Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ernest Hemingvej

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pon 15 Maj - 10:35

Mogu nas ponižavati, ali nas ne mogu poniziti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pon 15 Maj - 10:36

Sreća kod inteligentnih ljudi je najređa stvar viđena.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pon 15 Maj - 10:36

Jedri svojim smerom i budi spreman kad kucne čas.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pon 15 Maj - 10:36

Čuvaj bistrinu u glavi i podnosi patnju na način dostojan čoveka.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pon 15 Maj - 10:36

Moramo se navići da na najvažnijim raskrsnicama ne nalazimo uvek znakove.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52127

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pet 9 Feb - 9:04









"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52127

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pet 9 Feb - 9:04









"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52127

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pet 9 Feb - 9:06


Ernest Hemingway i  Elizabeth Hadley., 1921.








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52127

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pet 9 Feb - 9:22

Ernest Hemingvej


znakovi, 29.04.2011.



Ličnost Ernesta Hemingveja imala je dve različite strane: ljubaznost kojom je osvajao svakog ko bi ga upoznao i sposobnost da otera od sebe sve s kojima se u bilo čemu ne slaže, čak i najbliskije ljude, kojima je dugovao najveću zahvalnost. Hemingvej je celog života „koketirao“ sa smrću, preživeo je brojne nesreće pokazujući veliku sklonost ka sukobljavanju svake vrste i na kraju – ubio se. Znao je kako da unese uzbuđenje u svoj život i kako da uživa u njemu, voleo je žene i piće. Koja je, dakle, bila prava ličnost ovog istaknutog predstavnika književnosti XX veka?


DVA RODNA GRADA

Umetnost i nauka
Ouk Park Ilinois je predgrađe američke metropole Čikago. Za razliku od Čikaga, grada gangstera (kao što je Al Kapone), Ouk Park, miran i tih gradić, bio je naseljen odanim i pobožnim hrišćanima. U tom gradu 21. jula 1899. rođen je Ernest Hemingvej.

Bio je drugo dete Klarensa Edmondsa Hemingveja (poznatog kao Dok Ed) i Grejs Hemingvej. Hemingvejevi su živeli u kući Grejsinog oca Ernesta Milera Hola. Klarens je bio okružni lekar (zbog čega je dobio nadimak Dok Ed) i imao je svoju privatnu praksu. Sinu je dao ime Ernest po dedi sa majčine strane – Ernestu Holu. Kuća Ansona Tajlera Hemingveja, Edovog oca, nalazila se na drugoj strani ulice, preko puta Holove kuće. Obe građevine su predstavljale tipične domove srednje klase američkog Srednjeg zapada.


Hemingvejevi su nakon Ernestovog rodenja dobili još nekoliko dece: tri ćerke Madlen, Ursulu i Kerol i jednog sina Lestera Klarensa. Ernest je imao suparnički odnos sa svojom starijom sestrom Merselinom, godinu dana rođenom pre njega. Grejs je želela da joj i drugo dete bude devojčica, ali kako je sudbina odlučila drugačije, ona je svu pažnju usmerila na Ernestovu stariju sestru Marselinu. Ernest Hemingvej se kasnije sećao kako je kao dete počeo da koristi neprikladne i uvredljive reči da bi zadobio majčinu pažnju.


Jednog leta, kada je imao oko dve godine, otac ga je prvi put odveo na pecanje na jezero Valun, gde su imali letnjikovac. Tom prilikom mali Ernest je upecao najveću ribu i čakje uspeo potpuno sam da je izvuče na obalu. Nakon ove epizode ribolov je postalo doživotna strast Ernesta Hemingveja.
Dok Ed je bio krupan čovek, širokih ramena i snažnih ruku. Uživao je u aktivnostima u prirodi kao što su lov i ribolov. Njegova žena Grejs je kao mlada želela da postane operska pevačica. Njen talenat je već došao do izražaja na njenom prvom operskom nastupu u Filharmonijskom orkestru u Njujorku. Ernesta Hemingveja su u svet umetnosti uveli kako majka tako i posebno okruženje u Ouk Parku; zanimanje za nauku i odnos prema prirodi nasledio je od oca, a veliki uticaj izvršili su i stanovnici ostrva Valun.


