Brazil

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Бразил

Савезна Република Бразил (порт. República Federativa do Brasil) је највећа и најмногољуднија држава Јужне Америке. По величини и по броју становника је пета држава на свету. У Бразилу је 2008. живео 191 милион људи. Главни град je Бразилија.

Бразил се налази у централном делу континента где својим читавим источним делом излази на Атлантски океан. Граничи се са Уругвајем, Аргентином, Парагвајем, Боливијом, Перуом, Колумбијом, Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гијаном; значи, са сваком државом Јужне Америке, изузев Еквадора и Чилеа.

Име је добио по локалном дрвету бразил (Caesalpinia echinata), које је распрострањено у бразилским шумама, а које су рани колонисти користили за бојење.

Бразил обилује обрадивим површинама и кишним шумама. Званични језик је португалски.

Бразил је 5. по величини држава на свету. Налази се у Јужној Америци, и уједно је највећа држава на том континенту. Њу већином прекрива тропска шума, а на источној страни излази на Атлантски океан. Кроз Бразил протиче једна од највећих река на свету Амазон.

Топографија Бразила је разноврсна и обухвата подручја брда, планина, равница, висоравни и дугу океанску обалу. Север Бразила представља низијско подручје слива Амазона. На југу се налазе брежуљкасти предели са ниским планинама. Неколико планинских ланаца висине до 2900 метара се протежу уз обалу Атлантика. Највиши врх Бразила је врх Неблина (Pico da Neblina, „врх облака“) са 3014 метара, који се налази на северу близу Венецуеле.

Бразил се хидрографски дели на три речна слива, од којих слив Амазона обухвата око 60% територије, слив Ла Плате око 17%, а остатак припада рекама источног Бразила.

На југозападу Бразила се налази највеће мочварно подручје на свету Пантанал (150.000 km²).

Главне реке које протичу кроз Бразил су:

Амазон и притоке:
Мадеира
Пурус
Рио Негро
Шингу
Сао Франсиско
Токантинс
Парана

Амазонска низија заузима преко 40% површине Бразила, а у њој живи мање од 4% становништва земље. Ова област протеже се од подножја Анда до Антлантског океана. Има стару основу, грађену од старијих кристалних шкриљаца, која је прекривена млађим наслагама и наносима реке Амазон.

Бразилско горје - Плато је популарно назван „Дивљи запад Бразила“. Заправо, ова област представља непрегледну валовиту висораван, која се постепено спушта од високог руба уз атлантску обалу према западу и северозападу. Планински венци, који се издизу са Платоа (тзв. SERRA), грађени су од отпорнијег, претежно еруптивног камења. Највиши врх је Пико да Неблина (2.993 m). Стрмије стране приморских платоа су изложене снажној ерозији. У североисточном делу развиле су се високе заравни, које према обали Атлантског океана прелазе у ниске равни. Најпознатија висораван носи назив Мато Гросо, а налази се у западном делу ове регије. И ова је регија веома ретко насељена - у њој се највећим делом малобројни Индијанци и мелези претежно баве номадским сточарством.

Атлантско приморје је појас плодне низије, ниских побрђа и висоравни дуг 7.500 km, а широк 200 - 300 km. То је најгушће насељена регија; заузима 1/3 површине целе земље, а у њој живи 90% становништва. Већи градови Бразила се налазе управо у овој регији, на обали океана или у њеној непосредној близини (до 100 km даљине ). Обала Бразила је претежно слабо разуђена. Спрудови затварују обалне лагуне и језера, од којих су најпознатија Лагоа Мирим и Лагоа дос Патос.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Клима
Југозападна обала и приморје Бразила имају влажну и врућу климу. На Бразилском горју лета су свежија а годишња количина падавина мања. Само на крајњем североистоку количина падавина је врло мала (400-500 милиметара). Амазонска низија има претежно екваторијалну климу са једнолично распоређеним падавинама током целе године (око 1.000 mm уз обалу и око 2.000 mm у најзападнијем делу). Најјужнији део Бразилског горја залази у суптропску зону, прелазећи на крајњем југу у умерени појас.

Већи део земље има осетне сезонске промене у количини кише, температури и влажности. Зима у Бразилу траје од јуна до августа са просечном температуром 13-18° C. Лети (децембар-фебруар) Рио је врео и влажан, са температуром изнад 30° C. У осталом делу године температуре се крећу до 25°C. Североисточна обала је једнако врела као и Рио, али је мање влажна и загушљива. Амазонска низија је део земље, који прима највећу количину кише.

Флора и фауна
Амазонија је велико шумско пространство (прашума) на северу Јужне Америке. Име је добило по реци Амазон.Влажна тропска прашума покрива сву Амазонску низију. Највећи део Бразилске низије покривају кампоси, бразилски назив за саване, степе и мањим делом шуме. У овом подручју се јављају и светле шуме араукарија.

Араукарија, четинарка; њене врсте изграђују у Јужној Америци и Аустралији велике шуме.

A. imbricata, до 60 m високо стабло, даје вредно дрво и јестиве семенке; домовина јој је Чиле. У средњој Европи се сади, али се зими мора заштитити. Одраслих стабала има по парковима у јужној Далмацији.

A. excelsa (собна јелица) се често узгаја као собна биљка. Декоративна је по својим водоравним и правилним пршљеновима.

Дрво араукарије је једричаво; срж бела до сивосмеђа са црвеним тоном; осредње тешко и тврдо, чврсто, еластично, слабо трајно. У трговини је познато под именом Бразилска боровина.

Бразил - дрво Caesalpinia echinata; црвено, тврдо и жилаво дрво; расте у Јужној Америци, западној и источној Индији, а најбоље врсте у Бразилу. Употребљава са за добијање црвене тинте и црвене боје, а служи и у столарству, резбарству и токарству.

Минас (кафа) семенка плода зимзеленог кафеног жбуња или дрвета до 8 m висине, која је пореклом из етиопске покрајине Кафа. Кафено дрво успева у влажним, не сувише сунчаним пределима тропске и монсунске климе.

Са обзиром на изузетна природна богатства Бразила, са правом се може рећи да је и фауна обимна.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Историја
Данашња територија Бразила била је насељена најмање пре 6000 година номадским племенима. Педро Алварес Кабрал открио је ово подручје 1500. године. Током наредна три века, Бразил бива непрекидно колонизован Португалцима. Током тог периода дрво бразил је најексплоатисанији ресурс.

Колоније су углавном експлоатисале робове - домороце и Африканце. Краљ Жоао VI од Португалије, бежећи пред Наполеоном, се 1808. преселио у Бразил са целом краљевском породицом, племићима и владом.

Принц-регент Педро I од Бразила, прогласио је независност 7. септембра 1822, створивши независно Бразилско царство. Оно је престало после његовог наследника Педра II од Бразила, када је Бразил претворен у републику 15. новембра 1889.

Крајем 19. века и почетком 20, Бразил је привукао преко 5 милиона европских и јапанским имиграната који су покушали окушати срећу у индустријализованом Бразилу. Бразилску демократију је три пута смењивала диктатура: 1930-1934. и 1937-1945. диктатор је био Жетулио Варгас, а у периоду 1964-1985. земљом је владала војна хунта.

Становништво
По процени за 2009. у Бразилу живи 191,5 милиона становника, али је просечна густина насељености неравномерна. Најгушће насељени су градови Рио де Жанеиро и Сао Пауло, а најмања густина насељености карактерише Амазонску низију. У унутрашњости, огромни простори су готово посве ненасељени, осим малих изолованих оаза.

Највећи део становништва чине белци (55%) и то углавном потомци Португалаца, Немаца, Италијана, Шпанаца и Пољака. 38% отпада на мулате који су два пута бројнији од местика и чине главни део сељачког становништва. Црнци чине 6% становништва, а преосталих 1% отпада на Јапанце, Арапе и америчке Индијанце (Мато Гросо и Амазонска низија). Службени језик је португалски који су освајачи (конкистадори) из Португалије оставили као један од печата своје културе.

