Stevan Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici (Srbija). Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Beloj Crkvi, Senti, Kruševcu i Smederevu, a maturirao je 1947. godine u Subotici. Studirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prvu pesmu objavio je 1945. godine, a prvu knjigu 1950. Štampao je desetak zbirki stihova (Pesma tišine, Balada o predvečerju, Kasno leto, Kamena uspavanka, Tisa, Prolazi rekom lađa, Stihovi, Zapisi o crnom Vladimiru i dr.), nekoliko knjiga za decu (Veliko dvorište, Gurije, Vetrenjača, Male bajke), a objavio je i prepeve (Šekspira, Petrarke i modernih ruskih i slovenskih pesnika), kao i niz eseja i zapisa o poeziji. Prevođen je na više jezika, a izbori iz Raičkovićeve poezije objavljeni su na ruskom, češkom, slovačkom, bugarskom, slovenačkom, makedonskom i albanskom jeziku. Dobitnik je nekoliko istaknutih književnih nagrada (Sedmojulska, Oktobarska, Zmajeva, "Miloš N. Đurić" i Neven). Godine 1972. izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1947, živi u Beogradu.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:29
LIVADA
U ovoj livadi poznajem ja već mnoge vlati. Juče je ova, u suton, bila travka svijena. Sad ima žute ivice i suve kad ih dirnem. Kad gledam iz daljine u zeleno: ona se sama zlati. Iznad usana mi je već miris sena: Sutra ću i druge izbrojati. U ovoj livadi do žbuna ima devet mravinjaka. Prođem i gurnem nogom a zemlja se zacrni. Onda podignem glavu i gledam igru oblaka. Ja znam kolika je livada: Kada se raskoračim pređem je u dvanaest koraka. Na žbun mogu da stanu tri ptice najviše. Kad pođem prema njemu: prvo jedna poleti. Pogledam za njom u nebo: I dve se izgubiše. Onda razbijam glavu na šta me to podseti. I najbolje je u suton kad počne mrak da pada: Onda mi se učini da šapuće livada. Napregnem uho i slušam. Meni je sasvim dobro u livadi. Sednem na vlati I puna mi je duša.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:30
POSLE KIŠE
Nisi sam: Pored tebe rastu travke i savijaju se. Tri šiljata lista nešto čudno šume. Skakavac je skočio sa busena na cvet. Otkinut rep guštera je novi stanovnik: Niko sem tebe ne zna da se umnožio svet. Nisi sam. Gaziš trulo lišće bosim nogama. Pod petom si prelomio prut: Jedna ptica prhnu preko tvoga ramena. Prislonio si uho dole: Ti bi sad da čuješ pesmu kamena. Nisi sam. Kome li se tvoje oči smeškaju? Možda misliš da te ostavio um? Opet gledaš crnu zemlju što se *****.
Nešto se dešava sad u tvojoj duši. Možda ti već čuješ zlatni žitni šum?
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:31
TAKO JE DOBRO BITI SAM
Pođem kroz trave do najbliže padine. Pronađem obli kamen, sednem, pa ćutim. Tako je dobro biti sam: u daljini neko čeka. Zagledam se u sunce i polako žutim. (U glavi dodam: Ispod nogu se igraju ribe, teče reka.) Tako je dobro biti sam: U zamršenom korovu iza kamena Dve ptice se hlade od sunca. Dve male ptice! Jedna prhne u sunce i senkom mi išara lice. Drugu zovem da mi sleti na ramena. Tako je dobro biti sam: neko te voli. Potrčiš pet koraka i staneš kao kamen. Prav, visok, ispod sunca: ti ličiš jedino topoli! Stojim. Tako je dobro biti sam: u daljim neko čeka. Ispod nogu se igraju ribe, teče reka.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:33
TIHI SAT
Dobro je biti živ I onda Kad to otprilike znači: Disati samo Polako, Imati oči, Čuti vlat. Dobro je biti živ Pa ma i tako: Sve je tiho, Srce ćuti. (Mesto njega kuca pesma: Tihi sat.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:34
BALADA O PREDVEČERJU
Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite oči I ostali ste sasvim sami. Niste ni znali kako tišina voli nepoznate da rani iz nevidljive puške I dugo ste uzalud naprezali oči Da protumačite arhitekturu ptica koje su letele. Predugo ste uzalud bili svijeni prema zemlji Kao polomljen luk: Hteli ste naivno da uhvatite baš onu kap vremena Kad se nedirnuta travka popela u vis za novi milimetar. Pošli ste u predvečerje: Niste ni znali Da vas ramena bole od nevidljivih krovova Da su vam ruke teške od ne sasvim prirodnih ljubavi Pomislili ste da vam se u sluhu nešto događa A zaboravili ste da ste za sobom povukli zidove jedne jako navikle ulice. Pošli ste u predvečerje: Išli ste polako I tek ste odjedanput shvatili da to nije vaš korak iako su noge sasvim vaše. Išli ste polako: Samo sad još laganije Skoro kao da ne idete. Stali ste A učinilo vam se kao da i dalje idete korakom koji nije vaš korak. Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite oči I sada ležite u travi Iako znate da ste hteli samo da sednete. Pored vašeg uha Jedna travka je prilično šumno porasla za milimetar - Vi ništa niste čuli. U vazduhu su dve ptice obeležile krilima skromnu umetnost - Vi ništa niste videli. Pošli ste u predvečerje I sada iz trave krišom otvarate oči I čini vam se da vas još uvek neko nišani iz nevidljive puške.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:35
USPAVANKA ZA ŠKOLJKU
Spavaj U kolevci od peska spavaj Pod strašnim svetom vode spavaj U algama u spirali mahovine spavaj Spavaj na uzglavlju belutka što sam ga hitnuo Spavaj snom belim od kamenja i zvuka Bez žute pesme sunca spavaj Potonulo zrno tišine spavaj Noć je spavaj Spavaj uspavanku uspavaj Dan je Spavaj Ja sam Spa- Vaj.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:37
DALEKO
Ima jedan vetar koji kosu ne rastura I grane ne povija, Nego, samo tako, dođe odnekuda I u nama jednu misao pokrene I zašumi, meko: Da postoji nešto od nas sasvim daleko.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:39
OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI
Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti
Kap po kap u prazan krug Što se širi ko vid pred strahom. Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug.
Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi. Zagledaj se u tanke vlati
I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice slete Sa plavog mira na suncokrete.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:42
TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZBLIZA
Ti si moj život videla iz bliza: Primiso, pokret, reč što nisam reko. Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko.
Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu. A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu.
Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalom zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika.
Već pola mojih stvari s tobom trule. Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule.
Poslednji izmenio lana dana Sre 6 Feb - 17:26, izmenjeno ukupno 1 puta
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:45
BALADA O PREDVEČERJU
Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite
oči
I ostali ste sasvim sami.
Niste ni znali kako tišina voli nepoznate da
rani iz nevidljive puške
I dugo ste uzalud naprezali oči
Da protumačite arhitekturu ptica koje su letele.
Predugo ste uzalud bili svijeni prema zemlji
Kao polomljen luk:
Hteli ste naivno da uhvatite baš onu kap
vremena
Kad se nedirnuta travka popela u vis za novi
milimetar.
Pošli ste u predvečerje:
Niste ni znali
Da vas ramena bole od nevidljivih krovova
Da su vam ruke teške od ne sasvim prirodnih
ljubavi
Pomislili ste da vam se u sluhu nešto događa
A zaboravili ste da ste za sobom povukli zidove
jedne jako navikle ulice.
Pošli ste u predvečerje:
Išli ste polako
I tek ste odjedanput shvatili da to nije vaš
korak iako su noge sasvim vaše.
Išli ste polako:
Samo sad još laganije
Skoro kao da ne idete.
Stali ste
A učinilo vam se kao da i dalje idete korakom
koji nije vaš korak.
Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite oči
I sada ležite u travi
Iako znate da ste hteli samo da sednete.
Pored vašeg uha
Jedna travka je prilično šumno porasla za
milimetar
- Vi ništa niste čuli.
U vazduhu su dve ptice obeležile krilima
skromnu umetnost
- Vi ništa niste videli.
