Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Kalendar

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Kalendar   Sub 22 Dec - 22:00

[You must be registered and logged in to see this image.]

Календар је реч која потиче из латинског језика (лат. Kalendae: први дан у месецу), а подразумева скуп правила којима се одређује однос између разних временских интервала: дана, недеља, месеци и године. То је попис дана, недеља и месеци у појединој години односно таблица распореда дана у години, али и начин рачунања времена (лунарни, соларни…).

Две најпознатије историјске варијанте календара су Јулијански (саставио га је 46. године пре Христа Сосиген на захтев Јулија Цезара) и Грегоријански (саставио га је Luigi Ghiraldi 1582. године на захтев папе Гргура XIII.)
Како би се лакше разумела израда ових календара потребно је познавати појам тропске године.Тропска година је време потребно Земљи да једном обиђе Сунце (односно време једне Земљине револуције). Њено просечно трајање је 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди – односно у децималном запису 365,2422 дана.

Јулијански календар

[You must be registered and logged in to see this image.]

Према јулијанском календару једна је година трајала у просеку 365,25 дана што значи да постоји разлика између тропске године и времена записаног у јулијанском календару. Сваке је године начињена грешка од 11 минута и 14 секунди па ће се према томе сваке 128-е године јавити одступање 1 дана више и тако редом. Грешка ће бити све већа зато што је према јулијанском календару свака четврта година преступна – у 400 година биће 100 преступних година, стога је просечно трајање једне године по јулијанском календару једнако управо ономе што смо навели: 365 + 100/400 = 365,25 дана.
Јулијански календар увео је Гај Јулије Цезар 45. године прије Христа по коме је календар добио име, а користио се у целој Европи до 16. века након чега се почео користити Грегоријански календар.
Јулијански календар и данас употребљавају Руска православна црква, Антиохијска православна црква, Грузијска православна црква, Македонска православна црква, Српска православна црква, Јерусалимски патријархат и на Светој гори у Грчкој.


Грегоријански календар

[You must be registered and logged in to see this image.]

Због превеликих одступања од стварне тропске године, 1582. године Luigi Ghiraldi на захтев папе Гргура XIII. је саставио грегоријански календар. Разлика између Грегоријанског и Јулијанског календара је та што Грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а Јулијански 100. У Грегоријански календар уведено је такозвано Секуларно правило да су године дељиве са 100 (секуларне године) обичне – осим ако су дељиве са 400 – у том су случају преступне. То значи да су године 1700., 1800., 1900., 2100., итд. преступне по Јулијанском, а обичне по Грегоријанском календару. Данас разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14. дана. На тај начин у просеку једна година по грегоријанском календару траје 365 + 97/400 = 365,2425 дана.
Промена у грегоријанском календару је и та, да би се избацило 10 дана који су били вишак због дотадашње употребе јулијанског календара па је након 4. октобра 1582. уследио 15. октобар 1582.

Тако се људско мерење времена вратило што је могуће ближе правилном – што ближе стварној, тропској години од које се сваке године према грегоријанском календару одступа за 0,0003 дана што је занемарива грешка јер се 1 дан вишка јави тек након више од 3000 година.
Грегоријански календар данас је у већини крајева света важећи календар. Не користи се у свим земљама данашњице, јер и даље постоје јеврејски, кинески, јулијански и други календари. Неке православне земље нису прихватиле грегоријански календар што резултира појавом двају различитих Божића и Ускрса током године – католичког и православног (нпр. Русија и Србија користе јулијански календар за разлику од Грчке, Румуније и Бугарске које су, иако су православне земље, ипак прихватиле календарску реформу).

Најпрецизнији прорачун рачунања времена дао је професор небеске механике Милутин Миланковић. Миланковић је предложио реформисани календар по којем одступање од тропске године износи само две секунде. То значи да је потребно да прође 400.000 година да би се накупио један дан.

Свети архијерејски сабор СПЦ је у јесен 1923. године прихватио начелно одлуке конгреса у Цариграду о реформи црквеног календара по предлогу Милутина Миланковића. Али, његова примена је остављена за касније док се о томе не усагласе све православне цркве. Цариградска патријаршија је међу првима прекршила договор и исте године увела нови грегоријански календар. Исто су учиниле и Румунска и Грчка православна црква. Атински архиепископ Хризостом је то урадио са објашњењем изједначавања са грађанским календаром. Овај потез су потом следиле Александријска и Антохијска патријаршија.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Istorija za radoznale








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Pon 18 Feb - 23:00

Дани заувек избрисани



[You must be registered and logged in to see this image.]

Шта се догодило приликом преласка са јулијанског на грегоријански календар?

