Srpski običaji i verovanja

Običaji svakidanjeg života



1. Ustajanje. - Kad hoće čovek u jutru da ustane gleda prvo da podigne glavu. Za tim gleda da stane na zemlju prvo desnom nogom, pa posle levom. Ako bi ko prvo podigao noge pa posle glavu, ili bi prvo stao levom nogom na zemlju, narod misli, da bi mu se toga dana desila kakva nesreća i svi bi mu poslovi isli natraške. Čim čovek ustane, odmah počne da se oblači. Prilikom oblačenja pazi da prvo navuče desnu nogavicu pa onda levu; ako oblači gornju haljinu, onda pazi da prvo navuče desni rukav pa levi. Pošto se obuče, počinje da se obuva. Prvo obuje desnu nogu pa levu. I prilikom izuvanja uvek pazi da prvo izuje desnu nogu pa levu, a tako isto i kad se svlači uvek gleda da prvo skine desnu nogavicu ili desni rukav. Seljak će samo onda obuti prvo levu nogu, kad pati od gorušnice, jer se veruje, da će tada gorušnica prestati.
Kad se oblačenje svrši nastaje umivanje. Prvo se operu dobro ruke, zatim se prekrsti i pomoli Bogu: "Pomozi, Bože, i današnji danče!" Zat im se tri put pljusne vodom po obrazu. Seljak se nikad više od tri put neće pljusnuti vodom po obrazu, jer se ne valja. Ko bi se pljusnuo više puta, kažu da umiva đavola. Čim ko bude gotov sa umivanjem uzima rukav od košulje ili skine šubaru sa glave pa se njome obriše. Oni što su kod stoke nose velike šubare pa se njima uvek i brišu. Ubrusom se samo briše domaćin, a ostala čeljad obično rukavom od košulje ili šubarom. Ženskinje se obično briše rukavom a muški šubarom. Posle umivanja ide svaki na svoj posao. Nikakav posao neće preduzeti ni muško ni žensko, dok se ne umije. Ko bi neumiven ma kakav posao otpočeo, toga bi ceo dan gonila rđa i učinio bi neku štetu.

2. Obroci. - Seljaci obično jedu tri put na dan. Ručaju oko osam sati izjutra, a zimi nešto malo docnije. To se zove ručak. Oko jednog sata po podne opet jedu i to zovu užina, obed, a često i veliki ručak. U veče je večera. Leti kad su duži dani, oko ikindije, opet se po malo prihvate i to se zove prihvat, ali to biva vrlo retko. Kod kuće se jede za sovrom, a u polju se umesto sovre prostre torba. Pre nego što će sesti da ručaju, operu svi ruke. Obično najmlađa snaha posipa sve redom, a gde nema snahe, to vrši koje drugo mlađe čeljade. Dok ne sedne domaćin neće niko sesti. Pre nego što će početi da jedu, svi se prekrste. Ako se za vreme ručka služi rakija ili vino, prva čaša se daje uvek domaćinu, pa tek ostalima redom po starešinstvu. Ni čašu vina ni čašu rakije neće niko popiti, dok se ne prekrsti, jer se tako valja. Svi jedu iz jednoga čanka. Vruć hlebac uvek izlome rukama, jer ne valja, da se seče nožem. Ako kome ispadne zalogaj, valja da ga digne i pojede, jer ako se to ne učini, đavo će se radovati. Ne valja ni od čega da ostane ugrizak, već se mora pojesti. Kad se meće hlebac na sovru uvek se pazi da onaj odlomljeni kraj bude okrenut ka sredini sovre a ne ka polju. Tako, se isto pazi da hlebac ne stoji prevrnut, pa makar to bilo i najmanje parče. Kad se postavlja, valja da se prvo metne na sofru hleb i so, pa tek onda kašike, viljuške i jelo.

3. Početak posla. - Nikakav rad niko neće početi dok se ne prekrsti i ne pomoli Bogu. Krsti se i moli se Bogu i onda, kad se polazi na put, kad se penje na konja ili na kola, kad se leže i kad se ustaje. Isto tako ako se izađe na njivu da se ore, pre nego to će se početi pomoli se svaki Bogu govoreći: "Pomozi mi, Bože, današnji danče i moje krsto ime (koju slavu slavi onoga svetitelja i pomene)!" Ako je na kosidbi ili na žetvi opet se svaki pre otpočetog rada pomoli Bogu i svome krsnome imenu, pa tek onda pristupa radu.

4. Odmorci. - Seljaci kad počnu da rade kakav posao ne prave tako česte odmorke. Odmaraju se malo oko ručka, a najveći odmor od jednog do dva sata, prave posle užine. Leti kad su velike vrućine, za vreme ovog odmora malo i prospavaju u hladovini, kako bi se odmorili i osvežili za dalji rad. Više do mraka ne prave nikakve odmore.