Pošli ste u predvečerje
I sada iz trave krišom otvarate oči
I čini vam se da vas još uvek neko nišani iz
nevidljive puške.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:46
BEZ LJUBAVI
Kad će sneg iz moje glave da prestane: Već mi mesto srca kuca komad celca. Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca!
Meñ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi. Pun snega, naheren ko toranj u Pizi: Čkiljim kroz zamrzio okno moga vida.
Krvna bulko, što si cvetala u žili, Kud to cvet svoj rasu u ljuspice leda? Noga bi da krene - al joj santa ne da.
U belu me neku pustinju sakrili. Pokatkad kraj mene crna vrana sine I ja zurim u nju prljav od beline.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:48
U SNU TE NEMA
U snu te nema, al im zene Odkrinem ja namesto zrake Otkrivam kako ve u mene Ulazi obris tvoje rake.
Onda bez glasa i bez ruha (Nevidljiva i sasvim nema) Luta po jami moga duha Ko bespomona, strana tema.
Iako znam da tamo lei Rasuta sve do zadnje truni Oseam kako amo bei.
To trai leaj u mom telu. Na dva si mesta: onde truni, Da bih te ovde imao celu!
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:53
KORAČAM DUGOM ULICOM
Koračam dugom ulicom ka tebi.
Zastanem na po puta kad shvatim Da me ni druga polovina ne bi Odvela u kraj s gradom nepoznatim.
Stojim, a mislim da idem, u sebi.
Ili polako stignem do predgrađa U kome mi je sve neznano kao Da sam već dopro do tvoga mesta: lađa Se vidi s' jednog ugla gde sam stao I sunce što se gasi ili rađa.
Dođe do mene glas da su me mnogi Koji me znaju već unavideli: Smeju se kao u novoj eklogi Kako se čudno gubim mesec celi Ili da sam se privoleo drogi.
Prođe još jedan dan za koji vele Da je običan bio: videše me Gde se u uskoj ulici (kraj skele) S prolaznicima sudaram sve vreme.
Stojim, a oni da prominu, žele.
Krenuću sutra (ali ne polako) Do stabla, vode, klupe usred bilja; Svih mesta gde smo bili nauznako.
Neka svi kažu da lutam bez cilja.
Ja idem prema tebi, makar tako.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:54
U MOJOJ GLAVI STANUJEŠ
U mojoj glavi stanuješ: tu ti je Soba i mali balkon s kog puca Vidik na moje misli najtananije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca Srce ko živi leptir iz kutije.
Ja ti odškrinem vrata: niz basamake Silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vreme, možda: neoprezna Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)
Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš U morsku penu, ispod sunca, gola)
spazim te kako po kiši preskačeš Barice i sva u blatu do pola Žuriš na posao s licem ko da plačeš.
Prolazi dan za danom i sva svota Vremena tvog se po dva puta zbira: Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvoga lica punog mira Da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš Crne i bele hodnike za moje Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš...
Poslednji izmenio lana dana Sre 6 Feb - 17:25, izmenjeno ukupno 1 puta
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:57
LIRIKA O VODI
Kad vode osete da prilazim one postaju mirne,
Izjednače se sa mnom i ja postajem kao one.
(Znam: to mi se tako samo učini. Ali to je duboko
u meni,
Toliko duboko da poverujem da je tako.)
Evo ih: sada imaju moje oči i zamišljeno gledaju,
Imaju moje ruke i ne znaju šta će s dubinama.
I moje noge imaju: i stoje zapanjeno
Sa ohladnelim stopalima ukočenim na dnu
Gde raste mali kamen, zemlja, spirala trave
I dva okrugla sjaja potonula iz mene.
Sad: idu mi u susret dve ribe i belasaju snegom
slabina
I baš kod prstiju se lome i grade pravi ugao.
... Meka je mahovina vode i guta moj potiljak
Dok mirno otplovljujem kao stablo tišine.
Jedan prst svetlosti, pružen iz daljine sunca,
Pokušava da mi obnaži oči i pronađe gledanje.