На основу достигнућа александријског астронома Созигена, Јулије Цезар је 46. године пре нове ере извео реформу календара који је по њему назван јулијански. Римски папа Гргур XIII je, на предлог комисије астронома, 1582. године издао декрет којим је увео нову реформу календара, по њему названог грегоријански. Пошто се од увођења јулијанског до увођења грегоријанског календара појавила разлика од 11 дана, папа Гргур XIII наредио је да се они избришу као да никад нису постојали. Тако је после 4. октобра освануо 15. октобар 1582. године.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Pet 21 Feb - 19:24

OVO NIJE 2014. već 7522. GODINA: Dokaz se krije u Dušanovom zakoniku!

Reč je o najstarijem kalendaru poznatom istoriji. Po njemu, godine su se brojale od "postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa"

[You must be registered and logged in to see this image.]

SRBIJA - Pitanje usaglašavanja kalendara koje je pokrenuto u srpskoj javnosti zapravo je priča stara vekovima. Kalendarski problem nije ni lak ni jednoznačan, pa odgovor na pitanje – u kojoj godini sada živimo nije uopšte jednostavan koliko se na prvi pogled može činiti.

Na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine. Ima zapisa onovremenih istoričara koji navode da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine. Čuveni zakonik cara Dušana donet je 6857. godine. Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u kalendaru koji su Srbi koristili od osnivanja države, pa sve do prihvatanja julijanskog kalendara.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ, gospodin Srbljem i pomorju zetskom. Naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)"

Reč je o najstarijem kalendaru poznatom istoriji. Po njemu, godine su se brojale od "postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa".

Prema njemu, ovo nije 2014. nego 7522. godina!

Ovaj kalendar su koristili mnogi narodi, a pre svega Vizantijci. Ipak, srpska "varijanta" osim što ima indicija da je starija od naseljavanja Slovena na ove prostore, osobena je po još nečemu. Naime, ona jedina datum beleži u formaciji – godina-mesec-dan i ima samo dva godišnja doba – leto i zimu (ili po narodnom verovanju – Đurđevdan i Mitrovdan).

Srbi su vreme ovim kalendarom zvanično merili od vremena Svetog Save kada je on postao zvanični kalendar Srpske pravoslavne crkve.

Najstariji sačuvani dokumenti na kojima su vidi upotreba ovog kalendara jesu Studenički tipik iz 1195 (6703) i Karejski tipik Svetog Save iz 1199 (6707) godine.

Ovaj kalendar je bio u upotrebi sve do kraja 17. veka (neki misle čak i do 19. veka). Do tada, svi dokumenti, nadgrobni spomenici, povelje, današnji spomenici kulture ... vremenski su određivani prema njemu. Najupečatljiviji dokaz je pomenuta kula u Smederevskoj tvrđavi.

Posle ovog perioda, Srbi su prihvatili julijanski kalendar, a 1919. godine i gregorijanski.

Napuštanjem "starog" kalendara u Srbiji je zapravo otvoreno kalendarsko pitanje i rasprave koje traju do današnjeg dana.

dnevno.rs








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 29 Mar - 18:11

Evolucija kalendara



Nakon takozvane julijanske i gregorijanske Nove godine podsećamo se kakvi svi kalendari postoje i kako su nastali.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U starom veku godina se računala na sasvim drugi način. Pre Rimljana ne samo da nije bio razvijen kalendar kakav poznajemo nego nisu postojali ni dani u nedelji, pa čak ni sati nisu bili jednaki tokom cele godine. Koristilo se takozvano temporalno vreme, a dužina sata je zavisila od dužine obdanice. Tek je u 14. i 15. veku prihvaćeno ekvinocionalno vreme po kome je dužina jednog sata ista tokom cele godine, određena kao dvanaesti deo dužine obdanice na datum prolećne ravnodnevice. Kako je tekla evolucija kalendara?

Egipatski kalendar

Egipćani su prvi napravili kalendar po kome se vreme merilo pomoću godina. Za godinu dana Zemlja obiđe krug oko Sunca, a pošto sa novom godinom prirodan ciklus promena godišnjih doba uvek kreće iz početka, godina je najlogičnija mera za vreme na Zemlji. Kao i svi istočnjački narodi, Egipćani su isprva koristili lunarni kalendar, baziran na menama Meseca. Vreme se u Egiptu isprva računalo od jednog punog Meseca do drugog. Posle svaka tri puna Meseca dolazilo je do izlivanja Nila, što je bio povod za čitav niz religioznih praznika, jer je zemlja postajala plodna. Kako bi unapred tačno znali kada dolaze praznici, Egipćani su pokušali da naprave kalendar koji neće zavisiti samo od Meseca. Tako su njihovi astronomi primetili da se na svakih dvanaest meseci na nebu pojavljuje zvezda Sirijus, a period između dve pojave ove zvezde nazvali su godina. Kako se astronomija u Egiptu razvijala, tako su godinu izdelili na 365 dana, čemu je odgovaralo 12 Mesečevih mena. Zanimljivo je kako su brojali godine sa dolaskom svakog novog faraona na vlast brojanje godina kretalo je iz početka. Tako se u Egiptu, umesto da se kaže 250. godina ili slično, govorilo 15. godina vlasti faraona Ramzesa. Kao i svi narodi Starog sveta, posebnu pažnju su poklanjali prolećnoj i jesenjoj ravnodnevici (21. mart i 22. septembar), jedinim danima u godini kada je dužina noći i obdanice jednaka.