Иако је основна настава обавезна, број неписмених је врло велики. Универзитети се налазе у државама: Баија, Ресифе, Парана, Рио де Жанеиро, Сао Пауло, Минас Жераис и Рио Гранди ду Сул.

За Бразил се каже да има најлепше жене света. Неке од најпознатијих манекенки као што су Жизел Биндшен, Адријана Лима, Алесандра Амброзио, Изабел Гулар и Ана Беатриз Барос су управо из Бразила.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Религија

Доминантна религија је римокатоличанство, по чему је Бразил земља са највећим бројем католика на свету.[3] По попису из 2000. 73,57% становништва су римокатолички верници, 15,41% су протестанти, 1,33% спиритисти, 1,22% су верници осталих хришћанских заједница. Од осталих религија заступљене су афро-бразилске религије (0,31%), будизам (0,13%), јудаизам (0,05%), ислам (0,02%), индијанске религије (0,01). Атеиста има 7,35%.[4]

У Бразилу нема расне дискриминације – врло богатих трговаца, земљопоседника и индустријалаца има и међу мелезима и црнцима. До пре неколико деценија природни прираштај је био висок преко 30 промила, док данас наталитет износи 16 промила, а морталитет 6,2 промила.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Савезне државе Бразила

Brazil BrazilNumbered

Бразил је подијељен у 27 федералних јединица, 26 држава и Федерални дистрикт, у којем се налази главни град Бразилија.

Савезне државе:
1. Акри (AC)
2. Алагоајс (AL)
3.Амапа (AP)
4. Амазонас (AM)
5. Баија (BA)
6. Сеара (CE)
7. Еспириту Санту (ES)
8. Гојас (GO)
9. Марањао (MA)
10. Мату Гросу (MT)
11. Мату Гросу ду Сул (MS)
12. Минас Жераис (MG)
13. Пара (PA)
14. Параиба (PB)
15. Парана (PR)
16. Пернамбуко (PE)
17. Пјауи (PI)
18.Рио де Жанеиро (RJ)
19. Рио Гранди ду Норти (RN)
20. Рио Гранди ду Сул (RS)
21. Рондонија (RO)
22.Рорајма (RR)
23. Санта Катарина (SC)
24. Сао Пауло (SP)
25. Сержипи (SE)
26. Токантинс (TO)

Дистрикт:
27. Савезни дистрикт Бразила

Из Википедије, слободне енциклопедије

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Brazil

Brazil (port. Brasil IPA [bɾaˈziw]), službeno Savezna Republika Brazil[4][5] (port. República Federativa do Brasil), najveća je država u Južnoj Americi. Prema površini i broju stanovnika od preko 190 milijuna, peta je najveća zemlja na svijetu.[6][7] Jedina je država portugalskog govornog područja u Americi i najveća luzofonska zemlja na svijetu.[6]

Graniči sa svim južnoameričkim zemljama osim Ekvadorom i Čileom. Na sjeveru s Venezuelom, Gvajanom, Surinamom i francuskim prekomorskim departmanom Francuskom Gvajanom, na sjeverozapadu s Kolumbijom, na zapadu s Bolivijom i Peruom, na jugozapadu s Argentinom i Paragvajom i na jugu s Urugvajom. Morska obala Brazila, s Atlantskim oceanom na istoku, dugačka je preko 7491 km.[6] Veliki dio Brazila pripada slivu rijeke Amazone i prekriven je kišnim šumama. Brazilski teritorij čine i brojni arhipelazi kao Fernando de Noronha, atol Rocas, São Pedro e São Paulo i Trindade i Martim Vaz.[6]

Brazil je bio portugalska kolonija od iskrcavanja Pedra Álvaresa Cabrala godine 1500. do 1815., kada je uzdignut na ujedinjenu kraljevinu s Portugalom i Algarveom. Kolonijalna povezanost bila je u stvari prekinuta već 1808. kada je nakon Napoleonovog upada u Portugal prijestolnica portugalskog kraljevstva preseljena iz Lisabona u Rio de Janeiro.[8] Nezavisnost od Portugala ostvarena je 1822. Isprva nezavisan kao Brazilsko carstvo, Brazil je od 1889. republika, premda dvodomni parlament, danas zvan kongres, datira iz 1824. kada je usvojen prvi ustav.[8] Današnji ustav, Brazil definira kao saveznu republiku[9] federalnog distrikta, 26 država i 5564 gradova.[9][10]

Prema BDP-u, brazilska je ekonomija osma najveća na svijetu,[11] dok je prema paritetu kupovne moći sedma najveća.[12] Brazil je jedna od najbrže rastućih velikih svjetskih ekonomija i novih svjetskih gospodarskih sila.[13] Brazil je jedan od osnivača Ujedinjenih naroda i organizacija G-20, CPLP, Latinske Unije, Organizazije Ibero-američkih država, Mercosula, Unije južnoameričkih država i također jedna od zemalja BRIC-a. Brazil je također dom raznovrsnim divljim životinjama, prirodnim okolišima i velikim prirodnim resursima u raznim zaštićenim područjima.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Etimologija

Etimologija naziva "Brazil" je nejasna. Tradicionalno, riječ "Brazil" potječe od brazila, drva kojim su iz brazilskih regija u Europu tijekom 16. stoljeća trgovali mnogi pomorci.[14] Na portugalskom, drvo brazil naziva se pau-brasil, te se riječi brasil obično pripisuje značenje "crven poput žeravice", nastalo iz latinskog brasa ("žeravica") i sufiksa -il (od-iculum ili -ilium).[15][16][17] Ova teorija uči se kao službena u školama Brazila i Portugala. Ipak, brazilski učenjak José Adelino da Silva Azevedo pretpostavlja da je riječ mnogo starija, keltskog ili feničanskog porijekla. Feničani su trgovali crvenom bojom dobivenom iz minerala u keltskim zemljama, od Iberijskog poluotoka do Irske.[18] U irskoj mitologiji postoji zapadna zemlja zvana Hy-Brazil, te neki u tome prepoznaju, uključujući Tolkiena,[19] jedan od najvjerovatnijih etimoloških izvora naziva "Brazil". Istu teoriju također su predložili znanstvenici iz 16. stoljeća.[14] Na jeziku Guarani, službenom jeziku Paragvaja, Brazil se zove "Pindorama", indijanski naziv za regiju koji znači "zemlja palmi".

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Povijest

Prva kršćanska misa u Brazilu, (1500.) A Primeira Missa no Brasil. Victor Meirelles, 1860.

Portugalska kolonizacija

Među povjesničarima vlada mišljenje da su područje današnjeg Brazila polunomadski narodi naselili 10 000 godina prije prvog iskrcavanja portugalskih istraživača 22. travnja 1500. godine, predvođenog Pedrom Álvaresom Cabralom.[20] Portugalci su naišli na domoroce na razini kamenog doba podijeljene na nekoliko plemena i u međusobnim sukobima, od kojih je većina bila iz iste jezične grupe Tupí-Guaraní.[21]

Premda je prvo naselje osnovano 1532., stvarna je kolonizacija započela 1534. kada je kralj Ivan III. teritorij podijelio na 12 nasljednih kapetanija,[22][23] ali takav se aranžman pokazao problematičnim te je 1549. upravi cijele kolonije dodijelio generalnog guvernera.[23][24] Portugalci su asimilirali neka od domorodačkih plemena[25] dok su druga bila podjarmljena, porobljena ili istrijebljena tijekom dugih ratova ili europskim bolestima na koje nisu imala imunitet.[26][27] Kolonizatori su iskorištavali prirodna dobra, u početku većinom drvo pernambuco (drvo brazil ili Pau-Brasil), dok je do sredine 16. stoljeća šećer je postao najznačajniji brazilski izvozni proizvod[21][28] te su Portugalci radi povećane međunarodne potražnje[26][29] uvozili afričke robove.[30][31]

