Da li roboti mogu oživeti?
Mašine su već duže vreme u širokoj upotrebi u svakodnevnom životu. Ali šta ako mašine ne bi bile samo fizički uređaji, već inteligentna bića koja su u stanju da razmišljaju?
Uposlene (plastične) ruke u domaćinstvu
Robotizovana domaćinstva se ubrzano razvijaju krajem 90-tih. One male bucmaste, automatske mašine koje pažljivo ispituju pod sakupljajući svu prljavštinu, pojavile su se u to vreme. Čak su same tražile zidne utičnice kako bi napunile svoje istrošene baterije. Kasnije, roboti za domaćinstva su počeli da se proizvode kao oni što na primer menjaju otpatke iz mačije kutije, ili oni što peglaju stvari, pa su se čak pojavili i roboti koji slažu peškire.
Međutim, na istoku, posebno u Japanu i Južnoj Koreji, kućni roboti su realizovani na malo drugačiji način. Budući istraživači rade na inteligentnim robotima ko-istraživačima, sa “kojima” možete da razgovarate; oni će pomagati pri kuvanju, ili obavljanju kućnih zadataka, ali će isto tako izvesti psa u šetnju a takođe i čuvati decu.
Roboti u industriji
Još uvek u industriji ima mogo više robota nego svih drugih koji su stvoreni zbog bilo kog drugog razloga i svrhe. Njihovo korišćenje u suštini obuhvata sve oblasti ljudskih aktivnosti: oni rade u fabrikama, u bolnicama, rudnicima, u vojsci, u istraživačkim institutima itd. Uopšteno, oni obavljaju takve poslove, koji su teški za ljude, ili je sam posao opasan za zdravlje ljudi, ali isto tako rešavaju zadatke koje ljudi ne bi bili u stanju da reše tako precizno kao mašine. U velikim fabrikama mašine rade određen niz koordiniranih poslova na automatizovanim trakama, kao što je sastavljanje visoko kvalitetnih automobila ili kompjuterskih proizvoda.
Roboti u medicinskoj nauci
Bilo je nekoliko obavljenih eksperimenata koji se odnose na robotizaciju hirurških postupaka, tako da “telemedicina” koja ovo sprovodi preko mreže nije nešto novo. Naravno, nemojte razmišljati o šarlatanima koji “‘leče” preko TV mreža! Danas, to je standardna procedura koju koriste doktori, a koji su pri tom stotinama kilometara udaljeni od pacijenata, da mogu da operišu uz pomoć robota hirurga i upravljaju mrežom na koju su povezani.
Jedan od najuspešnijih robota hirurga, koji se koristi još od 2000., je Da Vinči napravljen u Intuitive Surgical Inc. Ovo je bio prvi uređaj koji je imao dozvolu da seče i da stavlja šavove na ili u telo pacijenta. Ruke robota prolaze kroz rez veličine 1 centimetra unuar tela pacijenta, baš kao tokom laparoskopskog postupka. Ovaj takozvani ‘minimalno invazivni’’ metod manje je rizičan od konvencionalne operacije, tako da ovaj robot hirurg može da leči mnogo više pacijenata. Za vreme operacije uz pomoć robota, pacijent je vezan za specijalan operacioni sto, a sama operacija se izvodi uz pomoć ruku robota, koje kontroliše (živi) hirurg uz pomoću konzole. Čitav postupak se može pratiti preko visoko definisanog, tro-dimenzionalnog endoskopa i sistema za obradu odnosne slike.
Veštačka inteligencija zaista postoji!
Roboti zahtevaju mesta ne samo pored operacionog stola, već su takođe u stanju da rade na istraživačkim radovima; oni planiraju i izvode eksperimente, i još više, oni postavljaju nove hipoteze zahvaljujući rezultatima i planiraju nove eksperimente. I to još uvek nije sve: inteligentni roboti su pravi izumitelji. Naprimer, jedan vrlo jednostavan instrument, poput četkice za zube "Oral-B Cross Action” stvorili su roboti. Nema sumnje da su ovi roboti inteligentni.