Rimski kalendar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rimljani su udarili temelje savremenom kalendaru. Sama reč kalendar potiče iz latinskog jezika, od calendarium, što je u Rimu bio naziv za dužničku knjigu. Naime, prvi dan svakog meseca bio je trenutak da se vrate svi dugovi, a kako se u Rimu početak meseca nazivao Kalenda, kada je mesec mlad, tako je i knjiga dugovanja dobila naziv. U starom veku nisu postojali nazivi za dane u nedelji, pa su Rimljani mesec delili na dva dela, a ne na četiri sedmice kao danas. Središnji dan u mesecu se nazivao ide (što na latinskom znači sredina), kada je mesec bio pun. U istoriji je ostala poznata martovska ide, kao dan kada je ubijen imperator Julije Cezar. Još jedan dan u mesecu je imao svoj naziv - to je nona, deveti dan pre ide. Svi ovi dani su bili prilika za religiozne svetkovine i praznike. Na početku svog razvoja, Rimljani su koristili godinu koja je imala deset meseci, a dva nedostajuća meseca su dodali kasnije. Godine su brojali od legendarnog osnivanja grada Rima, a mesecima su dali imena. Većina naziva za mesece su rimski redni brojevi (prvi, drugi, treći...). Prvi mesec u godini - januar, dobio je ime po rimskom bogu Janusu, dok je jul dobio naziv u čast Julija Cezara, a avgust po njegovom nasledniku Oktavijanu Avgustu. Uz to, Rimljani su čak izračunali da Sunčeva godina ne traje 365 dana, nego 365 dana i 6 sati.

Jevrejski kalendar

Jevrejski kalendar je prvi uveo podelu na sedam dana u nedelji. Pošto su Mojsijevih deset zapovesti zahtevale od Jevreja da sedmi dan u nedelji odmaraju, Jevreji su za to odredili dan koji su nazvali subota i koji su proslavljali. Kasnije su imena dobili i ostali dani, a kada je nastalo hrišćanstvo, dan praznovanja se pomerio na nedelju, takođe iz religioznih razloga. Pored ovoga, Jevreji su u kalendar uveli sistematsko brojanje godina, koje nije zavisilo od trenutnog vladara. Njihov kalendar je brojao godine od postanka sveta, što čini i danas, dok su hrišćani započeli brojanje godina od rođenja Isusa Hrista, što se danas naziva novom erom.

Julijanski kalendar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najduža godina u istoriji trajala je 445 dana. To je bilo 46. godine pre nove ere. Tada je rimski imperator Julije Cezar pozvao iz Aleksandrije astronoma Sosigenija da unese ispravke u rimski kalendar. Rimljani su znali da godina traje 6 sati duže od 365 dana, ali su do tada koristili kalendar bez prestupnih godina. Zbog viška se bilo nakupilo 67 dana razlike, koje je Sosigenije dodao u 46. godinu, a potom uveo da se svake četvrte godine na februar dodaje još jedan dan, kako ne bi nastajala razlika. Posle ove julijanske reforme (nazvane tako po Juliju Cezaru), datumi prolećne ravnodnevice su bili usklađeni sa Sunčevim kretanjem. Bilo je još nekoliko ispravki rimskog kalendara, a od cara Konstantina se koristi i podela na dane u nedelji.

Gregorijanski kalendar

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kako se astronomija dalje razvijala, izračunato je da Sunčeva godina ne traje 365 dana i 6 sati, nego 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi (to jest, 11 minuta i 14 sekundi kraće). Zato se od vremena Julija Cezara do 1582. godine bilo nakupilo deset dana razlike. Pošto je precizan dan prolećne ravnodnevice presudan za određivanje datuma hrišćanskog Uskrsa (koji se određuje kao prva nedelja posle punog Meseca koji pada na ili posle prolećne ravnodnevice), papa Gregorije 13. je odlučio da izmeni dotadašnji julijanski kalendar. Reformu je izvršio jezuitski matematičar Kristofer Klavijus, koji je 1582. godinu skratio za deset dana, a umesto da svaka četvrta godina bude prestupna, uveo je da se godine početka stoleća (1700, 1800, 1900) preskaču kao prestupne tri puta, a da svaka četiristota godina i dalje bude prestupna. Ova reforma je kalendar najviše približila astronomskim pojavama, a danas se gregorijanski kalendar koristi u celom svetu. Ovu reformu nisu prihvatile samo neke pravoslavne crkve, poput Srpske Pravoslavne Crkve. Zbog protivljenja papskoj reformi i tradiciji, srpska crkva i dalje koristi julijanski kalendar, ali on sada već kasni 13 dana, tako da srpska Nova godina dolazi 13 dana kasnije. Naš poznati naučnik Milutin Milanković je na saboru pravoslavnih crkava ponudio rešenje kalendara koje je tačnije od gregorijanskog, ali ni ono nije prihvaćeno u praksi.

