Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 New York

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Kayser Soze

  

avatar

Muški
Poruka : 13290

Lokacija : Tamo gde Dunav ljubi nebo

Učlanjen : 01.10.2012

Raspoloženje : Priđi da ti šapnem ...


PočaljiNaslov: New York   Uto 4 Dec - 13:15

New York



Njujork je jedan od svetskih centara moći, ekonomije, muzike i mode. Potrebno je mnogo vremena samo za šetnju glavnim ulicama čuvenih četvrti poput Soho-a, Male Kine, Tribeke, finansijskog kvarta, a i mnogih drugih, podjednako značajnijh. Njujork je podeljen na pet ogromnih celina: Manhattan, Staten Island, Bronx, Brooklyn i Queens. Menhetn (Manhattan) je ostrvo dužine desetak i širine do dva kilometara.
Menhetn, osnovne informacije

Menhetn

Za Menhetn je čuo svaki stanovnik planete. Podeljen je na kvartove, počev od Financial distrikta, Tribeke (Tribeca), Kineske četvrti (China town), zatim Soho, Little Italy, Lower East side, West Village, Greenwich Village, East Village, Chelsea, Gramercy, Garment District, Murray Hill, Midtown West, Midtown East, Upper West Side, Upper East Side, Cental Park, Morningside Heights, East Harlem, Harlem, Washington Height i Inwood. Za svaki od ovih kvartova se može reći da su posebne celine. Imaju svoju istoriju, duh, specifičnost i neverovatne kontraste. Od ulice Hjuston East počinju brojevi ulica od 1 do 220.
Izdvajaju se donji Manhattan, Times Square i Broadway, Kineska četvrt, Central park, Linkoln centar, Rockfeler centar, Empire State Building te muzeji Gugenhajm, Metropoliten, Prirodnih nauka, Moderne umetnosti, policije,nebodera......
Najjednostavniji način kretanja sa jednog na drugi kraj grada je Subway. Snalaženje je jednostavno ali obratite pažnju na to da se mnoge linije na određenoj tački razdvajaju pa tako crvena ima dva početka i dva kraja. Pratite obaveštenja preko ozvučenja u samom vozu jer ponekad zbog nekih radova ili iznenadne situacije dolazi do trenutne izmene.



Aerodrom JFK


To je verovatno jedan od najstresnijih aerodroma na svetu. U poslednje vreme avioni retko poleću i sleću na vreme zbog gužvi i raznih drugih problema.
JFK ima čak osam termminala koji su međusobno povezani železnicom tzv. monorail-om (AirTrain). Ta linija je besplatna dok druga, koja vodi do metro stanice nije. Do centra grada se stiže za 30-45 minuta metroom. Karta se može kupiti na samom ulazu u metro. Na raspolaganju su pojedinačne kao i karte za više vožnji.
Šetnja neboderskom šumom
Prvi utisak koji će te steći šetajući se dugim ulicama Njujorka je da svi nekuda žure. Ulice su pretrpane automobilima i čuvenim žutim taxi vozilima. Svuda se izvode neki građevinski radovi. Ruše se stare zgrade, zidaju nove, a adaptiraju dotrajale. Radnici su svuda oko vas. Stalno nose neke vreće, građevinske materijale, buše betonske blokove. Radnici su najčešće meksikanci, mada se među njima mogu čuti jezici nekih od naroda istočne Evrope.


Gradski park (City Hall Park)


Nastao je davne 1730. godine. U centralnom delu parka je predivna fontana, a nedaleko spomenik Horasa Grilija (Horace Grillley) osnivača čuvenih novina „New York Tribune“. Nedaleko je i spomenik Natana Hejla (Nathan Hale) koga su Britanci 1776.god obesili zbog špijunaže. Njegove poslednje reči su bile „Žao mi je što imam samo jedan život da izgubim za svoju domovinu“.



S druge strane parka je Gradska kuća (City Hall) iz 1812.god. Nedaleko je Vulvortova zgrada (Woolworth Building) koja je bila najviša na svetu do izgradnje Krajsler palate 1929.god. Završena je 1913. u gotičkom stilu. Fren Vulvort vlasnik te zgrade je zaradio ogroman novac tako što je u početku imao radnje koje su prodavale sve za 5 ili 10¢.


