Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Alžir

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Alžir   Uto 15 Jan 2013, 00:32

Alžir

Omiljena destinacija za sve stanovnike Balkana.



Druga po veličini zemlja u Africi, Alžir se nalazi na severnom delu kontinenta, između Sredozemnog mora i Sahare.
Alžirske oaze razlikuju se od onih ljupkih mestašaca sa palmama okruženim peščanim dinamas ali ništa manje nisu atraktivne: to su gradovi sa uređenim baštama urminih palmi, džamijama, prodavnicama i turističkim atrakcijama.
Glavni grad, koji se zove isto kao i država - Alžir, smešten je na samoj obali Mediterana, pa se poslednjih godina zbog takvog položaja sve više širi prema jugu. Nazivaju ga i El-Bahdja (Beli grad) zbog preovlađujućih belih fasada.




Grad je stešnjen između Sredozemnog mora sa jedne, i strmih, šumom obraslih brda sa druge strane. Uz obalu se nalazi moderniji deo, dok se stari kvartovi penju uz strma brda. Ovde je karakteristično mnoštvo džamija, a ulice između gusto zbijenih zgrada čine pravi lavirint.
Južno od centra nalazi se Bab el-Oued, za mnoge najomiljeniji deo grada. On obiluje zanatskim radnjama i pijacama, a suveniri su uglavnom ručni radovi zanatlija koji najviše izrađuju tepihe, grnčariju, srebrni nakit i proizvode od kamilje kože.
Crkva Bogorodice Afričke sazidana je krajem19.veka. Budući da se nalazi na uzvišenju visokom 120 m, do nje se jedino može žičarom. Uvažavana je od svih stanovnika, a na njoj piše: Bogorodice od Afrike, moli se za nas i za muslimane.




Još jedna građevina dominira sa uzvišenja u gradu: to je spomenik podignut u znak sećanja na alžirski rat za nezavisnost, izgrađen u obliku tri uspravna palmina lista. Na vrhu svakog od njih nalazi se statua vojnika.
U gradu se najčešće sreću mladi koji ispijaju espreso ili čaj, u kojima ogromne količine šećera ubijaju svaki ukus. Lokalno muško stanovništvo dosađuje se oko pijace, gde ženama dobacuje na maternjem jeziku.
I u prodavnicama rade isključivo muškarci, počev od piljarnica, preko prodavnica mesa do radnji sa donjim vešom. Radnje su otvorene od 8 ujutru, pa se onda od 12 do 3 popodne zatvaraju. To je vreme za molitvu, ručak i popodnevni odmor. Uveče rade do 7.
Žene su zabrađene, klone se turista i zaziru od foto-aparata.
Na užarenom jugu zemlje uglavnom se daje prednost hladnim jelima i bogatim salatama. Meso se najčešće prži ili peče na roštilju - i jede prstima. Maslinovo ulje koristi se u neograničenim količinama.
Pirinač, krompir, kus-kus i hleb čine osnovu gotovo svakog jela. Krompir se peče uz ogromnu količinu maslinovog ulja sve dok ne dobije braonkastu boju i čips formu. Dosta je zastupljena i "čorba" - supa u koju staje sve i svašta i koja je prilično teška za one koji nisu navikli na takvu mešavinu.
Islamska vera zabranjuje alkohol, pa se vino i pivo ne nudi u svakoj radnji ili restoranu. Domaće stanovništvo najčešće pije prezaslađeni penušavi čaj od nane.




Plaže su veoma lepe i dosta uređene. Tirkizno more, sunčano nebo, nema gužvi. Noćni život je oskudan, gotovo ga i nema. Noćni klubovi su uglavnom namenjeni muškarcima, a prisustvo žene u iole atraktivnoj odeći smatra se nemoralom. Da bi se izbegli nesporazumi i neprijatne situacije, turistima se preporučuje provod u diskotekama i barovima u okviru hotela.
Ako se već nađete u Alžiru, preporučuje se poseta Sahari. Tamanraset je poslednja naseljena oaza na jugu zemlje. Južno od nje gotovo da prestaje civilizacija i počinje vrela negostoljubiva pustinja. Oaza je poznata po pijaci tuareških proizvoda. Srebrni nakit, vešto izrađeni noževi, začini, modro-plava odeća… Originali su samo tu i nigde više.