Prestupna godina

Godina 2014. nije prestupna, kao ni prethodna 2013, dok je ona pre nje, 2012. to bila. Kada će ponovo doći sledeći prestupni dan, odnosno 29. februar? Otkad je ovaj dan kao bis sextum 46. godine nove ere uveden u kalendar julijanskom reformom, do danas je za 2056 godina bilo 499 prestupnih dana. Na svakih 400 godina se, naime, nakupi razlika od 97 prestupnih dana, budući da se početak veka preskače kao prestupna godina tri puta. Sledeća prestupna godina je 2016, a oni koji su se rodili 29. februara čekaće na svoj pravi rođendan četiri godine. Do kraja veka će imati samo 37 "godina".



openlink.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Uto 15 Apr - 2:27

Šta su martovske ide

Sve do 153. godine pre Hrista Stari Rimljani su početkom nove godine smatrali 1. mart. Njihov kalendar je predstavljao svojevrsnu kombinaciju zabune i sujeverja. Postojalo je 12 meseci, I to: marcijus, aprilis, majus, junijus, kvintilis, sekstilis, september, oktober, november, december, januarijusi i februarijus.
Da godina počinje 1. januara odlučeno je tek te godine.

Ovaj kalendar je bio različit svake godine, a o tome kako će izgledati odlučivala je grupa zvaničnika, koji su se nazivali „pontifici” ili vrhovni sveštenici. Oni su posmatrali nebo i iščekivali pojavu mladog meseca. Kada bi ga ugledali, odlučivali su koliko treba da prođe pre jednog specijalnog dana u mesecu, koji su nazivali „nona”. Prvi dan u mesecu je nazivan „kalende”, a dani kada je mesec pun „ide”.


[You must be registered and logged in to see this image.]


U čuvenom Šekspirovom delu „Julije Cezar”, prorok za koga su Rimljani verovali da ima moć da predskazuje sudbinu, kaže Cezaru da se čuva martovskih ida. Ide su samo u: martu, maju, julu i oktobru padale 15. dana u mesecu, a svih ostalih meseci 13. dana. U pomenutom delu, prorok kazuje Cezaru da će mu se, dakle 15. dana marta dogoditi nesto strašno. A prema istorijskim podacima, Julije Cezar je ubijen 15. marta.

Kako je svaka godina bila različite dužine i sam kalendar mnogima nije bio jasan. Tako je, 46. godine pre Hrista, Cezar bio taj koji je izvršio promene, kako bi postao jednoobrazan. Upravo je ovaj kalendar, nazvan „julijanski” po Gaju Juliju Cezaru, korišćen kasnije u Evropi.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:10

Krenem da otvorim novu temu, kad ono ima. Naša draga Filly.  happy
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:10

Kalendarski sustavi

wikipedija


Kalendarski sustavi
Osnovni vremenski razmak u svih naroda bio je uvijek dan, tj. razdoblje jedne promjene svjetlosti ("dana" u užem smislu) i tame (noći), ali početak dana nije bio svagdje jednak. Tjedan (sedmica, nedjelja), tj. razdoblje od 7 dana, poznaju Babilonci, koji su dane u tjednu nazivali po svojim bogovima (nebeskim tijelima). Egipatski je tjedan imao 10, a rimski 8 dana.

Za duža razdoblja služio je i u najstarije doba slijed Mjesečevih mijena. Potpuna izmjena Mjesečevih faza (traje prosječno 29 dana 12 sati 44 minuta 2,98 sekundi) je sinodički mjesec od 29,53059 dana. Kako je ravnanje po danima bilo uvijek osnovno u praktičnoj vremenskoj orijentaciji, a sinodički mjesec ima preko pola dana više od 29 čitavih dana, trebalo je uskladiti te dvije veličine, i to je osnova mjesečeva ili lunarna kalendara. Usklađivanje se postizalo mijenjanjem broja dana u mjesecu.