Nazad na vrh Ići dole
Kayser Soze

  

avatar

Muški
Poruka : 13290

Lokacija : Tamo gde Dunav ljubi nebo

Učlanjen : 01.10.2012

Raspoloženje : Priđi da ti šapnem ...


PočaljiNaslov: Re: New York   Uto 4 Dec - 13:21

Kip Slobode


Kip Slobode je 1924. godine proglašen za nacionalni spomenik Amerike. Nalazi se u Njujorku, na Ostrvu Slobode, u gornjem delu njujorške obale. Ostrvo Slobode, u jugoistočnom delu Njujorka, je dobilo naziv po statui 1956. godine, a dotle je bilo poznato pod imenom Badlovo ostrvo. Pored ovog ostrva nalazi se i manje ostrvo pod nazivom Elis, na kom su se svojevremeno iskrcavale izbeglice iz svih delova sveta u Ameriku. Statua ih je dočekivala i zbog toga je mnogi smatraju modernim Kolosom.

Kip Slobode simbolizuje slobodu u celom svetu. Simbolično je prikazana žena koja izlazi iz okova tiranije, koji se nalaze oko njenih nogu i koja drži buktinju, koja je glavni simbol slobode. Na njenoj levoj ruci se nalazi tabla na kojoj piše “4. jul 1776.”, što je datum objavljivanja američke nezavisnosti. Iznad glave ove žene se nalazi sedam oštrica što simbolizuje sedam svetskih okeana i kontinenata.

Osnova statue je uradjena od gvoždja. Okvir ove statue je delo francuskog arhitekte Gustava Ajfela, koji je projektovao i Ajfelovu kulu. Visina kipa je 46 metara, a obzirom da je izdiže i postolje, kao i brdašce na kome se nalazi, sveukupno, visina je 92 metra. Na postolju je u bronzi isklesana poema američke pesnikinje Eme Lazarus, “Novi Kolos”, koja povezuje ovu statuu sa jednim od sedam svetskih čuda.

Ova statua je napravljena 1884. godine u Francuskoj. Dizajnirao ju je francuski skulpturor Frederik Avgusto Bertoldi. Najpre je bila izložena u Parizu, a zatim je rastavljena i prevezena u Njujork, gde je ostala i danas. Njenu izradu je finansirao francuski narod, a sama skulptura predstavlja simbol francusko-američkog prijateljstva tokom američke revolucije (1775-1783. godine).

Na stogodišnjicu njenog postojanja, 1986. godine, ona je renovirana i dobar deo nje je pozlaćen. Kip Slobode je otvoren za posetioce. Poseti ga više od deset miliona ljudi godišnje. Unutar nje se nalazi mali muzej, posvećen istoriji ovog spomenika. Posetioci se mogu popeti na krunu spomenika putem koji ima više od 350 stepenika, što je ekvivalentno zgradi sa 22 sprata. Odatle se može videti gotovo cela panorama Njujorka.
Nazad na vrh Ići dole
Kayser Soze

  

avatar

Muški
Poruka : 13290

Lokacija : Tamo gde Dunav ljubi nebo

Učlanjen : 01.10.2012

Raspoloženje : Priđi da ti šapnem ...


PočaljiNaslov: Re: New York   Uto 4 Dec - 13:40

Empire state building


Empire State Building

Impajr Stejt Bilding (Empire State Building) je trenutno najviša zgrada u Njujorku. Visoka je 380, a sa TV antenom 449 metara. Sa visine od preko 300 metara se vidi „Velika Jabuka“ kao na dlanu. Kada sam napravio prvi krug na observatoriji, shvatio sam koliko je ovo veliki grad. To su hiljade i hiljade zgrada, kuća, desetine parkova i najveći Central park.

Izgradnja ove impresivne građevine je počela 17. marta 1930. godine. Odmah po početku radova je bio cilj da zgrada bude viša od Krajsler palate i banke u ulici Wallstreet 40. Bile su najviše na svetu svega godinu dana. Verovali ili ne za izgradnju (ključ u ruke) Impajr Stejt Bildinga je bilo potrebno samo 410 (četristodeset) dana. Retko koja je petospratnica u Beogradu završena u kraćem roku!!!

Ova znamenita njujorška zgrada pojavljuje se u više od 60 holivudskih ostvarenja od kojih ste sigurno bar neke gledali.

