Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Varis Dirije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Varis Dirije   Uto 27 Nov - 20:30

Ljudi koji su pomerali granice: Waris Dirie

Običnim ljudima i onima sa malo materijalne moći život najčešće podari sposobnost da dodaknu živote mnogih, da izmene mnoge nepravde i da promene istoriju. Tu sposobnost i dar imaju samo osobe koje su borbene, neustrašive, hrabre, moralne i pravične. Jedna od takvih je Varis Dirije (Waris Dirie).

Rođena je 1965. godine u siromašnoj, pustinjskoj zemlji Somaliji, blizu granice sa Etiopijom. Živela je u nomadskoj porodici. Samim rođenjem predodređen joj je težak i neizvesan život u okrutnoj i nerazvijenoj zemlji, sa primitivnom kulturom. Kada je imala samo pet godina bila je podvrgnuta genitalnom sakaćenju (Female genital mutilation – FGM). Ova jeziva tradicija se i danas upražnjava u mnogim zemljama širom sveta. Prema podacima Ujedinjenih Nacija, više od 8,000 devojčica su svakodnevno žrtve ovog zastrašujućeg zločina.


Neuka i neobrazovana, Varis je odlučila da napreduje i izborila se za bolji život
Tokom ranih tinejdžerskih godina bila je primorana da stupi u brak sa muškarcem dovoljno starim da joj bude deda. Imao je čak 60 godina. U trinaestoj godini beži iz svoje rodne zemlje u London, gde je zarađivala za život kao kućna pomoćnica i radnica u restoranu McDonalds.

Od punoletstva, sreća joj se osmehnula. U osamnaestoj godini ju je primetio britanski modni fotograf Terens Donovan (Terence Donovan), koji je pomislio da bi bila savršen model. Nedugo zatim, postala je svetski poznata manekenka. Dodeljena joj je i uloga u filmu o Džejms Bondu (James Bond) 1987. godine.

Godine 1996. generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Kofi Anan (Kofi Annan) ju je postavio na mesto ambasadora za borbu protiv genitalnog sakaćenja. Proputovala je svet šireći glas kako bi ova zastrašujuća tradicija prestala da postoji. Učestvovala je na brojnim konferencijama, upoznala mnoge značajne i uspešne ljude i zadobila njihovu podršku u borbi protiv velikog problema. Osnovala je “Varis Dirije fondaciju” (Waris Dirie Foundation), kako bi podržala kampanju protiv izopačene tradicije. Kasnije ju je preimenovala u “Desert Flower Foundation”.


Ona je dokaz da sami krojimo svoju sudbinu
Mnogi uticajni ljudi su pronalazili inspiraciju i snagu u Varis. Stekla je poštovanje državnih lidera i nadahnula je mnoge dobitnike Nobelovih nagrada i umetnike. Jedan od autora, Harper Kolins (Harper Collins), je 1997. godine napisao i objavio knjigu biografije Varis Dirije i nazvao je “Pustinjskim cvetom” (Desert Flower). Za malo vremena, knjiga je postala bestseler širom sveta, dok je u Nemačkoj tokom 120 nedelja bila prva na listi top deset najprodavanijih knjiga. Prodato je preko 11 miliona kopija knjige širom sveta.

Nakon veoma popularne knjige, producent i dobitnik Oskara, Piter Herman (Peter Hermann), odlučio se za ekranizaciju dela, u martu 2008. godine. Film je sniman u gradu Džibuti, koji je glavni grad istoimene republike u Africi, zatim u Njujorku, Berlinu i Londonu. Uloge su tumačili uglavnom glumci amateri. Varis je bila asistent producenta Šerija Hormana (Sherry Hormann) u ovom filmu, za kojeg je izdvojen budžet u iznosu od 16 miliona dolara.