Superodmor.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Alžir   Uto 15 Jan 2013, 00:41

Alžir zemlja pijeska i mora



Službenog naziva Alžirska Narodna Demokratska Republika je država u sjevernoj Africi i najveća je zemlja po veličini na afričkom kontinentu. Na sjeveru izlazi na Sredozemno more a graniči sa tunisom, Libijom, Nigerijom, Marokom i zapadnom saharom.



Duž obale izmjenjuju se brdovita područja i doline koja vrvi plodnom zemljom i gdje živi većina stanovništva. Rijetko je naseljena sahara koja zauzima većinu alžirskog teritorija, a krase je jedino bogata nalazišta nafte i plina.



Većina stanovništva govori arapskim jezikom, a drugi je po upotrebi francuski jezik a osobito se njeguje u obrazovanju. Državna ali i većinska religija je islamska.

Do Alžira vas dijeli nekoliko sati vožnje avionom, veličanstveni je osjećaj letjeti iznad gustih i bijelih oblaka između kojih proviru gradovi koji su savršeno oblikovani. Francuzi predstavljaju najveći broj turista iako se nemojte začuditi ako naiđete na osobu koja govori našim jezikom.



Alžir je pun hotela koji variraju od onih sa četiri i pet zvjezdica pa do onih skromnijih koje najčešće posječuju Tunižani. Za neku prihvatljivu cijenu dobit ćete hotel sa nekoliko zvjezdica. Njihova je ponuda impresivna. Nekoliko bazena u sklopu hotela predstavljaju pravu malu poslasticu za osobe koje nisu ljubitelji mora.

Vlada Alžira je osigurala sredstva za riješavanje nedostatka infrastrukture, u nekoliko zadnjih godina izgrađeno je nekoliko novih hotela. Najveći broj hotela se nalazi na obali, gdje je osiguran raznoliki noćni život.







Najbolje vrijeme za putovanje je proljeće i ljeto, a najpovoljnije odredište za vaše putovanje biti će Casbah. Pri odlasku za Alžir trebate imati na umu cjenkanje, kod njih je ovaj stil kupovine postao dio kulture. Napojnice su još jedna od kultura, tako da ćete svakom uslužnom djelatniku ostaviti barem nešto novca.





U ovoj zemlji nikako ne smijete propustiti Casbah izvanredni stari grad po unesco zaštitom, La Grande Poste – izvanredna arhitektura sa izvrsnim unutarnjim dekorom.A nipošto ne biste smjeli propustiti je Dar Hassan Pacha to je impresivna palača grada te povijesni muzej gdje ćete saznati sve o povijesti Alžira.





Ova zemlja iako još vrlo malo turistički popunjena, ima velike tendencije da postane prava meka za odmor. Osim bogatstva nafte i plina, krase je i mnoga druga bogatstva koje nam je dala priroda na korištenje.

Ljepote Alžira doživjeti ćete samo ako odete tamo, i vjerujte mi nećete pogriješiti. Ovaj grad će zadovoljiti sve vaše potrebe za odličnim odmorom iz snova, a što je najbolje cijena smještaja, hrane i svega ostalog je iznimno prihvatljiva.



Bijeg od naše svakodnevice najbolje ćete upotpuniti odlaskom u ovu prekrasnu zemlju.


Skitaj.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Alžir   Pet 05 Apr 2013, 01:23

GARDAJA
DRAGULJ U SRCU PUSTINJE



Dolina Mzaba, koju naseljavaju alžirski Berberi, jedan je od retkih bisera severne Afrike koji savremeno društvo nije ni dotaklo

U nepreglednoj saharskoj pustinji Alžira, nalazi se redak dragulj – velika oaza Mzaba. Kada krenete iz glavnog grada ove države, Alžira, spremite se na 600 kilometara putovanja ka jugu po asfaltu koji se danju, zbog visokih temperatura, topi i lepi za točkove. U ovoj dolini, koja je ponos Alžiraca i nestvarni raj za turiste, nalazi se sedam gradova i administrativnih oblasti, takozvanih vilaja: Gardaja, Beni Isgen, Melika, El Atef, Barivan, Gerara i Bu Nura. Stanovnici se nazivaju Mozabiti, a pripadaju alžirskim Berberima.