Iako su Dok Ed i Grejs bili pobožni hrišćani, postojale su različite strane njihovih karaktera zbog kojih očigledno nisu mogli da se slože. Grejs je mrzela kućne poslove i često je taj teret prebacivala na muža, koliko god da je on već bio zauzet kao lekar. Ona nije dovoljno brinula o muževljevim osećanjima i počeli su polako da se udaljavaju. Slika majke koja pali očeve omiljene knjige kad se porodica preselila u novi dom pratila je Ernesta Hemingveja do odraslog doba.
Ernest je veoma poštovao sposobnosti koje je njegov otac pokazivao u svim hobijima u prirodi.


Popularni urednik školskih novina


Krajem 1913. godine Hemingvej kreće u srednju školu Ouk Park.Niskog rasta i sitne grade, nije ostavio snažan utisak na vršnjake, ali kad je napunio šesnaest godina, naglo je izrastao i ramena su mu se raširila. Tokom leta je radio na imanju i stekao čvrstu atletsku građu. Lepo razvijeni tinejdžer sada je mogao da učestvuje na krosevima (trkama po neravnom terenu), takmičenjima u plivanju, vaterpolu, boksu i drugim sličnim sportovima.
Ipak, nijedan od sportova kojim se Hemingvej bavio, osim košarke, nije mu doneo mnogo uspeha. Uspeo bi da uđe u tim, ali se posle toga nije isticao. Kako nije bio timski igrač, nedostajao mu je duh saradnje neophodan za timski rad i bilo je jasno da je nepodesan za ove sportove.
Jedino u čemu se isticao bila su takmičenja u streljaštvu. Kada je napunio deset godina od dede Ansona dobio je pušku i svakog narednog leta vežbao je gađanje na jezeru Valun, postavši kasnije odličan strelac.

Kao tinejdžer Hemingvej je sve slobodno vreme provodio u sportovima, ali je počeo da se interesuje i za književnost. Učestvovao je u pisanju kratkih članaka u školskom godišnjaku „Tabula“. Takođe je bio urednik školskih novina ..Trapeze“ i pročuo se po člancima koje je pisao. Stil Hemingveja i njegovih kolega koji su pisali za školske novine bio je zasnovan na stilu Ringa Lardnera, urednika dnevnog lista „Chicago Tribune“. Osim Lardnera, na Hemingvejev stil pisanja su uticali drugi pisci čije je knjige voleo da čita: Džek London, Mark Tven, O. Henri i Radjard Kipling. Kiplingove priče i pesme naročito će uticati na Hemingvejevo pisanje u njegovom odraslom dobu.


.............








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52127

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pet 9 Feb - 9:31

..............

LJUBAV I ŽIVOT NA RATIŠTU



Prvi koraci u dopisničkoj karijeri




Hemingvej za vreme svog boravka u bolnici Crvenog krsta u Milanu,
 na lečenju ozbiljnih rana zadobijenih na italijanskom frontu. Hemingvej
 je u to vreme bio preplavljen osećanjima prema svojoj devojci 
Agnes fon Kurovski.


Nakon što je maturitrao, Hemingvej je razmišljao o dvema mogućnostima u budućem životu. Prva je bila da se pridruži vojsci Sjedinjenih Država i bori u Prvom svetskom ratu, a druga da postane dopisnik. Roditelji su ga podsticali da upiše fakultet, ali Hemingvej očigledno nije želeo da nastavi školovanje.