5. Spavanje. - Posle večere obično se ide na spavanje. Pre nego što će leći svaki svuče ponešto od gornjeg odela. Seljaci u ovom kraju čakšire ne svlače ni leti ni zimi, jer ne nose gaća. Kad skinu gornje haljine onda se mole Bogu. Prvo se tri put prekrste, pa se onda mole ovako: "Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi, moja slavo, Sv. Nikola (ili koju slavu slavi), sačuvaj me, Bože, od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj, Bože, zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj, Bože, zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!" Ovako se obično moli samo domaćin, a žene i deca se većinom samo tri put prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek u spavanju okreće istoku, jer se tako valja. Ruke se nikad ne drže drukčije, nego se jedna metne pod glavu a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja. Seljaci većinom spavaju na zemlji. U poslednje vreme grade drvene krevete na kojima spavaju, ali će još mnogo vremena proteći, dok svaka kuća imadne krevet. Po zemlji prostru poveću ponjavu, a po njoj poređaju u gornjem kraju sa istočne strane jastuke, koji su slamom napunjeni, i ozgo metnu guber, koji je obično od kučine izatkan. Zatim polegaju svi u jednom dugačkom redu i pokriju se pokrivačem.
Gde ima male dece tu se soba okadi tamnjanom, da se deca ne bi u snu plašila.
Često puta desi se, da u veče oko večere ili posle večere zapevaju petli. Te petle narod zove krivci. Čim zapevaju krivci, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i rekne tri put: "Vi ste krivi, mi nismo!" A najstarija žena u kući izađe u kujnu, stane udarati u verige i rekne tri put: "Na vas bolest, na nas zdravlje!" Narod veruje, kad pevaju krivci, da predskazuju bolest ili nečiju smrt.

Evo šta ne valja raditi za vreme praznika

Većina verovanja vezano je za stvari koje nikako ne smemo da uradimo ukoliko želimo da se naši planovi i želje zaista ostvare u narednoj godini.



Duga tradicija proslavljanja Nove godine dovela je do mnogih sujeverja koja i danas vladaju u našem društvu.

Većina verovanja vezano je za stvari koje nikako ne smemo da uradimo ukoliko želimo da se naši planovi i želje zaista ostvare u narednoj godini.

Jedno od važnih verovanja odnosi se na emotivne odnose sa dragim ljudima. Naime, nikako ne smete da zaboravite da čestitate bliskim osobama Novu godinu jer ćete se tako udaljiti od njih u narednoj godini.

Finansijska sigurnost jedna je od stvari kojima teži svako od nas, pa postoji čvrsto verovanje da 31. decembra ni 1. januara ne treba pozajmljivati novac jer takvo započinjanje godine predskazuje novih dvanaest meseci materijalnih problema.

– Ne iznosite ništa iz kuće 1. januara!“ – ovo verovanje važi za apsolutno sve, veruje se da na ovaj dan ne biste smeli čak ni đubre da iznesete iz kuće. Međutim, ma koliko rigidno zvučalo, ovo pravilo je fleksibilno i drugačije je u svim delovima Srbije. Neki ljudi smatraju da je u redu da se iznose stvari 1. januara, ako se prethodno nešto unese u kuću.

Ima i onih koji pak, smatraju da nije dobro čak ni istresati tepihe tog dana.

Uz seksistički prizvuk, jedno od starih verovanja kaže da prva osoba koja prelazi kućni prag nakon ponoći ne bi trebalo da bude žena jer se nekada smatralo da žene donose nesreću. Takođe, nekada se smatralo da prva osoba koja ulazi u kuću ne treba da bude neko ko ima plavu ili crvenu kosu.

Naravno, ovo ne znači da treba da izbacite plavokosog ili riđeg rođaka, dobru prijateljicu ili partnera koji vam dođu na žurku nakon ponoći.

Među veoma lošim znacima smatra se da na prvi dan nove godine nikako ne treba jesti piletinu ili ćuretinu. Razlog tome je što su se ptice nekada smatrale „prljavim“. Obzirom na to, veruje se da „prljavštine“ koju tako unesete u kuću nikako nećete moći da se otarasite cele godine.

Iako vlada verovanje da treba uraditi po neku sitnicu u vezi sa poslom, treba biti umeren. Sujeverje kaže da nije dobro preterano raditi 1. januara. Veliko angažovanje, posebno započinjanje nove aktivnosti na ovaj dan znači da ona neće biti prosperitetna, već naprotiv – biće osuđena na neuspeh.

U našem društvu vlada verovanje da na neki crkveni praznik nikada ne treba da se bavite kućnim poslovima. Isto verovanje važi i za Novu Godinu, a ljudi veruju da na ovaj dan čak ne treba prati sudove.

Kada se slavi u Srbiji merak je da se nešto razbije. Međutim, ovo nije pravilo u novogodišnjoj noći jer se smatra da je bilo šta što se razbije ili slomi veoma loš znak. Stoga, budite oprezni.

Potrudite se da budete dobrog raspoloženja, jer postoji verovanje da će vas one emocije koje budete imali 1. januara, pratiti tokom cele godine.

Stari Srbi su verovali da čak i vetar može da bude dobar nagoveštaj kakva će predstojeća godina biti. Pa tako, ukoliko vetra uopšte nema ili vetar duva sa juga – to znači da će naredna godina biti dobra i puna izobilja.

