Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Otkrića koja su promenila svet

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 14:52

1925.



Gregori Brajt i Merl A. Tjuv su izumeli način za proizvodnju impulsnih talasa, što je otvorilo put razvoju radara.

Automobilska firma Citroen je napravila reklamni znak na vrhu Ajfelove kule. Ova svetleća reklama je bila vidljiva sa daljine od 38 km, a svako slovo je bilo visoko 21 m.

Počele su da se proizvode lokomotive sa parnom turbinom.

Albert Defant, austrijski fizičar, učestvuje u istraživanju Atlantskog okeana u ekspediciji Meteor.

Ruski režiser, Sergej Mihajlovič Ejzenštajn je snimio film "Oklopnjača Potemkin".

U kvantnoj teoriji, koju je još 1900. postavio Maks Plank, Pacli je objasnio raspored elektrona po stacionarnim stanjima i periodičnost hemijskih osobina elemenata. Verner Karl Hejzenberg razrađuje mehaniku matrica, osnovu moderne kvantne teorije.

U SAD, kompanije Kolumbija i Viktor izdaju prve ploče snimljene električnim postupkom. Istovremeno se pojavljuju i prvi električni gramofoni. Brzina okretanja ploče je 78 o/min, a prečnik ploče je 250-300 mm.



U muzici počinje da se upotrebljaava izraz hot. Bio je to sinonim za džez, u melodiji, ritmu i intonaciji kojim se na duvačkom instrumentu oponašalo pevanje.

Vladimir Žabotinski, jevrejski pesnik, osniva Uniju cionista - revizionista. Ova organizacija se zalagala za osnivanje samostalne izraelske države i protivila se koncepciji o državi Jevreja u Plaestini pod britanskim suverenitetom.

Pronalazak veštačke svile promenio je proizvodnju ženskog rublja. Na tržištu su se pojavili kombinezoni ili kombinei, koji su se nosili ispod haljina, umesto podsuknji.



Internacionalna astronomska unija je, na Generalnoj skupštini u Kembridžu, odredila precizne granice među sazvežđima. Ovo je otklonilo zabune koje nastajale prilikom određivanja kojem sazvežđu neka zvezda pripada.

Rim je dobio metro dužine 11.6 km.

U savremenoj muzici se javlja pandijatonika, poseban oblik dijatonike koji se ogleda u slobodnoj upotrebi svih 7 tonova dijatonske lestvice u harmonijskoj građi. Predstavnici ove muzike su Igor Stravinski i Sergej Prokofjev.

Abel Gans, francuski režiser, u filmu "Napoleon" primennjuje sinhronu projekciju sa tri projektora, nazvanu polivision.

Rođen je "Njujorker", nedeljni magazin američke inteligencije.



Ida i Valter Nodak, nemački hemičari, otkrili su hemijski element renijum (Re), atomskog broja 75, atomske težine 186,2.

U Francuskoj se pojavio naturizam ili nudizam, javna golotinja na plažama.

U trobroju Politike za 6., 7. i 8. januar, Ivo Andrić je objavio svoju pripovetku "San bega Karčića".

Na svim ratnim i trgovačkim brodovima, počeo je da se koristi električni kompas, kojem je zbog eventualnog kvara magnetni kompas uvek bio rezerva.

Otkrivena je Švasman-Vahmanova kometa, čija je orbita gotovo kružna i leži između Jupitera i Saturna.

Ruska telegrafska agencija Rosta, posltala je telegrafska agencija SSSR-a i promenila ime u "Agencija TASS".



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1925. godinu:
- za fiziku: Džejms Frank i Gustav Ludvig Herc, američki i nemački fizičari, za prvi dokaz Borove hipoteze o stacionarnim (kvantnim) energetskim stanjima atoma;
- za hemiju: Rihard Adolf Zigmondi, austrijski hemičar, za demonstraciju heterogene prirode koloidnih rastvora i zbog metoda koje je za to koristio;
- za fiziologiju i medicinu: nije dodeljena;
- za književnost: Džordž Bernard Šo, irski dramski pisac, romansijer, esejista, novinar, književni i pozorišni, muzički kritičar;
- za mir: Ser Džozef Ostin Čemberlen, britanski političar, za Lokarniski pakt; i Čarls Gejts Doz, američki bankar i političar, predsednik Savezničke komisije za reparacije, za pokretanje Dozovog plana (sa ciljem privredne obnove Nemačke i stvaranje stabilne valute).








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 14:53

1926.



Umberto Nobile, italijanski inženjer, je u dirižablu Norge vlastite proizvodnje, zajedno sa Roaldom Amundsenom, norveškim istraživačem, preleteo Severni pol od Svolbarda do Aljaske.

Objavljen je "Vavilonsko-asirski glosar", autora K: K. E. Bekolda. U njemu je foto katalog glinenih pločica sa tekstovima pisanim klinastim pismom iz Arsubanipalove biblioteke.

V. I. Vernadski, austrijski geolog, postavio je moderno objašnjenje biosfere. To je sav prostor na zemlji u kojem se odvija život, a obuhvata hidrosferu, troposferu i litosferu.

Robert Goderd, američki fizičar, 16. marta je uspeo da izgradi i lansira prvu raketu sa pogonom na tečno gorivo.

Osnovana je Međunarodna federacija nacionalnih udruženja za standardizaciju ISO sa sedištem u Ženevi.



Maks Hartman, nemački zoolog, istražujući praživotinje, postavio je teoriju o relativnoj seksualnosti, koju je eksperimentalno utvrdio.

U Stokholmu je osnovan IBS, Međunarodni kuglaški savez koji neguje američki način kuglanja sa 10 čunjeva.

F. Alfano završava operu "Turandot" Đakoma Pučinija.

Bertil Lindblad, švedski astronom, protumačio je pojavu gibanja zvezda u dva glavna smera.

Za sportsku igru koja se igra na stolu celuloidnom lopticom, usvojen je naziv stoni tenis. Bilo je to na kongresu održanom za vreme Međunarodnog prvenstva u Nemačkoj.

Džems Bačeler Samner, američki hemičar, je uspeo da izdvoji jedan enzim u kristalnom obliku.

Prvu javnu demonstraciju televizije izvršio je 26. januara Džon Logi Beird, škotski pronalazač.

Harold Sinkler je konstruisao fluidni zamajac koji je ubrzo ugrađivan u automobile Dajmler.



U upotrebu su ušle električne kosačice za travu.

Norveški ekonomista Ragnar Friš je upotrebio izraz ekonometrija za metodu ekonomske analize kojom se matematički formulišu i statistički proveravaju teorijske ekonomske postavke.

Dr Erih Salomon je napravio prvu novinsku fotoreportažu.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1926. godinu:
- za fiziku: Žan Batist Peren, francuski fizikohemičar, za istraživanje diskontinualne strukture materije, a naročito za otkriće sedimetacione ravnoteže;
- za hemiju: Teodor Svedberg, švedski hemičar, za rad na disperznim sistemima;
- za fiziologiju i medicinu: Johanes Andreas Grib Fibiger, danski patolog, za objašnjenje Spiroptera carcinoma;
- za književnost: Gracija Deleda, italijanski romanopisac;
- za mir: Aristid Brijan (Francuska) i Gustav Štrezeman (Nemačka), za Lokarnski pakt.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 14:55

1927.



Na Filipinskoj brazdi, krstrica Eiden je zvukom izmerila dubinu mora 1.793 m.

Alfred Hetner, nemački geograf, je objavio delo "Geografija, njena istorija, bit i njene metode", čime su postavljeni principi moderne geografije.

Vladimir Nikolajevič Ipatjev, ruski hemičar, je u Lenjingradu osnovao Institut za visoke pritiske.

Hogi Karmajkl, američki džez muzičar, je napisao čuvenu kompoziciju "Zvezdana prašina".



Herman Džozef Maler, američki genetičar, uspeo je da eksperimentalno izazove mutaciju kratkotalasnim zračenjima. Time je utvrđena fizičko-hemijska priroda gena i nezavisnost kvaliteta mutacije od induktora mutacije.

Jaroslav Bildo, češki istoričar, stručnjak za istoriju Slovena i Vizantije, objavio je delo "Istorija Slovena".

Amerikanci Earlson i Karpenter patentirali su metodu snimanja zvuka sa naizmeničnim predmagnetiziranjem. Iste godine, u Nemačkoj, Feumer patentira nosač tona u obliku trake od papira ili plastične materije na kojoj je bio nanesen sloj magnetnog materijala u prahu.