U aprilu 1917. godine Sjedinjene Američke Države ušle su u Prvi svetski rat. Hemingvej je želeo da ode na prvu liniju fronta rata u Evropi, ali njegov otac se nije slagao s njegovim odlaskom na front smatrajući da je suviše mlad da o tome sam odlučuje.
Jedina mogućnost koja mu je preostala bila je da postane dopisnik. Krajem 1917. godine njegov stric Tajler odveo ga je u Kanzas Siti, u redakciju lokalnih novina „Kanzas Siti Star“, gde je odmah počeo da radi kao novinar-pripravnik. Na ovu poziciju je primljen samo četiri meseca nakon završetka srednje škole.
Kad je Hemingvej napuštao dom i porodicu, otac ga je ispratio na železničku stanicu; nije otišao s perona sve dok voz s njegovim sinom nije napustio stanicu. Ono što je u tom trenutku osećao kasnije će nam posredno otkriti Robert Džordan6, glavni lik romana „Za kim zvono zvoni“.
Hemingvej je tada doživeo novo iskustvo – prvi put je živeo samostalno, u Kanzas Sitiju. To je bio veliki grad, drugačiji od učmalog Ouk Parka. Mladi Hemingvej se u Ouk Parku osećao stešnjeno i zanimljivosti koje je nudio Kanzas Siti pružile su mu izuzetno osećanje slobode. Osim toga, imao je priliku da usavrši svoje spisateljsko umeće u uglednim lokalnim novinama „Kanzas Siti Star“, što je za Hemingveja predstavljalo ostvarenje sna.


Na ovom radnom mestu Hemingvej je naučio dve važne stvari koje su postavile temelj njegovog budućeg književnog stila: značaj neposrednog posmatranja onoga o čemu želi da piše i korišćenje kratkih i sažetih rečenica. Tako će izbeći sentimentalizam, izbaciti upotrebu suvišnih prideva i pokušati da koristi rečenice koje odmah osvajaju čitaočevu pažnju. Tokom ovog perioda u kom je radio kao dopisnik izgradio je književni stil koji je bio osnova svih njegovih budućih dela.


Povređeni ponos i ljubavnik





Hemingvej je konačno dobio priliku da se pridruži vojsci 1918. godine. Prijavio se kao volonter ambulanti Crvenog krsta na italijanskom frontu. Zahvaljujući tome što ovaj posao nije podrazumevao učešće u borbi, njegov otac se, mada nevoljno i uprkos svojim principima, složio s njegovom odlukom.


Hemingvej je stigao u Milano u junu 1918. Proveo je tri nedelje u dolomitskim Alpima, dosađujući se zato što ne učestvuje ni u čemu spektakularnom. Konačno, 8. jula imao je mogućnost da doživi pravo ratno iskustvo. Raznosio je čokoladu, cigarete i druge slične luksuzne proizvode italijanskim vojnicima u Fosalti, duž reke Pjave, kada je neposredno ispred njega eksplodirala granata iz neprijateljskog minobacača. Hemingvej je uporedio buku i svetlost izazvane eksplozijom sa onima koje nastaju otvaranjem topioničke peći. Eksplozija je prvo blesnula belom svetlošću koja se istom pretvorila u najjarkiju crvenu, iskaljujući svoju razornu silu svud okolo. On će kasnije iskoristiti ovaj trenutak kao inspiraciju za opis takve eksplozije u svom romanu „Zbogom oružje“.
Od eksplozije minobacačke granate njegove obe noge su ozbiljno povređene. No, ne obraćajući pažnju na sopstvene rane i neprijateljsku vatru iz puškomitraljeza, Hemingvej je pomogao ranjenom italijanskom vojniku izvlačeći ga na sigurno. Kasnije ga je italijanska vlada zbog junačkog dela odlikovala Srebrnom medaljom za vojničku hrabrost.


.........................








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Vudu

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 240

Godina : 40

Lokacija : Tamnica vazduha

Učlanjen : 28.04.2018

Raspoloženje : Bezimeno


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Sub 28 Apr - 18:16

”Ako ljudi ispolje suviše hrabrosti na ovom svetu, društvo ih mora gušiti da bi ih slomilo – i tako ih, naravno, ubija. Društvo slama svakoga, ali posle toga mnogi postaju jaki baš na onim slomljenim mestima. A one koje ne može da slomi, njih ubija. Društvo podjednako ubija i dobre, i plemenite, i hrabre. Ako ne spadate među njih, možete biti sigurni da će i vas ubiti, samo bez neke naročite žurbe.”