Pustinjski cvet koji je dodatakao živote mnogih
Varis Dirije je uspela da pobegne iz siromašne zemlje, promenila je istoriju i bori se za ljudska prava u želji da svi budu jednaki. Nagrađena je mnogobrojnim prestižnim nagradama za svoj rad. Dobitnica je nagrade Women’s World Award od predsednika Mihaila Gorbačeva (Mikhail Gorbachev). Godine 2007. Nikolas Sarkozi (Nicolas Sarkozy) ju je počastio sa Chévalier de la Légion d’Honneur. Svetska Demografska Asocijacija ju je nominovala za prvu ženu za nagradu Prix de la Gènèration, dok ju je “Martin Buber Fondacija” nominovala za Zlatnu Medalju Martina Bubera. Dobitnica je još mnogih nagrada, kao što su Bishop Óscar Romero Award, 2005. godine od strane Katoličke crkve, Woman Of The Year Award 2000. godine od “Glamour” magazina i 2002. godine Corine Award.

“Odanost žene treba da bude zaslužena poverenjem i ljubavlju, a ne varvarskim ritualima. Došlo je vreme da ostavimo iza sebe stare patnje”, rekla je Varis u svojoj biografiji. Naše poštovanje je zaslužila požrtvovanošću i borbom, i svakako je ostavila svoj pečat u istoriji.


Doprinela je tome da svet bude lepši
Izvori fotografija: images.fashionmodeldirectory.com, desertflowerfoundation.org, photo.cefapa.com, nw-news.



Procitala sam je i bila ganuta ,i njenim zivotom i zivotima tih ljudi i zena i time sto tako malo znamo o njima.Preporucujem svima..
Nazad na vrh Ići dole
lunja-lica

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 82

Učlanjen : 28.06.2013


PočaljiNaslov: Re: Varis Dirije   Sub 6 Jul - 19:56



MAMI Dok hodimo svojim životnim putem, prkoseći olujama, uživajući u suncu, stojeći na putu brojnim uraganima, shvatam da nam opstanak zavisi samo od snage naše volje. Stoga ovu knjigu posvećujem ženi na čijim plećima stojim i čija je snaga nepokolebljiva: svojoj majci Fatumi Ahmedaden. Pružala je svojoj deci dokaze vere suočavajući se s nezamislivim nedaćama. Podjednako je odana svoj svojoj deci, a rodila je dvanaes toro (što je samo za sebe neverovatan podvig) i pri tom pokazala mudrost pred kojom bi i najblistaviji mislilac mogao da se pokloni. Njene žrtve bile su brojne, pritužbe retke. A za sve to vreme smo mi, njena deca, znali da je davala ono što je imala, ma koliko to bilo malo – bez ograničenja. Upoznala je očaj roditelja koji gubi dete više no jednom, i uprkos tome održala snagu i hrabrost nastavljajući da se bori za svoju preživelu decu. Širina njenog duha kao i vanjska i unutrašnja lepota su legendarne. Mama, volim te, poštujem i cenim i zahvaljujem svemoćnom Alahu što mi te je podario za majku. Molim se Bogu da sačuvam tvoje nasleđe podižući sina onako kako si ti neumorno podizala svoju decu. O, ti si halja koju mladi momak bira O, ti si raskošni ćilim vredan čitavog blaga Hoću li ikada naći nekog sličnog tebi – tebi, koja si mi se ukazala samo jednom? Kišobran se raspada; ti si jaka poput gvozdene alke; O ti, kao zlato Najrobija, fino iskovano, Ti si sunce što izlazi, rano sunce zore, Hoću li ikad naći nekog sličnog tebi, tebi koja si mi se ukazala samo jednom? – Somalska narodna pesma

Pustinjski cvet je istinita priča o životu Varis Dirije, i svi opisani događaji su stvarni i zasnovani na Varisinim sećanjima. Mada su i svi likovi u knjizi Pustinjski cvet stvarni, u većini slučajeva koristili smo pseudonime da bismo zaštitili njihovu privatnost.


