Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Mihajlo Pupin

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Mihajlo Pupin   Pon 26 Nov - 1:13

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine u Idvoru, tada u Austrougarskoj. Otac Konstantin i majka Olimpijada, oboje zemljoradnici, imali su desetoro dece, pet sinova i pet kćeri. Majka je imala veliki uticaj na Pupina. Iako je bila nepismena, prepoznala je značaj obrazovanja i usmeravala svog sina ka nauci. Njene reči koje su ga celog života podsticale u napretku i nauci navodi u autobiografskom delu:

“Dete moje, ako želiš da pođeš u svet o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.”

Školovanje je započeo u rodnom mestu da bi srednju školu upisao u Pančevu. Već tada se zainteresovao za prirodne nauke i istakao kao odličan učenik. Zbog aktivnosti u pokretu “Omladine srpske”, koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom, morao je da napusti Pančevo. Crkvena opština je odlučila da mu pomogne i finansira nastavak školovanja u Pragu. Tamo je završio šesti razred i prvi semestar sedmog. Posle očeve smrti odlučio je da zbog teške materijalne situacije ode u Ameriku. Stoga je 12. marta 1874. godine parobrodom “Vestfalija” (Westfalen) krenuo za američkim snom.

U Njujork je stigao sa svega pet centi u džepu koje je odmah potrošio na pitu od šljiva. O dolasku zapisao je sledeće:

“Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novca ako se odlučio da sam sebi krči put ka samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.”



Promenio je svet pomerajući lične granice i granice nauke

Pupin je svakako imao snage jer ga je, pre nego što je otpočeo uspešnu naučnu karijeru, čekao mukotrpan rad. Obavljao je teške fizičke poslove i na taj način obezbeđivao pare za život. Uporedo je učio engleski i pohađao večernju školu, a kada se zainteresovao za univerzitet “Kolumbija” morao je da savlada i latinski i grčki kako bi položio prijemni. Na ovaj prestižni univerzitet upisao se 1879. godine i bio je oslobođen plaćanja školarine. Na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade zbog izuzetnog uspeha iz matematike i grčkog jezika. Za vreme školovanja izdržavao se radeći teške fizičke poslove i držeći časove svojim kolegama. Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike. Zajedno sa diplomom dobio je i američko državljanstvo. Profesorski savet mu je odobrio stipendiju za dalje studije na evropskim univerzitetima uz obavezu da se, po završetku, vrati na Kolumbiju.

Posle devet godina Pupin je prvi put posetio rodni Idvor. Majka ga je ponovo podstakla da nastavi ka svom cilju i da ga velike stvari tek čekaju na Kembridžu gde se uputio na nastavak studija.

Na Kembridžu je počeo da izučava eksperimentalnu fiziku. Proučavanje ove oblasti 1885. godine nastavio je na Univerzitetu u Berlinu kod profesora Hermana fon Helmholca (Hermann von Helmholtz). Takođe je posećivao i predavanja čuvenog profesora Kirhofa (Gustav Kirchhoff) i počeo izradu svoje doktorske disertacije na temu “Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji”.

U Londonu se venčao sa sestrom druga sa Kolumbije, Sarom Katarinom Džekson (Sarah Catharine Jackson), i sledeće četiri decenije je proveo u Americi kao profesor teorijske i eksperimentalne fizike, elektrotehnike, fizičke hemije i telekomunikacija. Položaj profesora elektrotehnike usmerio ga je ka proučavanju elektromagnetskih fenomena. Oscilacije, pojava rezonancije i talasi, kao proces prenošenja oscilacija, opčinjavali su ga od detinjstva. Zbog toga je veliki broj njegovih radova posvećen upravo proučavanju električne rezonancije.

Rendgen (Wilhelm Röntgen) je 1895, godine objavio otkriće iks-zraka, za šta se Pupin veoma zainteresovao. Odmah je napravio snimke šake jednog pacijenta zahvaljujući kojima su mu lekari uspešno izvadili sačmu iz ruke. To je bio prvi slučaj primene rendgenskih zraka u medicini. Međutim, Pupin se nije zadovoljio time. Nastavio je da osmišljava način kako da skrati vreme rendgenskog snimanja. Između objekta koji se snima i fotografske ploče postavio je fluorescentni ekran i tako skratio vreme ekspozicije sa jednog sata na svega nekoliko sekundi. Ovaj metod se još uvek primenjuje. Potvrdio je i postojanje sekundarnih rendgenskih zraka.

I pored Pupinove svestranosti, oblasti koje su ga najviše privlačile bile su telegrafija i telefonija. Njegov najznačajniji pronalazak je poznat kao Pupinova teorija. U njoj je izneo način za rešavanje problema povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovim otkrićem omogućeno je uklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti voda što je ranije predstavljalo glavnu smetnju za prenos signala na veće razdaljine i ispoljavalo se pojavom šuma. Pupin je ovaj problem rešio postavljanjem induktivnih kalemova na tačno određenim rastojanjima duž voda. Kako je dobro vladao i matematičkim aparatom, sve proračune obavio je sam. Krenuo je od matematičkog Lagranžovog (Lagrange) rešenja za vibracije zategnute žice da bi uspeo da razradi novu teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama. Čitav izum zasniva se na ideji da se otpornost niskofrekventnih vodova može smanjiti povećanjem induktivnosti. Kalemovi su vršili ovu kompenzaciju, a projektovani su tako da uneta induktivnost odgovara akumuliranoj kapacitivnosti voda. Pupin je proračunao da bi kalemove tačno određene induktivnosti trebalo postavljati na svakih 1,000 do 1,700 m voda. Ovi kalemovi su u njegovu čast nazvani Pupinovi kalemovi, a sam proces prenosa signala naziva se pupinizacija.