Nazad na vrh Ići dole
Kayser Soze

  

avatar

Muški
Poruka : 13290

Lokacija : Tamo gde Dunav ljubi nebo

Učlanjen : 01.10.2012

Raspoloženje : Priđi da ti šapnem ...


PočaljiNaslov: Re: New York   Uto 4 Dec - 14:10

Times square


Jedna od najpoznatijih i najznačajnijih raskrsnica na Menhetnu svakako je Tajms Skver. Dobio je ime početkom XX veka, kada su se dnevne novine “The New York Times” preselile u oblakoder koji danas nosi naziv One Times Square. Pre novog naziva trg je nosio ime Longace Square. Sredinom sedamdesetih godina XX veka ovaj je trg bio prilično opasno i slabo osvetljeno mesto, na kojem se nije preporučivalo boraviti nakon što padne noć. To “mračno doba Tajms Skvera” danas je davna prošlost. Od 2011. godine na Tajms Skveru je zabranjeno pushenje.

Tajms Skver nastaje ukrštanjem Brodveja i Sedme avenije i prostire se od 42. do 47. ulice. Nije tako retko da se čuje da se Tajms Skver naziva i “Raskrsnicom sveta” ili “Veliki beli put”, a trg je centar svetske zabavne industrije. Svetla i reklame najviše do izražaja dolaze noću, kada ćete imati osećaj da trg gori zbog brojnih boja. S obzirom na prepoznatljivost ovog trga u celom svetu često smo ga viđali u udarnim filmskim scenama.

Tajms Skver kroz XX vek – 1940. i 1985. godina

Najduža tradicija ovog skvera je svakako doček Nove godine, čuveno spuštanje velike kugle koja otkucava traje od 1907. godine. Kako se kugla spušta veliki reklamni zidovi se na trgu gase od vrha prema dole i tako odbrojavaju trenutke do ponoći kada se svetla u kugli gase i počinje spektakularan vatromet koji označava početak Nove godine. Kristalna kugla na jarbolu ostaje cele godine, ali upaljena se spušta samo u novogodišnjoj noći ili ako postoji potreba za popravkom. Da tradicija uspeva govori podatak da se u novogodišnjoj noći dočeka 2000. godine okupilo čak dva miliona ljudi. Prema anketi iz oktobra 2011. godine, Tajms Skver je najposećenija svetska turistička atrakcija sa oko 39 miliona poseta godišnje.


Zbog ogromnih gužvi, vlasti Njujorka su ga 2009. zatvorili i pretvorili u pešačku zonu, pošto dnevno oko 350,000 ljudi prođe kroz Tajms Skver. Dodate su mu klupe, stolice i terase za panoramsko razgledanje i fotografisanje. Masa turista, svi fotografišu, užurbani Njujorčani, svetleće reklame, brodvejska pozorišta, oblakoderi, svetske kompanije, miris pečenih kobasica na Tajms Skveru se širi svuda, vrućina izbija iz betonske džungle, svi se guraju, grad ne spava, čak ni sada, četiri sata iza ponoći. Tako kažu oni koji su ga posetili. Ono što je možda najzanimljivija stvar ovog trga jeste njegov zvuk. Kako trg uopšte može da se čuje? Saobraćaj, gužva, ljudi… Ali ne radi se o tome. U okviru ventilacionih sistema metro stanice na Tajms Skveru ugrađen je uređaj koji huk instalacije pretvara u divan zvuk sličan onom koji stvaraju crkvena zvona. Prolaznici nisu u stanju da odrede odakle zvuk dolazi, jer je napravljen tako da se čini da zvuk dopire odozgo. Svakako, posetiocima Velike jabuke obilazak ovog skvera je nazaobilazan momenat, središte je mnogih kulturoloških i svetskih ustanova, domaćin arhitektonskih čuda i posrednik između svih nacija sveta.

Fifth avenue

U njujorškoj Peti aveniji se nalaze luksuzni muzeji, vile, hoteli, restorani i butici. Ovde je uvek velika gužva a glavni razlog za to su prodajna mesta modne svetske elite.

Ovde takođe možete da znate sta će biti novi trend u radnjama luksuznih modnih magova kao što je: Bulgari, Gucci, Emilio Pucci, Luis Vuitton, Hugo Boss, Escada, Gianni Versace.