(E. Hemingvej; Zbogom oružje)
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11676

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   Pet 4 Maj - 9:34

Prokletstvo porodice Hemingvej: Patili od teških bolesti, 5 članova izvršilo samoubistvo

Sve je počelo sa ocem slavnog nobelovca Ernesta, lekarom Klarensom koji je 6. decembra 1928. u 58. godini oduzeo sebi život, upucajući se u glavu
Nobelovac Ernest Hemingvej preživeo je rak kože, hepatitis, malariju, frakturu lobanje i dve avionske nesreće. Ali u 62. godini odlučio je da sebi oduzme život.



Ernest Miler Hemingvej jedan je od pet članova njegove porodice koji je počinio samoubistvo. Sve je počelo s njegovim ocem, lekarom Klarensom koji je 6. decembra 1928. u 58. godini oduzeo sebi život, upucajući se u glavu revolverom. U sobi pored njegove u tom trenutku je ležao tada 13-godišnji Lester, Ernestov mlađi brat, koji je prvi video telo svoga oca.



Ernest je u to vreme dovršavao svoj poluautobiografski roman "Zbogom oružje". Kada je primio telegram s tragičnom vešću, 29-godišnji pisac se vratio u porodični dom u Oak Parku. Očeva smrt proganjala ga je celog života. Od tada nadalje, Ernest je deo tuge i zbunjenosti utapao u alkoholu. Osećao se, priznao je prijatelju, kao da mu se svet srušio.



"Moj otac je bio kukavica, upucao se bez razloga", pisao je Ernest 1948. godine, koji je tada smatrao da je oca njegova majka Grejs Hol "gurnula u smrt". Grejsin otac Ernest Hol takođe je pokušao samoubistvo, ali ga je Klarens sprečio i izvadio metke iz njegovog revolvera. Upravo se tim revolverom i sam kasnije ubio.
Klarens je patio od depresije, teskobe i dijabetesa kao i mnogi članovi Hemingvej porodice. Finansijske nevolje navodno su ga naterale da počini samoubistvo, ali sudeći po istoriji njihove porodice, presudila je psihička bolest.



Ernest je imao sestre Marselin, Ursulu, Medlin i Kerol i brata Lestera.



Ursula Hemingvej Džepson godinama se borila s rakom i tri puta je podvrgnuta operacijama. Počinila je samoubistvo 1996. predozirajući se jakim tabletama protiv bolova u 65. godini života.



Lester je, baš kao i njegov 16 godina stariji brat Ernest, postao pisac, ali njegova dela ostala su u senci slavnog brata. Napisao je i biografiju: "Moj brat, Ernest Hemingvej". Lester je pronađen mrtav u svom domu u Majamiju 1982. Ubio se pištoljem kojeg je pozajmio od prijatelja. Mlađi Hemingvej godinama se borio s depresijom i dijabetesom, a kada su mu lekari rekli da moraju da mu amputiraju obe noge, odlučio je da sam okonča svoj život, otkrila je kasnije njegova porodica. Imao je 67 godina.



Ernest je celog života imao problematičan stav prema ženama. Uzrok tome je, nagađaju neki, njegova mržnja prema majci Grejs koja ga je, kada je bio dečak, oblačila u haljinice kako bi ličio na stariju sestru Marselin. Odnos s majkom se pogoršao kada je počela da ga kritikuje zbog odabira karijere. Grejs je pred prijateljima nazivao "ona ku**a".









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ernest Hemingvej   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ernest Hemingvej
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ernest Hemingvej
» Ernest Hemingvej
» Ernest Hemingvej
» Dzerom Dejvid Selindzer
» Gabriel Garsija Markes
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-