1. bekstvo

Iz sna me je trgao neki tihi zvuk, a kad sam zatreptala, našla sam se oči u oči s lavom. Odjednom razbuđena, širom sam otvorila oči – razrogačila ih – kao da želim da njima obuhvatim čitavu zver što se našla preda mnom. Pokušala sam da ustanem, ali budući da danima nisam jela, noge su mi zaklecale i izdale me. Stropoštavši se, naslonila sam se na drvo kraj kojeg sam ležala, tražeći zaklon od sunca afričke pustinje koje u podne postaje nesnosno. Tiho sam naslonila glavu na stablo i sklopila oči, osetivši kako mi hrapava kora stabla pritiska lobanju. Lav mi je bio tako blizu da sam u vrelom vazduhu osećala njegov oštar miris. Obratila sam se Alahu: „Bože, došao mi je kraj. Molim te, uzmi me.“ Moje dugo putovanje kroz pustinju konačno se završilo. Nisam imala nikakve zaštite ni ma kakvog oružja. Niti snage da potrčim. Čak i u najboljem slučaju znala sam da se ne mogu popeti uz drvo brže od lava jer se oni, kao i sve mačke sa snažnim kandžama, izvanredno hitro penju uz stabla. Dok bih stigla do polovine – TRAS – u jednom potezu bih nestala. Bez straha, ponovo otvorih oči i rekoh lavu: „Dođi i uzmi me. Spremna sam.“


Beše to predivan mužjak zlatne grive i dugog repa, kojim je mahao tamo-amo terajući muve. Bio je mlad i zdrav, star pet ili šest godina. Znala sam da me može smožditi u trenu; on je kralj. Celog života gledala sam te kandže kako kidaju divlje zveri i zebre, stotine kilograma teže od mene. Lav, koji je zurio u mene, polako žmirnu očima boje meda. Uzvratila sam mu pogledom svojih smeđih očiju. Skrenuo je pogled. „Hajde. Uzmi me.“ Opet me je pogledao, a zatim odvratio pogled. Obliznuo se i seo. Zatim je ustao i počeo da hoda tamo-amo ispred mene, elegantno, zavodljivo. Konačno se okrenuo i otišao, bez sumnje zaključivši da na mojim kostima nema dovoljno mesa i da nisam vredna truda. Odmicao je pustinjom sve dok se boja njegovog žućkastog krzna nije stopila s peskom. Kad sam shvatila da me neće ubiti, nisam odahnula, jer se nisam ni plašila. Bila sam spremna da umrem. Ali očigledno je Bog, koji mi je oduvek bio najbolji prijatelj, imao drugačiji naum, nekakav razlog da me održi u životu. Upitah: „Šta je to? Vodi me – uputi me“, i osovih se na noge. To košmarno putovanje započelo je bekstvom od oca. U to vreme imala sam oko trinaest godina i živela sam sa porodicom, nomadskim plemenom iz somalske pustinje, kada je moj otac objavio da mi je ugovorio brak s jednim starcem. Znajući da moram brzo nešto da učinim ili će jednog dana, iznenada, muž doći da me odvede, rekla sam majci kako želim da pobegnem. Namera mi je bila da pronađem tetku, majčinu sestru koja je živela u Mogadišu, glavnom gradu Somalije. Naravno, ja nikad nisam bila u Mogadišu – niti, kad smo već kod toga, u bilo kom gradu. Niti sam ikada upoznala svoju tetku. Ali sam nekako, s dečjim optimizmom, osećala da će nekom čarolijom sve ispasti dobro. Dok su moj otac i ostali članovi porodice još spavali, majka me je probudila i rekla mi: „Sad kreni.“ Osvrtala sam se u nameri da nešto uzmem i ponesem, ali nije bilo ničega – ni boce vode, ni vrča s mlekom, ni korpe s hranom. I tako sam, bosonoga, umotana samo u maramu, potrčala u mračnu pustinjsku noć. Nisam znala u kom pravcu se nalazi Mogadiš, i zato sam samo trčala. U početku polako, jer ništa nisam videla; posrtala sam zapinjući za korenje. Konačno sam odlučila da sednem i sačekam, jer u Africi zmija ima svuda, a ja sam ih se strahovito plašila. Od svakog korena na koji bih nagazila činilo mi se da je otrovna kobra. Sedela sam i gledala kako se polako razdanjuje. Još pre no što je izašlo sunce – zum – jurnula sam poput gazele. Trčala sam, trčala i trčala satima. U podne sam zašla duboko u crveni pesak i duboko u sopstvene misli. Kuda to, do vraga, idem?, pitala sam se. Nisam čak znala ni u kom pravcu se krećem. Pejzaž se pružao do večnosti, pusti pesak s ponekom akacijom; videla sam to kilometrima unaokolo. Gladna, žedna i umorna, usporila sam i nastavila da hodam. Idući dalje, ošamućena i utučena, zapitala sam se kuda me moj novi život vodi. Šta će se sada dogoditi? Dok sam tako razmišljala, učinilo mi se da čujem glas: „V-A-R-I-S… V-A-R-I-S…“ Dozivao me je otac! Skakućući ukrug, tražila sam ga pogledom, ali nikoga nisam videla. Možda umišljam, pomislih. „V-A-R-I-S… V-A-R-I-S…“, odzvanjao je glas svuda oko mene. Ako me uhvati, sigurno će me vratiti kući i naterati da se udam za onog čoveka, a uz to će me i istući. Nije mi se pričinilo; to je bio moj otac, i sad mi se približavao. Potrčala sam koliko me noge nose. Uprkos prednosti od nekoliko časova, tata me je sustigao. Kako sam kasnije shvatila, našao me je prateći moje tragove po pesku.