U Briselu je osnovano Međinarodno udruženje za socijalnu sigurnost, radi proširenja međunarodnog unapređenja i koordiniranja problema socijalnog osiguranja.

V. Hajzenberg je postavio princip neodređenosti, koji kaže da je nemoguće istovremeno tačno odrediti položaj i impuls neke čestice. Produkt neodređenosti položaja i impulsa reda je veličina Plankove konstante.

U Americi su za noćne letove postavljeni svetionici sa vatrom duž trasa kojima su leteli poštanski avioni.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1927. godinu:
- za fiziku: Artur Kompton, američki fizičar, za otkriće efekta koji nosi njegovo ime (Komptonov efekat) i Čarls Vilson, engleski fizičar, za otkriće metode koja čini vidljivim putanje naelektrisanih čestica kondenzovanjem pare;
- za hemiju: Hajnrih Oto Viland, nemački hemičar, za istraživanje žučne kiseline;
- za fiziologiju i medicinu: Julijus Vagner-Jaureg, austrijski lekar, za lečenje progresivne paralize namernom infekcijom malarije;
- za književnost: Anri Bergson, francuski filozof;
- za mir: Ferdinand Buison iz Francuske, osnivač i predsednik Lige za ljudska prava i Ludvig Kvide iz Nemačke, učesnik više mirovnih konferencija.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 14:59

1928.



Norma Telmedž je postala prva glumica koja je ostavila otiske stopala na čuvenom holivudskom Bulevaru sumraka, tako što je sasvim slučajno zgazila na svež beton.

Francuz Pjer Tulon, saradnik u fabrici radio-lampi u Irviju kod Pariza, konstruisao je ručni relej, koji će kasnije biti upotrebljen na radaru.

Kamij Giton i Pjer David su u dvorištu fakulteta prirodnih nauka u Nansiju svojim radarom uspeli da otkriju prepreke koristeći za to predajnik i prijemnik na talasnoj dužini od 16 m.

Engleski mikrobiolog, Aleksandar Fleming je primetio da se kultura stafilokoka ne razvija u blizini kolonije plesni. Na taj način je otkrio antibiotik penicilin, koji se koristi kao lek za uništavanje ili sprečavanje razvoja i razmnožavanja mikroorganizama.


Na krila aviona su postavljeni novi elementi: zakrilca, pretkrilca i procepi.

Volt Dizni i Ab Ajverks su kreirali najslavnijeg miša na svetu - Mikija Mausa.



U La Sarazu u Švajcarskoj je osnovano Međunarodno društvo arhitekata, CIAM.

Mari Ežen Fresin, francuski građevinski inženjer, uveo je novinu u građevinarstvu - prenapregnuti armirani beton.

H. Gajger i V. Miler, nemački fizičari, konstruisali su Gajger-Milerov brojač, napravu za detekciju i brojanje jonizujućih čestica.



Moris Marteno, francuski inženjer i muzički pedagog, konstruisao je električni muzički instrument sa dirkama.

Danski lingvista, O. Jaspersen je stvorioi veštački međunarodni jezik NOVIAL (New International Auxilari Language), ugledajući se na slične jezike (ido, ocidental, esperanto).

Albert Sent Đerđi, mađarski biohemičar, izolovao je askorbinsku kiselinu, odnosno vitamin C, čija je hemijska oznaka C6H8O6.

Telegrafska mreža se razvija u dva pravca: mreže za javni telefonski promet i mreže za pretplatnički telegrafski promet, kasnije nazvan teleks.

Džekob Šik je patentirao električni aparat za brijanje sa naizmeničnim okretanjem nožića ispod smaknute glave.

U Njujorku je prikazan prvi potpuno ozvučen film "Svetla Njujorka".



Održane su premijere Ravelovog "Bolera" i Geršvinovog "Amerikanca u Parizu".

U Amsterdamu su održane 9. po redu Olimpijske igre.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1928. godinu:
- za fiziku: Oven Vilans Ričardson, britanski fizičar, za rad na termioničkom fenomenu i otkriće zakona koji je dobio ime po njemu;
- za hemiju: Adolf Oto Rajnhold Vindaus, nemački hemičar, za istraživanja sterola i njegove veze sa vitaminima;
- za fiziologiju i medicinu: Šarl Žil Anri Nikol, francuski bakteriolog, za rad na proučavanju pegavog tifusa;
- za književnost: Sigrid Unset, norveška književnica;
- za mir: nije dodeljena.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:00

1929.



U Ohaju (SAD), iz zaoštavštine industrijalca Dž. Betlea, osnovana je BTI, naučna institucija, koja školuje mlade istraživače.

Na osnovu Lateranskog ugovora, sklopljenog između Pape Pija XI i italijanske vlade, stvorena je najmanja nezavisna država na svetu - Vatikan, čija je ukupna površina 44 ha.



Održana je najduža trka svih vremena. Trčalo se od Njujorka do Los Anđelesa, 5.898 km, Pobedio je Amerikanac finskog porekla, Džoni Salo, koji je tu udaljenost pretrčao za 79 dana.

Luj V. Babs je vozio motocikl na zidu smrti u Kaliforniji 3 sata i 4 minuta. Benzinom se snabdevao u vožnji.



Dirižabl L3-127 Graf Cepelin namenjen putničkom i poštanskom saobraćaju je obleteo Zemlju.

U avionski saobraćaj se uvode radio-zraci koji su se čuli kao serije morzeovih slova A sa jedne trase i slova H sa druge strane. Kontinuirani signal se čuo kad je avion bio tačno u centru zraka.

Maks Valije je konstruisao automobil na raketni pogon i postigao brzinu od 376 km/h na zaleđenom jezeru u Bavarskoj.

Amerikanac Filip Drinker je izumeo veštačka pluća, koja preuzimaju ulogu mišića za disanje.

Nemački hemičar Krajs je otkrio da male količine fluorescentnih materija (koje pretvaraju sunčeve ultraljubičaste zrake u vidljivo plavičastu svetlost) čine tkaninu takvom da izgleda svetlije. Ovaj princip su kasnije iskoristile fabrike deterdženata za reklamiranje svojih proizvoda.

Primenjujući kvantne zakone na elektromagnetno polje, Hajzenberg i Pauli postavljaju relativističku kvantnu teoriju, danas poznatu pod imenom kvantna aerodinamika.

Paleontolog Viliam King Gregori je objavio "Naš lik od ribe do čoveka".

Na prvoj međunarodnoj konferenciji o vodenoj pari održanoj u Londonu, definisana je kalorija - 1/860 V/h.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1929. godinu:
- za fiziku: Luj de Brolj, francuski fizičar, za otkriće talasne prirode elektrona;
- za hemiju: Artur Harden i Hans Karl August Simon fon Ojler-Kelpin, engleski i nemački hemičari, za istraživanja fermentacije šećera i enzima fermentacije";
- za fiziologiju i medicinu: Kristijan Ajkman i Ser Frederik Gauland Hopkins, holandski i engleski fiziolozi, za otkriće različitih vitamina;
- za književnost: Tomas Man, nemački pisac;
- za mir: Amerikanac, Frank B. Kelog, za Brijan-Kelogov pakt.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:03

1930.



Nemački konstruktor, Feliks Vankel je konstruisao tzv Vankelov rotacioni motor.

17. januara, u jednom američkom novinskom stripu, pojavio se lik mornara koji jede spanać kao izvor nenadmašne snage i izdržljivosti - Popaj.



Ajnštajn je objavio teoriju o širenju vasione.

Ernest Hemingvej je objavio "Zbogom oružje", a Erih Marija Remark "Na zapadu ništa novo".

Luis Bunjuel i Salvador dali snimaju film "Andaluzijski pas".

Nemački lekar, Verner Forsman je na sebi izvršio kateterizaciju srca. Kroz venu na ruci uvukao je kateter do samog srca i pratio njegov rad rendgenskim aparatom.

U Britaniji je počelo eksperimentalno emitovanje televizijskog programa.

U vreme velike ekonomske krize u Americi, nastao je socijalno-ekonomski pokret tehnokratija, čije su pristalice zahtevale da se svi oblici društvenog rada i života organizuju na principima tehnike i da se rukovođenje poveri najposobnijim tehničarima.

Alfred Hičkok je snimio film "Ucena".

Napravljena su prva kontaktna sočiva od stakla.