Prva kršćanska misa u Brazilu, (1500.) A Primeira Missa no Brasil. Victor Meirelles, 1860.Ratovima protiv Francuza, Portugalci su postepeno širili svoj teritorij na jugoistok, zauzevši Rio de Janeiro 1567., i na sjeverozapad, osvojivši São Luís 1615.[32] Poslali su također i vojne ekspedicije u prašumu Amazone i osvojili britanska i nizozemska uporišta,[33] i u tom području od 1669. osnivali naselja i utvrde.[34] Godine 1680. dosegli su daleki jug i osnovali Sacramento na obali Ría de la Plate u regiji Banda Oriental (u današnjem Urugvaju).[35]

Krajem 17. stoljeća, izvoz šećera počeo je opadati[36] ali počevši od 1690-ih, otkriće zlata od strane istraživača u regiji koja će kasnije biti nazvana Minas Gerais (opći rudnici) u današnjim Mato Grossu i Goiásu, spasilo je koloniju od propasti.[37] Rudnici su iz cijelog Brazila, ali i iz Portugala, privukli mnoštva imigranata.[38] Španjolci su pokušali spriječiti portugalsku ekspanziju u teritorij koji im je pripadao prema sporazumu iz Tordesillasa iz 1494., i uspjeli osvojiti Bandu Oriental 1777. Ipak, to je bilo uzalud jer je ugovor u San Ildefonsu, potpisan iste godine, potvrdio portugalski suverenitet na cjelokupnom teritoriju kolonijalne ekspanzije, utvrđujući većinu aktualnih brazilskih granica.[39]

Godine 1808., kraljica Marija I. i njezin sin i regent, budući kralj Ivan VI., bježeći pred Napoleonovom vojskom, zajedno sa kraljevskom obitelji plemstvom i vladom preselili su se u Rio de Janeiro. To je jedini zabilježeni prekokontinentalni premještaj jedne kraljevske obitelji. Rio de Janeiro postao je sjedištem cijelog Portugalskog kolonijalnog carstva.[40] Godine 1815. Ivan VI., tada regent u ime svoje majke, uzdigao je Brazil od kolonije na suvereno kraljevstvo ujedinjeno s Portugalom.[40] Godine 1809. Portugalci su upali u Francusku Gvajanu (koja je Francuskoj vraćena 1817.)[41] i 1816. u Bandu Oriental, kasnije preimenovanu kao Cisplatina[42] (ali nakon rata 1828. postala je nezavisna država poznata kao Urugvaj).

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Nezavisnost i carstvo

Proglašenje brazilske nezavisnosti 7. rujna 1822. Pedro Américo, 1888.

Kralj Ivan VI. vratio se u Europu 26. travnja 1821., ostavivši svog starijeg sina, princa Pedra de Alcântaru kao regenta Brazila.[44] Portugalska je vlada pokušala Brazilu vratiti status kolonije, lišavajući ga svih postignuća ostvarenih od 1808. nadalje.[45] Brazilci se tome nisu htjeli pokoriti te ih je princ Pedro u tome podržao proglasivši nezavisnost od Portugala 7. rujna 1822., čime je osnovao Brazilsko Carstvo.[46] 12. listopada iste godine Pedro je proglašen prvim carem Brazila i 1. prosinca okrunjen kao Petar I.[47]

Proglašenje brazilske nezavisnosti 7. rujna 1822. Pedro Américo, 1888.U to doba, većina je Brazilaca bila za monarhiju te je republikanizam imao vrlo malu podršku.[48][49] Prateći brazilski rat za nezavisnost proširio se skoro cijelim teritorijem zemlje, s bitkama u sjevernim, sjeveroistočnim i južnim regijama.[50] Posljednji portugalski vojnici predali su se 8. ožujka 1824.[51] te je Portugal nezavisnost Brazila priznao 29. kolovoza 1825.[52]

Nakon što je prihvaćen u gradskim savjetima diljem zemlje, prvi brazilski ustav proglašen je 25. ožujka 1824.[53][54][55][56] Petar I. abdicirao je 7. travnja 1831. i otišao u Europu vratiti svoju kćer na vlast, ostavivši svog petogodišnjeg sina i nasljednika koji će postati car Petar II.[57] Kako novi car nije mogao vršiti svoje ustavne ovlasti dok nije dostigao punoljetnost, uspostavljeno je regentstvo.[58] Sporovi između političkih frakcija doveli su do pobuna i do nestabilnog, skoro anarhičnog, regentstva.[59] Buntovne frakcije nisu se bunile protiv monarhije,[60][61] iako su neke proglasile otcjepljenje provincija kao nezavisnih republika, ali samo dok je Petar II. bio maloljetan.[62] Radi toga, Petar II. je prije vremena proglašen punoljetnim te je "Brazil uživao gotovo pola stoljeća unutarnjeg mira i brzog materijalnog napretka."[63]

Brazilske snage (u plavoj uniformi) i paragvajska vosjka (većinom u crvenoj uniformi) u bitci kod Avaía, tijekom rata trojnog saveza. Batalha do Avaí, Pedro Américo, 1877.Brazil je tijekom 58-godišnje vladavine Petra II. pobijedio u tri međunarodna rata (rat la Plate, urugvajski rat i rat trojnog saveza)[64] i radi uspješnih izbora i neograničene slobode govora učvrstio predstavničku demokraciju.[65] Najbitnije, ropstvo je ukinuto nakon sporog, ali stalnog procesa koji je započeo krajem međunarodne trgovine robljem 1850.[66] i dovršen potpunim ukidanjem ropstva 1888., "Zlatnim zakonom" kojeg je stvorila princeza Izabela.[67] Robovsko je stanovništvo bilo u opadanju od brazilske nezavisnosti nadalje, 1823., 29% brazilske populacije bili su robovi ali do 1887. taj je postotak pao na 5%.[68]

Kada je 15. studenoga 1889. zbačena monarhija,[69] u Brazilu nije bilo mnogo podrške promjeni političkog uređenja[70] te je Petar II. bio na vrhuncu popularnosti.[71][72] Ipak, "snosio je glavnu, i vjerojatno jedinu odgovornost za svoje vlastito uklanjanje."[73] Nakon smrti svoja dva sina, Petar je vjerovao "da je carskom režimu bilo suđeno da završi s njime."[74] Nije se mnogo brinuo za sudbinu režima[75][76] te nije učinio ništa, niti je dozvolio da se išta učini radi spriječavanja vojnog udara, podržanog od strane bivših robovlasnika koji su se protivili ukidanju ropstva.[77][78][79] Time je stvorena federalna republika, službenog naziva Republika Sjedinjenih Brazilskih Država, koju je proglasio feldmaršal Deodoro da Fonseca, 15. studenoga 1889.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Počeci republike

Državni udar 1930. doveo je Getúlia Vargasa na vlast (u sredini). Ostati će na vlasti 15 godina

"Rana republikanska vlada bila je manje-više vojna diktatura".[69] Iako su nastojanja vlade da nastavi vanjsku politiku carstva[80] bila relativno uspješna, posebno za vrijeme Barona Rio Branca,[81] dosegavši ravnotežu koja je bila poremećena samo tijekom početne faze pripajanja Acrea i prvim svjetskim ratom,[82][83][84] na unutrašnjem planu, od mornaričke pobune rujna 1893. otvoren je dugotrajni začarani krug[80] koji je do 1920-ih Brazil izmučio s nekoliko civilnih[85][86][87] i vojnih[88][89][90] pobuna koje su postepeno do te mjere potkopale režim da je 1930. poraženom predsjedničkom kandidatu Getúliu Vargasu bilo moguće državnim udarom preuzeti vlast.[91]