S druge strane, ukoliko vetar duva sa istoka, godina će doneti nestašice i nevolje.

telegraf

PO BAKINOM RECEPTU: Ako ovo uradite za Novu godinu, saznaćete ko će vam biti muž


Svaka devojka u nekom trenutku poželi da zna ko će biti njen budući muž, a postoji recept starih baka koji navodno to može i da vam otkrije


Prema priči naših starih, ima načina kako da izvedete ono čemu stremite, čak i u novogodišnjoj noći.

Sve što treba da uradite jeste da se pridržavate onoga što je zapisano u “starim knjigama” ili se pak prenosilo s kolena na koleno. Izgleda lako, zar ne?

Dakle, na vama je da verujete ili ne verujete, baš kao i to da li ćete isprobati ono što je nama otkrila 78-godišnja baka Mileva iz Mirijeva, poznata po nesebičnom deljenju saveta čitavom komšiluku.

"Mnoge sam ja priče slušala od svoje majke i njenih sestara. Ima, međutim, jedna koju sam malo docnije otkrila kad sam već bila davno sa svojim čovekom, s kojim sam evo petu deceniju, a koja se uvek pokazala nepogrešivom", objašnjava ova vedra bakica koja je na razgovor pristala tek nakon ubeđivanja svojih unuka.


"Isprobala je i moja ćerka i njene drugarice… Ne biste verovali koliko je samo mojih komšinica uradilo isto. Ostalo je samo još da nateram ove dve unučice da i one isprobaju. A stvar je veoma prosta. Ispod jastuka 31. decembra treba staviti četiri karte s likovima kraljeva. Kad ustanete ujutru odmah treba da izvučete jednu kartu i ona će vam otkriti ko će vam biti, ono što mi stari volimo da kažemo - suđenik".

Napravivši malu dramsku pauzu, baka je ubrzo otkrila i na koji način znatiželjne udavače mogu razotkriti svoju dilemu.

"Ako si, na primer, izvukla “kralja pika”, suđenik će ti biti stariji. Ako izvučeš “kralja trefa”, suđenik je neko ko ima brak iza sebe. Ako je izvučena karta “kralj herc” muž će ti biti mlad, a ako je “kralj karo” suđenik će biti neko iz kruga prijatelja ili poznanika", objašnjava Mileva preporučujući svim devojkama da na ovo verovanje gledaju pre svega kao na zabavu ne opterećujući se time s kim će naposletku završiti u braku.



Baka Milevom otkrila je još neka verovanje starih vezano za magičnu novogodišnju noć.

"Možete 31. decembra da stavite ispod jastuka 12 listića papira s 12 ispisanih želja. Narednog jutra izvadite tri papirića sa željama… E, te će vam se ostvariti. Ili ono verovanje sa svećama", rekla je baka i otkrila još nešto.

"Ono sa sedam sveća različitih boja… Svaku namenite za poneku želju, tipa – ljubav, posao, zdravlje i onda ih zapalite sedam minuta pre ponoći. Dok gore naglas treba da izgovorite: “Ovaj plamen sveće svetli za moju ljubav (zdravlje, posao)” i za mesec dana videćete šta će da se dogodi.



kurir

10 SUJEVERJA KOJA PRATE NOVU GODINU

Postoje raznorazna sujeverja koja se provlače kroz narod, ali ona novogodišnja su nešto u šta veliki broj ljudi veruje. Pogledajte 10 najzanimljivijih, pa ko zna, možda vam pomognu



Novu godinu prati svođenje računa, planovi za narednu godinu i razna sujevrja. Da bi sreća bila blizu, a ružne stvari daleko od nas, mnogi ljudi posežu za "malim ritualima" .

PAZITE KOG LJUBITE ZA NOVU GODINU

Dočekajte ponoć uz drage ljude, i neka prvi poljupci u 2015. budu sa njima.To je znak da će dobri odnosi trajati i u narednoj godini. Ukoliko ovo ne uraditi, narušićete značajne veze u vašem životu. Najbolje je da vam Novu godinu čestita osoba suprotnog pola, jer time prizivate sreću u ljubavi.

VRATITE DUGOVE I PLATITE RAČUNE

Dočekajti prvi januar "čisti", bez ikakavih dugovanja, verovanje je da će plaćanje svih dugova i narednu godinu učiniti finansijski uspešnom.


OTVORITE PROZORE

Neka stara godina lakše ode, a nova sa lepim promenama dođe u vaš dom.

DOČEKAJTE NOVU GODINU U NOVOJ ODEĆI I CRVENOM VEŠU

Crveno i novo donose sreću, pa je prizovite njima u novogodišnjoj noći.

PRVOG DANA NOVE GODINE URADITE "NEŠTO MALO"

Veruje se da ovim prizivate dosta posla u novog godini. Postoji i sujeverje koje kaže da ne radite mnogo jer mnogo posla prvog dana nove godine donosi neuspeh.

NE IZNOSITE NIŠTA IZ KUĆE

Ne bacajte ništa iz kuće, jer biste time prizvali odliv novca iz vašeg doma, a to svakako ne želite.