Mapa lokacije Gardaje

Mozabiti su u celom Alžiru poznati kao konzervativni i veoma religiozan narod. Oni smatraju da je privatnost svake individue od suštinske važnosti za očuvanje identiteta naroda. Ulazna vrata njihovih kuća, na primer, nikada ne gledaju na vrata prvog komšije. Takođe, postoje dva ulaza – jedan za članove porodice, a drugi za goste.



Svetionik u gradu Mzab

"Jednooke" žene

Uopšte ne dopuštaju fotografisanje žena, a ukoliko je reč o muškarcima ili deci, prvo morate da ih zamolite za dozvolu. Mozabitske žene se retko mogu videti u gradu. Njima pripada briga o domaćinstvu. Udate žene su u obavezi da nose belu odeću koja ih potpuno prekriva, tako da im možete videti samo jedno oko. Zbog toga su ih turisti prozvali jednooke.

Muškarci nose tradicionalnu odeću – široke pantalone, prsluke ili ogrtače i bele kape.



Mozabitske žene se retko mogu videti

Gardaju nazivaju još i vrata pustinje. Za obilazak grada, koji se uvače zaključava, potreban vodič. Mi smo se u Gardaji zatekli tokom vikenda, koji u Alžiru počinje od četvrtka posle podne. Petak se provodi u molitvama u okviru porodice. Gradska pijaca vrvi od ljudi, ali kako se podne primiče grad se prazni, da bi najzad ulice potpuno opustele.

Gradovima Mozabita upravlja religijska administracija koja donosi sve važne odluke. Ukoliko prekrši zakon, pripadnik ovog naroda može biti proteran iz grada, kao što se nekad radilo u staroj Grčkoj.

Dolina Mzab ima bogato tradicionalno zanatstvo. Među najbitnijima su obrada bakra i palminog drveta i izrada grnčarije, ali Mozabiti su naročito ponosni na tkanje tepiha. Ova umetnička tradicija postala je jadan od najboljih načina izražavanja žena u Mzabu. Po šarama na tepisima se prepoznaje da dolaze iz ovih krajeva. Čitavi delovi kuće su posvećeni tkanju: udubljenja u zidu su predviđena za pribor, a važna je i svetlost, pa je dobro da taje deo ne bude pregrađen.

Šeik nije odoleo

U ovoj dolini ima dovoljno značajnih mesta i istorijskih spomenika čija su lepota, veličina i originalnost zaslužili da se nađu pod zaštitom UNESCO-a 1982. godine. Pripadnici jedne od muslimanskih sekti, Ibaditi, izabrali su ovo žarko područje nazvano još i "pustinja u pustinji", nastanivši se na njemu uprkos nepovoljnom terenu. Tle, osim peskom ispresecanih oštrih stena, na pojedinim mestima izgleda kao da je pocrnelo u požaru.

Gardaja je osnovana 1048. godine na desnoj obali ueda Mzaba i ubrzo postala stecište trgovaca. Uedovi ili isušene reke su na ovim terenima česti, budući da su kiše retke i da je voda stvarala svoja rečna korita, koja bi posle dugog žarkog perioda presušivala. Mozabiti su odlični trgovci. Izbor robe koja stigne dovde je bogat jer centralni položaj ove oblasti doprinosi ukrštanju puteva i odličnom protoku raznih proizvoda. Za Gardaju smo i čuli zahvaljujući trgovcu Mozabitu, koji nas je u glavnom gradu Alžiru snabdevao svojom robom.



Gardaja, panorama grada

O nastanku grada su se ispredale mnoge legende. Po jednoj, mladu devojku Daju su proterali zbog trudnoće. Živela je u pećini. Šeik Sidi Bu Gdema je prolazeći video dim iznad pećine i zastao. Zaveden lepotom mlade devojke, zatražio je njenu ruku. Tako su njih dvoje osnovali Gardaju (gar-Daju, Dajinu pećinu). Turisti mogu videti ovu pećinu, koja je poput rupe preprečene rešetkom.

Sedam vilaja

Sve vilaje su sagrađene u istom duhu i organizovane istom ekonomijom. Ugled koji uživa ova oblast u velikoj meri potiče od arhitekture, koja je inspirisala i velika imena poput Korbizjea, a odlikuju je jedinstvena boja (plava i žuta u raznim nijansama) i oblici (podsećaju na dečje crteže).



