| | |
Autor | Poruka |
---|
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 8:53 | |
| Šumska sanjarija Da se zna da, kad ljudskih ruku rad pripitomi to prvo drvo, a stara stabla ječeć od plača k’o ratnici od nepoznatog mača, beše njihov vlastit rs ophrv’o, Zemlja u slobodi dade da se rodi proleće koje nikad teklo nije, nit je u suncu cvala na vrhuncu, nad potočiće nadneta bistrije, divlja ruža bleda koja s grma gleda kraljevski ljiljan što, u dolu spreda, (kome sunce, ni bure tmaste, ni rosa mira ne da) s tikvom i grožđem blistav raste. Da kad od tuga ljubav se duga rastopi poput snega, i tog života tanane niti, jer neka greška mora biti, puknu posle svega, u srcu još veće rodi se proleće i izvan svih stega i čudni, slatki snovi, k’o tihi tokovi poteku iz novog vrela s brega, kroz doba daleka kliženja reka duboko srcem čija je mrtva nada - da gase vatre na koje pepel pada, - pepeo, iz kog iskače i bega nežno cveće, jer sme, retko i svetlo cveće pesme! |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 8:53 | |
| To Ne hajem što mi zemna kob malo znanog sadrži - niti što duga ljubavna dob mrije u kratkoj mržnji: - ne tužim što je veliki broj sretnijih od mene, već što ti žališ udes moj kad sam sjen sjene. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 8:54 | |
| Ukleti dvorac – iz pripovjetke “Pad kuće Ašera” U dolini zelen-sveta Uz anđela dobrih trud - Dizao se dvorac – žud - Zracči dvorac neboleta. Vrhovnik mu Mis’o divna Vladar-knez - Serafimska sjajna grivna Dvorac kao zlatovez. II Stegovi od zlata plave Vijori im svetli baj - Davne slave Prediskonski dobačaj. A čuv svaki što doleta Slatka leta Niz bedeme zelen-sveta Mirisima zanoveta. III Tanci im uz lira poj, Putnici, na zanos svoj, Kroz dva okna zračna slede Gde duhova pleše roj - Uz prezvučne redoslede - Oko trona – slavoluk - A na tronu, u porfiru, U tog slavlja zvučnom piru Vladar sedi – nebozvuk. IV Biser, rubin, svud se grle Na kapiji dvorca-sna - Kroz kapiju lete, hrle, Slašću koja nema dna - Sve odjeci, čiji glas Neodolno peva Kneza - Slavljem spreza, sviju veza. Veleuma: znanje, spas. V Al’ utvari, zle, prebrižne Nasrnuše na taj kraj - Ojadiše nepostižne - Ne sviće im rumen sjaj - Sva je ona slava drevna, Sva je ona jarka cvast: Tamna priča davnosnevna - Prohujala mudrovlast. VI Pa kad putnik danas, gledne Kroz dva okna krvav ruj, Vidi senke nedosledne, Uz razdešen svirke bruj - Utvarna se tiska rulja, Goroganske avet-kćeri, Kroz kapiju mutno kulja Kikotom se stravnim ceri. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 8:54 | |
| Za – “Videh te na dan…” Videh te na dan tvog venčanja - kad obuze te žarka rumen, iako radost oko tebe bi svečana, ispred tebe svet zaljubljen: Dok u tvom oku užarena svetlost, oslobođena strasti mlade, bi sve na tlu gde mi bolna nežnost lepotu prepoznade. Ta rumen, možda, bi čednosti znamen - kao takvu je smatraj - mada podstače malo silniji plamen u srcu onoga, avaj! Koji te vide na taj dan venčanja, kad obuze te ta duboka rumen, iako radost oko tebe bi svečana; ispred tebe svet zaljubljen. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 8:55 | |
| Za F – Voljena! sred svih tih seta što saleću moj zemni drum - (Crn drum, avaj! gde ne cveta ni samotna ruža kleta) - utehu tek sretne moj um u snu o tebi – tu sleta kao u Raj sred mira sveta. Tad spomen tvoj ličit mora na čaroban dalek kraj sred pomamnog nekog mora - sred pučinskoga zlog ponora slobodnog – ali gde sjaj s mirnih nebeskih prostora pada na vedri otok taj. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 8:55 | |
| Za – Šumarci gde Šumarci gde, u snovima, gledam ptice čija radost ječi, jesu usne – tvoj napev jedan usnama stvorenih reči - Tvoje oči, optočene u nebu srca, tad spuste pogled modar, o bože, na moj duh koji grca, kao sjaj zvezda na odar - tvoje – tvoje srce! – budim se i dišem i spavam da sanjam do dana istine koju zlato ne može kupit više svim svojim tričarijama. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 8:56 | |
| Smrt lepe žene je bez sumnje najpoetičnija tema na svetu. Jednom, jedne mračne noći, kad razmišljah u samoći... (iz pesme "Gavran") Ako nešto želite da zaboravite u sekundi, zabaležite tu stvar na nekom papiru, u želji da je ne zaboravite. Ja sam poludeo, a imao sam i duge intervale užasne normalnosti. Sve što vidimo je san unutar sna. Veruj u polovinu onog što vidiš, i ništa od onog što čuješ. Godine ljubavi behu zaboravljene u samo jednom minutu mržnje. Perverznost je ljudska potreba za samokažnjavanjem. Svaka pesma treba da podseća čitaoca da će jednog dana umreti. Najstrašnija su ona čudovišta koja se šunjaju u našim dušama. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 8:59 | |
| Jezero
U mladosti kob je htela kleta da pohodim sred širokog sveta jedno mesto meni od svih lepše - tako ljupka usamljenost beše tog jezera, sveg u crnom stenju, i vrh kojeg čempresi se penju.