PRVA OSOBA U NOVOJ GODINI NEKA BUDE MUŠKARAC

Posle ponoći, ako vam neko ulazi u dom, neka to bude osoba muškog pola. Muškarac u ovoj priči donosi dosta sreće.

PAZITE DA NEŠTO NE POLOMITE

Slomljena čaša ili tanjir mogu da prizovu nesreću, zbog toga budite oprezni.

NE PERITE SUDOVE NI VEŠ PRVOG JANUARA

Verovanje kaže da kršenje ovog prvaila može da dovede do toga da neko iz kuće „nestane“ u sledećoj godini.

PRVOG JANUARA RAĐAJU SE SREĆNA DECA

Bebe koje se rode prvog dana nove godine u životu prati velika sreća.


(Žena)

NARODNA VEROVANJA ZA BADNJI DAN I BOŽIĆ

Na jugu Srbije postojalo je verovanje da će devojke i momci koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče usniti budućeg supružnika



BEOGRAD - Ako ste se sa nekim posvađali, danas je pravo vreme da uzmete slušalicu u ruke, pozovete ga i pomirite se.

Ako nekome dugujete nešto, danas bi trebalo dug da vratite kako ne biste dugovali cele godine. Ovo su samo neki od starih običaja i verovanja u vezi sa Božićem, najradosnijim hrišćanskim praznikom.

U okolini Niša običaj je da se pre jela svi ukućani istovremeno izuju jer se veruje da će se zbog toga žene brzo porađati.

To je praznik cele porodice, pa bi svi trebalo da budu na okupu, a posećuje se samo najbliža rodbina ili prijatelji. Sam Božić slavi se tri dana, a praznovanje počinje na Badnji dan, kada se seče Badnjak i unosi u kuću.

Badnji dan

Već u ranu zoru, pre izlaska sunca na Badnji dan domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče Badnjak. Obično se bira mlado, pravo hrastovo ili cerovo drvo, seče se i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, Badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Kad se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata i tu stoji do večeri. U dom se unosi kad padne mrak, zajedno sa slamom i pečenicom. Domaćica u slamu pod sto stavlja orahe i razne slatkiše, koje deca traže pijučući kao pilići. Slama se iz kuće iznosi u ranu zoru trećeg dana Božića. Večera na Badnji dan je uvek posna, ali bogata, da bi i nova godina bila rodna.



Božić

Prvi dan Božića je dan radosti, rađanja, obnavljanja života. Ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima. Tog dana svi ukućani oblače najsvečanije odelo. Rano ujutru, u kuću dolazi položajnik, polaženik, polaznik ili radovan, a uobičajeno je da to bude muško, zdravo, kršteno dete.Česnica je nezaobilazni deo ručka u našoj tradiciji i ima ulogu slavskog kolača. Mesi se rano ujutru od pšeničnog brašna i masti, bez kvasca. U nju se stavlja novčić, negde i parče Badnjaka radi zdravlja, zrno kukuruza ili pasulja, pšenice... Pre ručka, česnica se okrene sleva nadesno i lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, ko dobije novčić biće zdrav i srećan cele godine. Prase ili jagnje za pečenicu najčešće se kolje na Tucindan, dva dana pred Božić.



Stari običaji i verovanja za Božić i Badnji dan:

- Na Božić se sve započinje, ne treba biti praznih džepova i valja se i ponoviti.

- Ako na Božić padne kiša, veruje se da će roditi sve što se okopa motikom.

- U okolini Niša običaj je da se pre jela svi ukućani istovremeno izuju jer se veruje da će se zbog toga pilići istovremeno izvoditi, žene brzo porađati, krave teliti, a ovce jagnjiti.

- U nekim krajevima se veruje da ne valja božićnu sveću gasiti duvanjem, već je treba „umiriti“ hlebom natopljenim vinom.

- Na jugu Srbije postojalo je verovanje da će devojke i momci koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče usniti budućeg supružnika.

- Valja posaditi neku biljku jer se veruje da će se sigurno primiti.

- Na Božić bi trebalo raditi stvari koje su nam tokom godine zadavale probleme, da bismo ih u narednoj godini lakše savladavali.

- Valja da se položajnik ogrne guberom da bi bio deblji skorup na kajmaku, a u nekim krajevima veruje se da je dobro izmaći mu stolicu kako bi se sreća zakovala za kuću.

- Od Božića do Svetog Stefana ne valja ni da se kuća čisti, a u Vojvodini veruju da za vreme božićnih praznika ne valja lupati na vrata da kokoške ne bi lupale jaja.

- Na Božić ne valja pozajmljivati nikom ništa da se ne bi cele godine razvlačile stvari iz kuće.

Pravila za Badnjak:
- Grehota je da se Badnjak preskače ili gazi, a njegova vatra se ne sme raspirivati duvanjem.

- Nije dobro dirati ga kad je blizu da pregori, da se ne bi slomio na mestu gde je najviše istanjen vatrom.

- Ne valja zaspati dok Badnjak ne pregori.

- Deo pepela čuva se da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.

(Alo.rs)

Najbizarnija verovanja u Srba: Zašto nam rastu bradavice po telu i zašto ne treba okretati hleb naopako?