Pupinova skica indukcionih kalemova

Upravo ovaj patent doneo mu je svetsku slavu i bogatstvo. Telefonske kompanije kao što su Bell i Siemens otkupile su pravo na korišćenje Pupinovih kalemova. Zahvaljujući Pupinovim pronalascima danas funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj, a njegovi kalemovi su našli primenu i u mobilnim radio-antenama.



Shematski prikaz Pupinovog voda

Posle ovog otkrića mnoge svetske akademije nauka izabrale su ga za redovnog ili dopisnog člana, a univerziteti su mu dodelili počasne doktorate nauka.

Pupin je učestvovao i u američkom državnom savetu za istraživanja tokom Prvog svetskog rata. Radio je na projektima otkrivanja podmornica i uspostavljanja telekomukacije između aviona. Za ovaj rad primio je posebnu zahvalnost američkog predsednika Hardinga (Warren G. Harding).

Mihajlo Pupin nije bio samo izvrstan naučnik i pronalazač već je bio uspešan i na društvenom planu. Razvijao je brojna poznanstva i veze. Kraljevina Srbija ga je 1912. godine proglasila za počasnog konzula u Americi, a na poziv Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca boravio je dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru 1919. godine. Zahvaljujući svom poznanstvu sa američkim predsednikom Vilsonom (Thomas Woodrow Wilson), doprineo je određivanju granica Kraljevine SHS i nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika i Italije.

Oprobao se i u ulozi pisca objavivši autobiografski roman “Sa pašnjaka do naučenjaka” za koji je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu.

Pupin je iza sebe ostavio i brojne zadužbine kao što je fond posvećen majci Olimpijadi, fondovi za školovanje omladine u njegovoj domovini, kao i organizacije koje su za cilj imale okupljanje Srba u dijaspori.

Umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon u Bronksu.

Wannabe















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75034

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sre 6 Feb - 10:19

Zanimljivosti o Mihajlu Pupinu



* U raznim publikacijama o Pupinu, kao godina rođenja se navodi 1858. god. - što nije tačan podatak
* U doba detinjstva M. Pupina, Idvor je pripadao Vojnoj granici Austrije.
* Patrijarh Arsenije Čarnojević je zaključio ugovor (pod nazivom "Privilegije") sa carem Leopoldom I, po kojem su Srbi u Vojnoj granici imali duhovnu, ekonomsku i političku autonomiju. Zemlja koju su obrađivali je bila njihovo vlasništvo, seljani su birali svoju samoupravu (Kneza) i imali pravo da brinu o svojim crkvama i školama.
* Pupin je ovo delo, za koje je dobio i Pulicerovu nagradu, posvetio svojoj majci.
* U svom autobiografskom delu Pupin pominje kako je njegova majka pričala idvorskom učitequ da je imala priviđenje u kom joj Sveti Sava - najznamenitiji srpski svetac i prosvetitelj, govori kako je škola u Idvoru za njenog sina tesna i da on treba da pođe u svet da stekne viša znanja.
* Srbi su, nakon formiranja Vojne granice, uglavnom ratovali u neposrednoj blizini svojih naselja. Međutim, tokom vremena, a zbog dokazanih ratničkih sposobnosti monarhija koristi srpske ratnike i na udaljenim ratištima.
* Godine 1869. ukida se Vojna granica i stanovnici su prepušteni Mađarima, što je izazvalo revolt srpskog stanovništva koje se smatralo izdanim od strane austrijskog cara, te dolazi do buđenja nacionalne svesti i opiranja vlastima.
* Citat iz knjige "Sa pašnjaka do naučenjaka"
* Pupin se ubrzo po dolasku u Prag upoznao i družio sa češkim nacionalistima, koji su takođe bili protiv austrijske dominacije, te u značajnoj meri zanemario učenje.
* Posebno je Pupinova sestra insistirala da se on ne vraća u Idvor dok ne završi školu u Pragu.
* Zimsko odelo je prodao kako bi mogao kupiti brodsku kartu, a verujući da je u Americi stalno toplo.
* Pupin je ostavio dobar utisak na činovnika za useljenje pričajući o razlozima odlaska iz Austro-Ugarske u kojoj nije imao potrebnu slobodu i prava.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75034