Vargas, koji je u svjetlu tada nedavnog vojnog pokreta mladih oficira vlast trebao preuzeti samo privremeno radi provođenja demokratskih reformi, raspustio je kongres, ukinuo ustav, te je vladao izvanrednim ovlastima, dok je guvernere država zamijenio svojim pristašama.[92][93] Radi neispunjenih obećanja o promjenama, 1932. oligarhija São Paula pokušala se vratiti na vlast[94] dok su se 1935. pobunili Komunisti,[95] ali obije su pobune bile poražene. Ipak, komunistička prijetnja poslužila je Vargasu kao izgovor za otkazivanje izbora i još jedan coup d'état kojim je 1937. uvedena potpuna diktatura,[96][97] i u skladu s time brutalna represija opozicije s logorima za političke zatvorenike u udaljenim područjima zemlje, opće raširena tortura od strane vladinih snaga i cenzura tiska.[98][99]

Brazil je ostao neutralan tijekom prvih godina drugog svjetskog rata, dok vlada nije 1942. objavila rat silama Osovine.[100] Vargas je tada njemačke, japanske i talijanske imigrante prisilno smjestio u koncentracione logore,[101] i 1944. poslao trupe na ratište u Italiji.[102][103] Sa savezničkom pobjedom 1945. i krajem nacističko-fašističkih režima u Europi, Vargasova je pozicija postala neodrživa te je ubrzo bio svrgnut u vojnim udarom.[104] Ponovo je uspostavljena demokracija i general Eurico Gaspar Dutra izabran je 1946. za predsjednika.[105] Vargas se, demokratski izabran, na vlast vratio 1951., ali nije bio sposoban vladati demokratski, niti se nositi s aktivnom opozicijom, te je 1954. izvršio samoubojstvo.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Suvremeno doba

Prijenos vlasti s Fernanda Henriquea Cardosa na Luiza Inácia Lulu da Silvu 2003

Nekoliko kratkih privremenih vlada uslijedilo je nakon Vargasovog samoubojstva.[108] Juscelino Kubitschek postao je predsjednik 1956., te je zauzeo pomirljivi stav prema političkoj opoziciji koji mu je omogućio da vlada bez većih kriza.[109] Ekonomija i industrijski sektor znatno su porasli,[110] ali najveće je postignuće bila izgradnja novog glavnog grada Brasílije, inaugurirane 1960.[111] Njegov nasljednik bio je Jânio Quadros, koji je ostavku podnio 1961., manje od godinu dana po preuzimanju dužnosti.[112] Njegov potpredsjednik João Goulart, preuzeo je vlast ali je izazvao snažni politički otpor[113] te je zbačen travnja 1964., državnim udarom koji je rezultirao vojnim režimom.[114]

To je trebao biti samo prelazni režim[115] ali postupno je evolvirao u potpunu diktaturu s proglašenjem petog institucionalnog zakona 1968.[116] Represija nad protivnicima diktature, uključujući urbane gerile,[117] bila je oštra, ali ne i brutalna kao u drugim zemljama Latinske Amerike.[118] Radi izvanrednog ekonomskog rasta, poznatog kao "ekonomsko čudo", režim je dosegao najvišu razinu popularnosti u godinama represije.[119]

General Ernesto Geisel postao je predsjednik 1974., te je započeo svoj projekt redemokratizacije procesom za kojeg je rekao da će biti "spor, postepen i siguran."[120][121] Geisel je okončao vojnu nedisciplinu,[122] torturu političkih zatvorenika, cenzuru tiska,[123] i nakon ukidanja petog institucionalnog zakona, konačno i samu diktaturu.[116] Ipak, vojni je režim nastavljen pod njegovim izabranim nasljednikom generalom Joãom Figueiredom radi dovršenja tranzicije u potpunu demokraciju.[124] Puna civilna vlast uspostavljena je 1985. kada je predsjednik postao José Sarney,[125] ali pri kraju svog mandata postao je izuzetno nepopularan radi neobuzdane ekonomske krize i neobično visoke inflacije.[126] Sarneyeva neuspješna vladavina omogućila je 1989. izbor skoro nepoznatog Fernanda Collora, koji je 1992. smijenjen od strane Nacionalnog kongresa.[127] Collora je naslijedio njegov potpredsjenik Itamar Franco, koji je Fernanda Henriquea Cardosa imenovao ministrom financija.

Cardoso je izradio vrlo uspješni Plano Real ("kraljevski" ili "realni" plan)[128] koji je brazilskoj ekonomiji donio stabilnost, [129] te je izabran za predsjednika 1994. i ponovo 1998.[130] Mirni prijenos vlasti na Luiza Inácia Lulu da Silvu, izabranog 2002. i ponovo 2006., označio je konačno ostvarenje dugoočekivane brazilske političke stabilnosti.[131] Za vrijeme mandata Inácia Lule, Brazil je postao jedna od novih svjetskih ekonomskih sila i najbrže rastućih gospodarstava. Godine 2011., vlast je preuzela aktualna predsjednica Dilma Rousseff.

Izvor: Wikipedija

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Urbanizacija

Najveća su metropolitanska područja São Paulo, Rio de Janeiro, i Belo Horizonte — sva u jugoistočnoj regiji — s 19,5, 11,5, i 5,1 milijuna stanovnika.[155] Skoro svi glavni gradovi država najveći su gradovi u svojoj državi, osim Vitórie, glavnog grada države Espírito Santo, i Florianópolisa, glavnog grada Santa Catarine. Postoje također i druge metropolitanske zone u državama São Paulo (Campinas, Santos i Vale do Paraíba), Minas Gerais (Vale do Aço), Rio Grande do Sul (Porto Alegre), i Santa Catarina (Vale do Itajaí).

Najveći gradovi

São Paulo

Brazil Saopaulo_copan

São Paulo (São Paulo), 11 244 369 stanovnika, 19 672 582 metropolitanska zona, 760 m nm. Najveći grad na južnoj hemisferi i 6. najveći grad na svijetu. Metropolitanska zona druga je najmnogoljudnija u obije Amerike i među 5 najvećih metropolitanskih zona na svijetu.[156] Smješten je na rijeci Tietê 70 km od lučkog grada Santosa, na visoravni u sklopu Serre do Mar. Osnovali su ga 1554. Jezuiti. Tijekom 17. i 18. stoljeća bio je polazna točka kolonijalne ekspanzije u unutrašnjost zemlje. Stjecanjem nezavisnosti São Paulo je 1823. dobio naslov carskog grada (Imperial Cidade) kojeg je dodijelio Pedro I. Nagli razvoj krajem 19. stoljeća privukao je brojne imigrante. U novije vrijeme grad napušta industriju i okreće se trgovini, tehnologiji i uslugama. Urbanistički izvanredno moderan grad, São Paulo jedno je od najvažnijih financijskih i trgovačkih središta u Latinskoj Americi. Smatra se 10. najbogatijim gradom na svijetu,[157] obuhvaća 12,26% brazilskog BDP-a i 36% ukupne proizvodnje i usluga države São Paulo.[158] Među brojnim kulturnim i znanstevnim institucijama ističu se muzej Museu de Arte de São Paulo i sveučilište Universidade de São Paulo.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Rio de Janeiro

Brazil Rio_de_Janeiro_Helicoptero_47_Feb_2006

Rio de Janeiro (Rio de Janeiro), 6 323 037 stanovnika, 14 387 000 metropolitanska zona, 0 m nm. Treća najveća metropolitanska zona i aglomeracija Južne Amerike,[159][160] 6. najveći grad u obije Amerike, i 26. najveći grad na svijetu.[161] Glavni grad Brazila od 1822. do 1960. Osnovali su ga 1555. francuski kolonisti na mjestu koje je Ferdinand Magellan posjetio već 1519., ali nakon nekoliko godina Francuze su protjerali Portugalci i ponovo osnovali grad pod nazivom São Sebastião do Rio de Janeiro. Do početka 18. stoljeća grad su često napadali pirati. U 17. stoljeću izvozna luka za zlato i dijamante iz unutrašnjosti. Od 1763. sjedište kolonijalne uprave, od 1808. glavni grad portugalskog imperija. Početkom 20. stoljeća započinje veliko širenje grada na okolna područja. Financijsko, industrijsko, trgovačko i turističko središte, sjedište nekoliko većih brazilskih tvrtki, kao naftne kompanije Petrobras i medijskog koglomerata Organizações Globo. Niz znamenitosti, među najznačajnijima Kip Krista Iskupitelja na brdu Corcovado, stadion Maracanã, plaža Copacabana i Brazilski nacionalni muzej.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Salvador (Bahia)

Brazil Salvador-CCBY-4

Salvador (Bahia), 2 676 606 stanovnika, 3 866 004 metropolitanska zona, 8 m nm. Najveći grad na sjeveroistočnoj obali Brazila, nalazi se na malom poluotoku koje odvaja zaljev Baía de Todos os Santos od Atlantskog oceana. Osnovan 1549., jedan je od najstarijih gradova u novom svijetu, posebno istaknut svojom očuvanom kolonijalnom arhitekturom. Salvador, radi svog geografskog položaja, postao je glavna brazilska luka i glavni grad kolonijalnog Brazila, centar šećerne industrije i trgovine robljem. Bio je 1624. i u rukama Nizozemaca, međutim, već sljedeće godine, dolazi opet pod portugalsku vlast. U 18. stoljeću jedan od najvećih gradova u obije Amerike. Glavni grad kolonijanog Brazila do 1763. Ekonomija se većinom bazira na turizmu, izvoznoj luci za proizvode iz unutrašnjosti i petrokemiji, te iskorištavanju naftnih izvora. Značajno kulturno središte.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Brasília

Brazil Esplanada_dos_Ministérios,_Brasília_DF_04_2006_(modificada)

Brasília (Distrito federal), 2 606 885 stanovnika, 2 851 549 metropolitanska zona, 1172 m nm. Glavni grad Brazila. Smješten je u saveznom distriktu Distrito federal na središnjoj, 1000 metara visokoj visoravni Planalto cental, unutar savezne države Goias. Udaljen je 207 km od Goianie, 1531 km od Salvadora i 930 km od Rio de Janeira. Iako je ideja o preseljenju prijestolnice u unutrašnjost postojala već od 1891., Brasilia je osnovana 1956. na poticaj tadašnjeg brazilskog predsjednika Juscelina Kubitscheka koji je htio rasteretiti prenapučene obalne krajeve zemlje, i stanovništvo privući u unutrašnjost. Grad je izgrađen do 1960., te je 21. travnja iste godine inauguriran kao nova prijestolnica. Grad su prema tadašnjim najmodernijim estetskim i konstrukcijskim dostignućima projektirali urbanist Lucio Costa, arhitekt Oscar Niemeyer, i pejzažni arhitekt Roberto Burle Marx. Među znamenitostima, uglavnom Niemeyerovim projektima, ističu se Palača nacionalnog kongresa, Katedrala, te predsjednička palača Palacio Alvorada. UNESCO je Brasiliju proglasio mjestom svjetskog nasljeđa.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Gradovi nastavak

Fortaleza (Ceará), 2 447 409 stanovnika, 3 602 319 metropolitanska zona, 21 m nm. Tekstilna, kožna, prehrambena i petrokemijska industija, sjedište nekoliko banaka. Kupališni i turistički centar. Dva državna sveučilišta, Federalno (UFC) i Državno (UECE), te niz drugih obrazovnih unstitucija. Među znamenitostima: Statua Iraceme, katedrala, svjetionik Mucuripe i dr.

Belo Horizonte (Minas Gerais), 2 375 444 stanovnika, 5 397 438 metropolitanska zona, 852 m nm. Središte bogate poljoprivredne i rudarske regije, metalurška industrija, željezare i čeličane, prerada minerala, razvijeni uslužni, informatički i biotehnološki sektori, kongresni turizam. Sedam instituta visokog obrazovanja, uključujući Savezni univerzitet Minas Geraisa (UFMG) i Katoličko sveučilište (PUC-MG). Stadion Mineirão, jedan od najvećih na svijetu.

Manaus (Amazonas), 1 738 641 stanovnika, 2 042 185 metropolitanska zona, 92 m nm. Smješten rijeci Rio Negro, glavni komercijalni i kulturni centar gornje Amazone i važna riječna luka. Industija kaučuka, drvna i drvoprerađivačka, petrokemijska, elektronička industrija, pivovare, slobodna ekonomska zona. Sjedište nekoliko sveučilišta, Saveznog univerziteta Amazone, Državnog univerziteta Amazone i dr. Čuveno kazalište Teatro Amazonas.

Curitiba (Paraná), 1 746 896 stanovnika, 3 168 980 metropolitanska zona, 934 m nm. Automobilska , informatička i petrokemijska industrija. Turističko središte. Više univerziteta, Savezno sveučilište Parane (UFPR), Tehnološko savezno sveučilište Parane (UTFPR) i dr. Poznat u cijelom svijetu po naprednom urbanističkom planiranju[162][163][164][165] i vrhunskoj organzaciji gradskog prijevoza.

Recife (Pernambuco), 1 536 934 stanovnika, 4 136 506 metropolitanska zona, 10 m nm. Jedan od najstarijih gradova u Brazilu, smješten na ušću rijeka Rio Beberibe i Rio Capibaribe u Atlantski ocean. Važna trgovačka luka i prometno središte, pivovare, prehrambena, elektronska, tekstilna i informatička industrija, sajamsko i kongresno središte, turizam. Brojni instituti visokog obrazovanja, dva državna univerziteta, poljoprivredno sveučilište, katoličko sveučilište i dr. Crkve i povijesni spomenici iz 17. i 18. stoljeća.

Porto Alegre (Rio Grande do Sul), 1 436 123 stanovnika, 4 063 886 metropolitanska zona, 10 m nm. Trgovačko središte, izvozna luka za proizvode iz unutrašnjosti, petrokemijska, automobilska, informatička, prerađivačka i tekstilna industrija, brodogradnja. Brojni javni i privatni univerziteti, savezno (UFRGS) i državno (UERGS) sveučilište države Rio Grande do Sul, katoličko sveučilište (PUCRS) i dr.

Belém (Pará), 1 437 600 stanovnika, 2 249 405 metropolitanska zona, 10 m nm. Smješten na delti Amazone. Trgovačka luka, turizam, prehrambena, metalurška, riboprerađivačka, drvoprerađivačka i kemijska industrija. Državni (UEPA) i savezni (UFPA) univerzitet države Pará, i druge obrazovne institucije.

Goiânia (Goiás), 1 301 892 stanovnika, 2 102 097 metropolitanska zona, 749 m nm. Administrativno središte, agroindustrija, razvijeni uslužni i prodajni sektori. Sjedište nekoliko sveučilišta. Istaknuta Art deco arhitektura iz 1940-ih i 1950-ih.

Guarulhos (São Paulo), 1 222 357 stanovnika, 759 m nm. Smješten u metropolitanskoj zoni grada São Paula. Trgovačko i industrijsko središte.
Campinas (São Paulo), 1 080 999 stanovnika, 2 633 523 metropolitanska zona, 685 m nm. 10. najbogatiji grad u Brazilu, središte poljoprivredne regije, visokotehnološka industrija, petrokemijski kompleks, tekstilna, automobilska, telekomunikacijska, informatičko-elektronička i farmaceutska industrija. Više istraživačkih centara i laboratorija, Istaknuti istraživački univerzitet (Unicamp) i brojne druge obrazovne institucije. Kulturno središte.

São Luís (Maranhão), 1 011 943 stanovnika, 1 227 659 metropolitanska zona, 4 m nm. Turističko središte.
16.São Gonçalo (Rio de Janeiro), 991 382 stanovnika, 19 m nm. Grad u metropolitanskoj regiji Rio de Janeira. Učiteljski koledž, industrijsko središte.

Maceió (Alagoas), 922 458 stanovnika, 7 m nm. Kemijska industrija, proizvodnja etanola, šećerane, turističko središte. Mnoge obrazovne institucije.
18.Duque de Caxias (Rio de Janeiro), 864 392 stanovnika, 7 m nm. Smješten 20 km sjeverno od Rio de Janeira, dio šireg gradskog područja. Kemijska, petrokemijska, metalurška i tekstilna industrija, proizvodnja odjeće, namještaja i plastike. Federalni univerzitet Rio de Janeira i druge obrazovne institucije. Barokna crkva iz 1720.

Teresina (Piauí), 893 246 stanovnika. Tekstilna, farmaceutska i kemijska industrija, proizvodnja namještaja. Dva sveučilišta i druge obrazovne institucije.
20.Natal (Rio Grande do Norte), 806 203 stanovnika, 1 263 547 metropolitanska zona, 30 m nm. Turističko središte, naftna industrija, ribarstvo.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Stanovništvo

Prema nacionalnom istraživanju po uzorku kućanstava (PNAD) iz 2008., 48,43% stanovništva (oko 92 milijuna) izjasnilo se kao bijelo, 43,80% (oko 83 milijuna) kao smeđe (miješano), 6,84% (oko 13 milijuna) kao crno, 0,58% (oko 1,1 milijun) kao azijsko i 0,28% (oko 536 000) kao američki indijanci, dok se 0,07% (oko 130 000) nije izjasnilo o rasi.[168] Godine 2007., Nacionalna indijanska fondacija izvjestila je o postojanju 67 različitih nekontaktiranih plemena, više u odnosu na 40 iz 2005. Vjeruje se da Brazil ima najveći broj nekontaktiranih naroda u svijetu.

Guajajara Indijanci, majka i dijete.Većina Brazilaca potječe od indijanaca, portugalskih naseljenika i afričkih robova.[170] Od dolaska Portugalaca 1500., bilo je znatnog miješanja između te tri grupe. Smeđe stanovništvo (miješani Brazilci službeno se nazivaju pardo)[171][172] je široka kategorija koja uključuje Cabolcoe (potomke bijelaca i indijanaca), Mulate (potomke bijelaca i crnaca) i Cafuze (potomke crnaca i indijanaca). Cabocloi čine većinu stanovništva u sjevernoj, sjeveroistočnoj i srednjezapadnoj regiji.[176] Veće stanovništo Mulata živi na istočnoj obali sjeveroistočne regije od Bahie do Paraíbe[175][177] i također u sjevernom Maranhãou,[178][179] južnom Minas Geraisu[180] i istočnom Rio de Janeiru.[175][180] Od 19. stoljeća, Brazil je svoje granice otvorio imigraciji. Oko pet milijuna ljudi iz preko 60 zemalja uselilo se u Brazil između 1808. i 1972., najviše iz Portugala, Italije, Španjolske, Njemačke, Japana i Srednjeg istoka.

boja/rasa (2008.)
bijela 48,43%
smeđa (miješana) 43,80%
crna 6,84%
azijska 0,58%
američko indijanska 0,28%

Brazil Guajajaras_%28m%C3%A3e_e_filho%29

Brazil Guajajaras_%28m%C3%A3e_e_filho%29

Guajajara Indijanci, majka i dijete.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Jezici

Portugalski je službeni jezik, dok jezik kojim Brazilci govore je dijalekt/vernakular kojeg lingvisti nazivaju brazilski portugalski.[7] Portugalski je u stvarnosti jedini jezik korišten u medijima, za poslovne i administrativne svrhe. Iznimke su São Gabriel da Cachoeira, gdje zajedno s Portugalskim status službenog jezika ima i indijanski jezik Nheengatu,[182] i Pomerode, gdje njemački također ima status službenog jezika.[183] Brazil je jedina zemlja portugalskog govornog područja u Americi, što jezik čini važnim dijelom brazilskog nacionalnog identiteta i naglašava različitost nacionalne kulture u odnosu na hispanofonske susjede.[184]

Pod utjecajem indijanskih i afričkih jezika, brazilski portugalski imao je svoj vlastiti razvoj.[185] Radi toga, ponešto je različit, posebno u u fonologiji, u odnosu na jezik Portugala i drugih luzofonskih zemalja, usporedivo s razlikama između američkog i britanskog engleskog jezika.[185] Godine 2008., Zajednica država portugalskog govornog područja (CPLP), koja uključuje predstavnike svih zemalja s portugalskim kao službenim jezikom, postigla je sporazum o reformi portugalskog u jedan međunarodni jezik, umjesto aktualna dva različita dijalekta istog jezika. Sve države CPLP-a moraju primjeniti potrebne promjene do 2014.[186]

Lokalni indijanski jezici većinom se koriste u sjevernom dijelu zemlje, iako je i tamo portugalski vrlo zastupljen. Razni imigrantski jezici uglavnom se koriste u južnom dijelu Brazila, a njihovi su govornici najčešće dvojezično ruralno stanovništvo. Od ovih jezika su najvažniji Brazilski-njemački dijalekti, kao Riograndenser Hunsrückisch i Pomoranski jezik, i varijanta talijanskog jezika, koja se temelji na venecijanskom jeziku.[187][188] U São Paulu se u imigrantskim četvrtima (kao Liberdade) često može čuti i japanski jezik. Brazil je prva zemlja Južne Amerike koja je u srednje škole uvela mogućnost učenja Esperanta.

Brazil Museu_da_L%C3%ADngua_Portuguesa

Muzej portugalskog jezika u São Paulu.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Bioraznolikost i okolina

Veliki teritorij Brazila obuvaća nekoliko različitih ekosistema, kao Amazonsku prašumu, područje s najvećom bioraznolikošću na svijetu,[143] atlantsku šumu i Cerrado. Na jugu, crnogorične šume Araucarije rastu u umjerenim uvjetima.

Bogati svijet divljih životinja Brazila odražava raznovrsnost prirodnih staništa. Međutim, većina ostaje uvelike nedokumentirana te se redovno otkrivaju nove vrste. Znanstvenici procjenjuju da je ukupan broj biljnih i životinjskih vrsta u Brazilu blizu 4 milijuna. Veći sisavci uključuju pume, jaguare, ozelote, rijetke kolumbijske divlje pse, lisice, pekarije, tapire, mravojede, ljenivce, oposume, i pasance. Jeleni su česti na jugu, dok se mnoge vrste majmuna novog svijeta mogu naći u sjevernim kišnim šumama[144]

Prirodno nasljeđe Brazila ozbiljno je ugroženo stočarstvom i poljoprivredom, sječom drveta, rudarstvom, naseljavanjem, iskorištavanjem nafte i plina, prevelikim izlovom ribe, trgovinom divljih životinja, branama i infrastrukturom, zagađenjem vode, klimatskim promjenama, požarima i invazivnim vrstama.[143] U mnogim područjima zemlje, prirodni je okoliš ugrožen razvojem.[145] Izgradnja cesta otvorila je prethodno udaljene krajeve poljoprivredi i naseljavanju, brane su potopile doline i staništa divljih životinja, dok su rudnici nagdrili i zagadili pejzaže.[146] Za amazonsku regiju, planira se najmanje 70 brana, uključujući i kontroverznu hidroelektranu Belo Monte.[147] Briga za okoliš porasla je kao odgovor na globalni interes za probleme okoliša.

Brazil Ara_ararauna_-Blue-and-gold_Macaw_-head_and_neck

Brazil Ara_ararauna_-Blue-and-gold_Macaw_-head_and_neck

Plavo-žuta ara, endemska vrsta Brazila

Brazil Amazonie

Amazonska prašuma, najveća tropska šuma na svijetu

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Копакабана

Копакабана (порт. Copacabana) је дистрикт у јужном дијелу Рио де Жанеира познат по својој плажи дугачкој 4 километра. Првобитни назив дистрикта је био Сакопенапа (порт. Sacopenapã), али је након изградње реплике капеле Дјевице од Копакабане из Боливије, промијењен у Копакабана. Копакабана је дио Рија од 6. јула 1892. Копакабана се налази на самој обали и почиње од Авеније Принцезе Изабел, а завршава код спасилачке куле број 6 (Posto Seis), односно код тврђаве Копакабана. У наставку су остале познате плаже Рија Ипанема и Леблон. Сама плажа у Копакабани се протеже од Posto Dois (спасилачка кула број 2) до Posto Seis (спасилачка кула 6) Највећи концерт на свијету, онај који је 1994. године одржао Род Стјуарт, је одржан на плажи Копакабана, а пратило га је преко 3 милиона људи. Ролинг Стонси и Раш су такође направили вишемилионске концерте на овој плажи.

Brazil 18

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Rio De Janeiro

Većim dijelom tropski, smješten južno od ekvatora, Brazil kao najveća država Južne Amerike zauzima skoro polovinu njene površine. Njegovi potencijali, veličina i prostranost, prirodni resursi, čine ga vrlo perspektivnom zemljom.
Po broju stanovnika Brazil zauzima peto mjesto u svijetu sa 167 660 687 stanovnika (prema podacima iz 1997. godine). Među dvadeset najvećih svjetskih metropola nalaze se i dva brazilska grada: Sao Paolo sa 15 199 423 i Rio de Ženeiro sa 9 600 528 stanovnika.
Iako nije ni glavni ni najveći grad Brazila, Rio je sinonim za Brazil. Okuplja stanovništvo iz svih saveznih država, te ga zato smatraju pravim brazilskim gradom. Rio i Brazil, dva su pojma koja su međusobno srasla do te mjere da kada se kaže Brazil, najčešće se pomisli na Rio, a kada je riječ o Riju, podrazumijeva se da te to Brazil.
On je pojam za ljepotu, životnu radost i vrhunsku razonodu. U Riju se dodiruju najsavremenija arhitektonska dostignuća i kuće od blata, drveta i raznih otpadnih materijala.
Na sjeveru grada je luka opasana kvartovima u kojima su izmješana industrijska i radnička naselja; na jugu su grupisane stambene bogataške četvrti pored slavnih plaža Kopakabane.

Geografski položaj Rio de Ženeira mnogostruko je važan. Grad se razvio na obalama Atlantskog okeana, u središnjem dijelu brazilskog primorja i neznatno sjevernije od južnog povratnika.
Proteže se po obalama zaliva Guanabara.
Granitni reljefi u obliku bregova, od kojih je najslavnija Šećerna glava, tropska vegetacija, obale uz koje se protežu plaže, stvaraju pejzaž velike ljepote.
Glava šećera je brdo visoko 390 m, odakle se pruža fantastičan pogled na Rio. Ništa manje interesantno je brdo Korkovado, visoko 709 m, na čijem vrhu stoji Hristov kip od kamena, visok 37 metara i težak 1145 tona.
Ovaj kip se smatra zaštitnikom grada.U dosadašnjem istorijskom razvoju Rio de Ženeira mogu se izdvojiti tri bitne etape.
Prvu etapu od 1565. godine obilježava osnivanje naselja u podnožju Glave šećera. Misleći od zaliva Guanabara da je ušće neke velike rijeke, naselje je dobilo ime "Januarska rijeka". Tako je ova metropola i dobila ime. U ovom periodu najveći pažnju Portugalci su pridavali uzgoju šećerne trske, duvana i pamuka.

Drugu etapu razvoja Rija obilježava funkcija glavnog grada, koju je preuzeo od Salvadora 1763. godine. Ovu fazu karakteriše najdinamičniji razvoj grada. Močvarni tereni i ostaci brojnih laguna isušeni su primjenom moderne tehnologije, čime su od malarične tropske sredine stvoreni povoljni uslovi za razvoj velegrada.
Rio dobija nove doseljenike, grade se putevi, reprezentativna zdanja i poslovno-stambeni objekti. U ovom periodu Rio se izdvojio kao najveći grad sa najatraktivnijom lukom u Brazilu.

U najnovijem razdoblju od 1960. godine, grad se raširio na površinu od oko 250 km kvadratnih. Centar grada zauzimaju brojni neboderi, banke, velike robne kuće i trgovine. Srce grada čini reprezentativna avenija Avenida Rio Branco, koju krasi bogatstvo zelenih površina.
Najvažnija gradska ulica je Avenija predsjednika Vargasa, kuda se odvija vrlo živ promet, jer povezuje lučki dio grada na sjeveru sa pročeljem na obalama Atlantika.Sa privrednog aspetka, u Riju dominira tercijarni sektor. Razvijeni su trgovina, saobraćaj i administracija, te turizam, koji kulminira nadaleko poznatim karnevalom.
Industrijski sektor je raznovrstan. Razvijene su prehrambena i tekstilna industrija, metalurgija, mašinogradnja, i elektro postrojenja, kao i duvanska industrija.
Dva aerodroma, putnička i trgovačka luka, imaju važnu funkciju nacionalne i internacionalne raskrsnice.
Privreda se u prošlosti zasnivala na plantažama šećerne trske, duvana i pamuka, da bi početkom 18. vijeka pronalaskom dijamanata i zlata u pokrajini Minas Gerais, Rio postao posrednik između bogatih rudnika u unutrašnjosti i prekomorskog tržišta.

Turizam je glavna djelatnost u Riju, gdje dominira karneval Karioka (Karioka je naziv za stanovnika Rija). U vremenu karnevala u grad se slijeva na stotine hiljada turista iz svih dijelova svijeta, željnih provoda i muzike.
Ulicama Leblona i Ipaneme, pa preko raskošne Kopakabane i Avenije Atlantika, kroz tunele Botafoga i Flamenga, do Pariskog trga i Avenije Rio Branko, 4 do 5 dana ne prestaje zanosan ritam sambe. Karneval u Riju je sigurno najveći izliv životne radosti i najjači izraz bučnog južnoameričkog temperamenta. Tih dana čitav Brazil živi za karneval. Kakva je gužva i temperament na karnevalu dovoljno govori tragičan bilans iz 1979. godine, kada je bilo 170 poginulih i 16 000 ranjenih učesnika.
Osim karnevala, kao turistička atrakcija ističe se Kopakabana, najpoznatija plaža Brazila. Poznata je i po tome što su na njoj prve fudbalske majstorije naučili najpoznatiji brazilski fudbaleri. Oni i danas u trenucima odmora vole doći na Kopakabanu i na pijesku odigrati utakmicu.
Ovdje je nemoguće ne spomenuti Marakanu, hram fudbala, jedan od najvećih fudbalskih stadiona na svijetu, koji prima 214 000 gledalaca.

Rio, pored turističke funkcije, sa dva aerodroma, razvijenom putnom mrežom i lukom koja je još od početka 20. vijeka bila najveća luka Brazila, jeste jedan od najsnažnijih trgovačkih gradova svijeta. Rio de Ženeiro je u svom razvoju prešao put od kolonijalnog centra i malog trgovačkog naselja do savremene svjetske metropole. Danas je jedna od najinteresantnijih turističkih atrakcija na planeti.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Амазон

Brazil Amazon_river_basin

Амазон (шп. Río Amazonas, порт. Rio Amazonas) је река у Јужној Америци. Са просечним годишњим протоком од 209.000 m³/s[1] то је водом најбогатија река на свету. У ствари, њен проток је једнак збиру протока 6 наредних водом најбогатијих река.