Naša kultura obiluje različitim verovanjima i običajima, koja su najčešće jedino i samo praznoverje. U većini slučajeva se radi o postupcima koji se izvršavaju protiv uroka, radi sreće i zaštite od zlih vila i nesreće


Verovatno ste se hiljadu puta našli u situaciji da vam neko kaže da ne radite razne stvari “jer se ne valja”. Objašnjenje za to zašto nešto ne smete da radite retko kad ste dobili.

Naša kultura obiluje različitim verovanjima i običajima, koja su najčešće praznoverje. U većini slučajeva se radi o postupcima koji se izvršavaju protiv uroka, radi sreće i zaštite od zlih vila i nesreće.

Donosimo vam pet najbizarnijih narodnih verovanja među Srbima:

1. Tek rođenoj bebi se novac stavlja pored glave kako bi kupila sebi brata ili sestru, odnosno u nekim krajevima Srbije devojku ili momka. Postoji i verovanje da, ukoliko se bebi pod jastuk stavi novac u kovanicama, biće jaka kao gvožđe.

Takođe, vezuje joj se i crveni konac oko ruke da je štiti od uroka. Kad se beba nosi napolje, treba joj sve obući naopačke kako je ne bi odnele vile.


Zvezde ne valja brojati jer postoji baš velika šansa da ti izađu bradavice svuda po telu. Te iste bradavice se ne mogu medicinskim putem ukloniti već se treba obratiti čoveku koji se obično nalazi u susednom selu. Ovaj zanat se u njegovoj porodici prenosi s kolena na koleno. Takođe, postoji priča da će onaj ko se zabroji imati košmare sledećih 7 dana.

Na crveno slovo u crkvenom kalendaru se ne radi. Oni koji vam ovo poručuju, najčešće imaju i neku zastrašujuću priču o tome šta je zadesilo onog ko je ovo prekršio. U selima uzdržavanje od rada na praznik uvek ima i potencijalnu kaznu: tako, ukoliko se, na primer, radi na Svetog Iliju, udariće vas grom, a ukoliko se neko “ogreši” na praznik posvećen zmijama i radi, posebno u polju, uješće ga zmija.


Isečene nokte ne treba ostavljati na istom mestu, već se moraju baciti u smeće. Ako se nekim slučajem nokti ostave na mestu na kom su odsečeni, ljudi koji pređu preko njih 100 ili vise puta mogu naglo da obole ili da izdahnu. Ne treba nikad prema verovanju, sastavljati isečene nokte ruku o nogu. Ako se to uradi zajedno, doživeće se neka nezgoda ili žalost u kući.

Verovanje da ne treba okretati hleb naopako. Ovo sujeverje se može povezati s religijom jer je hleb zapravo telo Hristovo. Takođe, postoji verovanje da ako jedete mrvice hleba sa stola, imaćete mnogo novca, kao i to da okrajak hleba treba da jede devojka kako bi je volela svekrva.

Psiholozi smatraju da je nivo praznoverja u koje su ljudi spremni da poveruju uslovljen nivoom njihovog obrazovanja, a vi prosudite sami da li ćete i u šta da verujete.

(Telegraf.rs)

Zaboravljeni običaji: Kad se bije muž

U narodu se dugo verovalo da svaki dan u sedmici nosi sreću ili nesreću. Govorilo se: "doći će njemu crni petak", ili "luda sreda, čestita nedelja".

Prema narodnom verovanju, Bog je dozvolio ženi da baš subotom može da bije muža
 
Tako je prvi dan u nedelji ponedeljak i najsrećniji i zato se za dete koje se tada rodi kaže da će imati mnogo uspeha u životu. Ponedeljkom, međutim, ne valja uzimati i davati pozajmicu, jer se veruje da dug neće biti vraćen i da će pare propasti.

Utorak nije dobar i ne savetuje se da se ovog dana otpočinje bilo kakav posao. Nije preporučljivo ugovarati ženidbu ili udadbu. Tog dana se i vukovi više čuvaju nesreće nego ostalih dana. U narodu se kaže: "Od svega me sačuvala majka, sem od žice devetog utorka."

U dobre dane ubraja se sreda, kada se može otpočinjati posao, kretati na put, a deca rođena tog dana biće napredna i zdrava. U nekim krajevima sredu zamišljaju kao sveticu, pa se može čuti i izraz sveta sreda, kojoj se obično zavetuju bolesnici verujući da će ih izlečiti.

Za četvrtak se obično u narodu kaže: "Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji." Tim danom se obavljaju pripreme za svadbu, izlazi se u njivu na oranje. Prema narodnom verovanju petak je jedan od nesrećnih dana. Tada se na trpezu ne iznosi bilo šta od mleka, da vuci ne bi klali stoku i napadali čobane. Kosa od češljanja petkom brzo osedi.

Subota se najčešće posvećuje mrtvima kada se obilaze i uređuju grobovi i pale sveće. U istočnoj Srbiji se veruje da tog dana, u ponoć, svi mrtvi izlaze iz grobova i lelujajući u vazduhu izgovaraju svoje grehe. U ostalim krajevima se misli da tada svi demoni spavaju, odnosno miruju. Prema narodnom verovanju, Bog je dozvolio ženi da baš subotom može da bije muža.