Počinje da se gradi Mažino linija. Ovaj odbrambeni sistem izgradili su Francuzi od Švajcarske do Belgije.



Feliks Mihael Haurovic, američki biohemičar rodom iz Praga, je utvrdio strukturu hemoglobina.

Bernar Ferdinand Ljo, francuski astronom, pronašao je koronograf, instrument za posmatranje Sunčeve korone.

U Njujorku je održan prvi međunarodni kongres o mentalnoj higijeni.

Žil Rime, francuski sportski funkcioner, osniva Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je prvi put održano u Montevideu, u Urugvaju.



Pojavljuje se rumba, ples afričkog porekla odnegovan na Kubi.

Napravljen je prvi crtani film sa junakinjom Beti Bup, a prvi put se pojavio i Pluton, najpre kao bezimeni pas.

Džon Hauard Nortrep, američki biohemičar, pronaša je pepsin, enzim želudačnog soka koji rastvara belančevine.

U džez muzici se pojavljuje sving, ravnomerno naglašavanje metričkih jedinica takta, koji su najviše koristili Beni Gudman, Glen Miler, Djuk Elington...




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1930. godinu:
- za fiziku: ser Čandrasekara Venkata Raman, indijski fizičar, za radove o rasejanju svetlosti i za otkriće efekta koji nosi njegovo ime;
- za hemiju: Hans Fišer, nemački organski fizičar, za istraživanja hemina i hlorofila;
- za fiziologiju i medicinu: Karl Landštajner, američki bioohemičar austrijskog porekla, za otkriće ljudskih krvnih grupa;
- za književnost: Sinkler Luis, američki književnik;
- za mir: švedski nadbiskup Lars Ulof Natan Sederblom, vođa ekumenskog pokreta.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:05

1931.



U Velikoj Britaniji je donet zakon o drumskom saobraćaju i kažnjavanju nesavesnih vozača.

Američki biznismen D: Dankan je patentirao i proizveo igračku koja se igrala još u staroj Grčkoj. Igračku je nazvao jo-jo, prema francuskoj reči joujou, što znači igračka.

U Springfildu, SAD, se pojavljuju prvi paketi smrznute hrane.

Pronađeni su pleksiglas i neopren, plastični materijali.

Mihail Josipovič Gurevič i Artjom Ivanovič Mikojan, ruski konstruktori aviona, napravili su svoj prvi avion MIG-1.



A. Blumjen je patentirao prvu stereo ploču, a kompanija RCA izdaje prvu probnu "dugosvirajuću" (long play - LP) ploču.

Pronađena je gasna turbina.

Erl A, Tomson je osmislio poluautomatski menjač.

Amerikanac Klajd Tombo je otkrio Pluton, kao devetu planetu Sunčevog sistema. Od 2006. on se ne smatra planetom, već je svrstan u novonastalu kategoriju patuljastih planeta.



1931. godine na našoj planeti živelo je 2 milijarde ljudi.

Grad Angore je promenio ime u Ankara i postao prestonica Turske, a Carigrad je dobio ime Istanbul.

Kurt Gedel, američki matematičar i logičar češkog porekla, je napisao delo "O neodlučnim principima" koje je trajno izmenilo koncepcije matematike.

Arheolog J. Niderle je objavio fundamentalno delo za istraživanje slovenske arheologije "Priručnik za slovensku arheologiju".

G. H. Vilkins je pokušao da ispod leda podmornicom Nautilus stigne do Severnog pola.



Tomas Barlou je opisao Barlovljevu bolest koja se pokazuje bolovima kostiju, izlivanjem krvi pod pokosnicu, anemijom i probavnim smetnjama. Ta bolest je skorbut i nastaje nedostatkom vitamina C.

P. Karer, švajcarski hemičar, je otkrio retinol, odnosno vitamin A1, po strukturi visokomolekulski alkohol C20H29OH, koji se u biljkama nalazi u obliku provitamina karotina.

Čarli Čaplin snima film "Svetlosti velegrada".



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1931. godinu:
- za fiziku: nije dodeljena;
- za hemiju: nemački hemičari Karl Boš, za doprinose hemijskim metodama visokog pritiska, i Fridrih Bergijus, za postupke dobijanja benzina iz ugljena;
- za fiziologiju i medicinu: Oto Hajnrih Varburg, nemački biohemičar i fiziolog, za istraživanja o citohromima u ćelijskoj respiraciji;
- za književnost: Erik Aksel Karlfelt, švedski pesnik - posthumno;
- za mir: Amerikanci Džejn Adams, predsednica Ženske međunarodne lige za mir i slobodu, i Nikolas Mari Batler, za promociju Brijan-Kelogov pakta.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:07

1932.



Američka akademija za umetnost i film je počela da svojim laureatima dodeljuje pozlaćenu statuetu muškarca - Oskar, koja je ime dobila po Oskaru Pirsu iz Teksasa. Kada je videla statuetu, ćerka jednog producenta je rekla "Izgleda kao moj stric Oskar!" i ime je ostalo do danas.




Parižanka Gili Derbion je preko francuskog časopisa "L'Écho de Paris" predložila da se štap, kojim se služi većina slepih, oboji u belu boju. Na taj način su ovi ljudi postali uočljiviji u saobraćaju.

Sagrađen je Empajer Stejt Bilding u Njujorku. Zgrada je visoka 381 m, ima 102 sprata i TV toranj na vrhu. Može da primi 25.000 stanara.



U SAD je Džerom Vajs, inspirisan velikom ekonomskom krizom, patentirao društvenu igru Monopol.

Karl D. Endersen, američki fizičar, je pronašao u kosmičkom zračenju pozitron, hipotetičku materiju izgrađenu od antičestica.

Engleski fizičar, Džems Čedvik otkriva neutron, elementarnu česticu bez električnog naboja, koja zajedno sa protonom gradi atomsko jezgro.

Razrađen je proces dobijanja čistog etilena.

Albert Sentđerđi, mađarski biohemičar, je identifikovao vitamin C, askorbinsku kiselinu.

Fridrih Arturovič Cander, ruski tehnolog, objavljuje rezultate svojih istraživanja o mogućnosti kosmičkih letova.

Henri Dikson Kauel, američki kompozitor, konstruisao je elektronski instrument ritmikon, koji je omogućavao istovremeno zvučanje različitih ritmova.

Harvi Kušing, američki lekar, jedan od pionira heurohirurgije, opisao je sindrom koji je dobio ime po njemu - Kušingov sindrom. Bolest nastaje usled prevelikog lučenja glukokortikoidnih hormona kore nadbubrežne žlezde.

Karl Madži iz Oklahome, SAD, izumeo je sat za parkiranje.

Američki kardiolog, A. S. Hajmen je napravio prvi efikasan srčani stimulator za kliničku upotrebu.

U londonskom Sitiju postavljeni su prvi automatski semafori.

Postavljeni su standardi za za Brajevu azbuku.



Dimitrij Dimitrijevič Ivanenko, ruski fizičar, iznosi pretpostavku da je jezgro atoma sastavljeno od protona i neutrona.

Na X Olimpijadi u Los Anđelesu sagrađeno je prvo olimpijsko selo za smeštaj svih učesnika u igrama.

U sklopu Venecijanskog bijenala umetnosti održan je prvi filmski festival.

Putničke kabine u avionima su dobile specijalne uređaje koji regulišu pritisak kako bi putnici lakše podnosili putovanja.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1932. godinu:
- za fiziku: Verner Hajzenberg, nemački teoretski fizičar, za stvaranje kvantne mehanike, čija je primena dovela do otkrića alotropskih oblika vodonika;
- za hemiju: Erving Langmjur, američki hemičar, za radove o adsorpciji i apsorbciji na graničnim površinama;
- za fiziologiju i medicinu: engleski fiziolozi, Ser Čarls Skot Šerington, za radove na području funkcije neurona, i Edgar Daglas Adrijan, za radove na području nervnog sistema i refleksa;
- za književnost: Džon Golsvordi, engleski romanopisac i dramaturg;
- za mir: nije dodeljena.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:08

1933.



Gilbert Njutn Luis, američki hemičar, prvi je izolovao deuterijum i dobio čistu tešku vodu. Nezavisno od ovog otkrića, naučnici Uri i Vošborn su elektrolizom vode uspeli da izdvoje tešku vodu, a zatim proizvedu čist deuterijum.