Za praktičnu vremensku orijentaciju važna je i izmjena godišnjih doba, koja su u vezi s položajem Sunca. Sunce prividno obiđe ekliptiku za jedne tzv. tropske godine, koja traje 365 dana 5 sati 48 minuta 46,98 sekundi. Kako ni tropska godina ne iznosi cijeli broj dana, morala se građanska godina s cijelim brojem dana što bolje prilagoditi dužini tropske (sunčani ili solarni kalendar). To se postiglo mijenjanjem cijelog broja dana u građanskoj godini prema različitim pravilima; otuda razni kalendari.

Godine su se brojile od raznih početaka-epoha, obično od nekoga značajnijeg događaja, pa se prema tome razlikuju razne ere; npr. bizantinska era "od početka svijeta" počinje 1. rujna 5508. pr. Kr., hebrejska era (također od "stvaranja svijeta") 1. listopada 3761. pr. Kr., olimpijska era (u kojoj su se po 4 godine brojile kao jedna olimpijada) od dana prve zabilježene olimpijade, tj. 1. srpnja 776. pr. Kr., rimska era "od osnutka Rima" počinje 24. travnja 753. pr. Kr., muhamedanska (od Muhamedova bijega iz Meke u Medinu, tzv. hidžre) 16. srpnja 622., a revolucionarna francuska era (od dana osnutka Republike) 22. rujna 1792. Brojenje po našoj eri (od Kristova rođenja) uveo je Dionizije Exiguus oko 533.

Na Zemlji se osim lunarnog i solarnog koriste lunisolarni i arbitrarni kalendari. Lunisolarni kalendar je usklađen i s gibanjem Mjeseca i s prividnim kretanjem Sunca. Primjer takvog kalendara je hebrejski ili židovski kalendar. Arbitrarni kalendar nije usklađen ni s Mjesecom ni sa Suncem, već je stvoren proizvoljno prema dogovoru. Primjer takvog kalendara su tjedan i julijanski dan koje koriste astronomi.
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:13

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:14

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:14

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:15

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:16

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94815

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:48

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94815

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:50

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94815

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 12:51

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94815

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 13:55

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94815

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Sub 3 Dec - 15:00

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Ned 4 Dec - 11:00

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Ned 4 Dec - 11:02

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Ned 4 Dec - 11:03

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Ned 4 Dec - 11:03

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Ned 4 Dec - 11:05

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Ned 4 Dec - 11:05

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Pet 9 Dec - 16:44

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kalendari p • r • u
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni
Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski
(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski

(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Византијски календар - ćirilicom
Vizantijski kalendar je bio kalendar zvanično upotrebljavan u Vizantijskom carstvu (Istočnom Rimskom carstvu)[1] od 988 i vladavine Vasilija II, do pada carstva 1453. Takođe je korišćen u zemljama pod vizantijskim uticajem, npr. Srbiji.

Sadržaj/Садржај [sakrij/сакриј]
1 Osobine kalendara
2 Ciklusi godina
3 Važni datumi
4 Kasnija upotreba
5 Povezano
6 Fusnote
7 Spoljne poveznice
Osobine kalendara[uredi - уреди | uredi izvor]
Bio je identičan Julijanskom kalendaru, osim što su imena meseci bila transkribovana sa latinskog na grčki jezik, prvi dan godine je bio 1. septembar/rujna a prva godina je najčešće bila po carigradskoj eri, 5509-08. pne. (verovalo se da je tada stvoren svet - vidi Datiranje postanja). Da bi ste dobili godine carigradske ere, dodajte godini naše ere 5508 za datume od 1. januara/siječnja do 31. avgusta/kolovoza, odn. 5509 za ostatak godine. Pre naše ere: godina V vizantijske ere zahvata godine (5510-V)-(5509-V) pre nove ere, odn. u godini P pre naše ere počinje 5510-P godina vizantijske ere.

Od 1.(jul.) / 14.(greg.) septembra 2016, teče godina vizantijske (carigradske) ere:

7525 ("arapskim" brojem)
͵ζφκεʹ (grčkim)
҂ЗФКЕ (ćiriličnim)
Početak godine vizantijskog indikta je oko 462. promenjen na 1. septembar a 537. je zvanično usvojen kao način da se identifikuje vizantijska godina. Ipak, vizantijski istoričari, poput Maksima Ispovednika, Teofana Ispovednika i Đorđa Sinkela su sve do desetog veka počinjali svoju godinu 25. marta/ožujka (Blagovesti) i brojali godine od tog datuma u 5493. pne. Pomenuta era se nazivala "antiohijska" ili "aleksandrijska" . Latinski meseci su transkribovani na grčki još od kako su Rimljani zauzeli istočni Mediteran.

Prestupni dan vizantijskog kalendara je dobijan na isti način kao i bisekstilni dan prvobitne rimske verzije julijanskog kalendara, udvojenjem šestog dana pred martovske kalende, tj. udvojenjem 24. februara/veljače (numerisanje dana u mesecu od prvog nadalje, a time i prestupni dan 29. februar/veljače, je uvedeno u kasnom srednjem veku).

Kalendar je korišćen i kod Srba u srednjem veku, a osim septembarskog, postojalo je i tzv. martovsko datiranje, naročito do Dušanovog vremena (polovina 14. veka), a izgleda i kasnije — Zaharije Orfelin u svom "Večnom kalendaru" iz 1783. objašnjava[2] da postoje "astronomičeski" i "graždanski god". Astronomska godina potiče od kretanja Sunca duž zodijaka, i "načinajet v mesec Mart, jako togda bilo sotvorenije vsego mira" (stvaranje sveta). Građanska godina je "uražden(a) k upotrebljeniju hristijanskih narodov" i počinje januarom "radi roždestva Hristova".

U hronologiji datoj u istoj knjizi[3] Orfelin smatra mart za prvi mesec leta mirobitija ("godine postojanja sveta"). Isusovo rođenje je datirano 25. decembra, ovde nazvanog "desetog meseca", godine 5508. Ako to poistovetimo sa decembrom 1. pne., to bi značilo da je po martovskom datiranju početak godine "kasnio" šest meseci (po ovoj varijanti) - tj. 5509. bi počela 1. marta 1. godine naše ere, umesto 1. septembra 1. godine pre naše ere. U Rusiji bi se to nazvalo "martovskim" datiranjem, za razliku od "ultramartovskog", prema kojem godina počinje pola godine pre vizantijske, septembarske, godine.

Takođe se u nekim najstarijim spisima ("Skazanije ob obreteniji moštej svetago Klimenta" i "O pismeneh črnorisca Hrabra") može naići i na eru Seksta Julija Afrikanca, po kojoj je od Postanja do Isusovog rođenja prošlo 5500 godina[4] (upravo, Sekst je Isusovu Inkarnaciju postavio na prvi dan 5501. godine Sveta, što bi odgovaralo 25. martu 1. godine pne.).

Ciklusi godina[uredi - уреди | uredi izvor]
Za datiranje se koriste i neki ciklusi godina, pre svega pomenuti indikt (nastao kao period procenjivanja poreza).

Indikt carigradski (takođe "indikat" ili "indiktion", poznat i kao Rimski indikt) ima 15 godina, njegov broj se odnosi na godinu u ciklusu a ne sam ciklus i dobija se kao ostatak nakon deljenja sa 15: (godina od stvorenja sveta)/15 = nešto + ostatak koji čini indikt; npr. 7517/15 = 501 sa ostatkom 2, što je i indikt. Ako bi ostatak bio 0, indikt bi bio 15. Ako je samo od početka naše ere: [(godina n.e)+3]/15 = nešto + ostatak; uzima se godina koja se u dužem intervalu poklapa sa carigradskom (tj. ona koja počinje posle 1. septembra): [2009+3]/15 = 134, ostatak i indikt opet 2 (ali samo do 1. septembra po julijanskom).
Mogu biti pomenuti i pashalni elementi, koji se koriste pri izračunavanju datuma Uskrsa i to krug sunca (krug slncu) i krug meseca (krug luni).

Krug sunca je ciklus od 28 godina, nakon kojih se dani meseca ponavljaju u iste dane sedmice. Izračunavanje: (godina od stvorenja sveta)/28 = nešto + ostatak; 7517/28 = 268 i ostatak i krug sunca je 13. Ako je ostatak 0, krug s. je 28. Od početka naše ere: [(godina n.e)+20]/28 = nešto + ostatak. Ovo je poznato i kao Sunčev broj.
Krug meseca je ciklus od 19 godina, nakon kojih mesečeve mene padaju u iste dane u godini (vidi Metonski ciklus). Izračunavanje: (godina od stvorenja sveta)/19 = nešto + ostatak; 7517/19 = 395 i ostatak i krug meseca je 12. Ako je ostatak 0, krug m. je 19. Od početka naše ere: [(godina n.e)+17]/19 = nešto + ostatak. Ovaj broj je poznat i kao Zlatni broj.
Množenjem dva pashalna ciklusa se dobija ciklus od 532 godine, koji se zove "obhod" ili "obhoždenije" (pashalni krug). Ciklus se koristi u tablicama za pronalaženje datuma Uskrsa po julijanskom kalendaru, koji se ponavlja nakon navedenog perioda. Jedan prepisivač je 1408. n.e. (6916-17. po vizantijskoj eri) zabeležio kraj 13. i početak 14. pashalnog kruga:

"Va leto 6917, meseca dekemvrija 14, indiktion 2, savrši se sija knjiga, krug slncu 1, va lune 1, ježe bist savršenije krugovom 13-tomu obhodu. "
Sledeća smena "obhoda" je trebala biti 1940[5].

