Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Manastiri Srbije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Manastiri Srbije   Pon 26 Nov - 0:16

Manastiri Srbije


Kuveždin - ponos stradalnika









veza: Sremska Mitrovica
manastir: muški
stanje: ruševine
Manastir je posvećen svetom Savi i njegovom ocu Stefanu Nemanji, potonjem monahu Simeonu, a sagrađen je verovatno oko 1520. godine. Najteže je stradao u drugom svetskom ratu. Njegove zidine podsećaju na mukotrpni put opstajanja kroz vekove.

U rukopisnoj knjizi "Slova sv. Jeronima Sirina" čuvanoj nekada u Šišatovcu stoji zapisano da su manastir Šišatovac i manastir Kuveždin osnovani zaslugama srpskog vojvode Stefana Štiljanovića i "velikog Teodora Župana". Zapis dalje navodi da su oba manastira sazidali majstori po imenu Gašpar i Jovan, a da su došli negde "ot primorskih strana". Oba manastira su sagrađena "na jedino podobije", sa krstoobraznom osnovom i sa po dve kupole, dok je kao građevinski materijal iskorišćen "jedinorudni" tesani kamen. Sudeći po tome kao godina mogućeg osnivanja manastira Kuveždin navodi se 1520! Kako drugih podataka nema ostaje da se veruje ili sumnja u tačnost ovog podatka. Iako se ne zna godina njegovog osnivanja, nema sumnje da je ovaj manastir veoma star što potvrđuje i sačuvani njegov prvi pisani spomen u turskom izvoru iz 1566. godine gde se naziva imenom "manastir sveti Sava, drugo ime Kuveždin, blizu sela Vanđinca". Sledeći njegov spomen jeste u rukopisnom mineju* iz 1569. godine. Ovaj minej (za mesec juni) je pisan u manastiru Kuveždin u vreme igumana Stefana, a u jednoj belešci on to i navodi.
Sprečeno rušenje
Manastir Kuveždin se spominje i u žitiju Jovana Zlatoustog pisanom u Kuveždinu od strane jeromonaha Mojseja, a za uprave igumana Dionisija. Taj tekst je veoma interesantan. Osim što navodi da ga je pisao u "Kuvježdinu" Mojsej priča kako su tih godina Manastir Kuveždin i manastir Petkovica trebali biti srušeni od strane Sinan bega ne bi li on sebi u (Sremskoj) Mitrovici sačinio dvor. Na takav potez se odlučio verovatno zato što su oba manastira opustela. Radovi na rušenju su započeli tako da su neke ćelije u Kuveždinu razrušene, ali je intervenisao kir Pajsije (mitropolit beogradsko-sremski) i iguman kuveždinski, obavezujući se Sinan begu da će mu isplaćivati sto groša godišnje. Tako je zaustavljeno uništavanje ova dva manastira. U žitiju jeromonah Mojsej nadalje priča kako su krajem XVII veka monasi iz manastira Slanci iz Srbije prebegli ispred Turaka i sklonili se u Kuveždin. Osim što su obnovili konak i crkvu oni su došli u sukob sa monasima koji su već boravili u Kuveždinu. Problem je nastao oko toga ko će upravljati manastirom. Pridošlice su pokušale da to obezbede za sebe, ali starosedeoci su se tome usprotivili. Patrijarh Arsenije Čarnojević je do kraja morao da reši ovaj spor i to tako što je kuveždinskim monasima savetovao da se strpe budući da će se novopridošli monasi uskoro vratiti u Srbiju. I zaista 1717. godine novopridošli monasi su se vratili u Slance. Nisu jedino monasi iz manastira Slanci uživali gostoprimstvo Kuveždina, pre njih su tu bili (negde iza 1683. godine) i monasi iz manastira Vinče u Srbiji. Oni su sa sobom doneli i crkvene stvari i knjige od kojih su u Kuveždinu ostali rukopisni mineji za mesec januar, februar, avgust, decembar 1581. Verovatno kao znak zahvalnosti ostavili su monasi iz Vinče uz knjige i srebrnu kadionicu koja je izrađena 1654. godine. Među brojnim dragocenostima izdvaja se tzv. Čaša koljivača, koju je 1559. godine ruski car Ivan IV Grozni darovao manastiru Mileševa. Izgleda da je manastir Kuveždin polovinom XVI veka bio u dobrim materijalnim prilikama jer mu Turci određuju otkupnu cenu na čak 12000 akči, a godišnje davanje određuju na 800 akči. Godine 1702. (u vreme oslobođenja od Turaka) manastir je posedovao oko 352 jutra zemljišta, livada i vinograda, jednu vodenicu, itd. Manastir je tada očigledno bio u sasvim dobrom stanju pa ga opat Bonini opisuje kao mali, čvrstih zidova, sa kupolom, trpezarijom i 15 ćelija u kojima je živelo 10 kaluđera. Nadalje, opat navodi da se sa leve strane nalazi brežuljak iz kojeg se iskopavao kamen za dobijanje kreča (i danas možete da vidite koliko je brdo duboko usečeno), a da se ispred manastira nalazi potočić koji izvire iz brda i na kome se nalazi jednokameni mlin. Nešto kasnije austrijski popis beleži da manastir poseduje 400 jutara zemlje i 132 jutra šume. No, ovakvo blagostanje se vremenom izmenilo na gore.
Obnova crkve
Već 1735. godine u manastiru Kuveždin su ponovo monasi iz manastira Slanci koji opet beže ispred Turaka. Tada je Kuveždin bio u prilično lošem stanju jer je 1734. godine u njemu boravilo tek pet monaha, pa je i to bio jedan od razloga što je patrijarh Arsenije IV (Jovanović) Šakabenta naumio 1744. godine da ustupi manastir Kuveždin i Divšu za metoh manastiru Hilandar. Međutim, monasi iz Kuveždina i Divše (i seljaci iz sela Divše) su se tome suprotstavili tako da je ubrzo odustao. Ipak, oba ova manastira su od 1755. godine pod upravom jednog igumana. Godine 1753. kada je manastir Kuveždin obilazila komisija, konstatovano je da je manastirska crkva stara, da je sagrađena od kamena ("cerkov kamenozdana drevnja"), spolja je bila okrečena i pokrivena šindrom od hrastovine. Na crkvi su postojala dva kubeta (manje nad pevnicom, a veće nad pripratom). Crkva je imala tri apside (dve pevničke i oltarsku). Oltarska apsida je bila islikana freskama, ali one su već tada bile u veoma lošem stanju. Osim na tom mestu, crkva nije bila živopisana već samo okrečena ili ponegde crvenom bojom išarana. Čini se da je krajem XVIII veka u manastiru znatno bolja materijalna situacija jer 1771. godine bratstvo u njemu broji 17 članova. Upravo iz tog vremena (1772) potiče bakrorez Zaharija Orfelina gde je u centralnom delu prikazan manastir. Manastiru se vremenom poboljšala materijalna situacija, imao je prilične prihode pa je odlučeno da se zameni crkvena građevina. Stoga se početkom XIX veka počelo sa krupnim radovima na obnovi manastira. Najpre je 1803. godine podignut novi zvonik. On je bio visok (trospratni) i kvadratnog preseka. Tokom 1810. godine oba konaka su srušena i sagrađen je u potpunosti novi koji je okružio crkvu sa tri strane dok je sa četvrte podignut zaštitni zid. Zatim je u vreme igumana Genadija Kirilovića (1815. godine) sagrađena nova crkva. Ova crkva nije imala skoro nikakve sličnosti sa starom i bila je pod potpunim baroknim uticajima. Barokna kapela na manastirskom groblju podignuta je 1788. godine. Tokom 1853. godine crkva je živopisana od strane Pavla Simića**, akademskog slikara, sa scenama iz života sv. Save i sv. Simeona. Isti umetnik je samo tri godine kasnije oslikao i crkveni ikonostas (rezao ga Georgije Devič). Od toga ikonostasa od ukupno 46 ikona sačuvano je samo dvadeset ikona iz zone prazničnih, prestonih, carskih i bočnih dveri, dok su ikone iz sokla i lunete uništene. Pred II svetski rat manastir u Kuveždinu bio je ženski manastir.
U slavu Stefana i Save
Manastir je u Sremu odigrao izrazitu ulogu širenja kulta prvih srpskih svetitelja - sv. Simeona i sv. Save, kojima je i bio posvećen. Upravo stoga crkvene freske su uglavnom prikazivale scene iz života Stefana Nemanje (sv. Simeona) i njegovog sina Save Nemanjića (sv. Save). Izgled manastira iz tog vremena (1837/41. godine) lepo je vidljiv na litografiji M. Troha. Crtež prikazuje manastir sa južne strane. Na prvi pogled prosečnom gledaocu bi se učinilo da posmatra sliku nekog bogatog, klasicističkog dvorca koji je okružen parkom i dubokom zelenilom. Ono što odiše iz njega jeste neka uzvišena mirnoća i spokoj koji tu vlada.
Manastir nije uspeo da izbegne zločinačku ruku tokom II svetskog rata tako da je stradao u tolikoj meri da od njega postoje samo ruševine koje odaju neku veličanstvenu tugu, ali i ogromnu snagu. Manastir sa crkvom je razrušen i opustošen. Ikone sa ikonostasa Pavla Simića nalaze se u kapeli na groblju. Manastirska crkva je delimično obnovljena. Slava manastira Kuveždin je Preobraženje - 19. (6.) avgusta.