 (Odlomak)
Nazad na vrh Ići dole
lunja-lica

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 82

Učlanjen : 28.06.2013


PočaljiNaslov: Re: Varis Dirije   Sub 6 Jul - 19:57

Pustinjska zora
Varis Dirije i Žana D’Em

 

Pustinjska zora je priča o povratku i svedočanstvo o nepobitnoj činjenici da nešto možete iskreno voleti, pa ipak ne voleti sve ono što ga odlikuje. Pustinjska zora je priča o povratku kući.

Afriko, prelepa si Je li ti iko rekao kako si lepa, Afriko? Tvoje bujno telo i zamamne usne ljubile su moju dušu i, Afriko, vezana sam za tebe ritmom bubnjeva moje srce pumpa krv mog života i ti moja si.     
Rašida Ismaili

1. pustinjski snovi
Došao čovek kod božjeg glasnika i pitao ga: „O božji glasniče, ko najviše zaslužuje moje prijateljstvo?“ Prorok mu odgovori: „Tvoja majka.“ A čovek upita: „A posle nje?“ Prorok odgovori: „Tvoja majka.“ Čovek ponovo upita: „A posle nje?“ Prorok odgovori: „Tvoja majka.“ Čovek opet upita: „A posle nje?“ Prorok mu reče: „A onda tvoj otac.“ Tradicionalna somalska priča o proroku Muhamedu

Đavoli su u Somaliji beli. Zovu se džini i ima ih svuda. Svuda! Uvlače se u ljude i životinje i izazivaju bolesti. Izvode svoje vragolije i izluđuju vas. Kad nešto ostavite negde i ta stvar odjednom nestane, osvrćete se i znate da ju je uzeo džin. Moja majka je vikala na njih: „Hej! Đavole! Ostavi mi stvari! To nije za tebe; gubi se odavde.“ Moja majka je znala sve o njima, i umela je da ih se otarasi. Znala je tajne bajalice i koje lišće ili kora drveta mogu da oteraju džine kada smo bolesni. Kuvala je cveće i korenje ili nam davala da ih jedemo žive i čuvala lekovito lišće i gljive u kožnoj kesi. Umela je da gata po dimu, vetru i zvezdama i znala je da pogodi pravi trenutak. Bila je ugledna, jer je bila obdarena mnogim magijskim moćima. Sećam se kako su ljudi često, dok sam bila mala, njoj donosili bolesne životinje. Rođena sam u somalskoj pustinji. Ne znam koliko je dece rodila moja majka. Mnoga od njih nisu poživela. Kao i većina Somalaca, čuvali smo kamile i koze i živeli od njihovog mleka. Po običaju, moja braća su čuvala kamile, dok su devojčice brinule o sitnijim životinjama. Moja porodica nikad nije ostajala na jednom mestu više od tri-četiri nedelje. Pošto bi životinje popasle travu, morali smo da krenemo dalje da bismo imali čime da ih hranimo. Jednoga dana, pošto sam napunila oko osam gu ili kišnih razdoblja, čuvala sam koze nedaleko od logora svoje porodice. Tog jutra sam se spustila i opet popela strmim peščanim obalama tuuga, ili suvog rečnog korita, do mesta koje sam videla prethodnog dana. Tamo je bilo sveže trave i nekoliko akacija. Krupnije koze propinjale su se na zadnje noge i vukle grane naniže da bi dohvatile lišće. U sezoni kiša oko koza u naselju nema mnogo brige, ali kada je suša, mora im se pronaći dovoljno trave i ne smeju se ispuštati iz vida ni na trenutak, jer grabljivci vrebaju iza svakog grma. Tog vrelog popodneva sedela sam u hladu pevušeći i igrajući se lutkama koje sam napravila od granja. Oduvek sam znala šta želim da postanem. Čak i kao mala, imala sam viziju. Znala sam za koga ću se udati. U igri sam imala i svoju kuću. Manji kamenčići predstavljali su moje koze, a veći kamile i stoku. Od peska sam izgradila veliku kuću. Vlažan pesak bio je najbolji jer sam od njega mogla da napravim malu kolibu sličnu našoj, ali je moja bila još bolja, jer sam mogla da je oblikujem upravo onako kako sam želela. Moja majka je podigla našu kuću i zastrla je prostirkama koje je isplela od visoke trave, da bi sve mogla brzo na natovari na naše kamile kad smo se selili. Moja kućica je bila bezbedna i ljupka, kao i njena. Imala sam muža i decu, i živeli smo daleko od moje porodice. Usred dana, činilo se da je sunčeva vrelina sve zakovala. Duž peščanog tuuga sve se dobro videlo, nadaleko u oba pravca. Uveče, vraćajući se u naš logor, videla sam opake žute oči hijena kako motre na mene i koze. Plašila sam se, jer su hijene lukave i ako niste na oprezu, mogu lako da se uvuku između vas i neke koze. Morate se pretvarati da ste jaki i neustrašivi, da ne bi naslutile da se plašite. Belka, majčina omiljena koza, digla je glavu i onjušila vazduh, te sam i ja digla pogled. Videla sam nekog čoveka kako hoda duž tuuga vodeći za sobom kamilu na upletenom konopcu. Kamile obično idu za kamilom predvodnicom koja nosi drvenu klepetušu. Zvuk klepetuše tupo odjekuje a ostale kamile je slede jedna za drugom, poput slonova koji se surlama pridržavaju jedni drugima za repove. Ova čudna kamila se nekako neobično uvrtala u stranu. Nije se opirala, ali je drhtala i pena joj je išla na usta. Povremeno bi stala i počela da se trese. Tu životinju je spopao džin; u nju se svakako uvukao đavo. Gledala sam kako čovek vodi sirotu životinju uzbrdo. Odjednom se srušila i sklupčala. On je vikao, goneći je da ustane. Počeo je da je udara prutom po stomaku, ali je kamila samo ležala, mahnito se trzajući na pesku. Pomislila sam da je sigurno hahl, ženka, i da je trudna, veom a vredna životinja. Muškarac je seo i uhvatio se za glavu. Iznenadila sam se ugledavši odraslog čoveka kako sedi u prašini. Nomadi stoje i odmaraju se sa stopalom oslonjenim na butinu i s rukama prebačenim preko štapa na ramenima, ili ponekad čuče na zemlji. Nikad ranije nisam videla da neko tako tuče kamilu. U mojoj porodici kamile su se smatrale dragocenim. Čovek koji poseduje kamile ima moć. Može da ih proda ili da za njih kupi ženu, ili bilo šta drugo što želi.
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 32