Važni datumi[uredi - уреди | uredi izvor]
1. v.e. (vizantijske tj. carigradske ere) (5509-08. pne.) - Postanje sveta
Peti milenijum
4755. v.e. (753. pne.) - Osnovan Rim
4841. v.e. (667. pne.) - Osnovan Bizantion (Vizantion), budući Carigrad
5000-01. v.e. (509. pne.) - Tradicionalan datum Rimske republike
Šesti milenijum
5019-20. v.e. (490. pne.) - Maratonska bitka (avgust/septembar)
5478. v.e. (30. pne.) - Bitka kod Akcija, Oktavijan, budući August, prvi rimski car
5500. v.e. (8. pne. - Isusovo rođenje prema [2] [mrtav link])
oko 5502. v.e. (6. pne.) - Rođen Isus (naučna procena)
oko 5541. v.e. (33.) - Raspeće Isusa Hrista i Uskrsnuće
5838. v.e. (330) - Konstantinopolj nova prestonica Rimskog carstva
5888. v.e. (380) - Dekretom Teodosija I, hrišćanstvo zvanična religija carstva
5903. v.e. (395) - Smrću Teodosija I carstvo se deli na istočno i zapadno
5985. v.e. (476-77) - Romul Augustul zbačen 6. 9., po tradiciji kraj zapadnog carstva.
Sedmi milenijum
6045. v.e. (537) - Justinijan I dekretira da u oznaci godine mora biti uključen indikt(ion)
6118. v.e. (610) - Grčki jezik zvaničan umesto latinskog
6496. v.e. (988) - Vasilije II prvi put zvanično koristi ovu eru
6562. v.e. (1054) - Veliki Raskol između pravoslavne i katoličke crkve
6700. v.e. (1191-92) - Rastko Nemanjić beži na Svetu goru i postaje monah Sava[6].
6712. v.e. (1204) - Carigrad opljačkan u Četvrtom krstaškom pohodu
6769. v.e. (1261) - Mihajlo VIII Paleolog oslobodio Carigrad, usvojen dvoglavi orao kao simbol[7].
6897. v.e. (1389) - Kosovska bitka 15. juna
6961. v.e. (1453) - Pad Carigrada 29. maja
Osmi milenijum (tekući)
7001. v.e. - Kolumbovo Otkriće Amerike (11. okt. 1492)
7102. v.e - Spaljivanje moštiju svetog Save (27. april [7. maj] 1594)
7197-98. v.e. - Slavna revolucija u Engleskoj (1688-89)
7198-99. v.e. - Velika seoba Srba (1690)
7301. v.e. - Prva godina francuskog revolucionarnog kalendara (1792-93)
7400. v.e. - Rođen Josip Broz (maj 1892)
7500. v.e. - Raspad SFR Jugoslavije (1991-92), kao i Raspad Sovjetskog Saveza (do decembra 1991)
Kasnija upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]
Nakon pada Vizantije, kalendar je i dalje korišćen u Rusiji, na ruskom jeziku, do 1700. i reformi Petra Velikog, s tim što se Nova godina do 1492 računala od 1. marta. Još ga u nekoj meri koriste neke pravoslavne crkve (crkvena nova godina je 1. septembra po julijanskom kalendaru).

Neki pojedinci u Srbiji misle da je ovaj kalendar stari srpski kalendar (što je tačno samo utoliko što je bio u upotrebi u srpskoj srednjovekovnoj državi), iz čega zaključuju da srpska istorija traje 7500 godina[8].








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Kalendar   Pet 9 Dec - 16:45

KADA JE KOJA ZEMLJA PRIHVATILA
GREGORIJANSKI KALENDAR -
Aljaska: oktobra 1867. godine kada su postali deo SAD.

Albanija: decembra 1918. godine.

Austrija: različiti regioni u različito vreme
Brixen, Salzburg i Tyrol: posle 5. oktobra je upisan 16. oktobar 1583. godine,
Carinthia i Styria: posle 14. oktobra je upisan 25. decembar 1583. godine.
(vidite Mađarsku i Čekoslovačku).

Belgija: bila je tada deo Holandije.

Bugarska: neko kaže 1912, a neko 1915. godine. Posle 18. marta je upisan 1. april 1916. godine.

Kina: različiti autori kažu
posle 18. decembra 1911. je upisan 1.januar 1912. godine,
posle 18. decembra 1928. je upisan 1. januar 1929. godine.

Čehoslovačka: tj. Bohemija i Moravija posle 6. januara 1584. je upisan 17. januar 1584. godine.

Danska (uključena i Norveška): posle 18. februara 1700. je upisan 1. mart 1700. godine.

Egipat: 1875. godine.

Estonija: 1918. godine.

Francuska: posle 9 decembra 1582 je upisan 20 decembar 1582. godine.
Alsace: posle 4. februara 1682. je upisan 16 februar 1682. godine.
Lorraine: posle 16. februara 1760. je upisan 28. februar 1760. godine.
Strasbourg: februar 1682. godine.

Nemačka: različite države u različito vreme
katoličke države u periodu 1583 – 1585. godine,
Prussia: posle 22. avgusta 1610. je upisan 2. septembar 1610. godine.
protestantske države: posle 18 februara je upisan 1. mart 1700.godine.
(mnigo lokalnih varijanti).

Velika Britanija i dominioni (uključijući i ono što se danas naziva SAD):
posle 2. septembra 1752. je upisan 14. septembar 1752. godine.

Grčka: posle 2. septembra 1924. je upisan 23. mart 1924. godine.
(neki izvori spominju i 1916. i 1920. godinu).

Mađarska: posle 21. oktobra 1587. je upisan 1. novembar 1587. godine.

Italija: posle 4. oktobra je upisan 15. oktobar 1582. godine.

Japan: različiti autori kažu:
posle 19. decembra 1872. je upisan 1. januar 1873. godine,
posle 19. decembra 1892. je upisan 1. januar 1893. godine,
posle 18. decembra 1918. je upisan 1. januar 1919. godine.

Letonija: za vreme nemačke okupacije 1915. – 1918. godine.

Litvanija: 1915. godine.

Luksemburg: posle 14. decembra 1582. je upisan 25. decembar 1582. godine.

Holandija (uključujući i Belgiju):
Holland, Zeeland, Brabant, Limburg i južne provincije (sadašnja Belgija): posle 21. decembra 1582. je upisan 1. januar 1583. godine.
Groningen: posle 28. februara je upisan 11. mart 1583. godine.
U leto 1584. godine se vratili na julijanski kalendar, a ponovo je posle 13. decembra 1700. upisan 12. januar 1701. godine.
Gelderland: posle 30.juna 1700. je upisan 12. juli 1700. godine.

Poljska: posle 4. oktobra 1582. je upisan 15. oktobar 1582. godine.

Portugalija: posle 4. oktobra 1582. je upisan 15. oktobar 1582. godine.

Rumunija: posle 31. marta 1919. je upisan 14. april 1919. godine.
(Delovi zemlje pod pravoslavnnom crkvom su promenili kasnije).

Rusija: posle 31. januara 1918. je upisan 14. februar 1918. godine.
(U istočnim delovima zemlje nije dolazilo do promena sve do 1920. godine).

Švedska (uključujući Finsku): posle 17. februara je upisan 1. mart 1753. godine. (Vidi dole).

Španija: posle 4. oktobra je upisan 15. oktobar 1582. godine.

Švajcarska:
katolički kantoni: 1583.,1584. ili 1597. godine.
protestantski kantoni: posle 31. decembra 1700. je upisan 12. januar 1701. godine.
(Mnogo lokalnih varijanti).

Turska: gregorijanski kalendar je predstavljen 1. januara 1927. godine.

SAD: videti V. Britaniju, čija su tada bili kolonija.

Jugoslavija: (tada Kraljevina SHS)
Srbija: 23. januara 1919. godine.
Ostali su preko austro-ugarske monarhije (katoličke crkve) već koristili novi kalendar.

Švedska je imala zanimljivu istoriju. Odlučili su se za postepeno prelaženje sa julijanskog na gregorijanski kalendar. Izbacujući svaku prestupnu godinu u periodu od 1700–1740. godine, izostavljeno je 11 suvišnih dana, tako da su se tek od 1. marta 1740. godine usaglasili sa novim kalendarom. U tom periodu do 1740. godine, dakle prethodnih 40 godina, nisu bili usaglašeni ni sa jednim svetskim kalendarom!

Tako 1700. godina (koja je trebalo da bude prestupna u julijanskom kalendaru) nije bila prestupna kod Šveđana ali su greškom 1704. i 1709. to bile. To ih je definitivno udaljilo i od julijanskog i od gregorijanskog sveta, pa su odlučili da se ipak vrate julijanskom načinu računanja vremena. U skladu sa tom odlukom, dodali su jedan dan viška 1712. godini, dobivši tako duplo prestupnu godinu! Znači da je februar 1712. u Švedskoj imao 30 dana!

Kasnije, 1753. godine, Šveđani su prešli na gregorijanski kalendar izbacivanjem 11 dana viška kao i svi ostali.

[1] Sin poznatog fizičara i astronoma Sir Williama Fredericka Hershela i njegov naslednik u istraživanju zvezdanih i nebularnih otkrića. Rođen 1792., umro 1871.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kalendar   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kalendar
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pravoslavni Kalendar
» Otkriven kalendar Maja koji predskazuje narednih 7.000 godina
» Kalendar
» Nasa koristi stari srpski kalendar: Nepogrešiva veza datuma i prirodnih pojava!
» Kalendar serija
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-