Ali šta je veštačka inteligencija? Uopšteno, inteligencija se odnosi na određenu količinu znanja, što znači da ste inteligentni, ukoliko imate sposobnost rešavanja problema, apstrahovanja i uopštavanja, sposobnost preopoznavanja analogije u različitim situacijama, i da možete da prepoznajete oblike, razumete i pravilno koristite jezike, da se prilagodite i da učite, kao i da prepoznajete i ispravljate sopstvene greške.
Po ovom kriterijumu postoji nekoliko robota koji poseduju veštačku inteligenciju, kao na primer Fujitsu-ov univerzalni humanoidni robot “koji radi” na recepciji u hotelu. On pozdravlja goste koji dolaze u hotel, prati ih do lifta, poziva lift, stavlja prtljag na ručna kolica i vozi ih za goste. Detetktuje ljude koji ga okružuju i objekte uz pomoću osam kamera. Ukoliko ga neko pozove u stanju je da prepozna izvor zvuka uz pomoć kompleksnih senzora, i okreće glavu u tom pravcu. U stanju je da razume jednostavna pitanja i da na njih odgovori. Pored ovih stvari u stanju je takođe i da uči: može da se poveže sa kompjuterom i da potraži informacije na internetu.
Japanski minister za ekonomiju i Mitsubishi Institut za istraživanja planiraju sličan uspeh s robotima, i predviđaju da će do 2020., roboti, koji trenutno donose prihod od 15 milijardi dolara, doneti Japanu prihod od 500 milijardi dolara.
Robot-ljubimac
Robot-pas po imenu Aibo, koji je napravila firma Sony, je možda najinteligentniji mali robot, koji se može naći u mnogim domaćinstvima širom sveta. Digitalni ljubimac trči sam po sobama, pokazuje trikove, pa čak i daje šapu. Preko svojih osnovnih mogućnosti, znanje ovog urešaja može još da se razvija, tako da će moći da imitira mnoge pokrete pravog psa, da izvršava glasovne komande i da zapamti svoje ime. Još više, robot pas može da se nauči: posle neke radnje za koju “možemo da kažemo” da je uradio nešto dobro ili loše, i na taj način on će činiti više pozitivnih akcija a manje loših.
Vojni robot
Jedan od ključnih elemenata reforme programa vojske Sjedinjenih Država, po nazivu FCS (Sistem borbe u budućnosti), je robotika. Ovde već ima nekoliko hiljada robota koji služe u vojsci S.D. ''Talon'' i ''iRobot'' pomažu pešadiji.
Talon roboti su mali, vozila sa gusenicama, koji se mogu kontrolisati preko laptopa i radio signala, i oni se obično koriste za testiranje sumnjivih paketa sa veće udaljenosti. Bili su primenjeni u Avganistanu i Iraku više od dvadeset hiljada puta. iRobot je u mogućnosti da radi bez komande žičanog navođenja i obično otkriva unutrašnjost zgrada i kvartova pre borbe. On ne samo da fotografiše celu oblast, već može takože i precizno da ucrta mapu te oblasti.
Da li ste znali?
TVeštačka inteligencija je pobedila čoveka u najpoznatijoj kviz emisiji u Sjedinjenim Američkim Državama. Superkompjuter kompanije IBM, po imenu Watson, pobedio je dva živa igrača, koji su do tada pobeđivali u svakoj prethodnoj igri, sa svojom veštačkom inteligencijom. Mašina je bila u stanju da u potpunosti razume razgovor ljudi i da pruži najbolje odgovore na pitanja. Okrivili su je jedno što nema smisao za humor.
Znimljive činjenice
Najpoznatiji kiborg je Terminator: živo tkivo na metalnom ramu; ili možemo reći da je to stvorenje rođeno spajanjem čoveka i robota. Ali isto tako možete upoznati kiborga, ukoloko želite: Profesor, Kevin Warwick, je zapravo postao polu-Terminator posle operacije ugradnje implanta u svoj zglob na njegove senzorne i motorne nerve pomoću kojih je mogao da se konektuje na Internet. Kada je uspeo da se poveže na Internet, on je “prenapregao” okean, i osećao je i tamo pomerao ciljne predmete (kao da su ih njegovi prsti dodirivali). Posle ovog iskustva, rekao je da je bio srećan što može da zakorači u budućnost kao naučnik i želeo je da krene putem kojim se postaje kiborg.
Info: chemgeneration.com
Pet Jul 31, 2015 8:43 pm