Ali kada pokrov noći crne, kao sav svet, i njega ogrne, i kad vetar mistični zašumi naricaljku u čempresnoj šumi tad - oh, tada, budih se s večera pred užasom samotnog jezera.
Al' taj užas ne bejaše strava već nekakva naslada drhtava - slutnja kakvu ni dragulja sila ne bi meni nikad izmamila - niti Ljubav, makar tvoja bila.
Smrt bi ispod otrovanog vala, na dnu mu se grobnica skrivala s pokojnikom što tu htede dati svu utehu svojoj crnoj mašti, i duh čiji pust i pun čemera stvori Eden od tamnog jezera. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:12 | |
| «Od djetinjstva bijah poznat po popustljivosti i čovječnosti svoje ćudi. Nježnost moga srca bijaše toliko uočljiva da je izazivala porugu mojih sudrugova. Posebno sam volio životinje, i moji su mi roditelji ugađali nabavkom najraznolikijih mezimaca. S njima sam provodio gotovo sve vrijeme, i nikad nisam bio sretniji no kad bih ih hranio i milovao.»
«Postoji nešto u toj nesebičnoj i požrtvovnoj zvijeri što dira ravno u srce onoga koji je često imao prilike iskušati ništavno prijateljstvo i krhku vjernost pukog Čovjeka.»
«Demonsko bjesnilo obuze me istog časa. Više sam sebe nisam poznavao. Bijaše to ona nedokučiva čežnja duše da samu sebe izjeda – da vrši nasilje nad vlastitom prirodom – da čini samo radi zla sama – koji me tjeraše da nastavim svoje ponašanje i da napokon okončam zlo koje nanesoh nedužnoj životinji.»
«A ipak kao što sam siguran da moja duša živi, tako vjerujem da je nastranost jedan od najiskonskijih poriva ljudskog srca- jedan od onih nedjeljivih poriva činilaca, ili čuvstva , koji usmjeruju značaj čovjeka. Tko se još nije stotinu puta zatekao kako čini nešto opako ili budalasto, ni iz kojeg drugog razloga nego zato što znada ne bi smio? Ne osjećamo li trajnu sklonost, usprkos razlozima zdravog razuma, da kršimo ono što je zakon, naprosto zato što poimamo da on to jest?»
«Objesih ga dok su mi suze curkom curile iz očiju, i s najgorčim kajanjem u srcu – objesih ga zato što sam znao da me ljubi, i zato što sam znao da se nije ničim o mene ogriješio – objesih ga zato što sam znao da time činih grijeh – smrtni grijeh, koji će toliko ugroziti besmrtnu mi dušu da će se naći –ako je to uopćemoguće – van dosega beskrajnog milosrđa najmilosnijeg i najstrašnijeg Boga.»
«Za svrhu poput ove podrum je bio vrlo prikladan. Uvjerio sam se da na tom mjestu mogu lako razmaknuti cigle, umetnuti leš, i sve ponovno zazidati kao ranije, tako da ni jedno oko ne bi moglo otkriti ništa sumljivo. Kad sam završio, uvjerio sam se da je sve kako valja. Na zidu se ni po čemu nije moglo primjetiti da ga je netko dirao. Smeće je sa poda bilo uklinjeno s najtemeljitijom pažnjom. Pobjedonosno sam se osvrnuo i rekao sam sebi: ”Dakle, ovdje u najmanju ruku, moj trud nije bio uzaludan.» |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:13 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:15 | |
| Primi na čelo poljubac taj! Na rastanku, sad kad je kraj, Ovo mi barem reći daj – Nisi u krivu što moj dan Svaki je, smatraš, bio san; Al’ ako iščezla je nada Danju, il’ noću, bilo kada, U snoviđenju, il’ bez toga, Zar nestala je manje stoga? Sve to što vidimo, il’ tu Jesmo, to tek je san u snu.
Stojim i slušam huku Valova što u obalu tuku, U ruci se mojoj ljeska Pregršt zrnca zlatnog peska – Koliko ih je! al’ gle kako Curi mi u dubinu svako, Dok plačem tako – dok plačem tako! Zar jači stisak ove kože Ne može ih zadržati, Bože? Zar spasiti ne mogu bar jedno, Od vala što ih čeka žedno? Zar sve što vidimo, il’ tu Jesmo, to tek je san u snu? |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:15 | |
| JULALUMA
Kao pep'o siv je sav nebeski svod, Sklupčalo lišće svenule tajne - Uvelo lišće u sne očajne; Samotni Oktobar usporio hod - Godine moje te prenesećajne; Tmine i tmuše zatamnjuju rod - Zgran - jezero strepi od zebnje beskrajne Sred utvarne Gore, zvane Nedohod, Gde su gule grobne - mračno zavičajne.
Jednom, kroz aleju kiparisa zgranski' Sa svojom tu dušom ja jezivo bludih - Sa dušom, sa Psihom, kad srcem, vulkanski, Rekama od zgure bujicom poludih - Kad lava uzrujnih bogaze pregudih Sumpornim vrtlogom niz slom velikanski - Ka polarnom krugu susrete kad budih; O kako urliče prizor severjanski: Cik promuklih zora borelano ludih.
Razgovor nam bio ozbiljna i krut, Al' misli, te misli od grca, od plaha - I pamćenje nade izdajničkog maha - Okrobar je smrkli presazdao kut (Koje li nas noći obavio skut?) - Ne znadasmo noći kretanje, ni put, (Mada smo već jednom sišli u taj slut): Sve nam van sećanja, uzavrela daha - Ta gora utvarna i tog Zgrama ćut.
Pa dokle se Noći naginjala ravan, Jutru usmeravo zvezdanik je sat - Jutro uskoravo zvezdanik je sat - Odjednom, gle, zvežđa mutni grumen tavan Izroni na nebu dvorog čudno stravan, Bledi srp Astarte, maglen neboklat - Dragulj dijamantski smamljen i prizvat: Tako razgovetan i dvorogo stravan.
Rekoh: ''Od Dijane topliji je On; Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran - Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran; Vide da se suza ne osuši zvon Sa obraza ljudskih, gde suza zgon, Pa je došo zračan, i ljubavan, On, Iz sazvežđa Lava, da nam kaže, veran, Gde je zaborava umir neizmeran - Da pokaže neba zaton tihobon - On da nam osvetli i zračan i smeran: Gde je večnog mira prenebesni tron; Sa ležaja Lava dojezdio On.''
Al' Psiha podiže prst u vis, pa tmurno: ''Ovoj zvezdi, avaj, ne poklanjam vere - Bledilu tom njenom ne poklanjam veru - Nego ne oklevaj, prenimo se žurno: Bežimo što dalje izvan smisla, mere; To jedino osta - samo bekstvo burno!'' U strahu grcaše, ko gonjeno zvere Klonuše joj krila - bezumno ih stere - Padoše na zemlju da ih blato ždere - Na zemlju joj pade okrilje biljurno.
A ja odgovorih: ''To su snova sanje; O, daj u biljurni da greznemo zrak! O, daj da prepurni prečeznemo zrak! Sibilski taj blesak blešti nam: Uzdanje, Nada i Lepota njegovo su tkanje - Gle: prolomi nebo i opak mu mrak! O, verujmo mirno u to nadbliskanje: Vodiće nas pravo, to je uzdan znak - Ta vidiš da noću prolomi se mrak, Graknu iz noći promukao grak: Prolomi se mraka teško očajanje.''
Smirio sam Psihu, poljub' dadoh njoj S mnogo bolne strasti s mnogo žalnog šuma I ubedih Psihu, sred pečalnih gluma; Tad pođosmo dalje; kad, jezivo: Stoj! Pred nama Grobnice izvio se kroj Sa natpisom nekim vrh svoda, vrh huma! ''Šta piše, o Sestro, kom za upokoj? Kome, izgubljenom, slova žalinh roj?'' Odgovori ona: ''Piše: Julaluma; Počiva u njemu tvoja Julaluma.'' Tad, ko pep'o siv mi dođe srca svod, Ko lišće sklupčano u sne očajne - Ko lišće klonulo u svenule tajne; Zavikah: ''Oktobar usporio hod, Pre godinu dana tu dobrodih brod - O, tu je donesoh, strepnje mi beskrajne, Tu sam je doneo mrtvim u pohod: O sad prepoznajem i taj Nedohod, I sve što je u njemu najprisniji rod: Zgran, jezero magle, i te misli vajne - Kroz utvarne gore gulom zavičajne.'' |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:17 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:18 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:21 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:21 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:26 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:27 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:28 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:29 | |
|
| “Decu ne bi trebalo batinama vaspitati. Deca nisu biftek koga treba tući da bi omekšao.”
(Edgar Allan Poe) |
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Ned 21 Jul - 9:39 | |
| Avaj, sve je ponor: akcija, želja, san, Reč ... Naniže, naviše, svugde, dubina, gubilište, Tišina, prostor užasan, mamljiv ...
|
| | | Džoni Član
Poruka : 28
Učlanjen : 13.09.2021
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Pon 13 Sep - 15:47 | |
| Alone by Edgar Allan Poe
From childhood's hour I have not been As others were; I have not seen As others saw; I could not bring My passions from a common spring. From the same source I have not taken My sorrow; I could not awaken My heart to joy at the same tone; And all I loved, I loved alone. Then- in my childhood, in the dawn Of a most stormy life- was drawn From every depth of good and ill The mystery which binds me still: From the torrent, or the fountain, From the red cliff of the mountain, From the sun that round me rolled In its autumn tint of gold, From the lightning in the sky As it passed me flying by, From the thunder and the storm, And the cloud that took the form (When the rest of Heaven was blue) Of a demon in my view. |
| | | Džoni Član
Poruka : 28
Učlanjen : 13.09.2021
| Naslov: Re: Edgar Alan Po Pon 13 Sep - 15:49 | |
| Anabel Li je poslednja pesma američkog pesnika Edgara Alana Poa. Pošto ju je napisao 1849, ona je objavljena tek neposredno nakon njegove smrti u dva časopisa i u posmrtnom oproštaju. Slično drugoj Poovoj pesmi, 'Gavran' ona govori o žalosti za izgubljenom ljubavlju. Ostalo je nerazjašnjeno kome je ova pesma posvećena, tj. da li se Anabel Li odnosi na neku ličnost iz Poovog života. Tako neki tvrde da se ona odnosi na njegovu ženu Virdžiniju, a drugi pak da je plod njegove mašte.
Izvor:Wikipedia
ANABEL LIU carstvu na žalu sinjega morapre mnogo leta to bi -življaše jednom devojka lepapo imenu Anabel Li; -i samo joj jedno beše na umu:to da se volimo mi.U carstvu na žalu sinjega moradeca smi bili mi,al' volesmo se više no ikoja i Anabel Li -ljubavlju s koje su patili žudnonebeski anđeli svi.I zato, u carstvu na morskom žalu,pradavno ovo se zbi:dunu silni vetar sa neba,sledi mi Anabel Li;i dođoše od mene da je odnesunjezini rođaci svi,u grob na morskom je spustiše žaluda večni sanak sni.Anđele je zavist morila što sutek upola srećni ko mi:da! Zato samo (kao što znajuu onome carstvu svi)dunu vetar s neba i sledii ubi mi Anabel Li.Ali mi nadjačasmo ljubavlju onešto stariji behu no mi -što mudriji behu no mi -i slabi su anđeli sve vasionei slabi su svi podvodni duhovi zlida ikad mi razdvoje dušu od dušeprelepe Anabel Li:Jer večite snove, dok mesec sjaj toči,snivam o Anabel Li;kad zvezde zaplove, svud viđam ja očiprelepe Anabel Li;po svu noć ja tako uz dragu počivam,uz nevestu svoju, uz život svoj snivam,u grobu na žalu, tu ležimo mi,a more huči i vri. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Edgar Alan Po | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 2 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 25 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 25 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|