Ekspedicija "Čeljuskin" pod vođstvom profesora O. J. Šmidta je krenula da istraži uslove pod kojim bi brodovi mogli da uplove severoistočnim putem u Tihi okean.

Malkolm Kempbel, britanski automobilista, je u Dajtonu na svom automobilu Plava ptica postigao brzinu od 8.9 sekundi za "leteći kilometar", odnosno 404.499 km/h.



Nemački fizičar, Maks Born je dokazao električnu prirodu hemijskih afiniteta i razvio jedinstvenu teoriju elektromagnetnog polja.

Oto Robert Friš, austrijski nuklearni fizičar, odredio je magnetni momenat protona.

Ernest Maj, nemački arhitekta i urbanista, radi generalni urbanistički plan Moskve.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1933. godinu:
- za fiziku: austrijski i engleski fizičari, Ervin Šredinger i Pol Dirak, za otkriće novih produktivnih oblika atomske teorije;
- za hemiju: nije dodeljena;
- za fiziologiju i medicinu: Tomas Hant Morgan, američki biolog i genetičar, za otkriće uloge hromozoma u nasleđivanju;
- za književnost: Ivan Aleksejevič Bunjin, ruski pesnik, romanopisac i novelista;
- za mir: Norman Ejndžel, pisac, član Lige naroda i Skupštine za mir.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:09

1934.



Psihijatar M. Sakel je u lečenju psihijatrijskih bolesnika uveo terapiju insulinskih šokova.

Izvršeno je najveće spaljivanje knjiga u istoriji čovečanstva. U Nemačkoj su nacisti baciili na lomaču stotine hiljada primeraka čuvenih dela svetske književnosti i nauke Tomasa Mana, Štefana Cvajga, Sigmunda Frojda, Hajnriha Hajnea...



Prva pretplatnička telegrafska mreža u Nemačkoj je ostvarena između Berlina i Hamburga.

Nemački biolog estonskog porekla, Jakob Ikskil, je dao savremeno tumačenje instiktivnog ponašanja.

Dr Stenli Skevs iz Kejptaunau Južnoafričkoj Republici je stvorio najveći broj u matematici koji je dovoljno poznat. To je 1010 na trećoj potenciji, a nazvan je Skevsov broj.

Koncert održan u Filadelfiji je stereofonski prenošen telefonskom linijom u Njujork.

Britanski muzej je za 100.000 funti sterlinga od SSSR-a kupio rukom pisani Sinajski kodeks. Sinajski kodeks je prepis Svetog Pisma iz sredine četvrtog veka i predstavlja najraniji prepis kompletnog Novog Zaveta. Pisan je na grčkom jeziku.

Frederik Žolio Kiri, francuski fizičar, je otkrio veštačku radioaktivnost.

Pjotr Leonovič Kapica, ruski fizičar, otkrio je metod dobijanja tečnog helijuma.

Kilogram sile nazvan je kilopond i data mu je oznaka kp.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1934. godinu:
- za fiziku: nije dodeljena;
- za hemiju: Harold Klejton Juri, američki fizikohemičar, za otkriće teškog vodonika;
- za fiziologiju i medicinu: Džordž Hojt Vipl, Džordž Ričards Majnot, Vilijam Pari Merfi, za otkriće terapije za anemiju;
- za književnost: Luiđi Pirandelo, italijanski pisac;
- za mir: Artur Henderson, iz Velike Briatnije, predsedavajući Konferencije za razoružanje Lige naroda.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:11

1935.



Objavljeni su radovi Hejla i Črzanovskog o gravitaciji.

Pavel Aleksejevič Čerenkov, ruski fizičar, opisao je elektromagnetno zračenje, pojavu u fizici elektrona koja je po njemu nazvana Čerenkovljev efekat.

Kompanija Volta Doznija, počinje da svoje crtane filmove snima u boji.

Usavršen je mlazni motor, vrsta motora sa unutrašnjim sagorevanjem u kome se hemijska energija goriva pretvara u kinetičku.

Englez Persi Šo je izmislio mačje oko, odnosno katadiopter, uređenu prizmu sa reflektujućim efektom, koja se i danas koristi za osvetljavanje puteva i obeležavanje vozila.

Na planini Palomar postavljen je teleskop prečnika sabirnog ogledala R=5m.

Izgrađen je najveći stadion na svetu, Strahov u Pragu, koji može da primi do 240.000 gledalaca.



Britanska polarna ekspedicija je 18. jula krenula sa zapadne obale Grenlanda, a 5. septembra završila putovanje na istočnoj strani. Putovali su saonicama koje je vuklo 49 pasa ukupno 1.738 km.

Amerikanac Artur H. Kompton iz firme "Dženeral elektrik" je usavršio prvu fluorescentnu sijalicu za opštu upotrebu.

Fabrika "Citroen" pravi modele automobila sa prednjom vučom.

U filmu "Malim a pametnim kokoškama" prvi put se pojavio lik Paje Patka.

Otis Barton i Čarls Bibi su se 15. avgusta spustili u more na dubinu od 900 m, batiskafom prečnika 145 cm čiji su zidovi bili debeli 45 cm. Pritisak koji su tom prilikom izdržali bio je 7.000 t.

Venecuelanski pilot, Huan Anhel je otkrio najviši vodopad na svetu. Nalazi se u Venecueli na reci Čurumi, obrušava se sa visine od 1.054 m i dobio je ime Anhelov vodopad.



Prvi, realno dobar elektronski slušni aparat za nagluve, težine oko 1 kg, izumeo je A. Edvin Stivens.

Leonard Kiler iz istraživačke laboratorije za otkrivanje zločina u Čikagu, upotrebio je uređaj - detektor laži za proveru iskaza u toku suđenja.

Izolovan je testosteron, muški polni hormon steroidne strukture C10H28O2. Za ovo otkriće je zaslužan Lavoslav Ružička, švajcarski hemičar rođen u Vukovaru 1887. godine.

U Donbasu (SSSR) rudar Stahanov je 14 puta prebacio uobičajenu normu kopanja uglja. Ovaj primer je podstakao mnoge da prebacuju postavljene radne norme. Za uzvrat, društvo je za takve radne uspehe ustanovilo nagradu i naziv udarnik.

Deril F. Zanuk, američki filmski producent, sa kompanijom "Fox" osniva veliku filmsku kompaniju "20th Century Fox".

Edvard Kalvin Kendl, američki biohemičar, je izolovao hormon kortizon i izveo njegovu delimičnu sintezu.

Edvin Rej Gatri, američki psiholog, objavio je delo "Psihologija učenja" u kojoj je postavio novu asocijacionisticku teoriju učenja.

Ustanovljena je Rihterova skala za merenje jačine zemljotresa.

Gerhard Domak, nemački biohemičar, je objavio otkriće o antibakterijskom delovanju prontosila, prvog sulfonamidskog preparata, čime je otvorio novo razdoblje u hemoterapiji.

Reditelj RubenMamulijan, poreklom Jermenin, snimio je film "Beki Šarp", prema romanu Vilijema Tekerija "Vašar taštine".

Katolička crkva je ser Tomasa Mora, autora "Utopije" i lorda kancelara Engleske, kojeg je 1335. pogubio Henri VIII, proglasila svecem.



Na XV međunarodnom kongresu fiziologa u Lenjingradu, naučnik Ivan Petrovič Pavlov je proglašen "starešinom fiziologa sveta".




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1935. godinu:
- za fiziku: Džejms Čedvik, engleski fizičar, za otkriće neutrona;
- za hemiju: bračni par Frederik Žolio i Irena Žolio-Kiri, francuski fizičari, za sintezu novih radioaktivnih elemenata;
- za fiziologiju i medicinu: Hans Špeman, nemački embriolog, za otkriće organizacionih centara u ranom razvoju organizama;
- za književnost: nije dodeljena;
- za mir: Karl fon Osjecki, nemački novinar i pacifista.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:14

1936.



Na ostrvu Java su otkriveni ostaci Pithecanthropus erectus, koji datiraju iz vremena srednjeg i donjeg pleistocena.



Otkriven je insekticid DDT, dihlor-difenil-trihloretan.

J. M. Kejnes objavljuje "Opštu teoriju zaposlenosti, kamate i novca", čime je uvedena ekonomska politika kao mehanizam privredne ravnoteže.