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sre 6 Feb - 10:21

Od Idvora do Njujorka



Mihajlo Pupin je rođen u selu Idvoru u Banatu, 9. oktobra 1854. godine. Majka Olimpijada i otac Kostantin bili su ugledni i inteligentni ljudi, seljaci koji su živeli od zemljoradnje i uzgoja stoke. U to vreme i na tim prostorima, sredovečni i stariji ljudi u selima su uglavnom bili nepismeni, kao i Mihajlovi roditelji. Pupin je u svojoj knjizi "From Immigrant to Inventor" (Od useljenika do pronalazača) - kod nas prevedena i izdata pod naslovom "Sa pašnjaka do naučenjaka", isticao inteligenciju i mudrost svoje majke. I njegov otac, za kojeg Pupin kaže da je "snažna ličnost, neemotivna, sjajan predstavnik junačkog doba" više puta je bio biran za seoskog kneza, što je svakako predstavljalo priznanje seljana njegovom ugledu, mudrosti i radinosti.
Ne zalazeći u to, da li je i koliko Pupin u svojoj, autobiografskoj knjizi - nešto ulepšavao (što bi bilo potpuno razumljivo), činjenica je da su njegovi roditelji, kao i uže okruženje bili dovoljno napredni. To pokazuje i njihova podrška njegovom školovanju, koje ga je neminovno moralo odvesti dalje od roditeljske kuće i od pomoći u seoskom radu. Treba imati u vidu, da je u to vreme Banat naseljen Srbima pripadao Austro-Ugarskoj, ali isto tako i da je bio na periferiji tog carstva (Vojna granica). Ova teritorija se nalazila u neposrednoj blizini tadašnje Srbije, koja je bila pod upravom Turske imperije. Srbi u Vojnoj granici su štitili Austro-Ugarsku od upada Turaka (a i od drugih neprijatelja sa kojima je Austro-Ugarska bila u ratu). Ovakva uloga graničara - branilaca graničnog područja od upada Turaka, obezbedila je stanovnicima odgovarajuće privilegije.
Te okolnosti su uticale i na njihov duhovni život koji je bio okrenut Srbiji, srpskoj tradiciji i srpstvu.
Mihajlo Pupin je kao dobar đak završio osnovnu školu u Idvoru, čime je stekao osnovna znanja pismenosti iz srpskog jezika, kao i osnovna znanja vezana za računanje. U tadašnjim okolnostima i uslovima života, uobičajeno je bilo da seosko dete ostane na selu i da se tokom života bavi istim poslovima kao i roditelji. Majka Olimpijada je, shvatajući značaj i potrebu da joj sin stiče viša obrazovanja, ubedila Mihajlovog oca da dozvoli i omogući petnaestogodišnjem Mihajlu dalje školovanje u nižoj gimnaziji u Pančevu, koju je on i upisao 1869. godine.
Čitajući Pupinovo autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka", lako se može uočiti njegova vezanost i ljubav prema majci, a iz majčine odluke da pusti maloletnog sina da ode iz roditeljskog doma, kako bi, kroz dalje školovanje stekao bolje uslove za život, vidi se i njena ljubav prema njemu, ali i mudrost koja je nadjačala sasvim normalnu majčinsku želju da joj sin raste i živi u neposrednoj blizini. Za bolje razumevanje uzroka odlaska, odnosno slanja Pupina od kuće - na dalje školovanje, potrebno je osvetliti i neke aspekte života srpskog naroda iz Vojne granice.
Odlazak seoske dece, na dalje školovanje, izvan mesta rođenja nije bila masovna pojava u to vreme - ali verovatno to nije bio ni avanturizam, poseban događaj ili unutrašnji poriv Pupina, nadahnuće roditelja da je on predodređen za "velika dela", njegova izuzetna želja da nastavi školovanje i sl. - već pojava koja je imala određene korene i uzroke.
Imajući u vidu ulogu srpskog naroda, da od formiranja Vojne granice, brani granice Austro-Ugarske imperije protiv Turske i drugih neprijatelja sa kojima je ona ratovala - jasno je da je većina muškaraca iz tog područja tokom svog životnog veka bila u prilici da jednom ili više puta odsustvuje od kuće, učestvujući u različitim vojnim pohodima. Nakon povratka ratnika, na seoskim poselima su se uvek prepričavale priče vezane za te pohode - ne samo ratničkog karaktera, već i one koje su opisivale pojedine krajeve, ljude i dr. Tu su se, naravno pričale i druge priče o svetu, predelima, ljudima, velikanima, dostignućima i dr. Tokom vremena takve priče su dobile bajkovito značenje i unele u decu duh avanturizma, što je kao rezultat imalo, pojavu želje da se "ide u svet". Na kraju, ovakva istorija i uslovi života doveli su do toga da se kod ljudi razvije osećaj da je takav način života uobičajen i da je gotovo normalno u životu muškaraca da tokom životnog veka ponekad i odlaze od kuće na izvesno vreme.
Doduše, u doba Pupinovog detinjstva, ratnički pohodi se smanjuju, a ukidanjem Vojne granice dolazi do buđenja nacionalne svesti u Srba, te opiranje srpskog stanovništva mađarskim vlastima.
Ovakva politička situacija i učešće Pupina u opštem protestu protiv austrijskog cara i njegovog kršenja ugovora o privilegijama upriličenoj u povodu posete Svetozara Miletića, jednog od srpskih nacionalnih vođa u Austro-Ugarskoj - Pančevu predstavlja jedan od značajnih razloga koji su doveli do odlaska Pupina iz rodnog Banata - u Prag.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75034