U narodu se nedelja zamišlja kao duševna ili blaga svetica koju treba svetkovati tako što se oblači svečano odelo i odlazi u crkvu. U nekim krajevima se misli da je nedelja kći Svete Petke. Tada se ne radi ništa i odstupanje od toga strogo se kažnjava. Tako u narodnoj pesmi Kraljević Marko u svetu nedelju kreće u lov, a zmija ga zaskoči i krene da davi zato što skrnavi sveti dan.

Običaji u užičkom kraju


Uz zvuk klepala i služenje Carskih časova, u miru i tišini, u svim pravoslavnim hramovima, počelo je obeležavanje Velikog petka. Pored bogosluženja i iznošenja plaštanice tokom popodnevne službe, ovaj dan prate i mnogi običaji.

Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan hrišćanstva, jer je tog dana Hristos osuđen i raspet na krstu. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne zvone crkvena zvona nego se vreme bogosluženja najavljuje drvenim klepalom.

Pored bogosluženja i iznošenja plaštanice tokom popodnevne službe, ovaj dan prate mnogi običaji. U užičkom kraju, veruje se da, zbog žalosti za Isusom Hristom, uoči Velikog petka, u gluvo doba noći, na trenutak sve utihne i stane.


"Na Veliki petak ništa se nije radilo. Nisu su se ispoljavali nikakvi znaci radosti, ni pesma ni igra. Žene se čak nisu ni češljale", objašnjava Svetlana Ćaldović, viši kustos Muzeja na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu.

"Jedino što je bilo dozvoljeno, bila je priprema za veliki praznik, pre svega farbanje vaskršnjih jaja."

Mnoga verovanja i običaji vremenom su nestali, ali farbanje jaja koje se u Srbiji prvi put pominje u 16. veku, opstalo je do danas.


rts

Običaji na Veliki petak


Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.

Na Veliki petak se farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

U srpskim pravoslavnim crkvama danas će na Veliki petak biti služeni Carski časi, sa čitanjem dijelova jevanđelja o događajima u danima velikog Hristovog stradanja.

Kako je Veliki petak najtužniji dan u godini, na taj dan zvona ne zvone, već se služba označava klepetalima, udarcima drvenim batovima u drvenu ploču.

Tog dana se služi služba - koja se zove Carski časi, a uveče se čita statija sa iznošenjem, ophodom oko hrama i polaganjem plaštanice - platna koje simbolizuje stradalog Hrista.

SRPSKO NARODNO VEROVANJE O BILJKAMA: Tuja se sadi daleko od kuće jer je otrovna
Žena 
Autor: EPK



Danas, i u danima koji dolaze, podsećamo se na verovanje (predanja) naših predaka o biljkama, da bismo sačuvali biljni svet, a i sami sebe, kada su sa svih strana ugroženi izvori života i lepota ovog sveta

Religija drveća i biljaka kod starih Srba bila je veoma razvijena. Srbi nisu bili izuzetak u odnosu na druge narode, ali je od značaja to da se mnogo toga sačuvalo do današnjih dana kroz pravoslavno hrišćanstvo, pre svega Badnjak i Zapis.
Ovaj tekst je deo priče o narodnom verovanju i praksi kroz vekove.




Bagrem

Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće.Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda).Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.

Beli luk

U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk između ostalih biljaka ima počasno mesto.Na beli luk ne sme nikakva nečista sila, pa je korišćen u ishrani i nošen kao amajlija. Jedini uslov za beli luk je da se ne ljušti noktima.Od mirisa belog luka beže zmije.





Božikovina

Božikovina je zimzeleni lišćar i može se ponegde naći u bukovim šumama.Zbog dekorativnog izgleda se koristi po gradovima, ali je Srbi nisu sadili na okućnicama jer je otrovna biljka, a pogotovu plodovi – crvene bobice, koji mogu u proleće da prevare decu.Ovo drvo je u narodu poznato pod imenom „zelenika” i veoma je dugovečno.U Srbiji je najpoznatija zelenika na istočnom ulazu u manastir Studenicu.

Bor

Bor je izrazito senovito drvo ako je sam iznikao na grobu ili u blizini.Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod.


foto: Wikipedia


Božur

Po jednoj srpskoj priči, božur je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i raširio se po Srbiji.


foto: Shutterstock

Bosiljak

Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu od rođenja do smrti. Bosiljak je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće. Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukućani zapoje. Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoć bosioka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.O Božiću se izvor sa kojeg se pije voda kiti bosiljkom.Stari Srbi i Srpkinje kad idu u crkvu nose struk bosiljka i stavljaju ga pored ikone.Dva dana u godini su posvećeni bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan. Tada se bosiljak osvećuje u crkvi i čuva za religijske potrebe i za lek.„Duša mu na bosiljak miriše” kaže se za dobrog i verujućeg čoveka.

