Zanimljivosti o piscima

Početkom devedesetih prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže: „Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu”. Milorad Đurić ga teši rečima: „Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu”, a Dragan Lakićević doda: „Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu”.

Vladimir Nabokov je „Lolitu“ napisao na papirićima dok je putovao po Americi i sakupljao leptire. ​

Vilijam Šekspir – engleski pesnik i dramski pisac, jedan od najuticajnijih dramaturga u istoriji i tvorac „Romea i Julije“ ima samo nekoliko godina formalnog obrazovanja.

Najprodavaniji pisac na svetu je spisateljica Agata Kristi. Njenih 78 kriminalističkih romana prevedeno je na 44 jezika i do danas prodato u 2 milijarde primeraka.

Džoan K. Rouling, tvorac lika Harija Potera, srušila je čak nekoliko rekorda – knjiga Hari Poter i polukrvni princ na tržištu se pojavila u julu 2005. i od tada ne silazi sa lista najprodavanijih knjiga.

Momo Kapor je izbačen iz dve škole. Kada su ga izbacili iz Treće muške gimazije u Beogradu, njegov otac Gojko ga je prebacio u Sarajevo, u Prvu mušku gimnaziju – gde je sedeo u istoj klupi kao i Ivo Andrić. Kako Momo piše u svom autobiografskom delu „Ispovesti“ – bio je najgori đak u čitavoj gimnaziji, toliko loš da su ga izbacili u sedmom razredu na godinu dana iz svih škola u Jugoslaviji.

Tokom bombardovanja Sarajeva, aprila 1941. godine,majka Mome Kapora – Bojana je poginula, zaštitivši telom četvorogodišnjeg Momu i tako ga spasila sigurne smrti. Tada je poginulo 40 ljudi, koji su boravili u toj kući, čak i malo mače koje je mali Momo držao u rukama.

Meša Selimović je u gimnaziji u Tuzli sedeo u klupi zajedno sa patrijarhom Pavlom.

Edgar Alan Po je bio oženjen rođakom
Danas je Edgar Alan Po najpoznatiji predstavnik američkog romantizma, a naročito mračnog romantizma, kao i jedan od najuticajnijih ličnosti svetske književnosti. Uprkos tome što je danas slavljen i obožavan, tokom života mu baš i nisu cvetale ruže.
Njegov biološki otac napustio je porodicu kada je Po bio svega jednu godinu star, majka je preminula godinu dana nakon toga, da bi ga kasnije napustili i njegovi hranitelji.

Po je bio alkoholičar, kritika nije bila naklonjena njegovom radu, a imao je problema da objavi svoja dela zbog brojnih neprijatelja u branši koje je sa lakoćom stekao.

Uprkos svemu, Po je uspeo da pronađe sreću u romantičnoj ljubavi koju je želeo da kruniše brakom. Kada je podneo zahtev za sklapanje braka izabranica njegovog srca, rođaka Virdžinija Klem, imala je svega trinaest godina dok je Pou u tom trenutku bilo čak dvadeset i šest.

Iako su u braku proveli jedanaest godina ni tu bračni par nije imao mnogo sreće. Virdžinija je zbog tuberkuloze postala invalid, a poslednjih pet godina života je provela iskašljavajući krv. Preminula je u dvadeset i četvrtoj godini života. Njena smrt bila je inspiracija za nastanak besmrtne pesme Anabel Li.
Uprkos svemu, Po je uspeo da pronađe sreću u romantičnoj ljubavi koju je želeo da kruniše brakom. Kada je podneo zahtev za sklapanje braka izabranica njegovog srca, rođaka Virdžinija Klem, imala je svega trinaest godina dok je Pou u tom trenutku bilo čak dvadeset i šest.

Iako su u braku proveli jedanaest godina ni tu bračni par nije imao mnogo sreće. Virdžinija je zbog tuberkuloze postala invalid, a poslednjih pet godina života je provela iskašljavajući krv. Preminula je u dvadeset i četvrtoj godini života. Njena smrt bila je inspiracija za nastanak besmrtne pesme Anabel Li.

Današnja kritika veliki broj mrtvih žena u Poovim delima tumači kao odjek piščeve patnje zbog preminule supruge. Prisustvo krvi i tela koja krvare u Poovim delima takođe je posledica njegovog života sa Virdžinijom.