U Oslu je prvi put dodeljena Fildsova medalja, koja se dodeljuje dvojici, trojici ili četvorici matematičara mlađih od 40 godini na Međunarodnom kongresu Međunarodne matematičke unije. Osnovao ju je kanadski matematičar Džon Čarls Filds. Od 1950. godine dodeljuje se na svake 4 godine. Dobitnici za 1936. godinu bili su Lars Alfors iz Finske, sa Helsinškog univerziteta, i Džesi Daglas iz SAD, sa Masečusetskog tehnološkog univerziteta.



Enriko Fermi, italijanski fizičar, zapaža radioaktivnost u uzorcima urana posle obasjavanja neutronima. Ovi radovi su uslovili dalja istraživanja u oblasti fisije.

Brazilski lekar De Ebre je prvi primenio fluorografisanje, do danas najbolju metodu za epidemiološka ispitivanja tuberkuloze i raka pluća.

Fabrika "Foke Volf" iz Nemačkeje uspela da napravi helikopter koji je leteo brzinom od oko 110 km/h na visino većoj od 3.300 m.

Džordž Horas Galup, američki sociolog statističar uvodi sociometrijska ispitivanja javnog mnjenja, koja se vrše na temelju razrađenog anketiranja velikog uzorka, te po pravilu daju indikativne podatke. Galup je, služeći se sociološki razrađenom metodom uzorka, prognozirao tesnu pobjedu Ruzvelta na predsedničkim izborima u SAD-u.

Margaret Mičel objavljuje roman "Prohujalo sa vihorom".

U gradskoj kanalizaciji Njujorka otkriven je živi organizam tzv. PPLO iz bakterijskog reda mikroplazme, veličine od samo 100 milimikrona.

Čarli Čaplin snima film "Moderna vremena".

Ričard Kun, nemački biohemičar, je sintetički proizveo vitamin A.

Karl Orf komponuje delo "Karmina Burana".



E. Moniz je izveo presecanje bele supstance frontalnih režnjeva mozga kod čoveka (leukotomija). To se smatra početkom psihohirurgije, grane hirurgije koja se bavi operativnim zahvatima na mozgu radi lečenja duševnih bolesti.

Prvi put je organizovan vazdušni most, operacija prevoza ljudstva i opreme vazdušnim putem. Tada su u španskom građanskom ratu nemački transportni avioni prebacili iz Tetuana u Sevilju 11.520 vojnika i 270 tona opreme.

U Nemačkoj je napravljeno prvih 100 km prvog autoputa u Evropi.

U serijsku proizvodnju je pušten BMW 328, kabriolet sportskih karakteristika. To je bio prvi model u koji je serijski ugrađivana glava cilindra napravljena od lakih legura.



U Vašingtonu je izašla knjiga pod naslovom "Rečnik svih uvreda i psovki koje se mogu izgovoriti na engleskom jeziku".

Italijan Raul Verdini je režirao 60-minutni crtani film "Pinokijeve avanture" u crno-beloj tehnici.

Održane su 11. letnje Olimpijske igre u Berlinu i 4. zimske OI u Garmiš-Partenkirhenu u Nemačkoj.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1936. godinu:
- za fiziku: Viktor Franc Hes, austrijski fizičar, za otkriće kosmičkih zraka, i Karl Dejvid Anderson, američki fizičar, za otkriće pozitrona;
- za hemiju: Petrus Jozefus Vilhelmus Debi, holandski fizičar i hemičar, za rad na molekulskoj strukturi kroz istraživanje dipolnog momenta i difrakcije X-zraka i elektrona u gasovima;
- za fiziologiju i medicinu: engleski i nemački fiziolozi, Ser Henri Halet Dejl i Oto Levi, za rad o prenošenju nervnih impulsa putem neurotransmitera;
- za književnost: Judžin Gledstoun O'Nil, američki dramski pisac;
- za mir: Argentinac Karlos Saavedra Lamas, predsednik Lige naroda i posrednik u sukobu između Paragvaja i Bolivije.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:17

1937.



Karl Endsen, američki fizičar, otkrio je mezone (subatomske čestice) u kosmičkim zracima.

Ruski fizičar Igor Jevgenjevič Tam je protumačio efekat Čerenkova na elektromagnetnom zračenju.

Otkriveni su polistiren i poliuretan.

Emilio Segre, italijanski fizičar, dobio je prvi veštački hemijski element - tehnicijum, bombardovanjem molibdena neutronima.

Ruski pedagog Anton Semjonovič Makarenko je objavio čuvena dela "Predavanja o vaspitanju dece" i "Knjiga za roditelje".

Na univerzitetu Harvard je počelo da se radi na računarskim mašinama. Američki i nemački inženjeri, Hauard Heiken i Konrad Zuse, napravili su Aikenov račinar, tzv. ASCC (Automatic Sequence Control Computer). Podaci su se unosili bušenom karticom, a kontrolne instrukcije o redosledu operacija pomoću bušene trake.

Međunarodni odbor za tegove i mere je odlučio da se kao jedinica snage svetlosti upotrebi izraz nova sveća. To je 1/60 snage izvora svetla koji pada na 1cm2 površine crnog tela i ima temperaturu 1774oC (tačka topljenja platine). Ustanovljena metoda koja se bavi merenjem svetlosti nazvana je fotometrija.

Pablo Pikaso je, potresen fašističkim bombardovanjem španskog grada Gernika, naslikao sliku "Gernika".



Studio Diznija Volta je snimio crtani film "Snežana i 7 patuljaka".

U Francuskoj, Žan Renoar je snimio film "Velika iluzija".



Otvoren je viseći most Zlatna kapija - Golden Gate, koji spaja San Francisko i okrug Marin preko Tihog okeana. Dug je 2.890 m, a glavni raspon stubova iznosi 1.280 m.

U Volfsburgu u Nemačkoj je otvorena fabrika automobila Folksvagen.



Frederik Žolio, Irena Žolio Kiri i Pavle Savić otkrivaju produkt fisije - lantan.

Na kongresu akustike u Parizu odobrene su jedinice za merenje jačine zvuka. Odlučeno je da se deseti deo Bela (jedinice mere nazvane prema izumitelju telefona Grahamu Belu) - deciBel, proglasi za mernu jedinicu.

Završena je najsevernija železnička pruga na svetu. Nalazi se u Sibiru i spaja gradove Dundka i Norilsk.

U nedeljnom dodatku "New York American Journal" 13. februara pojavio se strip "Princ Valijant" Harolda R. Fostera.



Po uzoru na Holivud, u blizini Rima podignut je veliki filmski grad sa studijom Činečita.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1937. godinu:
- za fiziku: američki i engleski fizičari, Klinton Džozef Dejvison i ser Džordž Padžet Tomson, za eksperimentalni pronalazak difrakcije elektrona na kristalima;
- za hemiju: Volter Norman Hauort, engleski hemičar, za rad na ugljenim hidratima i vitaminu C, i Paul Karer, švajcarski hemičar, za rad na karotenoidima, flavinu i vitaminima A i B2;
- za fiziologiju i medicinu: Albert Sent Đerđi fon Nađrapolt, mađarski biohemičar, za opis vitamina C i otkriće da se kiseonik vezuje sa vodonikom u ćelijskoj respiraciji;
- za književnost: Rože Marten di Gar, francuski romanopisac;
- za mir: lord Robert Sesil, engleski advokat i diplomata, osnivač i predsednik Međunarodne mirovne kampanje.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:18

1938.



Ugo Čarleti, italijanski neuropsihijatar, počeo je da primenjuje elektrošokove (100 V, 300 mA, u vremenu od 0.1 do 0.5 sec) izazivajući nesvest pacijenta sa grčevima. Ovom metodom lečio je duševne bolesti, šizofreniju, depresivna stanja itd.

Žan Pol Sartr, francuski filozof, napisao je roman "Mučnina".

Albert Ajnštajn i Leopold Infeld objavljuju delo "Evolucija fizike".

U Karnegi holu je održan prvi džez koncert.



Ruski reditelj Sergej Ezenštajn snima film "Aleksandar Nevski".

U SAD je donet zakon da radna nedelja traje 40 sati.

U trgovinama su se pojavile kreditne kartice kao sredstvo plaćanja.

Američki kompozitor Džon Kejdž je kompozicijom "Bachanale" uveo tzv. preparirani klavir (na žice klavira se stavljaju različiti predmeti tako da se izmene boje tonove).

Ronald Fišer, engleski statističar i genetičar, znatno je unapredio biometriju objavljujući delo "Genetička teorija prirodne selekcije".