Peta Avenija je u zadnjih dvesta godina predstavlja simbol za uvažavanje, prestiž i prosperitet.

Na Petoj aveniji nalazi se i čuveni Metropolitan muzej.


Kolekcija starih majstora slikarstva u muzeju Metropoliten izdvaja se od drugih zbirki u svetu po tome što to nije kraljevska kolekcija poput onih koje se mogu videti u mnogim evropskim muzejima. Nastala je trudom buržujske srednje klase, ljudi koji su se obogatili u svom poslu i koji su sebi mogli da priušte da kupe velika umetnička dela.

Od svog osnivanja pre sto trideset godina, muzej Metropoliten je dobio na poklon više od 1.700 evropskih umetničkih dela od pojedinačnih darodavaca.

Iza svake slike koja je deo muzejske kolekcije kriju se zanimljive priče o strastvenim kolekcionarima kojima su pripadale. Muzej Metropoliten je neka vrsta svedočanstva o tim ljudima punim energije koji su postali velikani na polju industrije, ali i filantropije.
Nazad na vrh Ići dole
Kayser Soze

  

avatar

Muški
Poruka : 13290

Lokacija : Tamo gde Dunav ljubi nebo

Učlanjen : 01.10.2012

Raspoloženje : Priđi da ti šapnem ...


PočaljiNaslov: Re: New York   Uto 4 Dec - 14:17

Broadway


Njujork je ogroman grad sa specifičnim načinom života. Njujork sa okolinom ima isti broj stanovnika kao cela Jugoslavija. Ali stranac ne gubi dah od nepregledne reke ljudi koja se valja njegovim centrom, jer takav, čak impresivniji prizor, nudi Šangaj, Meksiko Siti, Tokio, Peking... U Njujorku fascinira nešto drugo - mešavina kultura, nacionalnih kuhinja, arhitektonskih stilova, rasa, naroda... S pravom ga nazivaju ''Meting Pot'' - što u slobodnom prevodu znači ''nacionalna papazjanija''. I pravo je čudo što ta mešavina svega i svačega ne bode oči, ne narušava estetski doživljaj. Naprotiv. To daje ukus i miris gradu, utiskuje mu dušu. A duša Njujorka je Brodvej (Broadway) - u prevodu širok put, jedina avenija što remeti geometrijsku harmoniju centralnog ostrva Manhatna koji iz aviona liči na čokoladu izdeljenu na kocke. Sve avenije (ima ih bez Brodveja 14) i ulice (preko 250) seku se pod pravim uglom. Samo je Brodvej, kao za inat, dijagonalan. Zato je u svom toku toliko različit.
Na krajnjem jugu Brodvej se spaja sa njujorškom lukom, koja pored tranzitnog ima i simbolično obeležje. Za emigranta to je bio prvi susret sa ''obećanom'' zemljom.
Čim malo zađe u kopno Brodvej preseca Kinesku četvrt - najgušće naseljen njujorški kvart. Sve je tamo kinesko - egzotično povrće, riba, razne sorte pirinča, suveniri od slonovače, kineske novine, načičkani restorani u čijim izlozima vise obešene pečene pekinške patke.
U Dauntaunu, oko Vol strita, Brodvej je berzanski, poslovni deo, koji vri danju, a zastrašujuće se smiri i opusti noću.
Brodvej prolazi kroz Grinvič viladž - meku pisaca, slikara, hipika.
U središnjem delu grada, takozvanom Midtaunu, Brodvej su okupirali stranci tako da se ta četvrt popularno naziva ''Bagdad na podzemnoj železnici''.
Od 40-e do 80-e ulice Brodvej je srce njujorških kulturnih zbivanja. Do 100-te, otmen boemski deo grada rezervisan isključivo za Anglosaksonce.
Na Brodveju od 110-e ulice do 122-ge proteže se univirzitet Kolumbija i prostran studentski grad. Nadalje, Brodvej prolazi kroz crnačku četvrt Harlem. Na pojedinim ćoškovima kao što je ugao Brodveja i 125. ulice, ubistva se bukvalno mere ''na štopericu''. Tamo belac nije dobro došao gost. Na kraju Brodveja, na severnom vrhu Manhatna smestio se zamak iz 12. veka. Ime mu je ''Kloster'' i kamen po kamen prenet je iz Evrope. Pored arheoloških eksponata, retkog nakita i antičkog nameštaja, ''Kloster'' nudi turisti i srednjovekovnu muziku na harfi. Poneko nađe vremena i za prepodnevnu šetnju. Brodvej je mesto noćne zabave. On noću prosto oživi. Od ranih večernjih časova pa sve do zore kolone ljudi željnih zabave krstare njegovim ulicama. U stalnoj gužvi i razonodi noć brzo prolazi.