Gardaja, grad opasan zidom

Svaki grad je na uzvišenju najpre imao kulu sa osmatračnicom i džamiju sa minaretom. U samom središtu grada se nalazi pijačni trg. Gradovi su omeđeni zidinama, koje su nekada skrivale, ali i štitile. Ovi utvrđeni gradovi nazivaju se ksuri.



Jedinstvena arhitektura

Mozabiti su još u davna vremena odlično poznavali metode termičke izolacije: gradili su kuće od precizno određenih slojeva blata i trske, sa obaveznim prostorijama u podrumu gde se hladan vazduh zadržavao i u najvrelijim danima. Mogućnost razvijanja turizma naobičnom arhitekturom podstakla je bogate preduzetnike da sagrade novi grad imitirajući stare oblike i boje, ali beton koji negde proviri, kao i ujednačenost šara, razotkriva moderan stil.

Kada leti temperatura pređe 40 stepeni Celzijusovih, ljudi se iz grada povlače u senku palminih rasada. U onom koji se nalazi na dva kilometra od Gardaje ima oko 60.000 palmi. Reč je o pravom mestu za odmor, budući da ima veliki broj vikendica u koje dolaze porodice u toplim sezonama u potrazi za hladom i svežinom.

Čaj uz grickanje urmi



Bunar u palminjaku

Drevni stanovnici ove oaze su pokazali zavidno znanje i snalažljivost. Naime, bili su svesni da malo vode koja padne treba nekako i zadržati. Sagradili su branu, ali i sistem bunara koji su crpli vodu.

Inače, sve kuće su povezane kanalima i podvodnim galerijama. Hidraulični objekti, zahvatne brane, podvodne galerije i bunari čine genijalan sistem podele vode koji je na svetskom glasu i koji je ovim oazama u pustinji omogućio preživljavanje.

Gardaja je inspirisala i mnoge istraživače, naučnike, slikare i pisce, među kojima i Simon de Bovoar.



Rasad palmi za odmor i uživanje

Jedna od najlepših stvari koje možete uraditi u dolini Mzaba je kampovanje u tradicionalnim kućama zvanim akham, koje su oko pet kilometara udaljene od centra Gardaje. Sobe su prostrane, lepo i tradicionalno ukrašene, uvek imaju toplu vodu u kupatilu, a jedna noć košta oko 16 evra, u šta je uračunat i bogato pripremljen doručak.

Na meniju su zastupljeni salata, pirinač, piletina i ovčetina. Mozabiti jedu dosta hleba, a hrana im je poprilično začinjena. Ako se ikada nađete u Gardaji, morate probati harisa začin.

Čaj se ispija tri puta, jer jednom kao da se nije ni pio. Kratki gutljaji, miris nane i grickanje urmi čak i od užurbanog turiste naprave opuštenog čoveka, spremnog da uživa u čarima jednostavnog života.

Najbolji način da provedete veče u gardaji jeste da zamolite lokalnog vodiča da vas odvede na neki koncert ili predstavu. Svi vole da igraju, pa smo im se i mi pridružili i uživali do jutra.


P.Travel















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Alžir   Pon 26 Avg 2013, 20:26

Tasilin Adzer - gotovo bezivotni prostor u samom sredistu Sahare, Alzir


Bogatasi ovamo dolaze privatnim avionima. Oni koji nisu toliko bogati, ili imaju avanturistickog duha stizu do velikog bedema alzirskog planinskog lanca Tasilin terenskim automobilima, savladjujuci sljunkoviti, kameniti i peskoviti teren nad kojim vazduh treperi na temperaturi koja dostize i 70 stepeni celzijusovih.



Njihovo odrediste nije planinski lanac u uobicajenom znacenju tog pojma, iako se uzdize do 2.250 metara nadmorske visine. Radi se o visoravni od pescara dugoj 640 kilometara koja je podeljena u vise zasebnih masiva,a oni su opet razdvojeni bezbrojnim gudurama i jarugama na haoticno razbacane litice i kamene tornjeve. Ovaj neobicno lep predeo malo se sa cime moze uporediti.



Mozda je najbolje posmatrati ga u ranu zoru, kada stubovi okupani vatrenom, ruzicastom i purpurnom bojom bacaju plavoljubicaste senke na pescano tlo. Tada, uz malo maste, erodirane stene lice na solitere, katedrale, tornjeve i dimnjake.