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: Varis Dirije   Pet 26 Jul - 16:36



"Želela sam da se vratim tamo gde sam rođena i da sagledam to mesto novim očima. Nisam imala pojma gde se nalazi moja porodica u Somaliji. U početku mi je to delovalo nemoguće – gotovo isto onoliko koliko je nemoguće da devojčica koja čuva kamile postane manekenka..."
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Varis Dirije   Pet 17 Apr - 12:35

“Odanost žene treba da bude zaslužena poverenjem i ljubavlju, a ne varvarskim ritualima. Došlo je vreme da ostavimo iza sebe stare patnje”, rekla je Varis u svojoj biografiji. Naše poštovanje je zaslužila požrtvovanošću i borbom, i svakako je ostavila svoj pečat u istoriji.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Varis Dirije   Čet 27 Okt - 11:50

Varis Diri, bivša manekenka i ambasador Ujedinjenih nacija, poznata po borbi protiv ženskog obrezivanja i bestseleru "Pustinjski cvet", pronađena je večeras u Briselu, samo četiri sata nakon što je policija objavila njen nestanak, navodi agencija AP. Varis Diri, bivša manekenka i ambasador Ujedinjenih nacija, poznata po borbi protiv ženskog obrezivanja i bestseleru "Pustinjski cvet", pronađena je večeras u Briselu, samo četiri sata nakon što je policija objavila njen nestanak, navodi agencija AP.

"Varis je pronađena u Briselu", rekao je portparol policije i dodao da je, nakon što je locirana, Varis bila privedena u policijsku stanicu.

On je naglasio da se ambasadorka UN-a dobro oseća, ali nije hteo da navodi ostale detalje njenog nestanka.

"Varis (43) je poslednji put viđena u sredu u Briselu. Jedan policajac ju je video kako ulazi u taksi", izjavio je ranije danas agenciji AP Volter Lutšinger, menadžer bivše manekenke.

"Veoma smo uplašeni", dodao je Lutšinger, koji već sedam godina sarađuje sa Varis.

Varis Diri je rođena u Somaliji, a trenutno živi u Beču. Svetsku slavu stekla je kao model Šanela, a pojavila se i u filmu o Džejms Bondu. Nakon što je napustila svet mode (1996), posvetila se borbi protiv ženskog obrezivanja. Njena knjiga "Pustinjski cvet" je zapravo ispovest. U njoj ona otvoreno govori o ovom fenomenu koji pogađa 120 miliona žena širom sveta, a ponajviše u Africi.

Varis je trebalo da ove nedelje u Briselu učestvuje na dve konferencije posvećene pravima žena. Na jednoj od njih bilo je najavljeno i učešće američke državne sekretarke Kondolize Rajs. Takođe, trebalo je da u petak otputuje u Holandiju gde je trebalo da primi nagradu grada Kerkrade.

Njen nestanak desio se samo nedelju dana nakon što je francuska policija saopštila da je našla telo jedne bivše manekenke, koja je takođe rođena u Africi i koja je, poput Varis, bila veoma aktivna u borbi protiv obrezivanja žena.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Varis Dirije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Varis Dirije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Varis Dirije
» Modeli - žene snova
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-