''VELIKI BELI PUT''
Pravi Brodvej je središnji deo avenije, centar njujorške i svetske kulture, gde gore svetleće reklame i skreću pažnju na novu pozorišnu predstavu, premijerni film, tek otvoreni restoran, poslednji model Kanonovog foto aparata. Pored komercijalne namene svetleće reklame stvaraju i posebnu atmosferu. Zbog danonoćnog blještanja neonki, to parče Brodveja prozvali su ''veliki beli put''. Njegovo srce je čuveni Tajms skver. Ime je dobio 1906. kada su se u najveći oblakoder na uglu Brodveja i 42-ge ulice uselile ugledne američke dnevne novine ''Njujork tajms''. Prostor od Tajms skvera do 12-e avenije na zapad, načičkan je bioskopima sa ''pornićima'', radnjama sa ''seksi'' literaturom i istim takvim ''rekvizitima'', ispred kojih se ''valja'' droga. Nađe se za svakog kupca - od najbezbolnije droge kao što je marihuana, koju Amerikanci češće puše nego duvan smatrajući da je manje štetna po zdravlje, do razarajućeg heroina. U tom delu grada nema nijedne škole, jer američki propisi nalažu da između vaspitne ustanove i porno-bioskopa postoji ''razumno rastojanje'', nešto više od 2 kilometra.
Od Tajms skvera levo i desno su pozorišne dvorane smeštene u malim, kitnjastim kućicama, ne višim od 2 sprata. Prapočeci američkog teatra vraćaju nas u daleku 1665. godinu kada je, baš u Njujorku, otvoreno prvo amatersko pozorište. Pola veka kasnije osnovane su profesionalne družine. Prvi glumci došli su iz Engleske, pošto im u domovini sreća nije bila naklonjena. U to doba glumačka profesija nije uživala bogzna kakvu reputaciju. Glumci su bili sumnjivog morala, bez pedigrea. Poziv se nužno prenosio s kolena na koleno, jer se deci glumaca nije nudio nikakav drugi izbor.
Na promenu društvenog statusa glumaca uticao je direktno Džordž Vašington, teatarski zaljubljenik, i sam glumac-amater. Posle rata za nezavisnost počela je seoba talentovanih glumaca iz Engleske, koji su svojim dolaskom podigli nivo glumačkog umeća, uneli pomodno oblačenje i fine manire. Od tada, pa nadalje, uzlaznom linijom raste reputacija američkog pozorišta, koje u deceniji od 1880. do 1890. doživljava zlatnu eru. Na njujorškim daskama tada su bljesnuli večnim sjajem Sara Bernar i Henri Irving.
I danas u Americi vlada uverenje da glumac nije glumac ako se ne okuša na Brodveju. Film je nešto drugo, kaže Dastin Hofman, to su svemoćne makaze. U pozorištu nema dublova, pa se odmah vidi ko je ko. I zaista, na njujorškom Brodveju u svakom trenutku može da se vidi po neka zvezda ''uživo'': Ketrin Hepbern, Mia Farou, Entoni Kvin, pokojni Jul Briner, Lajza Mineli, Vudi Alen, Rakel Velč, Dastin Hofman, Elizabet Tejlor, Al Paćino, Robert De Niro, Džesika Lang...
Brodvejska drama je klasična, rađena je po uzoru na englesko tradicionalno pozorište koje, često i uvek unosno, gostuje u Americi. Uspeh Engleza ponekad je bez osnova, čisti kompleks mlade nacije koja se sa dužnim poštovanjem odnosi prema ''mami iz Evrope''. Naravno, iz Engleske dolaze i veoma dobre predstave. Takav je recimo Dikensov: ''Nikolas Niklbi'' u izvođenju ''Rojal Šekspir teatra'' iz Londona, koji je u Njujorku, sa istom predstavom, gostovao 1981. i ove sezone ponovo. Jedan od veoma tiražnih brodvejskih dramskih pisaca, posle večnog Šekspira, je Nil Sajmon. Njegova drama ''Put na Brodvej'' ove godine je dobila najviše pozorišno priznanje - nagradu Toni. U Sajmonovoj drami ''Privatan život'' Ričard Barton je, pre nekoliko godina, odigrao svoju poslednju pozorišnu ulogu. Partnerka mu je bila Elizabet Tejlor. Predstava je bila zanimljiva, jer se gledaocu činilo da je pisac teksta bio inspirisan privatnim životom poznatog holivudskog para. Liz i Barton su bili toliko uverljivi, da se često nije nalo da li glume ''po tekstu'' ili se na pozornici odigrava pravi prizor iz bračnog života. Predstava je bila kuriozitet zbog toga što je Elizabet za sebe i Bartona uspela da izbori najveći honorar do tada u istoriji Brodveja - 10 hiljada dolara po predstavi.


