Pred crkvom žagor i teska. A kao stena sama, Uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio, I ćut'o... Na moje čelo studena padaše tama. Uz melodiju čežnje praznički dan je lio, Toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara, Mirisale su bašte. Jedan je leptir mio Svrh tebe kružio lako, pun svetlih duginih šara. I kada svati počeše bacati limune žute, I skladno svirači vešti, uz ćemaneta stara, Počeše toplu pesmu -: još jednom pogledah u te Sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana... I moja duša zadrhta; i s bolom smrtne minute Zlatno se kube sruši svrh njenih šedrvana...
|
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 11 Jan - 18:50 | |
| АКО ХОЋЕШ
Ако хоћеш да о зори Пјевам теби пјесме моје, Ој, не бјежи са прозора, Да ја гледам лице твоје!
Ако хоћеш да ти пјевам О сунчаном топлом сјају, Ој, погледни оком на ме, Дивотанче, мили рају!
Ако хоћеш да ти пјевам Ону тиху нојцу милу, Развиј твоју густу косу - Мирисаву меку свилу!
Ако хоћеш да ти пјевам Мирис дивног прамаљећа, Ој, разгрни њедра бијела - Да удишем мирис цвијећа!
Ил' ако ћеш пјесму моју О извору сласти бујне, Ходи, ходи на груди ми, Да ти љубим усне рујне! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 11 Jan - 19:12 | |
| ГОСПОЂИЦИ
Некада сам и вас на колену цупкô И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.
Но дани су прошли кô ријека нагла, Кô тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.
Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава,
А моје су мутне као магле сиње... Младост, љубав, огањ, све у гробу спава, По косама мојим попануло иње.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Ned 11 Jan - 19:24 | |
| МРАЗ
Врхове брда сјај јутарњи жари, Сребрна магла диже се са грма; Високо шуме јабланови стари И поток тече као чиста срма.
Све се весели. Само неко плаче Дубоко негдје, у мразу, у гробу, Уздише, јеца, све јаче и јаче- Зове ме да му олакшам тегобу.
О срце моје, ти ме немој звати, Утјехе теби ја не могу дати... Судба је твоја као судба ноћи
Што вјечно лута да достигне сунце: Прелази мора, пустаре, врхунце, Но сунцу нигда, нигда неће доћи.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Sub 17 Jan - 18:17 | |
| Gledao sam
Gledao sam potok bistri Kako skladno bruji, A prate ga razdragani Sa pjesmom slavuji.
Pa mi srce zadrhtalo Od tog skladnog hora, Zadrhtalo, a ja kliknuh Kroz tišinu gora:
„Čuj me nebo, čuj me Bože, Na prestolu gori! Čuj, što srce mlađano ti Srbinovo zbori:“
„Daj i nama takvog sklada, Ka’no sklad slavuja, Pa da s’ onda ne bojimo Nikakvih oluja!“ |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Sub 17 Jan - 18:18 | |
| МОЛИТВА МАЛЕ ЗОРИЦЕ
Куд год оком гледнем Тебе видим, Боже! Па у срцу с' моме Теби хвале множе.
Земљу, море, звијезде Ти нама подари, И потребне св'јету Свакојаке ствари.
Ти нам даде зору, Тици милног гласа, Па и мене створи Да тог гледам краса.
Прими моју хвалу, Као мале тице, Прими хвалу, Боже, Твоје Српкињице!
1887. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Sub 17 Jan - 18:18 | |
| СРБИНУ
Нека зима чини чуда, Нек расипље снијег свуда, Прољеће ће доћ'.
Нека небо магла прати, Сунашце ће засијати, Ружичаста моћ.
Природа ће опет тајна Распучити њедра сјајна, Дариват' нам мед.
Забрујаће поточићи, Замирисат' бај-цвјетићи Свуда упоред.
Па нек зима чини чуда, Нек расипље снијег свуда, Прољеће ће доћ'.
И патника, сиротана, Кога гоне са свих страна, Неће сатрт' ноћ.
Не малакши болом, јадом, Већ се уздај чврстом надом У божју помоћ! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Sub 17 Jan - 18:18 | |
| ЗВИЈЕЗДА ЈАТО
Тиха ноћца наступила, Поче благо ширити се, Небо плаво, без облачка, Стаде зв'јездам' китити се.
Гледао сам како мило Свака своје зраке даје, Ал' сам глед'о најрадије Јато од њих, што ту сјаје.
Упоредо све су стале, Вођа им је прва била, Па су небом путовале Ширећ' своја златна крила.
Тад помислих: мили Боже, Србадија кад ће тако, Поћи скупа? А одговор: - Кад неслогу спржи пак'о...
У Мостару, 1. новембра 1887. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Sub 17 Jan - 18:19 | |
| ЉУБИМ ЛИ ТЕ?
Љубим ли те, ил' су гласи Пјесме моје пуста варка? Ја те љубим, српско чедо, Из љубави огња жарка.
Зори, када јутром свиће И пурпурни плашт свој шири; Лахорићу, кад несташно Кроз ружице мале пири;
Звјездицама, тихом ноћи Кад појезде у висини; Славујићу, када сјетан Прижељкује у тишини;
Поточићу, бистром врелу, Нека гором, дољом гласи; Чистој роси, што круницу Миришљавог цвијећа краси;
И тичици, кад пјевуши Вијући се лаким летом; - Свему велим да те љубим Вјерне душе ватром светом.
1887. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksa Šantić Sub 17 Jan - 18:19 | |
| У СЛАЂАНОМ ГЛАСУ...
У слађаном гласу твоме Сами анђ'о миља збори; А у оку премиломе Пламен светог раја гори.
Топлим жаром тога плама Ја слабачке згр'јевам груди; - Загрљено милинама У срећи се срце буди...
Порушени двори нада У души се опет дижу; Мјесто туге, бола, јада Ружичасти санци стижу...
Како су ми топла крила, Ох, како се кр'јепи жиће! К'о челица када мила Спусти крило на цвјетиће.
Ох, па ходи, рајски створе, Да пламеном ока твога Снажим душу, дижем дворе Порушеног нада мога...
1887. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Aleksa Šantić | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 4 od 10 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 26 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 26 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|