Njeno telo prvo je pokopano na lokalnom groblju koje se nalazilo u blizini porodičnog imanja, da bi, nakon Poove smrti, bilo iskopano i sahranjeno pored supruga u Baltimoru gde i danas zajedno počivaju.

Osman Đikić, bosanskohercegovački pesnik, bio je musliman iz Mostara. Tokom celog svog života izjašnjavao se kao Srbin. Zbog toga je izbačen iz petog razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu, Carigradu i Beču. Jedan je od osnivača društva „Gajret“ koje je okupljalo muslimansku omladinu prosrpski orijentisanu.

Momčilo Đujić, sveštenik i četnički vojvoda, izdao je 1931. godine u Srpskoj pravoslavnoj štampariji u Sremskim Karlovcima zbirku pjesama „Emilijada“. ​

Peter Askarti je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Međutim, kupaca romana uopšte nije bilo i neprekidno je razmišljao šta da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige. Sinula mu je ideja i dao je oglas veoma zanimljivog sadržaja. U novinama je pisalo: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana „Ljubav je pobedila“ koji je napisao Peter Askarti. Roman je ubrzo rasprodat.

Jovan Jovanović Zmaj je imao još 398 pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.

Na engleskom dvoru Mark Tven je bio na večeri pored neke dame koja je visoko dizala nos i žalila se što su ga postavili da sedi pored nje. On joj jednog trenutka prošapta:

-Milejdi, da li biste spavali sa mnom za milion funti?

Ona pomisli na nagomilane dugove, na bal na kome neće imati novu haljinu i nakit i uzdišući kaže DA.

-A da li biste za1 funtu?

-Šta vi mislilte, ko sam ja?

-Ko ste, to sad znamo, još da se dogovorimo oko cene, odgovorio je Tven!

Godine 1833. Petar II Petrović Njegoš primljen je u dvor ruskog cara Nikolaja u Petrogradu. Kada je ruski car ugledao visokog, kršnog i mladog crnogorskog monaha, iznenađen, a i sam visok, on tada reče Njegošu: „Pa vi ste viši od mene!“ Njegoš mu na to odgovori sledećim riječima: „Samo je Gospod Bog viši od ruskog cara!“ Zahvaljujući Njegoševoj snalažljivosti i dosetljivosti, Crna Gora je kasnije u mnogome uživala čast ruskih privilegija.

Pisanjem se stiču i slava i honorari, priča Branko Ćopić, ali uverio sam se da je i to prolazno. Nalazio sam se u Splitu kada sam predložen za redovnog člana Srpske akademije nauka. Odmah sam seo u avion i pošao za Beograd da saznam rezultate glasanja. Odjednom, avion se u vazduhu zapalio. Uplašen, pogledao sam dole da odmerim visinu i tada primetim jednog seljaka kako spokojno jaše magarca. Nije čuo kad sam mu viknuo: „Daj ti meni to magare, a ja ću tebi članstvo u Akademiji…“

Početkom devedesetih prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže: „Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu”. Milorad Đurić ga teši rečima: „Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu”, a Dragan Lakićević doda: „Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu”.

Vilijam Šekspir – engleski pesnik i dramski pisac, jedan od najuticajnijih dramaturga u istoriji i tvorac „Romea i Julije“ ima samo nekoliko godina formalnog obrazovanja.

Džoan K. Rouling, tvorac lika Harija Potera, srušila je čak nekoliko rekorda – knjiga Hari Poter i polukrvni princ na tržištu se pojavila u julu 2005. i od tada ne silazi sa lista najprodavanijih knjiga.

Momo Kapor je izbačen iz dve škole. Kada su ga izbacili iz Treće muške gimazije u Beogradu, njegov otac Gojko ga je prebacio u Sarajevo, u Prvu mušku gimnaziju – gde je sedeo u istoj klupi kao i Ivo Andrić. Kako Momo piše u svom autobiografskom delu „Ispovesti“ – bio je najgori đak u čitavoj gimnaziji, toliko loš da su ga izbacili u sedmom razredu na godinu dana iz svih škola u Jugoslaviji.