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sre 6 Feb - 10:22



Tokom školovanja u Pančevu Pupin je počeo intenzivnije da razmišlja o problemima prenošenja i o prirodi zvuka i svetlosti. Imao je priliku da kroz pitanja i razgovor sa nastavnikom Kosom, prijateljski naklonjenim katihetom i pesnikom protom Vasom Živkovićem i drugima - da ih zainteresuje za svoja razmišljanja. Zbog toga su oni predložili da nastavi dalje školovanje u Pragu, što njegovi roditelji nisu mogli plaćati. Ali nakon različitih političkih događaja u kojima je i Pupin učestvovao, te uz najavu materijalne pomoći od crkvene opštine prote Živkovića, majka uspeva da ubedi oca da dozvoli sinu odlazak u Prag.
Verovatno je na odlazak Pupina na dalje školovanje, prvo u Pančevo, a potom u Prag - uticala i njegova majka koja mu je često puta govorila kako je potrebno da nauči da čita i piše ako misli da pođe u svet: "Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave" (zanimljivost). Bez obzira što Pupin u svom autobiografskom delu nije pominjao da li je još kao dečak imao želju da pođe u taj velik i čudesan svet, ovaj citat ukazuje na to da je on, verovatno, majci iskazivao takvu želju. Takođe treba istaći i majčino pominjanje slave, jer je ona očigledno uspela da sinu, od malih nogu, prenese svoju nadu i želju da on bude uspešan i slavan u životu (Pupin je kasnije, pred ukrcavanje na brod "Vestfaliju" kojim je otputovao iz Hamburga za Ameriku, majci napisao i poslao pismo u kojem objašnjava da je prerastao škole, učitelje i nastavne metode u Pragu i da radi boljih mogućnosti i perspektiva odlazi u Ameriku, kako bi tamo uspeo i vratio se kući obogaćen velikim znanjem i počastima). Pravi uzroci Pupinove odluke da otputuje u Ameriku bili su vezani za njegov slabiji uspeh tokom jednogodišnjeg školovanja u Pragu, nedostatak novca za život (bilo ga je sramota da od kuće i prote Živkovića traži obećanu pomoć, jer nije ostvarivao u školi dobre rezultate) i smrt oca.
Pre odluke da krene u Ameriku, zemlju velikih mogućnosti, Pupin u pismu majci izražava želju da se vrati kući i bavi zemljoradnjom, ali je ona to odlučno odbila, insistirajući da nastavi školovanje.
Krajem marta 1874. godine Pupin već kao dvadesetogodišnjak stiže prozebao, posle tegobnog puta i sa pet centi u džepu u Njujork, i pod srećnim okolnostima dobija useljeničku vizu.
Prof. dr Miroslav Lambić, iz knjige Jedan pogled na život i delo MIHAJLA PUPINA, Zrenjanin 1997








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Ned 6 Okt - 19:51

Prošetajte sećanjima srpskog velikana


"Moje rodno mesto je Idvor i ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banat", napisao je svojevremeno veliki srpski naučnik Mihajlo Pupin.



Glumac obučen u Mihajla Pupina čita njegovu biografiju ispred crkve Svete blagovesti pred otvaranje izložbe u susret godišnjici
rođenja velikog naučnika Pupina

Na 13 kilometara od Kovačice, u Južnobanatskom okrugu, nalazi se selo, u kome rode slobodno šetaju, ljudi se takmiče u kotrljanju lubenica, gde se organizuje gulašijada i gde svake godine doputuje između 100 i 150 autobusa punih đaka i turista koji žele da vide gde se igrao i učio i sa kojih pašnjaka je u svetske hramove nauke krenuo slavni Mihajlo Pupin.

U susret obeležavanju 159. godina od rođenja velikog naucnika (9. oktobar 1854-12. mart 1935), profesora Kolumbija univerziteta, bez čijih dela se, prema rečima Bila Gejtsa, “ne može zamisliti informatički sistem Amerike”, Obrazovno-istraživačko društvo Mihajlo Pupin i Kompanija Telekom u saradnji sa SANU, pokrenuli su virtuelni muzej sa željom da ljudima širom sveta ukažu na značaj Pupinovih dostignuća u oblasti telefonije, telegrafije i radiotehnike.

Idvorčani vole da podsete i na Pupinovo dobročinstvo, koje se ogleda u činjenici da je sve što je stekao tokom života ostavio svom narodu, ali i na njegov patriotizam i višedecenijsku posvećenost interesu naroda iz kog je ponikao.

Nikad nije zaboravio, ni napustio svoje Idvorčane, a o velikom naučniku danas, u njegovom rodnom mestu, svedoči zavičajni kompleks koji je u zapuštenom stanju.

U Pupinovo vreme Idvor je imao 3.000 stanovnika, danas ima oko 1.000 žitelja, a kuća u kojoj je rođen, crkva u kojoj je kršten, škola gde je naučio da čita i piše, njegova zadužbina i grob roditelja, Koste i Olimpijade, čine put Pupinovog nasleđa.




Ko se zaputi u ovo malo mesto pored Tamiša, videće naučnikovu rodnu kuću, banatsku kuću iz druge polovine 19. veka, spomenik kulture restauriran 2004. godine u kome nije sačuvano autentično pokućstvo porodice Pupin, ali izloženi predmeti i komadi nameštaja ipak vraćaju posetioce u dečačke

Tura se nastavlja obilaskom crkve Blagovesti presvete Bogorodice, podignute 1803, u kojoj je Pupin kršten, a ikonostas oslikao čuveni Steva Todorović.

Goste dočekuje najmlađi prota u Srbiji, prota Petar, koji sa radošću prenosi sećanja svojih prethodnika o svakoj poseti slavnog Pupina njegovoj, kako je jednom prilikom prošaputao, “maloj lepoj crkvi”.

Izlet sećanja” dalje vodi do “vrata zaborava”- škole podignute 1843. u kojoj je danas smešten muzej sa izložbom koja nije menjana od 1979. godine.
Zgrada muzeja, čija postavka prikazuje životni put briljantnog naučnika - “sa pašnjaka do naučenjaka” i sama spomenik kulture, godinama čeka na restauraciju, te umesto da bude svedočanstvo o Pupinovom delu, više predstavlja opomenu na odnos našeg društva prema nasleđu.

“U naručju crkve i škole” je Narodni dom, zadužbina Mihajla Pupina, njegov poslednji veliki posao, podsetnik na njegovu misao i dobra dela, otvorena nepunu godinu po njegovoj smrti.

Narodni dom je trebalo da bude “škola u kojoj bi se idvorska mladež pa i stariji Idvorci poučavali u negovanju voća i povrća i drugim poljoprivrednim poslovima”.

Od te Pupinove vizije ostao je samo kamp za talentovanu decu koji se organizuje od 2011, a zadužbina uglavnom služi za proslave i prezentacije.


Enterijer kuće velikog naučnika Mihajla Pupina


Zavičajni kompleks “Mihajlo Idvorski Pupin”, prema rečima potpredsednice Obrazovno-istraživačkog društva “Mihajlo Pupin” Aleksandre Ninković-Tašić, nešto najbliže što imamo o Pupinovom nasleđu, danas nije u stanju da predstavlja bogato naučnikovo nasleđe, već samo da predstavi put kojim je on krenuo u svet.

Ne smemo da ostavimo pukotine na Pupinovom muzeju u Idvoru, ne smemo da ostavimo stare izbledele panoe sa nedovoljno informacija, jer oni ne govore ništa o Pupinovom nasleđu, a nažalost govore o našem društvu i višedecenijskoj nebrizi”, naglasila je ona.

Pupin je u svojoj autobiografiji, prevedenoj na španki, nemački, japanski, švedski, čiji odlomci su bili obavezna lektira u američkim školama do šezdesetih godina, napisao da će “kurs sudbine jednog naroda biti uvek vođen ne samo naporima izuzetnih ljudi, već snagom tradicije tog naroda”.

Nisam mogao da pomislim dok sam gledao u zvezdano nebo, čuvao volove, igrao se sa svojim prijateljima po idvorskim pašnjacima, moja majka bi rekla pravio nestašluke, da ću jednog dana sedeti u najvećim hramovima nauke 20. veka, da ću osnivati velike naučne institucije, učiti mnoge mlade darovite naučnike da tehnološki razvoj neće pomoći našem društvu bez duhovnog razvoja”, napisao je Pupin.

Ninković-Tašić smatra da reči velikog naučnika treba da posluže kao inspiracija i snaga društvu, da Pupin zaslužuje novu postavku u svom muzeju koja će pokazati mladima “kakav čovek možeš biti makar krenuo iz malog mesta kao što je Idvor”.

Ona je izrazila nadu da će “vreme koje
dolazi da nam omogući više svesti, savesti i bolje sećanje na jedno od najbogatijih nasleđa koje Srbija ima”, da će cela sledeća godina biti, na nacionalnom nivou, godina Mihajla Pupina, čoveka koji je uvek ustajao kada je govorio o svojoj majci čak i pred bogatim Amerikancima, profesorima i naučnicima, koji su zatim danima prepričavali taj susret sa njim.

Dok Muzej Mihajla Pupina ne dobije njemu dostojnu postavku, ljudi širom sveta mogu da prošetaju virtuelnim muzejom (mihajlopupin.rs) ili zavičajnim kompleksom na sajtu idvor.rs i ujedno otkriju šta se krije iza naslova: “Tesla i Pupin kuju planove za mir u svetu” i “Tesla i Pupin će uspeti zajedno da naprave pronalazak koji će zaustaviti rat”.


b92.net
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 25 Sep - 7:43

Otvorena najveća interaktivna izložba o Mihajlu Pupinu

Najobimniji presek života čuvenog naučnika Mihajla Pupina može se od večeras videti u Istorijskom muzeju Srbije na izložbi "Pupin - od fizičke do duhovne realnosti" koju je svečano otvorio ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.



On je izrazio nadu da će ta izložba izazvati veliko interesovanje publike ne samo zbog njegovog blistavog uma i naučnog dela koje je ostavio iza sebe "već i zato što je važno da ne dopustimo da nam naše poslovično kukanje o stanju u kulturi toliko zamuti pogled da prestanemo da primećujemo dobre primere oko nas".

Ministar je istakao da postavka pokazuje koliko nove tehnologije mogu da preobraze domaću muzeološku praksu i da stariji sada mogu dovesti decu bez bojazni da će se najmlađi, naviknuti na igrice, dosađivati.
Ministar je podsetio na dostignuća tog naučnika rekavši da Pupin nije bio samo naučnik, pronalazač, profesor, dobitnik Pulicerove nagrade, nego i počasni konzul Srbije u SAD, dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u toj zemlji i veliki dobrotvor.

"On je bio gradjanin sveta koji nikada nije zaboravio svoje poreklo", rekao je Tasovac i napomenuo da uspeh u bilo kom smislu ne oslobadja od društvene odgovornosti - "naprotiv, uspeh u svim sferama društva daje vam šansu da nešto učinite i za druge".
Ministar je napomenuo i da ta, najveća izložba o Pupinu do sada, afirmiše javno-privatno partnerstvo u kulturi pošto je realizovana u saradnji Ministarstva kulture i informisanja, Istorijskog muzeja Srbije, Telekoma, Nelta i Kodek instituta - LiveViewStudio.
Generalni direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk ocenio je da izložba predstavlja fenomenalni spoj tehnologija, dizajna, inovacija, tradicije... i dodao da na inovativan način predstavlja lik i delo Mihajla Pupina.

"Telekom Srbija je kompanija koja brine o društvenoj odgovornosti, ne samo onoj koja se tiče kvaliteta naših usluga i odnosa prema našim korisnicima, nego i odgovornosti koja se tiče viših vrednosti", istakao je on i dodao da su uključeni u različite aktivnosti koje se tiču predstavljanja lika i dela Mihajla Pupina.



Ćulibrk je podsetio da se Pupin otisnuo put Amerike bez para i bez znanja jezika, ali da je sa sobom poneo istrajnost, volju i želju da uspe i u tome je zaista i uspeo, ali i da da je taj naučnik ostavio veliku zaostavštinu svojih dostignuća i da su ona najveća upravo u oblasti telekomunikacija.

Autorka izložbe Aleksandra Ninković Tašić napomenula je da do sada nije bilo prilike da se gradjani upoznaju sa nekim likom i delom kao što se od večeras mogu upoznati sa Pupinom.



Naime, ovo je prva muzejska postavka u Srbiji koja koristi savremene tehnologije i koja omogućava da svaki segment izložbe bude interaktivan, a novina u domaćoj muzeologiji je korišćenje interaktivnih naočara.

Po prvi put su izloženi Pupinovi dragoceni legati i do sada nepoznat arhivski materijal sa velikim brojem dokumenata, poput tajnog dosijea FBI koji je premijerno prikazan, a posetioci se mogu upoznati i sa nizom nepoznatih činjenica o privatnom životu velikog naučnika.

Delovi izložbe su posvećeni njegovom naučnom i profesorskom radu, književnom delu za koji je dobio Pulicerovu nagradu, angažmanu za pomoć Srbiji tokom Prvog svetskog rata, tajnom radu za američku vojsku, mnogobrojnim dobročinstvima i mecenskom odnosu prema umetnosti.

Izložba traje do 20. februara sledeće godine.

b92.net








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Ned 31 Jul - 20:57

„Informatička revolucija u Sjedinjenim Američkim Državama nezamisliva je bez otkrića Mihajla Pupina“, rekao je svojevremeno Bil Gejts, osnivač Majkrosofta. Kada tako nešto čujemo iz usta jednog od najbogatijih i najuticajnijih ljudi današnjice ne  možemo da ne budemo ponosni na našeg sunarodnika.

A na čemu svi mi treba da se zahvalimo Mihajlu Idvorskom Pupinu?

Hvala mu što mi danas komuniciramo na daljinu

Još u januaru 1915. Njujork tajms je preneo Pupinovu izjavu: “Bežični telefoni će se koristiti za razgovore na vrlo velikim rastojanjima u razumno bliskoj budućnosti”.
I za to je imao argumente! Patenti Mihajla Pupina sa njegovim asistentom i budućim nobelovcem Edvinom Hauardom Armstrongom iz 1915. postavili su temelje za emitovanje radio talasa pomoću elektronskih predajnika, što je predstavljalo osnovu za početak razvoja radio tehnike i svih vidova savremene bežične komunikacije. Sedam patenata obelodanjenih te godine inicirali su novo doba u kojem su radio talasi značajno doprineli ubrzanom razvoju savremene tehničke civilizacije XX veka, kao i informatičke u XXI veku.
Među ukupno 34 pronalaska koje je patentirao Mihajlo je najpoznatiji po otkriću takozvanih Pupinovih kalemova, bez kojih bi današnja telefonija bila nezamisliva. Pupinovi kalemovi, proizvedeni u milionskim serijama, imali su u žičanim komunikacijama važnu primenu čitav jedan vek.

Hvala mu što je bio promoter nauke

Miloš Crnjanski opisao je Mihajla Pupina kao “moćnog gospodara električnih izuma”, a kolege su ga smatrale ocem idealizma u američkoj nauci. Unapređivao je nauku ne samo svojim patentima, već se i energično zalagao da stvori perfektne uslove za najbolji naučni rad svojih učenika i kolega. Bio je osnivač ili predsednik svih značajnih naučnih institucija prve polovine XX veka u Americi.
Pupin je bio jedan od dvanaestorice ljudi koji su 23. aprila 1915. prisustvovali prvom sastanku Nacionalnog komiteta za aeronautiku (tada NACA, kasnije NASA). Osim što je učestvovao u njenom osnivanju, Srbin je bio i prvi predsednik njenog pododbora za vazduhoplovne komunikacije.
Nauka nas može dovesti do visine bogova sa Olimpa, ali ako zanemarimo duhovni razvoj nestaćemo u ratu, mržnji i ekonomskim krizama”, govorio je svojevremeno Mihajlo Pupin, čije ime nosi ogromno i prestižno zdanje lаborаtorije zа fiziku nа Kolumbijа univerzitetu.
Institut elektronskih i elektrotehničkih inženjera svrstao ga je na peto mesto svetske rang liste najboljih profesora elektrotehnike svih vremena. Njegovi đaci su kasnije bili čuveni naučnici, pronalazači, a neki od njih su dobitnici Nobelove nagrade: Miliken, Langmuir, Rabi i Armstrong.

Hvala mu što je podržavao kulturu

Školske dane Mihajlo Pupin je delio sa slikarom Urošem Predićem, sa kojim je ostao prijatelj za ceo život. Upravo Predićev udeo u stvаrаnju Pupinovog umetničkog legаtа, koji se čuvа u Nаrodnom muzeju, je neprocenjiv. Poznati naučnik je kupovao značajna umetnička dela i nosio ih u Ameriku gde ih je čuvao dok se ne stvore uslovi u srpskim muzejima, a zatim ih je vraćao plaćajući carinu i opremu tih dela.
Zahvaljujući zalaganjima i Pupinovoj želji da pomogne mi danas imamo Univerzitetsku biblioteku “Svetozar Marković”, jedinu koju je Karnegi fondacija sagradila u slovenskim zemljama.
Mihajlo Pupin je Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu poklonio skoro 600 publikacija iz lične kolekcije. Među njima je najviše onih iz raznih naučnih oblasti, ali su tu i naslovi iz beletristike, retorike, umetnosti, društvenih nauka i politike. Deo publikacija čine retka bibliografska izdanja, a na nekima je čak i napomena da je primerak štampan specijalno za Mihajla Idvorskog Pupina. Zahvaljujući njemu Beogradski univerzitet je dobio prvu Britanika enciklopediju.