MJUZIKL - AMERIČKA POSLASTICA
Njujorški pozorišni specijalitet je mjuzikl. Isti šou daje se u jednoj dvorani osam puta nedeljno, po nekoliko godina, sve dok ima publike. A obično je ima. Jer premoreni Amerikanac koji radi od devet do pet i tri sata dnevno provodi u automobilu (toliko je vremena potrebno za putanju kuća-posao i natrag (u radno vreme automobilska gužva je neopisiva)), kad izađe želi da se opusti. Mnogo mu je lakše da to uradi uz muziku i stepovanje nego uz Ibzenov tekst ''na daskama''. Pored toga Njujork je tranzitni grad, a mjuzikl je američki kuriozitet. Mjuzikl vredi odgledati čak i kad to nije žanr po vašem ukusu - setovi, kostimi, muzika, efekti, su dovedeni do savršenstva. Jedina mana je što je većina mjuzikla na isti kalup. Omiljena tema je - kako ostariti životni san i uspeti na Brodveju. To je i motiv najstarijeg njujorškog mjuzikla ''Kokas Lajn'', koji se igra, iz večeri u večer, već punih 12 godina. Popularna predstava je i ''42. ulica'' - istinita priča o stremljenjima miliona američkih pevača i igrača da u tom njujorškom kvartu zaigraju na pozornici.
Već pet godina najveći brodvejski hit su ''Mačke'', koje se i u novinama reklamiraju kao predstava za sva vremena. S razlogom, jer za taj mjuzikl, ni dan danas, ne može da se nađe karta više.
Pored klasičnog pozorišta, Brodvej ima i nešto što je ''izvan'' pozorišta koje se baš tako i zove ''of Brodvej''. Ukoliko se više razlikuje od klasičnog pozorišta, dodaje mu se još jedno ''of'' (odnosno izvan), tako da postoji i ''of-of Brodvej'' i ''of-of-of Brodvej''. Nekada su te predstave bile središte novih pozorišnih tendencija koje smo i mi upoznali na Bitef-u, preko ''La mame'', Čarlsa Landlama... Međutim, američka pozorišna avangarda godinama ''spava''. To su sada pozorišne družine koje žive na ivici egzistencije i nude bezvredne teatarske događaje. Osim ako ne dovedu velike zvezde, takozvane ''mamce'', koje garantuju publiku i dobru kritiku. Pre nekoliko godina of-brodvejski hit bio je ''Američki bafalo'' sa Al Paćinom u glavnoj ulozi. Ove jeseni of-brodvejsku dvoranu ''dupke'' je napunio Robert De Niro u predstavi ''Kuba end hiz tedi ber''. Ali to su of-brodvejski izuzeci. Mnogo je tačnija tvrdnja da je oštricu američkih levičara, tvoraca of-brodvejskih predstava, otupeo jak dolar i stabilna unutrašnja politika. Spoljni potresi, kao što su Salvador, Nikaragva, Libija... nisu onakva ispiracija kao što je bio Vijetnam, pa ne mogu da iznedre pravo avangardno pozorište. Šteta za teatar, ali u širem političkom i ljudskom kontekstu, to je verovatno bolje i za Ameriku i za ceo svet.

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: New York   

Nazad na vrh Ići dole
 
New York
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» New York
» Deveta umetnost
» Muzej moderne umetnosti- NY-MoMA
» Amerika
» Metropoliten Muzej
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Svet-