Iako je nauka daleko dogurala, ljudskom umu je i dalje teško da pojmi beskonačnost kosmosa. Pronašli smo odgovore za mnoge misterije koje nas okružuju, međutim, potraga za odgovorima na sve tajne kosmosa bila je i biće ispunjena teškim i naizgled nepremostivim
Iako je
nauka daleko dogurala,
ljudskom umu je i dalje teško da pojmi
beskonačnost kosmosa. Pronašli smo odgovore za mnoge
misterije koje nas okružuju (kako planete orbitiraju oko Sunca, zašto jabuka pada na zemlju i zašto je nebo plavo), međutim, potraga za odgovorima na sve
tajne kosmosa bila je i biće ispunjena
teškim i
naizgled nepremostivim preprekama. Trabaće nam mnogo
genija i brilijantnih
ideja kako bi smo otkrili sve što čoveka zanima.
Mnogi
fizičari već su se hvatali u
koštac sa misterijama
egzistencije, a i pored njihovog vrednog
rada i
doprinosa, još uvek ima mnogo toga da se reši.
Spremite se za 1
0 najvećih nerešenih misterija fizike - ovo su enigme na kojima su se slomili najveći umovi našeg vremena:
1. Tamna energija Ne možemo da je vidimo, ne možemo da je osetimo, niko ne zna šta je, ali možemo da je jurimo
testiranjem. Naučnici smatraju da
tamna energija čini
70% svemira. Pretpostavlja se da
delovanje ove energije sprečava
galaksije da se raspu i istovremeno ih
ubrzava i
odaljava u odnosu na druge. Možete da je zamislite kao kontra gravitaciju, odnosno kao
odbojnu silu, međutim kako tačno funkcioniše, to niko ne zna.
2. Tamna materija Ovo je druga tamna "supstanca" u našem univerzumu, i kao i tamna energija, ova materija je
nevidljiva i ne može se osetiti. Ona se razlikuje od energije jer je možemo primetiti
indirektno - zna se da u svemiru ima više
materije nego što vidimo jer možemo da izmerimo količinu
gravitacije stvorene tom materijom. Ipak, niko ne zna od čega je sačinjena ova
fantomska stvar.
3. Sad je talas, sad je čestica, a sad je i jedno i drugo Zraci
svetlosti imaju dvostruku prirodi - istovremeno su i
talasi i
čestice, a mogu biti i samo jedno po potrebi. Iako je ovo sasvim jasno, niko ne zna
šta određuje da li će se ponašati kao jedno, drugo ili oba.
4. Vreme ide napred Svakim sekundom sve smo stariji. "
Panta rei" kako bi rekli stari Grci - "
Sve teče". Znamo da vreme uvek ide unapred, ali da li je moguće
obrnuti tok vremena i ići u nazad?
Kvantna fizika pokazala je da je to
matematički moguće, ali niko ne zna kako.
5. Živimo u hologramu Ceo kosmos, sve što vidimo i osećamo, možda zapravo ima
dve dimenzije. Kao 2D
hologram na vašoj kreditnoj kartici, on ima dve dimenzije, ali u njemu vidimo 3D objekte. Postoji čitava struja među
naučnicima koja podržava ovu teoremu i smatra da percipiramo samo projekciju ovog svemirskog holograma.
6. Materija i antimaterija Postoji jasan jaz između ove dve
supstance. Tebalo bi da postoji
jednaka masa obe - svaka čestica ima svoju bliznakinju koja je
drugačije naelektrisana. Međutim, sada je svemir preplavljen običnom
materijom, a niko ne zna kako je antimaterija pobeđena. Očekuje se da će
CERN-ov
akcelerator pružiti uvid u ovu misteriju.
7. Kraj svemira Možda se mi ne brinemo mnogo oko toga, ali neki
naši ili vanzemaljski potomci u dalekoj budućnosti sigurno će lomiti glave, ili čime god drugo da razmišljaju, oko ovog problema. Naučnici predviđaju da će
kraj kosmosa biti za nekih
10 milijardi godina. Tri teorije predlažu kako će se to desiti. Jedna se zove
Veliko skupljanje, druga
Veliko cepanje, a treća
Veliko hlađenje.
Nažalost ili na sreću, naša generacija nikada neće saznati koji je scenario pogodio.
8. Zašto ne možemo da zamislimo četvrtu dimenziju? Čovek sa svojim
ograničenim sposobnostima ne može ni da zamisli
četvrtu dimenziju, a postoje teorije koje dokazuju postojanje čak
11 hipotetički mogućih dimenzija. Kako su one utkane u našu
stvarnost, niko ne zna, a kad bi saznao verovatno bi ga ozbiljno zabolela glava.
9. Zašto svemir ima ograničenje brzine Premda postoje teorije o
česticama koje se kreću
brže od svetlosti, opšte prihvaćeno mišljenje u naučnom svetu jeste da se ništa u kosmosu ne kreće brže od
svetla. Zašto je to tako, ne znamo, ali znamo da bez ovog
ograničenja neš univerzum ne bi mogao da postoji.
10. Uklapanje velikog i malog Sve veliko, kao
planete i
zvezde, sastavljeno je od malog, odnosno od
čestica. Ajnštajnovi
zakoni relativiteta objašnjavaju veliko, a
kvantna mehanika malo. Međutim,
gravitacija jednostavno ne funkcioniše u malom i ove dve teorije se jednostavno ne uklapaju. Neverovatno je da postoji jedna teorija za nastanak svega velikog, a druga za sve malo.
Karika koja nedostaje i koja spaja ta dva još uvek nije pronađena.
(Newsweek.rs)