Hvala mu što je propagirao ljubav prema majkama

Pupinova knjiga “Sa pašnjaka do naučenjaka” objavljena je septembra 1923, a naredne godine Mihajlo je postao prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu. On nije pisao kakve su ga muke pratile tokom borbe za interese svog naroda, ali je u autobiografiji, koju je čitala cela planeta, imao za cilj da Amerikancima predstavi srpski nаrod i srpsku mаjku.
Mihajlo Pupin je to i sam istakao u pismu idvorskom parohu: “Amerikаncimа, Nemcimа i Frаncuzimа mnogo se dopаdа opis moje srpske mаjke i srpskih običаjа. To mi je nаročito milo jer sаm moju аutobiogrаfiju zаto pisаo da u njoj predstаvim svetu srpski nаrod i srpsku mаjku. Izvаnrednа populаrnost te аutobiogrаfije dokаzuje dа mi je željа potpuno ispunjenа. Neki odlomci iz nje ušli su u аmerikаnske udžbenike“.
Tokom Mihajlovog života u Americi izvodila se predstava o majci u kojoj je Olimpijada Pupin bila glavni lik. Svaki put kada bi spominjao majku Pupin je ustajao jer kako je govorio: “sedeći o njoj ne može da priča”.
Jednako poštovanje od svih nas zaslužio je i Mihajlo Idvorski Pupin (9. oktobar 1854 – 12. mart 1935), dobitnik Pulicerove nagrade, počasni doktor 18 svetskih univerziteta, profesor na Kolumbija univerzitetu i inovator čija su dostignuća uticala na razvoj telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije i elektrotehnike.
 
Autor teksta Aleksandra Petrovski 
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sub 28 Okt - 18:25









"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sub 28 Okt - 18:31

Animirani film o Mihajlu Pupinu, pogledajte:









"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sub 28 Okt - 18:39

"Znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u budućnost punu večne slave" Pupin.








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sub 28 Okt - 18:44

Neuspeh je predah za buduću pobedu.








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sub 28 Okt - 20:43









"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sub 28 Okt - 20:43









"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:13

Slavni srpski naučnik ostavio je neizbrisiv trag u istoriji nauke, ali se čini da još uvek ne znamo dovoljno o njemu.

Mihajlo Pupin - izumitelj, profesor Univerziteta Kolumbija i počasni konzul Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.Tokom svog dugog života, on je čovečanstvu i nauci učinio više neprocenljivih usluga - pronašao je: Pupinove kaleme, električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola, višestruku telegrafiju, višestruku antenu za prenošenje električnih talasa, aparat za telegrafske i telefonske prenose i još mnogo toga.

I pored svih ovih dostignuća, čini se da je Pupin uvek na našim prostorima ostajao donekle u senci Nikole Tesle, pa malo ljudi zna zanimljive detalje o njegovom životu.
1. Uzbudljivo putovanje u Prag

Kada je imao svega osamnaest godina (1872. godine), Pupin se uputio u Prag na školovanje, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva. Međutim, prvo njegovo duže putovanje završilo se neslavno: neko od putnika mu je iz torbe ukrao pečenu gusku koju mu je majka Olimpijada spakovala da ručak, a potom se sukobio s kondukterima.

Ipak, tada je upoznao američki bračni par od kojih je prvi put čuo engleski jezik i, kasnije, priče o Novom svetu, u kojem će kasnije izgraditi čitav život i karijeru.2. Početak u Njujorku sa svega pet centi u džepu

Kada se iskrcao u luci "Kasl garden", Pupin je imao samo pet centi, a ubrzo je i to potrošio osladivši se pitom od šljiva.

"Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista", napisao je svojevremeno Pupin i dodao da za mladog čoveka koji je rešio da sam sebi krči put nije naročita nesreća to što nema novca - sve dok ima dovoljno snage.

Pored toga, kako bi skupi novac za ovo putovanje, prodao je sve što je imao, izuzev odeće koju je imao na sebi i fesa, koji niko nije hteo da kupi.

Inače, ista ova luka bila je prvi komad američkog tla na koji su kasnije kročili Nikola Tesla, Jozef Pulicer, Hari Hudini i mnogi drugi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:14

3. Kao ni taj prvi dan, prve godine u Americi nisu bile lake.

Po dolasku u SAD, Pupin je dalju radio kao fizički radnik, a noću učio engleski, grčki i latinski i pohađao večernje kurseve. U jesen 1879. godine, položio je prijemni ispit i postao student Kolumbija koledža (koji je kasnije preimenovan u Univerzitet Kolumbija) u Njujorku.

Kao primeran student, oslobođen je plaćanja školarine, a već krajem prve godine studija je dobio dve novčane nagrade - za uspeh postignut iz grčkog jezika i matematike. Pored toga, nastavio je da obavlja fizičke poslove, a počeo i da drži privatne časove.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:14

Još jedan težak početak

Pupin je školovanje nastavio u Kembridžu i Berlinu, a po povratku SAD postao je predavač na Kolumbija koledžu. Odeljenje za eletrotehniku, na kojem je radio, bilo je u tom trenutku novootvoreno i veoma siromašno: prostorije nisu bile adekvatne za predavanja, a uređaja kojima su vršena istraživanja i izvođeni eksperimenti bilo je premalo.

Zbog toga su Pupin i njegov kolega i veliki prijatelj Frensis Bejkon Kroker došli na ideju da naplaćuju ulaz na predavanja o elektricitetu. Cena nije bila niska za to vreme - industrijalci koji su pohađali ove časove morali su da izdvoje velikih 20 dolara. Ipak, trud se isplatio i uskoro su Pupin i Kroker prikupili dovoljno novca da Odeljenje za elektrotehniku opreme neophodnim aparatima koji su im omogućili dalja naučna istraživanja.