Breza

Srbi su od grana breze pravili metle.Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama.Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan.Iz debljeg drveta breze se u rano proleće toči sok koji se pije umesto vode.


foto: Wikipedia

Brekinja

Srbi veruju da je Isus Hrist razapet na krstu od brekinjinog drveta. Brekinjino drvo se smatra prokletim pa se plodovi ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti na vatru stavlja. Ko bi odsekao brekinju razboleo bi se, ili ukočio, ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili čunovi za razboj.


foto: Wikipedia

Bršljan

Bršljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osuši. Grančice bršljena se stavljaju u venčiće koje prave devojke.Na Božić se bršljanom kiti kuća, jer tada ima plodove i lišće.Bršljan se koristi u narodnoj medicini.

Vinova loza

Samonikla vinova loza je senovito drvo i može nići iz groba. Poznata je loza svetog Simeona na Hilandaru.Kalemljena vinova loza je sveto drvo i od plodova (grožđa) se dobija vino koje je lek i hrana. Osvećenjem, vino je krv Hristova kojom se pričešćuje narod.Zaštitnik vinove loze i vinogradara je sveti Trifun.Na lozi se spaljuju sveci.Kad su spaljivane mošti svetog Save na beogradskom Vračaru, nijedna vatra nije bila dovoljna da se spale mošti Svetitelja, dok nisu donete gidže i čokoti iz vinograda.



Vrba


Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto.Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba”.Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi.Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.Vrba iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća.Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.


foto: Wikipedia


Glog

Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona.Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lečenje srca.GrabOlistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije o Đurđevdanu da bi lakše našli bračnog druga.

Detelina

Srbi, a i još neki narodi, verovali su da detelina sa četiri lista donosi sreću onome ko je nađe.Detelina sa dva lista takođe ima magičnu moć i pomaže da se nađe zakopano blago.Srbi su smatrali da je detelina jedina biljka koja nije lek ni od čega.Detelinu ne treba sejati, ni kositi, o mladom mesecu.


foto: Wikipedia



Dren

Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje daje zrele plodove u jesen.Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Đurđevdanu.O Bogojavljenju se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.
 


Dud

Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti.


foto: Wikipedia



Ivanjsko cveće

Vrlo omiljeno livadsko cveće u srpskom narodu. Prema hrišćanskoj mitologiji ono je posvećeno svetom Jovanu letnjem i Bogorodici. Od ivanjskog cveća i drugog livadskog cveća se na Ivanjdan (7. jul) pletu venčići i stavljaju na ulazna vrata od kuće ili pod jastuk za miran san.


foto: Profimedia


Jabuka

„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje”.Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.Jabučicu u grlu imaju muškarci, a žene nemaju.Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče.Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.

Javor i klen

Šumski javor je drvo lepo za drvodeljstvo i od njega su se pravile gusle koje su kao zvučni instrument bile sastavni deo života i tradicije kod Srba.Livadski javor ili klen je zaštitno drvo za okućnicu. Ako iznikne na međi, udutu, to je dobar znak za domaćina da će domaćinstvo napredovati.Iz debljeg drveta javora i klena narod je u proleće točio sok – buzu.


foto: Wikipedia

Zova

Kod Srba, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo.Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini.Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.Tamo gde u nekom redu niče zovino drvo, nalazi se plitak podzemni vodeni tok.


foto: Wikipedia

Jasen

Srbi su imali veliko poštovanje prema ovom drvetu zbog velike sopstvene snage. Od jasenovog drveta su pravljeni razni upotrebni predmeti, a u staro vreme lukovi.Kad pod jasenom voda izvire, to je sreća za taj kraj.


foto: Wikipedia

Karanfil

Karanfil je cvet ljubavi.Na Božić se ujutru karanfilom okiti izvor ili bunar sa kojeg se pije voda.


foto: Shutterstock

Kopriva

Srbi se o Đurđevdanu žare koprivom radi zdravlja, a deca se peckaju koprivom uz smeh i sa nadom da se neće razboljevati.Kopriva je samonikla biljka i korisna je kako za ljude, tako i za stoku.Kopriva se u jelu okusi prvo na Čisti ponedeljak ili Mladence (22. mart) i koristi u ishrani na razne načine sve do svetih Konstantina i Jelene (3. jun).Da bi kopriva nikla i dogodine na nekom mestu, pri košenju se ostavlja neki struk da sazri i pusti seme.Kopriva može da zameni konoplju u izradi tekstilnih vlakana.

Skoro za svaki praznik u Srbiji vezano je neko narodno verovanje. Čak i kad nije, praznik, za skoro svaki postupak postoji neko verovanje ili ono staro, dobro - "valja se"Duboko ukorenjeni u tradiciju našeg naroda, verovanja i običaji predstavljaju bitan faktor u svakodnevnom životu prosečnog Srbina.

Ovo su neka od najčešćih verovanja i običaja:

VEROVANJA!

Ako pred kućom čuješ svraku – dobićeš goste.

Ako u ponedeljak zajmiš pare – zajmićeš ih cele nedelje.

Ako u ponedeljak daješ robu na veresiju – davaćeš je tako cele nedelje.
Ako ujutru ustaneš na levu nogu – ništa ti ceo dan neće poći za rukom.