Oto Han i Fric Strasman, nemački fizičari, prvi su ispravno protumačili fisiju, proces deobe atomskog jezgra na dva podjednaka dela.

Počele su da se koriste fluorescentne cevi. To su staklene cevi punjene fluorescentnom materijom, u kojima se sprovodi tok niskofrekventne struje i dolazi do pražnjenja u razređenom gasu.

Oto Izler i P. Karera rade na sintezi vitamina E.

Orson Vels izvodi radio dramu "Rat svetova" prema romanu H. Dž. Velsa. Slušajući dramatizaciju tog romana, mnogi ljudi su bili uvereni da su se Marsovci zaista iskrcali u Americi. Nastala je opšta panika u kojoj su policija i vatrogasci primili nebrojeno poziva za pomoć.



Za lečenje u psihijatriji su počeli da se koriste insulinski šokovi.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1938. godinu:
- za fiziku: Enriko Fermi, italijanski fizičar, za demonstraciju postojanja novih radioaktivnih elemenata stvorenih neutronskim ozračivanjem i za srodna otkrića nuklearnih reakcija izazvanih sporim neutronima;
- za hemiju: Ričard Kun, nemački hemičar, za rad na karotenoidima i vitaminima;
- za fiziologiju i medicinu: Kornej Žan Fransoa Aman, belgijski farmakolog i fiziolog, za pokazivanje kako telo meri krvni pritisak i sadržaj kiseonika u krvi, i prenosi informacije u mozak";
- za književnost: Perl Bak, američka književnica;
- za mir: Nansenov međunarodni ured za izbeglice, Ženeva.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:20

1939.



Iz bakterije bacillus brevis izolovan je antibiotik koji je pokazao veliku aktivnost protiv pneumokoka.

Maks Tajler je razvio prvu virusnu vakcinu protiv žute groznice.

U Kuvajtu su ljudi, gušeći se od žeđi, počeli da traže vodu. Kopajući bunare, umesto vode potekla je nafta. Ovde nafta leži na malim dubinama, a snažni vodoskoci udaraju takvom žestinom da nema potrebe da se bušotine opremaju pumpama.

U laboratoriji u Bazelu, dr Albert Hofman je iz ražane glavice, gljivice koja živi na klasju raži, proizveo Lyserg Saure Diathylamid - dietilamid glijerginske kiseline, poznat po skraćenici LSD-25. Iako je korišćen kao lek u psihoterapeustke svrhe, ovaj preparat će postati poznat tek 1962. godine, kada su masovno počeli da ga koriste narkomani, uzimajući ga u obliku pilula.

U američkom gradu Vilmingstonu, u laboratoriji koncerna "Dipon" (Dupont), hemičar Volos Karoders je sa saradnicima uspeo da proizvede poliamidno CC vlakno - jako kao čelik, a tanko kao paučina. Novo sintetičko vlakno nazvano je po gradovima New York i London - NYLON. Najlon je polimer, džinovski molekul, stvoren međusobnim povezivanjem mnogih (poli) sitnih delića (mer).

Otkrivena je zaostavština Džemsa Gregorija, škotskog matematičara i fizičara. Otkriveno je da je on još 1663. konstruisao durbin sa ogledalom kakav je i danas u upotrebi.

Aleksandar Sergejevič Jakovljev, ruski konstruktor aviona, konstruiše lovačke avione tipa JAK.

Ričard Kun, nemački biohemičar, sintetizovao je vitamin B6.

Napravljen je najveći savremeni akvadukt reke Kolorado u jugoistočnoj Kaliforniji. Čitav sistem, zajedno sa tunelima i sifonima, dugačak je 389 km.



Albert Ajnštajn upozorava svet da bi Adolf Hitler mogao u Nemačkoj da napravi atomsku bombu.

Maks Delbrik, američki biolog nemačkog porekla, otkrio je postupak za razmnožavanje bakteriofaga.

Nemci su počeli da upotrebljavaju magnetne mine. Međutim, ubrzo je otkriven postupak degausacije, nautralizovanje magnetizma gvozdenih brodova. Degausirani brod prelazi preko magnetne mine ne izazivajući eksploziju, jer ne remeti ravnotežu vage u mini.

U SAD počinje masovna proizvodnja televizijskog programa.

Hauard Flori i Ernst Čein su pronašli način industrijske proizvodnje penicilina.

Francuz Žorž Valansi je konstruisao TV aparat u boji.

Međunarodna kinološka federacija je registrovala rasu pasa Šarplaninac pod standardom 41, kao ilirskog psa (na osnovu starog imena regiona Ilirija). 1957. godine, na zahtev Jugoslovenskog kinološkog saveza, Međunarodna kinološka federacija promenila je ime u Jugoslovenski ovčarski pas – Šarplaninac, po Šar planini, gde je rasa najraširenija.



Pojavili su se mačak Tom i miš Džeri, junaci crtanih filmova koje su stvorili Džo Barbera i Vilijam Hana.

Na svetskoj izložbi u Njujorku, kao vrhunski pronalazak, izložene su ženske čarape firme "Dipon".

Igor Sikorski je konstruisao helikopter.

Pojavio se Betmen, čovek šišmiš, misteriozni zaštitnik grada Gotama. Kreirao ga je 18-godišnji Robert Kejn.

Iz fabrike "Folksvagen" u Folksburgu stigli su na tržište prvi modeli automobila poznati pod imenom buba. Projekat za automobil je uradio profesor Ferdinand Porše.



Napravljen je pemikan - prehrambeni proizvod sa 45% mešavine mesa u prahu i drugih dodataka koji ne mogu da se pokvare. Bio je u sastavu rezervne hrane nemačke vojske.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1939. godinu:
- za fiziku: Ernest Orlando Lorens, američki fizičar, za pronalazak i razvoj ciklotrona i za rezultate postignute uz njegovu pomoć, posebno u vezi sa veštačkim radioaktivnim elementima;
- za hemiju: Adolf Fridrih Johan Butenant, nemački biohemičar, za rad na polnim hormonima (isprva je odbio nagradu u skladu sa državnom politikom nacističke Nemačke, ali ju je ipak prihvatio 1949.g) i Leopold Ružička, hrvatski naučnik sa osmostrukim počasnim doktoratom, za rad na polimetilenima i višim terpenima;
- za fiziologiju i medicinu: Gerhard Domak, namčki biohemičar i farmakolog, za otkriće sulfonamida prontozila, prvog leka, efikasnog protiv bakterijskih infekcija;
- za književnost: Frans Emil Silanpe, finski pisac;
- za mir: nije dodeljena.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:23

1940.



Nemačke padobranske jedinice spustile su se na utvrđenje Eben Emal, severno od Lijena u Belgiji, i uz pristiglo pojačanje ga osvojili dan kasnije. U toj operaciji su prvi put upotrebljene vazdušne jedrilice za prevoz desantnih grupa.

Dž. G. Bakster i C. D. Robertson su uspeli da proizvedu retinol (vitamin A1) u kristalnom stanju.

Grigorij Abramovič Šajn, ruski astrofizičar, otkrio je zvezde sa visokim procentom izotopa ugljenika 12C (na Zemlji je odnos 13C/12C).

Patentirane su tafting mašine koje vezu ravne tekstilne proizvode.

U Americi je pušten u promet prvi koaksijalni kablovski sistem sa nekoliko stotina telefonskih kanala.

Italijanski fizičar Emilio Segre je sa svojim saradnicima, bombardovanjem bizmuta α-česticama, dobio astat (At), radioaktivni element iz grupe halogena.

U džez muzici se pojavio bi-bap, bogato obojena i nemirna melodika.



Nemački fitopatolog K. O. Miler, otkrio je fitoaleksine, odbrambene materije koje izlučuju ćelije biljaka u borbi protiv gljivičnih parazita.

Albert Fridrih Frajvisling, švajcarski botaničar, jedan od pionira molekularne biologije, primenio je elektronski mikroskop u proučavanju bioloških struktura, nastojeći da poveže morfološke i funkcionalne apekte žive materije.

V. Fent je otkrio holmijum (Ho), hemijski element vrlo redak metal iz grupe lantana, koji se veoma teško proizvodi u čistom stanju.

Ser Džon Rendar i dr But Sajers su pronašli elektronsku cev koja proizvosi mikrotalasnu energiju - magnetron. Koristeći ovaj pronalazak, američka firma "Rejton" je proizvela prvu mikrotalasnu pećnicu.