Upravo to je razlog što danas zgrada Univerziteta Kolumbija u kojoj su odeljenja za fiziku i astronomiju nosi ime našeg naučnika - Pupinova laboratorija.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:15

Bio je jedan od osnivača Nase

Malo je poznato da je Pupin učestvovao stvaranju velikih institucija u Americi, a jedna od njih je i NASA.

"Mihajlo Pupin bio je član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku", navodi se u arhivama Nase, koja je nastala od ovog tela.

Dokaz je i fotografija s prvog sastanka Nacionalnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo, na kojoj se Pupin nalazi (prvi zdesna).
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:15

Pupin je doprineo srpskoj kulturi

Slavni naučnik je rane školske dane proveo u društvu Uroša Predića, a s ovim slikarom je ostao blizak prijatelj čitavog života. Koliko je držao do umetnosti, pokazuje to što je kupovao značajne slike i nosio ih u SAD, gde ih je brižljivo čuvao dok se u našoj zemlji ne stvore uslovi za čuvanje važnih umetničkih dela, a potom ih vraćao u Srbiju. U Narodnom muzeju u Beogradu još uvek postoji Pupinov umetnički legat, a upravo mu je Predić pomagao da ga stvori.


Poslednji izmenio Dala dana Pet 22 Dec - 13:16, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:15

Svetu je opisao srpsku majku

Mihajlo Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, za autobiografiju "S pašnjaka do naučenjaka". On je njom Amerikancima pokazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, rodnog Idvora, srpski narod i svoju majku.

"Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam svoju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena", rekao je svojevremeno Pupin, koji je 1913. godine pri SAnu osnovao "Fond Olimpijade Pupin" za pomaganje školovanje siromašnih mališana u Staroj Srbiji i Makedoniji.

Tokom njegovog života, u Americi je čak izvođena i predstava u kojoj je glavni lik bila - majka Olimpijada Pupin.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:17

Po dolasku u Ameriku, dodao je svom imenu reč "Idvorski".

Ponosan na svoj zavičaj i kako bi istakao mesto svog porekla, Pupin je svom imenu dodao i nadimak po kojem ga je zapamtila i istorija.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:17

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Pet 22 Dec - 13:20

Nazad na vrh Ići dole
Taisa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 385

Lokacija : U obrnutom smeru

Učlanjen : 03.08.2018

Raspoloženje : Kuglasto


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sre 5 Sep - 13:07

Slavni srpski naučnik ostavio je neizbrisiv trag u istoriji nauke, ali se čini da još uvek ne znamo dovoljno o njemu.

Mihajlo Pupin - izumitelj, profesor Univerziteta Kolumbija i počasni konzul Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tokom svog dugog života, on je čovečanstvu i nauci učinio više neprocenljivih usluga - pronašao je: Pupinove kaleme, električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola, višestruku telegrafiju, višestruku antenu za prenošenje električnih talasa, aparat za telegrafske i telefonske prenose i još mnogo toga.

I pored svih ovih dostignuća, čini se da je Pupin uvek na našim prostorima ostajao donekle u senci Nikole Tesle, pa malo ljudi zna zanimljive detalje o njegovom životu.
. Uzbudljivo putovanje u Prag

Kada je imao svega osamnaest godina (1872. godine), Pupin se uputio u Prag na školovanje, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva. Međutim, prvo njegovo duže putovanje završilo se neslavno: neko od putnika mu je iz torbe ukrao pečenu gusku koju mu je majka Olimpijada spakovala da ručak, a potom se sukobio s kondukterima.

Ipak, tada je upoznao američki bračni par od kojih je prvi put čuo engleski jezik i, kasnije, priče o Novom svetu, u kojem će kasnije izgraditi čitav život i karijeru.
Nazad na vrh Ići dole
Taisa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 385

Lokacija : U obrnutom smeru

Učlanjen : 03.08.2018

Raspoloženje : Kuglasto


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sre 5 Sep - 13:07

Početak u Njujorku sa svega pet centi u džepu

Kada se iskrcao u luci "Kasl garden", Pupin je imao samo pet centi, a ubrzo je i to potrošio osladivši se pitom od šljiva.

"Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista", napisao je svojevremeno Pupin i dodao da za mladog čoveka koji je rešio da sam sebi krči put nije naročita nesreća to što nema novca - sve dok ima dovoljno snage.

Pored toga, kako bi skupi novac za ovo putovanje, prodao je sve što je imao, izuzev odeće koju je imao na sebi i fesa, koji niko nije hteo da kupi.

Inače, ista ova luka bila je prvi komad američkog tla na koji su kasnije kročili Nikola Tesla, Jozef Pulicer, Hari Hudini i mnogi drugi.
Nazad na vrh Ići dole
Taisa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 385

Lokacija : U obrnutom smeru

Učlanjen : 03.08.2018

Raspoloženje : Kuglasto


PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   Sre 5 Sep - 13:08

Kao ni taj prvi dan, prve godine u Americi nisu bile lake.

Po dolasku u SAD, Pupin je dalju radio kao fizički radnik, a noću učio engleski, grčki i latinski i pohađao večernje kurseve. U jesen 1879. godine, položio je prijemni ispit i postao student Kolumbija koledža (koji je kasnije preimenovan u Univerzitet Kolumbija) u Njujorku.

Kao primeran student, oslobođen je plaćanja školarine, a već krajem prve godine studija je dobio dve novčane nagrade - za uspeh postignut iz grčkog jezika i matematike. Pored toga, nastavio je da obavlja fizičke poslove, a počeo i da drži privatne časove.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Mihajlo Pupin   

Nazad na vrh Ići dole
 
Mihajlo Pupin
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke :: Društvene nauke-