Ako te svrbi levi dlan – dobićeš novac; ako te svrbi desni dlan – davaćeš novac.

Ako se mačka „umiva” na pragu – u kuću će doći gosti.

Ako ti ispadne parče hleba – neko ti je gladan.

Ako ti mačka pređe put – pratiće te nesreća.

Ako ti neko u kući priča o nesreći, za njim treba izbaciti žišku i reći: Od naše kuće do nesreće kao od zemlje do neba.

Ako februar ojuži – onda mart zamrazi.

NE VALJA SE!

Ne valja se po kući zviždati – skupljaju se miševi.

Ne valja se metlom tući decu – neće da rastu.

Ne valja se davati vatru s ognjišta, posle zalaska sunca – ugasiće se.

Ne valja se gaće stavljati pod jastuk – mnogo se sanja.

Ne valja se zmiji pominjati ime – doći će ti pred kuću.

Ne valja se žensko dete tući varjačom – teško će se udati.

Ne valja se raditi nikakav posao pre umivanja – neće biti uspešan.

Ne valja se jesti pod kapom – jer će sva hrana otići đavolu.

Ne valja se klatiti na stolici – hramaće stoka.

Ne valja se na Tucindan tući ili biti decu – patiće od čireva.

Ne valja se u toku slave gasiti slavska sveća – umreće domaćin.
VALJA SE!

Ako se neko prepadne – valja ga povući za uvo da strah nestane.

Kad se pomenu nečija lepota ili zdravlje – valja se tri puta kucnuti u drvo “radi uroka”.

Kad se u proleće prvi put čuje kukavica – valja se po travi valjati da ne bole leđa.

Valja se na Đurđevdan na reci okupati – biće se zdravo cele godine.

Valja se valjati kad u proleće prvi put čuješ grmljavinu – neće te leđa boleti.

Valja se na Vidovdan izneti stvari na sunčanje – neće biti moljaca.

Valja se, kad se u proleće čuje kukavica, reći: Čujem te, ne vidim te; ne videla ni tvoju seju (zmiju) za godinu dana.

(Telegraf.rs)

Složit ćete se da su vremena takva da vam ne treba dodatna doza nesreće u životu. Prema nekim verovanjima – na sebe i porodicu možete navući nesreću sasvim nesvesno – ako radite neke stvari na određen način.


U nekim slučajevima od zlih duhova ćete se zaštititi ako prstima napravite oblik krsta. Ovde je popis nekih stvari koje biste trebali da izbegavate ako ne želite da vas nesreća dohvati: Ne otvarajte kišobran u zatvorenom prostoru, kod kuće ili na poslu – ako ne želite da vam sve nesreće ovog sveta padnu na glavu.
Postoji teorija kako nije opasno u prostoriji otvoriti mokar kišobran i sušiti ga, jer je pre otvaranja bio napolju. Nesreću donosi samo otvaranje suvog kišobrana koji pre toga nije bio izvan kuće. Ne podižite kišobran s poda ako vam padne jer je to prizivanje nesreće – neka vam ga podigne netko drugi.
Ne hodajte ispod merdevina – položaj lestvi stvara trokut, a ako prolazite kroz njega – izazivate sudbinu i zle duhove. Ako baš morate proći, zaštitićete se od zlih duhova tako da prstima ili rukama napravite krst dok prolazite. Ne rasipajte so, ali ako vam se to dogodi – uzmite prstohvat soli i bacite je preko levog ramena.


Tako ćete umiriti zle duhove i oterati ih od sebe. Izbegavajte crnu mačku, odnosno pazite da vam ne preseče put kojim prolazite. To bi moglo navući zlu kob na vas jer se to smatra znakom da vas promatra sam vrag i želi da vam naudi. Navodno je dobro napraviti tri koraka unazad ili tri puta pljunuti, i tek tad krenuti dalje.

-Ne dišite kraj groblja jer je to veliki rizik za sreću. Naime, dah bi trebalo zadržati dok se prolazi kraj groblja kako ne bi udahnuli nečiju dušu.
-Ne stavljajte kapu na krevet – na kosi se mogu naći zli duhovi koje će s nje preći na kapu, a preko kape u porodični dom – a to donosi nesreću.


-Ne skidajte venčani prsten s prsta – jednom kad se stavi na prst, tamo mora i ostati.
-Ne palite cigaretu na sveći – to je prizivanje smrti, a veruje se kako će stradati neki mornar.
-Ne palite tri cigarete jednom šibicom.
-Ne stavljajte cipele na sto – to se radi kad neko umre.
-Ne ubijajte pčelu u kući jer će vam neko neprijatan doći u posetu.
-Ne stojite u sredini tokom fotografisanja – ako se troje ljudi fotografiše – onaj ko stoji u sredini umreće prvi.
-Ne stavljate bebu pred ogledalo – nesreća je ako se vidi, a mlađa je od šest meseci.
-Ne koristite crnu putnu torbu – to donosi nesreću.
-Ne ukrštajte pribor za jelo na stolu, odnosno pazite da njime ne napravite oblik krsta – to će prizvati nesreću u kuću.
-Ne nosite staru metlu kad se selite – kupite novu.

Stil