Čester F. Karlston je patentirao mašinu za kopiranje.

Konstruktor Ros je usavršio moderan servo upravljač.

Na severnim ostrvima Novog Zelanda je počelo izvlačenje tovara iz olupine parobroda "Niagara", koji je potonuo kad je naleteo na minu. Brod se nalazio na dubini 133,5 m, a iz njega se vadilo zlato u vrednosti oko 2.250.000 funti sterlinga.

Zbog II svetskog rata otkazane su Letnje Olimpijske igre koje su trebale da budu održane u Tokiju i Helsinkiju, kao i Zimske Olimpijske igre, planirane da se održe u 3 grada: Saporo (Japan), Sent Moric (Švajcarska) i Garmiš Partenkirhen (Nemačka).



Nobelove nagrade za 1940. godinu nisu dodeljivane zbog II svetskog rata








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:24

1941.



Ričard Kun, nemački biohemičar, otkrio je pantotensku kiselinu - vitamin B5, hemijske formule C9H17O5N.

Karl Lend Štajner, američki patolog austrijskog porekla, i A. S. Viener utvrdili su pH vrednost - broj koji služi kao mera za kiselost, odnosno bazičnost vodenih rastvora.

Edvin Matison Mekmilen, američki fizikohemičar, otkrio je prvi trans-uranski element - neptunijum.

12. septembra, četiri dečaka su se, proširivši jednu jamu u zemlji, našlil pred ulazom u neku pećinu. U njenoj dubini, u tri velike galerije, ugledali su na zidovima veliki broj crteža životinja - bizona, konja, jelena i ogromnih bikova. Devet dana kasnije, naučna javnost je bila upoznata sa ovim otkrićem. Bio je to arheološki lokalitet Lasko, nedaleko od mesta Montinjak u Francuskoj.



Džems Burnam, američki ekonomista, objavio je delo "Menadžerska revolucija", teorijsku platformu po kojoj proizvodnjom upravljaju grupe direktora - menadžera.

Glen Teodor Siborg, američki nuklearni hemičar, u saradnji sa Edvinom Matisonom Mekmilenom, proizveo je plutonijum zračenjem urana deuterijuma.

U bici kod Orše 14. jula, armija SSSR je upotrebila Kaćušu, plotunsko raketno oružje.



Nemci počinju da proizvode bojne otrove: tabun (etil-fosforodimetil-amidocijanid), sarin (izopropil-metil-fosforofluoridat) i soman (trimetil-propilmetil-fosforofluoridat).

Na konkursu za terensko motorno vozilo koji je raspisao Generalštab vojske SAD, izabran je model firme "Vilis", koji je dobio ime džip od skraćenice GP (čita se dži-pi od "general purposes", što znači za opšte svrhe). Nešto kasnije, ovaj naziv je u široj upotrebi počeo na engleskom jeziku da se ispisuje kao Jeep.



Pjotr Leonidovič Kapica, ruski fizičar, definiše princip nazvan Kapicin temperaturni skok - temperaturni skok na granici metala, preko koga se predaje toplotasuperfluidnom helijumu.


Nobelove nagrade za 1941. godinu nisu dodeljivane zbog II svetskog rata








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:26

1942.



U Švajcarskoj je konstruisana prva lokomotiva s pogonom na gasnu turbinu snage 2200 ks.

U Nemačkoj je otvorena prva fabrika za proizvodnju iverice - ploča izađenih od iverja (strugotine) drveta, sintetičkog lepka i dodataka.

Orson Vels, američki reditelj, snima film "Građanin Kejn". U ovom filmu prvi put je upotrebljen širokougaoni objektiv.



Američki naučnik Lajl Dejvid je izumeo metalnu bocu u kojoj se nalazi tečnost pod pritiskom. U gornjem delu bočice se nalazi gas koji održava pritisak u boci. Pritiskom na čep ventila, tečnost se oslobađa u obliku vrlo fino raspršene magline. Proizvod je dobio naziv sprej.

Studio Volta Diznija uradio je svoj prvi crtani film sa stereo zvukom - "Fantazija", za koji je muziku komponovao čuveni Leopold Stokovski. Takođe je izašao i dugometražni crtani film o simpatičnom klempavom cirkuskom slončiću Dambu.



Nemac Konrad Cuza, građevinski inženjer, prvi je u svetu napravio programirani elektromehanički računar "Z-3".

Igor Sikorski je sa svojom letelicom - helikopterom uspeo da ostane u vazduhu 92 minuta.

Na univerzitetu Harvard u SAD napravljen je derivat petroleja i ekstrakta palmovog ulja (naftna kiselina i palmetat) pod nazivom napalm, koji se koristio za bacače plamena.

Napravljen je prvi atomski reaktor u kojem je 2. decembra došlo do prvog cepanja atomskog jezgra. Eksperiment je urađen u bivšoj sportskoj dvorani univerziteta u Čikagu, pod vođstvom izbeglog italijanskog fizičara, nobelovca, Enrika Fermija.

Astronom Reber je pomoću radio teleskopa napravio prvu radio-kartu naše galaksije i Mlečnog puta.

U Engleskoj je proizvedena grupa plastičnih materijala, polivinil-hlorida, ili kratko PVC.



Nobelove nagrade za 1942. godinu nisu dodeljivane zbog II svetskog rata








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:27

1943.



Džordž Korner, američki anatom i embriolog, napisao je delo "Hormoni u humanoj reprodukciji".

Sergej Pavlovič Koroljov, ruski inženjer i konstruktor aviona, konstruisao je raketne motore za vojne avione.

Leonid Ivanovič Kubelj, ruski majstor šahovske kompozicije, prestao je da izmišlja šahovske probleme i studije. Do tada je sastavio oko 2800 šahovskih zadataka u oko 500 studija.

Nemci su završili pripremne radove na letećoj bombi, vrsti aerodinamičkog projektila sa fiksiranim krilima, vlastitim pogonom i uređajem za upravljanje na daljinu. To su bile prve balističke rakete.

U Japanu je završena izgradnja Kamon tunela, podmorskog železničkog tunela dužine 3.600 m (na nekim sajtovima sam našla podatak da je dužina zapravo 13 km, prim. Alberta), koji povezuje japanska ostrva Honšu i Kjušu.

Napravljen je prvi digitalni kalkulator.

Pronađena je epoksi-smola, poliesterski proizvod.

Osip Flethajm je osnovao futurologiju, disciplinu koja se bavi predviđanjem mogućnosti tehnološkog i društvenog razvoja.

Poleteo je prvi pravi helikopter. Bio je to nemački Foke-Aghelis FA 61.

Braća Ladislav i Georg Biro iz Mađarske emigrirali su u Argentinu, gde uz pomoć britanskog finansijera Henrija Martina prave prototip hemijske olovke.

Žak Iv Kusto, francuski okeanograf, napravio je akvalung (vodena pluća), aparat za disanje za ronioce.



Ispitani su signali koje prenosi ljudski nervni sistem. Rezultati pokazuju da se oni kreću brzinom od 426 km/h, a kod starijih ljudi oko 15% manjom brzinom.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1943. godinu:
- za fiziku: Oto Štern, nemački fizičar, za doprinos razvoju metode molekulskih snopova i otkriće magnetnog momenta protona;
- za hemiju: Đerđ de Heveš, mađarski hemičar, za rad na korišćenji izotopa kao pokazivača radi izučavanja hemijskih procesa;
- za fiziologiju i medicinu: Henrik Karl Peter Dam, danski farmaceut, i Edvard Adalbert Dojzi, američki biohemičar, za otkriće vitamina K i njegove hemijske strukture;
- za književnost: nije dodeljena;
- za mir: nije dodeljena.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:29

1944.



Džofri Ingram Tejlor, engleski fizičar i matematičar, sa grupom naučnika izveo je prvu nuklearnu eksploziju.

Edvard Teler, američki fizičar poreklom iz Mađarske, pronašao je hidrogensku bombu.

Objavljena je Hajlova hipoteza o kosmogoniji (nastanku vasione).

Valter Bote, nemački fizičar, radi na izgradnji prvog nemačkog ciklotrona. Istovremeno u Moskvi na istom projektu radi Igor Vasiljevič Kurčatov.

Kolf i Berg, holandski naučnici, konstruisali su i upotrebili prvi veštački bubreg kod teških bolesnika u uremiskoj krizi.