Iako je vetrom noseni pesak bio taj umetnik koji je isklesao mekse stene u oblike koji raspaljuju mastu, glavni kreator ovog dela ipak je bila voda. Brze vodene bujice izdubile su gudure i odvojile litice od gomile kamenja i monolitnih stena, razdvojile pojedine slojeve i napravile pukotine, i najzad, izdubile plitke pecine.



Podrucje koje danas nazivamo Sahara, nekada je imalo vlazniju klimu. U to vreme, mnoge jaruge i gudure koje danas ispunjava pesak bile su prave reke i jezera. Danasnja pustinja nekada je bila zelena livada. Isusivanje je teklo veoma sporo. Naziv Tasilin Adzer znaci (visoravan reka), iako je ovo podrucje bilo potpuno suvo mnogo pre hriscanske epohe.



Iz tog vlaznijeg doba prezivele su male grupe cvornovatih stabala cempresa cije se korenje pruza izmedju stena u potrazi za vodom. Pretpostavlja se da su ta stabla stara oko tri hiljade godina i da predstavljaju poslednju generaciju jer tlo je isuvise suvo da bi njihovo seme moglo da proklija. Nekada je na ovoj visoravni bilo i zirafa, antilopa, nilskih konja, lavova i slonova, pa cak i ljudi koji su se bavili stocarstvom. Deo saznanja o tome dolazi od fosila drevnih zivotinja sacuvanih u pesku, ali mnogo vise podataka dobijeno je na sasvim jedinstven i neoboriv nacin - putem slika na stenama koje su pronadjene na liticama i cudesnim kamenim tvorevinama u Tasilin Adzeru.



Drevne slike pricaju pricu o bogatoj zemlji



Slike i rezbarije na stenama i u pecinama na najzivlji i najneposredniji nacin pricaju pricu o zivotu i smrti u Tasilin Adzeru. Nomadski narod Tuarezi, koji nastanjuje podrucje Sahare, oduvek je poznavao umetnost u Tasilinu, ali ostatak sveta o njoj nije znao nista sve dok francuski istrazivac i etnolog Anri Lot i njegovi pomocnici nisu 50-ih godina 20. veka ovde proveli dve godine i napravili na hiljade crteza i fotografija.



Vecini slika je zajednicka izuzetna zivost, jednostavnost i osecaj za boju, a po stilu i motivima ih mozemo podeliti u nekoliko perioda. Najstarije su one naslikane između 6000. i 4000. godine pre nove ere, a prikazuju ljude tamne koze koji love slonove, bivole, nilske konje i divlje ovce - zivotinje koje su nastanjivale Saharu dok je jos bila zelena - ili ljude koji na sebi imaju svecanu odecu za neki plemenski ritual. Medju njima se nalaze i ogromna bela stvorenja, napola zivotinje, a napola ljudi, koja mozda predstavljaju bogove.



Druga grupa, nastala verovatno izmedju 4000. i 500. godine pre nove ere prikazuje pastoralni narod koji cuva velika stada dugorogih sarenih goveda, medju kojima ima zirafa i nojeva. Ima tu i prikaza gozbi, vencanja , dece koje spavaju medju zivotinjskim kozama i zena koje mlate zito kako bi dobile brasno.



Medjutim, do treceg perioda koji je trajao od 1500. do 300. godine pre nove ere Sahara se pretvorila u susno podrucje kakvo je i danas, a u nju je stigao i nov narod. Izgleda da su to bili naoruzani vojnici koji su se vozili u kolima koja su vukla dva ili tri konja, ali nije jasno da li se radi o osvajacima, strancima ili o sredozemnoj vojsci koja je bezala pred gnevom faraona. Na slikama datiranim između 200. i 100. godine pre nove ere konji postepeno iscezavaju, a na njihovim mestima pojavljuju se naivni prikazi kamila. Posle tog perioda vise nema nikakvih slika.

Ostaju nam skoro nepodnosljiva radoznalost i pitanja na koja nemamo odgovora. Sta se dogodilo s ljudima koji su naslikali te prizore? Jesu li se odselili na jug kada je ovo podneblje zahvatila susa ili su jednostavno izumrli? Velika je verovatnoca da to nikada necemo saznati.


izvor: Sva cuda sveta i korisnici flickr-a Jetske 19 i Gruban








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Alžir   

Nazad na vrh Ići dole
 
Alžir
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Svet-