Dole, ispod mene, sad već nevidljive ribe
Stvaraju geometriju koja se za tren rastura.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 16:59
BALADA O UCVETALOM BADEMU
Iz blizine sam hteo da vidim ucvetali badem. Bio je lep i lilav u golom brdu, i neobičan. Bio je kao okrugla kap pene. Kap daljine. (Inače: bio je to čitav krug od lišća Sa razbacanim tačkama tek probuđenim za oko.) Daljina je ostala daljina od bogzna kojeg proleća. Postala je možda još samo sećanje Kao pruga selica kad se slomije i neprimetno udvoji. Na polovini blizine podigle su se oči Baš kad je u vazduhu umirala ptica od starosti: Ta mala smrt i ja i ucvetali badem Zašto smo zaklopili trougao crn tako usred svetlosti?
Ruke su od toga bile nesređene. Kosa se učinila da počinje da tamni. I uzalud su oči tražile petu stranu. Stopala su se tiho ukopavala.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 17:05
O KAKO DUGO
Odavno nisam strigo-seko Kose i nokte, bradu strugo. O, kako dugo, kako dugo, Ni sa kim nisam ni reč reko. Ogrnut, sav u starom ruvu, Obrastao u dlaku golu: Mrmljao sam samo svome stolu I šaptao samo svome uvu. I tek ponekad, u čas tmine, Kad i poslednji korak mine– Kreto sam ka svom trgu-getu: I vrteo se svu noć dugu Kao robijaš po svom krugu Ili kuglica u ruletu.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 17:06
KIŠA JE TAKO BLAGA
Kiša je tako blaga, da se pitam: Nije li neko, s visa otkud pada, Čitao mojih misli tok i ritam?
Il su pak moje misli takve: kada Put neba krenu, ja nekog čitam?
(Do pre trenutka sokak beše tesan A sad se prazni: ulica je šira, Pravija, crna, kao dub netesan Nagnut ka nebu što sa mene spira Trunke - pa idem skoro bestelesan.)
Baš to mi treba danas: biti s kišom.
(Kao da hodam s nekim koji šušne Tek dva - tri slova i nestane krišom...
Pa opet šapne reč kraj školjke ušne Il takne rame rukom još i tišom...)
Skoro ne gazim: plovim kao barka Niz tamu i bez kompasa, bez traga, Prikačen o nit koju vuče Parka (Dok moje čelo bez misli takne, tek draga Sestrinska ruka, kiša - bolničarka.)
Kiša je tako blaga i nestroga, A topla pri tom: da bih mog'o po njoj Hodati sve do časa suđenog I stići onoj ivici potonjoj Kada u prazno zakorači noga...
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 17:07
BUDAN SAN
Ako pomaknes usne umirice se more. Rasklopice se skoljke I zauvek pevati ribama. Sidji u moj san S nogama od svetlosti I hodom koji se pretvara u bulku, U vodu I nesto kao secanje. Trazio sam u srpskom govoru rec koja lici na tvoje oko. Ponavljao sam je tiho u sutonu U travi Malim mravima. Oprosti,bio sam smesan kao pre sto godina. Rec je u pocetku bila nalik, Pa je izgubila smisao. Ako je okrenes: U jedne prazne grudi uselice se zvono. (Da li si cula brujanje u polju Koje je pretvorilo svet u kisu?) Malo sam slab. Ucini mi se: ptice su iz tvog porekla, A moje su ruke tek iz roda mesecine. Ako pomaknes usne: Skoljke ce zauvek pevati. Ribe ce tihim klizanjem obeleziti srce U dubini. Ako zatvoris oci ugasice se svetlost. (Zamisli: vetar se skamenio. Ja sam udahnuo stenu.)
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 17:08
NOVEMBAR
Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa Sa koje su ljubavnici otišli. Za ljubav više krova nema. To su jednostavne stvari i one se ponavljaju. Postale su sasvim obične u našoj navici, Kao kad skidamo šešir Ili kao "Dobro jutro, kako ste"Ili "Dajte mi novine" Ili tako nešto, samo tužnije.