S. A. Voksmen pronalazi antibiotik C12H39N7O12 pod nazivom streptomicin. Primenjuje se u lečenju tuberkuloze i drugih infektivnih bolesti.

Od 21. avgusta do 7. oktobra u Džordžtaunu (predgrađu Vašingtona), održana je konferencija predstavnika Kine, SSSR-a, SAD-a i Velike Britanije o formulisanju predloga za stvaranje Svetske organizacije. Usvojeni predlozi stvorili su osnovu za kasnije osnivanje Organizacije ujedinjenih nacija.

Vudvard i Doering su pronašli sintetičku proizvodnju kinina, kojim se uspešno leči malarija i druge bolesti.

Pojavile su se kamikaze, piloti samoubice koji su se avionima punim ekspolzivima obrušavali na američke ratne brodove.



Prema zaključcima konferencije u Breton Vudsu, SAD, osnovana je Međunarodna banka za obnovu i razvoj. Zadatak joj je da kreditira obnovu i razvoj privrede država članica, investirajući kapital u proizvodne svrhe.

Nemačka je usavršila svoje leteće bombe FGZ-76 i upotrebila ih 13. juna gađajući London. Službeni naziv bombe bio je Fieseler FI 103, ali je opštepoznata pod imenom V-1 (Vergeltung - odmazda). Rakete su postizale brzinu od 5.600 km/h i pogađale ciljeve 320 km udaljene od mesta lansiranja. Pokretane su motorom na tečno gorivo i vođene žiroskopskim stabilizatorom.



Meklin Mekarti, američki lekar i genetičar, došao je do prvog eksperimentalnog dokaza da je genetski materijal u živim ćelijama dezoksiribonukleinska kiselina - DNK, dok je Edvin Čargof, američki biohemičar, utvrdio hemijski sastav DNK.

U Parizu je osnovana novinska agencija "Frans pres".

Zbog II svetskog rata otkazane su letnje i zimske Olimpijske igre, koje je trebalo da budu održane u Londonu, odnosno u Kortini d'Ampreco (Italija).



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1944. godinu:
- za fiziku: Isidor Rabi, američki fizičar, za rezonantnu metodu snimanja magnetnih osobina atomskih jezgara;
- za hemiju: Oto Han, nemački fizičar i hemičar, za otkriće fisije teških jezgara;
- za fiziologiju i medicinu: Džozef Erlanger, Herbert Spenser Gaser, američki fiziolozi za istraživanje funkcija nervnih vlakana;
- za književnost: Johanes Vilhelm Jensen, danski romanopisac;
- za mir: Međunarodni komitet Crvenog krsta (dodeljena retroaktivno 1945.).








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Pon 21 Jan - 15:30

1945.



Naučni tim iz Los Alamosa, predvođen fizičarem Robertom Openhajmerom, bio je spreman da proveri dejstvo atomske bombe. One su bačene na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, zbog upornog odbijanja japanske vlade da se njihovom kapitulacijom okonča II svetski rat.



Rober Kurje, francuski endokrinolog, objavio je delo "Endokrinologija trudnoće".

U nekim gradovima u SAD počinje da se vrši fluorisanje vode za piće (do 1,2 mg fluora na 1 iitar vode) radi zaštite od zubnog karijesa.

Iz biblioteke u Kaselu, nestao je "Hildebrancild", fragment najstarije nemačke junačke pesme koji su zapisala dva monaha iz Fulde, između 810. i 820., na koricama jednog teološkog rukopisa.

U medicini su počeli da se upotrebljavaju izotopi.

Na osnovu Brajnd-Kelogovog oakta o odricanju od rata, potpisanog van Lige naroda 28. avgusta 1928., urađena je povelja koju je podržalo 50 zemalja u San Francisku od 25. aprila do 26. juna. Time je stvorena Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) sa sedištem u Njujorku.



Stvoren je Međunarodni monetarni fond, IMF (International Monetary Fund), institucija čiji je cilj da unapređuje monetarnu saradnju, olakša povećanje međunarodne trgovine i druge oblike ekonomske saradnje među državama.

Na univerzitetu Pensilvanija, SAD, napravljen je prvi elektronski računar. Ova mašina teška oko 30 tona i visoka kao dvospratna zgrada, bila je nazvana ENIAC (elektronski numerički integrator i kalkulator), a projektovali su ga Džon P. Ekert i Džon V. Moučli.

Na nemačkim avionima i lovcima prvi put je upotrebljeno sedište za izbacivanje pilota u slučaju nesreće.

Profesor Rafael Lemkin sa Djuk univerziteta u SAD, pišući o ratnim zločinima, prvi put je upotrebio reč genocid, kovanicu sastavljenu od grčke reči genos (rasa) i latinske reči cedere (ubiti).

Zahvaljujući engleskom majoru Juanu Hirstu i činjenici da su se ostaci fabrike automobila nalazili u britanskoj zoni odgovornosti, profesor Ferdinand Porše, pokrenuo je ponovnu proizvodnju automobila Folksvagen buba. U ovoj godini sa proizvodne trake sišlo je 1785 automobila.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1945. godinu:
- za fiziku: Volfgang Pauli, austrijski fizičar, za otkrića na polju kvantne fizike;
- za hemiju: Arturi Ilmari Virtanen, finski hemičar, za istraživanje u poljoprivrednoj hemiji i hemiji ishrane;
- za fiziologiju i medicinu: engleski naučnici ser Aleksandar Fleming, mikrobiolog, Ernst Boris Čejn, fiziolog i biohemičar i ser Hauard Volter Flori, lekar, za otkriće penicilina i njegovih svojstava u lečenju infektivnih bolesti;
- za književnost: Gabrijela Mistral, čileanska pesnikinja;
- za mir: Kordel Hal, američki političar, za koinicijativu za osnivanje UN.








Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Uto 16 Jul - 1:47

Od točka do globalne mreže – izumi koji su izmenili svet

Posle smrti izumitelja kompjuterskog miša Daga Engelbarta, sve su češće liste značajnih pronalazaka, među kojima su i kompas, papir, avion, sijalica, antibiotik...

Vest o smrti tvorca kompjuterskog miša i prvih verzija elektronske pošte (e-mail), kao i programa za obradu teksta i interneta, inženjera Daga Engelbarta,podstakla je brojne redakcije specijalizovanih sajtova da podsete na izume bez kojih naš svet ne bi ovako izgledao.

Za mnoge izume se ne zna kada su i kako nastali, na primer sijalica na čijem pronalasku se radilo decenijama.

Prenosimo listu od 10 najznačajnijih izuma prema oceni sajta „Kliktop 10”.



1. Proučavanje bakterija



Disciplina biologije koja se bavi proučavanjem bakterija, organizama koji se ne mogu videti golim okom, počela je da se razvija tokom 20. veka, a objedinjuje biologiju i inženjerske nauke. Vrše se eksperimenti kako bi se stvorile bakterije koje će eksplodiranjem u sudaru sa virusima uništavati patogena tela.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Uto 16 Jul - 1:48

Svetska globalna mreža



Imenica koja se češće koristi za ovaj izum je – veb (web). Izumitelji su Englez ser Tim Berners Li i Belgijanac Robert Kaj, naučnici Cerna. Mnogi veb pogrešno doživljavaju kao sinonim za internet. Veb je, u stvari, samo jedna od usluga virtuelnog sveta interneta.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Uto 16 Jul - 1:50

Avion



Vilbur Rajt i njegov četiri godine mlađi brat Orvit zaslužni su što se tmurnog decembarskog dana 1903. ostvario vekovni, ikarovski san čoveka – da se poput ptice vine nebu pod oblake. Braća su priznata kao prvi konstruktori modernih aviona i piloti prvog leta na motornoj letelici.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   Uto 16 Jul - 1:51

Tranzistor



U laboratoriji Aleksandra Bela – trojac: Vilijam Šokli, Džon Bardin i Valter Bretejn, u godinama posle Drugog svetskog rata, intenzivno su radili na poluprovodnicima i tranzistorskom efektu. Za pronalazak bipolarnog tranzistora i poluprovodnika 1956. nagrađeni su Nobelovom nagradom.















Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Otkrića koja su promenila svet   

Nazad na vrh Ići dole
 
Otkrića koja su promenila svet
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Otkrića koja su promenila svet
» DESPOTOVAC
» Ljubavna prica koja je odusevila svet
» Najveća arheološka otkrića
» Svet u očima deteta
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke-