Po feng šuiju zimzeleno drveće i grmlje štiti kuću i simbol je izdržljivosti, trajnosti i dugovečnosti. Ovde ćemo pomenuti najčešće gajene drvenaste zimzelene žbunove kod nas i u svetu.



Japanska skimija - je dekorativni zimzeleni gusto razgranat grm, sjajnozelenih listova koji može biti visok do jednog metra i širok 1,5 m. Cveta u toku jula i avgusta obrazujući žućkastobele sitne cvetove. Jarkocrveni plodovi zadržavaju se tokom zime. Odgovaraju joj polusenovita i senovita zaštićena mesta i kiselo zemljište. Skimija se koristi za sadnju na travnjaku, u žardinjerama, kao i za “isticanje” prostora.





Zimzelen - nizak zimzelen aromatičan grm, visine oko 10 cm. Lišće je kožasto, sjajno i crvenkaste boje koja tokom zime prelazi u ljubičastu. Cveta u julu i avgustu. Cvetovi su beloružičasti, savijeni i pojedinačni. Plodovi su jestive i aromatične crvene bobice, koje sazrevaju u oktobru i decembru. Zimzelenu odgovara polusenovito ili senovito mesto, ali i glinovito–peskovito, dobro drenirano zemljište. Upotrebljava
se kao pokrivač tla. Podnosi potpunu senku, a može da se sadi i u blizini ribnjaka.

Pernetija mikronata - je zimzeleni žbun sa kožastim listovima sjajne zelene boje, koji tokom zime mogu poprimiti bakarnu boju. Dostiže visinu od 40 do 60 cm. Cveta od maja do juna, a cvetovi su zvonastog oblika, bele ili roze boje. Posle cvetanja, na ženskim biljkama obrazuju se bobice bele, pink, ljubičaste ili crvene boje. Tokom jeseni i zime plodovi biljci daju izuzetnu lepotu, ali su otrovni. Pernetiji odgovara svetlo ili polusenovito mesto, kiselo i umereno vlažno zemljište bogato organskim materijama. Koristi se za sadnju u vrtovima i na balkonima. Savet: da bi se formirao što veći broj bobica biljke sadite u grupama - šest ženskih i jednu mušku.



Šimšir - spororastući gusto razgranat žbun, ili niže drvo, visine do 3 m, koje može da bude staro i 400 godina. Šimšir veoma dobro podnosi nepovoljne uslove životne sredine: niske temperature, letnju žegu, dim, prašinu, gasove. Raste i na suncu i u senci, a dobro podnosi i orezivanje. Upotrebljava se za žive ograde, bordure, a izuzetan značaj ima kod formiranja zelenih skulptura (različitih geometrijskih oblika ili figura životinja). Ako se sadi kao živa ograda u jednom redu rastojanje između sadnica treba da bude od 30 do 50 cm. Za sadnju u masivima ili pored staza, rastojanje treba da bude od 2 do 3 metra. Tamnozelena boja šimšira predstavlja idealan kontrast ostalom rastinju. Varijetet Suffruticosa je patuljasta forma šimšira. Maksimalna visina koju može dostići je oko 50 cm, jer godišnje poraste za svega 2 cm. Sadi se na rastojanju od 20 cm.



Lovor-višnja - zimzelen žbun krupnih sjajnih, tamnozelenih kožastih listova, koji svojim oblikom podseća na list lovora. Raste veoma brzo, pa može dostići visinu do 3 m. Sitni beli cvetovi pojavljuju se u maju. Od lovor-višnje mogu se formirati efektni geometrijski oblici, a koristi se i kao živa ograda. Dobro podnosi senku, orezivanje i gradske uslove. Osetljiva je na niske temperature.



Decorr.

Azaleja - najlepši zimski ukras



Cvet azaleje može da bude jednostruki ili dupli, bele, narandžaste, roze i crvene boje, ili šatiran



Azaleja je lep grm, kožastih listova sa mnogo cvetova i pupoljaka koji ukrašava mnoge prozore. Pripada porodici rododendrona, koja obuhvata 500 vrsta rasprostranjenih u Evropi, Aziji, Severnoj Americi i Australiji. Latinsko ime azaleje je Rhododendron simsii i vodi poreklo iz Kine, gde uspeva u retkim šumama i na stenovitim mestima. Rododendroni spadaju u najlepše cvetajuće biljke. Ime im je izvedeno iz grčkog jezika, a sastoji se od dve reči - rhodon (ruža) i dendro (drvo). Ukrštanjem kineskih baštenskih varijeteta belgijski, francuski i nemački uzgajivači dobili su azaleje različitih boja i izgleda cvetova, koje se mogu uzgajati i u kućnim uslovima. Azaleja raste sporo i cveta tokom cele zime do sredine proleća. Cvet može da bude jednostruki ili dupli, bele, narandžaste, roze i crvene boje, ili šatiran.



Gajenje - Odgovara joj svetlo mesto zaštićeno od podnevnog sunca i temperatura od 13 do 18 stepeni. Ako je smestite u prostor koji je topao sa suvim vazduhom, odbaciće lišće. Odgovara joj vlaga i svakodnevno prskanje listova. Ne dozvolite da se zemlja isuši. Obavezno je zalivajte bar dva puta nedeljno. Uronite biljku u posudu sa mlakom vodom i držite dok ne prestanu da izlaze mehurići vazduha. Najbolje je da koristite kišnicu ili destilovanu vodu. Ostavite je sa strane da se ocedi i vratite u njenu ukrasnu oblogu. Da biste povećali vlažnost vazduha, držite je u podlošci na vlažnim kamenčićima.

Orezivanje - U periodu cvetanja prihranjujte je đubrivom za rododendrone. Redovno joj otklanjajte precvetale cvetove, da biste produžili vreme cvetanja. Po prestanku cvetanja, makazama isecite precvetale cvetove. Na azaleji će se pojaviti novi izbojci, koji su osnova za dalji rast i cvetanje biljke. Skratite samo predugačke izdanke, koji štrče. Orezivanje obavite pre formiranja cvetnih pupoljaka. U kasno proleće (u maju), kada prestane da cveta, azaleju iznesiti iz kuće i ukopajte zajedno sa saksijom u senovit deo bašte. Ukoliko nemate baštu, iznesite je na balkon, orošavajte je i zalivajte svakodnevno. Krajem septembra, ponovo je unesite u kuću, ali prethodno joj promenite zemlju.

Ako korenčići azaleje vire iz saksije, presadite je u saksiju veću za broj. Zemlja za presađivanje mora da bude kisela, najbolje je koristiti zemlju za rododendrone ili treset. Da bi obrazovala pupoljke, azaleju postavite na svetlo i prohladno mesto (temperatura oko 10 stepeni). U toplije prostorije preselite je tek kada pupoljci počnu da se otvaraju. Ukoliko vam odbacuje pupoljke i neće da cveta, problem je verovatno u tome što je biljka na previše toplom mestu. Premestite je na hladnije mesto. Ako listovi azaleje blede i suše se, to znači da je biljka žedna. Uronite je u posudu sa mlakom mekom vodom. Kada na listovima biljke uočite prosvetljene zone, a na naličju paučinu, isprskajte je "akaricidom".

Simbolika biljke: u tajnom govoru biljaka azaleja simbolizuje prvu ljubav, ili vatreni temperament.

Čuvarkuća kuću čuva



Biljka poznata u narodu po verovanju da će vaš dom štititi od oluja, gromova i bolesti. Vrlo je dekorativna i preživeće vaš odlazak na odmor

Čuvarkuća



Čuvarkuća – ovako su je nazvali stari Grci i Rimljani koji su njen sok koristili za zaštitu drugih biljaka od štetočina i gusenica.

Idealna je za ljubitelje cveća koji imaju male vrtove i nedovoljno vremena da ih neguju. Osim što učvršćuje kamene ploče domova, u narodu postoji verovanje da čuvarkuća štiti od gromova, oluja, bolesti,veštica i lopova. Gajenje čuvarkuće postalo je popularno krajem 19. i početkom 20. veka. Biljka koja je do tada rasla samo na krovovima ili u šupljinama kamenih zidova, sada ima značajno mesto u kamenim baštama, ili na balkonima koji su okrenuti ka jugu.

Cveta od aprila do septembra, a boja cveta najčešće je crvena, ali može biti i bela, žuta, ili roze. Posle cvetanja, rozeta umire, ali prethodno obrazuje više malih rozeta i tako se nastavlja životni ciklus ove biljke.

Teško je zamisliti biljku skromnijih zahteva od čuvarkuće. Kultivisane forme čuvarkuće (ima ih čak 3.000, neverovatnih su oblika i boja) nešto su osetljivije na vlagu i, za razliku od prirodnih vrsta, sporije se razmnožavaju.



Poreklom je iz Meksika, ali se na ovim prostorima gaji od devetog veka. Iz tog vremena potiču odredbe o seoskim domaćinstvima (“Capitulare de villis”), kojima su Karlo Veliki i njegov sin Ljudevit Pobožni naredili uzgajanje 72 biljke, među kojima je i čuvarkuća. Čuvarkuća i danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini.

Sade se na sunčanom mestu. Gustina sadnje je od 12 do 20 biljaka po kvadratnom metru. Zemlja bi trebalo da bude dobro propusna (najbolja je mešavina zemlje, peska i sitnog šljunka). Zalivanje u normalnim okolnostima gotovo da nije potrebno.

Čuvarkuća je biljka slična aloji. I kod jedne i kod druge biljke upotrebljava se sirovi sveže ceđen sok i koristi se protiv raznih bolesti. U narodu je čuvarkuća poznata kao lek protiv uvobolje. Analizom je utvrđeno da je čuvarkuća bogata antibakterijskim materijama i polisaharidima koji blagotvorno deluju na imunosistem..

Bršljan koji puže fasadom štiti od vlage, hladnoće i vrućine



Bršljan koji puže fasadom kod mnogih budi slike vlage i cigli koje se mrve, međutim oksforski naučnici tvrde da se ova biljka nepravedno krivi za uništavanje nekretnina i često im ruši cijenu. Naučnici sa univerziteta Oxford – gdje bršljan daje karakter mnogim zgradama – otkrili su da biljka zapravo štiti zidove.



Trogodišnja studija otkriva da mreža bršljanovih tamnozelenih listova čini toplotnu zaštitu, te izoluje cigle od ekstrema u temperaturi i vlage koji često izazivaju pucanje. Takođe štiti od oštećenja izazvanih sve većim zagađenjem zraka.

Bršljan služi kao toplotni pokrivač jer zagrijava zidove za 15 posto na hladnom vremenu i hladi ih za 36 posto kad je vruće.

Ipak, istina je da biljke loše djeluju na one zgrade koje su već oštećene jer bršljan lako nađe put u pukotine i rupe.