Kad jesen ulazi u grad, ona zakuca i na vrata moje pesme, Prođe kroz pusti hodnik i nastani se u srcu. Prvo tiho po odajama razmešta stvari koje je donela (Ona je stroga i savesna na poslu). Zatim prekrsti ruke i gleda u moje oči. Posle se već učini da to i nije tako jednostavno
kao "Dajte mi novine" Ili tako nešto, samo tužni je. Obućar stoji u vratima male radnje i misli na promašeni život. Iza poslednjih zidova, na ledini, Vojnici kopaju manevarski rov I prevrnuta zemlja se crni od vlage. Neprimetno udaljen I sasvim primetno zamišljen Oficir malog čina, a već sed: seća se legende o vojskovođi. Žena u dvospratnici preko puta gleda u crvenkasti list kako plovi I pokušava da se seti detalja: Tako se peo uz stepenice I slično odlazio u ponoć. (Inače: ceo nameštaj tone u maglu klimakterijuma.) Pesnik koji nije hteo više da bude nežan Ponovo je prekršio zakletvu I radi na ciklusu o lišću. Inače je sasvim obično. Ljudi skidaju šešir i govore "Dobro jutro". Pijaca se seli u korpice od tankog pruća koje krstare. Niko nije primetio kad se to zavesa odškrinula Ali se sada dobro vidi da neko kroz staklo gleda. Po trotoarima čistači vuku kamen za uvenulu zlatnu piramidu I deca pale kadionicu od lišća.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 17:20
KRUG NEŽNOSTI
Desi se, kao živ, da me posmatra neki cvet i da je vazduh topao i kao jedan pogled plav i onda zaželim: da prođem otvoren kroz svet i da svemu prinesem pozdrav. Iz ove ljubavi što nosim, neprekidno, i obnavljam u telu od rođenja za jedan ljudski osmeh, za jedno cveće žuto, za jedan duboki mir kamenja tad mi se tek učini da je zlo prolazno pa pomislim da ima dobrog u svemu, da je bez njega promašeno sve, i prazno po jedan puki oblik, samo, u prostoru golemu. Oči su tad lepe – jer vole i prodiru vidovito do svega čega se taknu, okrznu; U njih, iz sveta, kao u dva mora uviru sve dobrote, do kraja, do zvezda što mrznu. I ja koji sam dotad bivao tih i skroman (ko što su mnogi u ovom prostoru gosti) u svojoj tišini izrastam ogroman u jedan krug dobra, u jedan krug nežnosti Tako stojim. U svemu. I ovde i okolo i duboko osećam da sam rođen za dobro. Pa iako me trnje kroz čitav život često bolo Sve praštam za ovaj cvet što sam ga slučajno obro.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 17:23
POVRATAK
Ona ima ruke od trave.
Ona ima glas od vetra i žita.
Ona ima oko od kiše.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?
Ona ima grudi od ruže.
Ona ima koleno od belutka.
Ona ima kuk od snega i ribe.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?
Ona ima smeh od lišća.
Ona ima hod od vode i peska.
Ona ima kožu od protegnutog labuda.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?
Ona ima kosu od mojih prstiju.
Ona ima mozak od mojih godina.
Ona ima sluh od mojih koraka.
Zašto sam izmislio da se ne vratim?
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 17:33
KO DA TO BUDE
Kad lokomotiva zasvira i voz stane - da li biste voleli da iz daljine tačno pred vas neko bane?
U pristaništu kad brod zatrubi i lenger spusti - da li biste voleli sa palube da vam neko mahne kroz dim gusti?
Kad krene avion ka zemlji dole sa neba plava - da li biste voleli da kroz vratanca proviri na vas poznata glava?
I noću kad vas sirene dolaska iz sna probude - koga biste voleli da ugledate? Ko da to bude? Ko da to bude?
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Stevan Raičković Sre 6 Feb - 17:49
NEBO
U toj dubini Plavoj I bez ruba Tražio sam,odavno, Goluba. Al sve što se iznad diglo Nestalo je. Gore su još samo plave boje. Tražiću ga još po krugu Vrtoglavom: Makar oči izgubio Sam U plavom.
Danas u 23:51 od Emelie
» Jedna stara stvar
Danas u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Danas u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Danas u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Danas u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Danas u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Danas u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Juče u 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Juče u 12:54 od budan
» Salvador Dali
Juče u 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Juče u 12:51 od budan
» Claude Monet
Juče u 12:50 od budan
» Edvard Munch
Juče u 12:49 od budan
» Misli nas "malih" ...
Pon 28 Okt - 1:59 od Emelie
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN