Belorusija

**Učlanjen** : 18.11.2012

Belorusija

Zastava

Grb

Himna

"Mы, Belarusы" ("Mi Belorusi") je nezvanično ime himne Belorusije.
Muziku je napisao Nestar Sakaluski. Nakon osamostaljenja Belorusije samo
je muzika korišćena kao himna do 2. jula 2002. godine kada je
predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izdao dekret o novim rečima
himne.

Mы, belarusы (beloruski)

Mы, belarusы - mіrnыя lюdzі,

Sэrcam addanыя rodnaй zяmlі,
Ščыra sяbruem, sіlы gartuem
Mы ў pracavіtaй, volьnaй sяm'і.
Refren:
Slaўsя, zяmlі našaй svetlae іmя,
Slaўsя, narodaў bratэrskі saюz!
Naša lюbіmaя macі-Radzіma,
Večna žыvі і kvіtneй, Belarusь!
Razam z bratamі mužna vяkamі
Mы baranіlі rodnы parog,
U bіtvah za volю, bіtvah za dolю
Svoй zdabыvalі scяg peramog!
Refren.
Družba narodaў - sіla narodaў -
Naš zapavetnы, sonečnы šlяh.
Gorda ž uzvіsя ў яsnыя vыsі,
Scяg peramožnы - radascі scяg!
Refren.

Prevod

Mi Belorusi smo miran narod,

Celim srcem odani domovini.
Mi smo odani prijatelji, odrastamo i
živimo u teškom radu i nezavisnosti!
Zajedno s našom braćom vekovima mi
Hrabro branimo kućni prag,
Nosimo zastavu pobede
U borbama za slobodu i sudbinu!
Ljudsko prijateljstvo je ljudska snaga i
Naš svet i osvetljen put
Vijori se ponosno na čistom nebu,
Zastava slobode, zastava sunca!
Slava blagoslovljenom imenu naše domovine!
Slava našem bratskom savezu naroda!
Večno živi i napreduj
Naša voljena domovino Belorusijo!

Himna Beloruske SSR

beloruski:

Mы, belarusы, z bratnяю Russю
Razam šukalі k sčascю darog.
U bіtvah za volю, u bіtvah za dolю
Z ёй zdabыlі mы scяg peramog!
Nas ab’яdnala Lenіna іmя,
Partыя k ščascю vяdze nas u pahod.
Partыі slava! Slava Radzіme!
Slava tabe belaruskі narod!

https://youtu.be/S08-BBwATVg

**Učlanjen** : 18.11.2012

Položaj Belorusije

Belorusija (blr. Беларусь; rus. Беларусь ili Белоруссия), službeno
Republika Belorusija, kontinentalna je država u istočnoj Evropi. Graniči
se sa Rusijom na severoistoku, Ukrajinom na jugu, Poljskom i Litvanijom
na zapadu, te Letonijom na severozapadu. Glavni i najveći grad je
Minsk, a ostali veći gradovi su Gomelj, Mogiljov, Vitebsk, Grodno i
Brest. Preko 25 % teritorije od ukupno 207.000 km² je pod šumom, a
najvažniji izvori prihoda su poljoprivreda i industrija.

Sve do XX veka teritorija današnje Belorusije je bila deo drugih država,
među kojima su Polocka kneževina, Velika kneževina Litvanija,
Poljsko-litvanska unija i Ruska Imperija. Uz pomoć carske Nemačke
Belorusija je 25. marta 1918. proglasila nezavisnost, kao marionetska
Beloruska Narodna Republika. Nakon nemačkoga poraza proglašena je SSR
Belorusija 1. januara 1919. i ušla je u sastav Ruske SFSR, ali već 31.
januara je izašla iz sastava tadašnje Rusije i preimenovana je u
Belorusku SSR. Nakon rata zapadnih sila protiv Lenjinove Rusije
Beloruska SSR je postala deo SSSR-a, dok je Zapadna Belorusija uljučena u
sastav Poljske. Posle Oktobarske revolucije, Belorusija je postala
jedna od konstitutivnih republika Sovjetskog Saveza i preimenovana je u
Belorusku SSR. Današnje granice dobila je 1939. nakon Sovjetske invazije
na Poljsku i vraćanja Zapadne Belorusije, koju je Poljska zauzela 1921.
U toku Drugog svetskog rata, Belorusija je pretrpela strahovita
razaranja, izgubila je gotovo trećinu populacije i više od polovine
ekonomskih resursa. Privreda je obnovljena u post ratnim godinama.
Beloruska SSR je bila jedan od osnivača UN-a, zajedno sa SSSR-om i
Ukrajinskom SSR.
Beloruski parlament je 27. jula 1990. proglasio suverenitet a nakon
raspada SSSR-a i nezavisnost Belorusije 25. avgusta 1991. Aleksandar
Lukašenko je predsednik države od 1994. godine. Mnoge zapadne vlade i
nevladine organizacije kritikuju vlast u Belorusiji zbog navodnih
represalija prema predstavnicima opozicije i lažiranja izbora. Od 2000.
godine Belorusija ima sa Rusijom potpisan ugovor o specijalnim vezama sa
indicijama ka stvaranju Saveza Rusije i Belorusije. Član je carinske
unije sa Rusijom i Kazahstanom, Zajednice nezavisnih država,
Organizacije Ugovora o zajedničkoj bezbednosti, Evroazisjke ekonomske
zajednice i partner u dijalogu u Šangajskoj organizaciji za saradnju.
Većina populacije Belorusije živi u urbanim područjima u i oko velikih
gradova (centara administrativnih divizija koje se zovu oblasti). Preko
80 % populacije su etnički Belorusi, a najbrojnije manjinske zajednice
su Rusi, Poljaci i Ukrajinci. Službeni jezici su beloruski i ruski (još
od referenduma 1995. god). U konfesionalnom pogledu najveći procenat
stanovnika su vernici Ruske pravoslavne crkve, a na zapadu zemlje
postoje manje zajednice Rimokatolika.

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

**VIP** **Poruka** : 10849 **Učlanjen** : 28.03.2013

Минск

Минск (блр. Мінск, Менск, рус. Минск, укр. Мінськ) је главни и највећи град Белорусије. Према процени из 2012. у граду је живело 1.885.067 становника. Минск је уједно и седиште Заједнице независних држава. Налази се на надморској висини од 280,4 метара и простире се на око 305,47 km². Град се налази на рекама Свислач и Ниамига. Часовна зона Минска је GMT +2.

Географија

Минск се налази на југоисточном падини брда Минск, Налази се на ушћу реке Свислач и реке Ниамига. Према процени из 2012. године град броји 885.067 становника. Налази се на надморској висини од 280,4 метара и простире се на око 305,47 km². Град је првобитно развијен на брдима, који су дозвољени за одбрамбених утврђења, и западни делови града су највише брдовит.
Клима

Минск има топла лета (апсолутни максимум од 34,6 °C), али и изузетно хладне зиме (апсолутни минимум -39,1 °C). Најнижа температура измерена је 17. јануара 1940. и износила је -40 °C а највиша 29. јула 1936. године (35 °C). Оваква варирајућа температура резултат је честих магли које се најчешће јављају у јесен и у пролеће. Падавине у току године износе 690 милилитара по метру квадратном.