Дужина реке Амазон је 6.448 километара. У свету, дужа је једино река Нил. Једна бразилска експедиција из 2007. утврдила је ново извориште Амазона, тврдећи је ово ипак најдужа светска река[2][3].

Слив реке Амазон покрива 6.950.000 км², што је 40 % Јужне Америке (други највећи слив је слив реке Конго са 3,8 милиона км²). Басен Амазона се простире на географским ширинама између 5° север и 20° југ. Река извире у Андима и улива се у Атлантски океан у нивоу екватора. Извор Амазона је у Перуу, а река затим прелази у Бразил на тромеђи са Колумбијом којој припада део леве обале. Одатле река тече 3.615 километара кроз Бразил до свог ушћа. Њен хидрографски басен обухвата више од 1000 водотокова. Река Амазон носи 18% све слатке воде која се улива у светске океане.

Река је пловна до града Икитос, 3700 километара од океана, док мала пловила могу да плове још 780 километара до Ачуала.

Brazil Amazon_57.53278W_2.71207S

Амазон тече кроз Перу, Бразил и делимично као погранична река кроз Колумбију. Извори Амазона налазе се на Андима, одакле река тече у западном правцу. Амазон има неколико изворних река, и од зависности од тога која се узме за главну добијају се различите дужине. Најчешће се за изворну реку узима Укајали, ређе Марањон (Maraňón). По перуанским подацима Амазон је најдужа река на свету. Заједно са реком Укајали и Апуримак њена дужина износи скоро 7100 километара, док дужина Амазона са Марањоном износи око 6.400 километара.

У средњем току, од ушћа Јавари до ушћа Рио Негро, Амазон носи име Solimôes. У том делу ширина реке долази и до 20 км, док у доњем току долази и до 100 км. Његово ушће у Атлантски океанима облик огромне делте са бројним рукавцима раздвојеним једни од других. Највећи од њих имају особине естаура, почињући чак и 350 км од океана.

Максималан проток на ушћу износи 300 хиљада м³/s (средњи годишњи проток износи око 120 хиљада м³/s). Ове огромне масе слатке воде узрокују појаву да је вода и 400 км од ушћа и даље слатка.

Реку Амазон открио је и прешао шпански истраживач и конкистадор Франсиско де Орељана 1541. и 1542. године.

Из Википедије

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Притоке

Главне притоке Амазона са десне стране су:

Укајали
Журуа
Пурус
Мадеира
Шингу

Главне притоке Амазона са леве стране су:

Напо
Путумаио
Жапура
Рио Негро
[уреди] Ушће Амазона
Сателиски снимак ушћа АмазонаЗбог специфичне географије не постоји сагласност око тога где је ушће Амазона, ни колико је широко. Неки сматрају да је река Пара јужни рукавац Амазона, док га други сматрају независним делом реке Токантинс. Естуар реке Пара је широк 60 километара. Пара и Амазон су спојене низом речних канала (у Бразилу их зову „фурос“) близу града Бревес. Између њих лежи острво Маражо, велико скоро као Холандија.

Ако се у ушће Амазона урачунају река Пара и острво Маражо, његов естуар је широк 325 километара[4], што је више од укупне дужине реке Темза у Енглеској. Ако се изостави река Пара, ширина ушћа Амазона је 180 километара. Само главни канал реке је широк 15 километара.

Снажни ток реке и плима Атлантског океана стварју феномен познат као повратни плимски талас (порт. pororoca). Тај талас путује узводно и појављује се на Амазону и суседним рекама неколико пута годишње. Плимски талас на Амазону је са 1,5—4 метра висине и брзионом до 25 километара на сат један од највиших и најбржих на свету. Плимски талас почине грмљавином која се појачава. Јавља се на местима где дубина реке не прелази 7 метара.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Биљни и животињски свет

Више од трећине свих биљних и животињских врста живи у басену амазонских тропских шума,[5] подручја које се простире на више од 5.400.000 квадратних километара.

У области Амазона наилазимо на обиље рибе и рибљих врста. До сада је идентификовано преко 2100 врста[6]. Обиље рибе има одраза у локалној кухињи. Једна од најпознатијих врста је Arapaima gigas, у Бразилу позната као „пираруку“, јужноамеричка тропска слатководна риба. Она је једна од највећих слатководних риба света, максималне дужине 4,5 метара и тежине до 200 килограма.[7] Веома су присутне пиране, рибе месоједи, које се организују у велика јата која нападају веже животиње, стоку, па и људе. Експерти тврде да је њихова репутација агресивних предатора неоправдана. Од 30 до 60 врста пирана, само је за неколико врста познато да нападају човека. Бик ајкула је примећена код Икитоса, 4000 километара узводно од океана. У Амазону живе још стотине врста водоземаца, ракова и корњача.

ПиранаНеке од најугроженијих животињских врста су сисар и биљојед Амазонски ламантин (Trichechus inunguis) и Амазонски делфин (Inia geoffrensis), највећа врста речног делфина која достиже дужину од 2,6 метара.

Зелена анаконда такође обитава у мутним водама Амазона. То је једна од највећих врста змија. Она углавном проводи време испод воде, док су јој само ноздрве изнад површине.

Плутајућа острва у Амазону формирају се од воденог биља и трава. Њих промена водостаја откида од преплетеног корења, а затим се од више њих формирају острва. Она могу да буду дуга стотињак метара и да формирају сопствени биотоп.

Амазон има станишта различитог квалитета воде која утичу на живи свет у њему. Воде Амазона се обично деле на три типа: црне воде (agua preta), беле воде (agua blanca) и бистре воде (agua clara).

Воде Амазона сваке године плаве 65.000 квадратних километара обала дуже од 6 месеци. На поплављеним површинама расте бујна вегетација. Копнене и водене животиње су се савршено адаптирале на ове услове. Морфологија неких копнених сисара се прилагодила околностима: мравоједи, опосуми, бодљикава прасад и кинкажу су стекли способност да дохватају предмете реповима. Неке водене животиње се хране копненом хрном, па су неке рибе развиле кутњаке да би могле да се хране воћем. Код других врста желудац је повећао капацитет за складиштење масти. Видљивост у мутној води пуној седимената је мала, тако да су неке животиње више развиле чуло додира. На овај начин се животињски свет Амазона толико прилагодио животу у муљевитим мочварама да је достигао импресивне димензије. Ту живе највеће корњаче, видре, глодари, змије и орлови на свету.

Амазонски живи свет је угрожен рударством и пољопривредом. У последњих 10 година трагачи за златом су просули преко 2000 тона живе у реку. Главни разлог за крчење амазонских шума је производња меса. Око 70% искрченог земљишта претворено је у пашњаке, док се остатак користи за узгој сточне хране.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Становништво

Породица бразилских индијанацаУ региону Амазона живи око милион припадника домородачких заједница. Овим заједницама у Бразилу припада преко милион квадратних километара, што је око 20% површина. На том подручју живи око 150 домородачких народа. Њихово власништво над земљом предмет је оштрих спорова са трагачима за златом и компанијама за експлоатацију дрвета. Неки од становника живе у једноставним колибама на стубовима изнад воде. Они живе од риболова, производње каучука, ситног сточарства и продаје воћа и ораха.

Важнији градови који леже на Амазону су:

Икитос
Манаус
Обидос
Сантарем
Белем
Макапа

Brazil Indios_da_tribo_Tucuxi_participam_do_F%C3%B3rum_Social_Mundial_1006_FP6469

Brazil Indios_da_tribo_Tucuxi_participam_do_F%C3%B3rum_Social_Mundial_1006_FP6469

» Brazil
» SP Brazil 2014.
» Vesti iz Fudbala