--------------------------------------------------------------------------------

*(gr. meniaios mesečni), u pravoslavnoj crkvi: mesečnik, knjiga koja se upotrebljava na bogosluženju, a sadrži tropare i sve što se peva o praznicima, raspoređen po mesecima.
** (1818-76), slikar, romantičar; rođen u N. Sadu, slikarstvo učio u N. Sadu i Beču, umro u N. Sadu. Izradio veći broj ikonostasa (Nikolajevska crkva u N. Sadu), crkvenih slika, portreta i kompozicija iz nacionalne istorije: "Nemanjina smrt", "San sv. Save"...

(Manastiri Srbije)








love


Poslednji izmenio Abu Dabi dana Uto 27 Nov - 1:07, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Pon 26 Nov - 0:21

Svetosavska himna ispevana u Kuveždinu


Ovu svečanu pesmu, prema najnovijim istraživanjima, ispevao je vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar




Manastir Kuveždin na Fruškoj gori (Foto J. Slatinac)Sremska Mitrovica – „Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi...”, himna posvećena prvom srpskom arhiepiskopu i književniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuveždin na Fruškoj gori 1735. godine. Ovu svečanu pesmu ispevao je vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.

U manastiru Kuveždin nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira. A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.

Manastirska arhiva u Kuveždinu ne postoji, izgorela je tokom Drugog svetskog rata pa nastojatelj ove obnovljene svetinje jeromonah Varnava ne može da nam svedoči o Svetosavskoj himni.

– Po predanju znam da je Himna Svetom Savi nastala u ovom manastiru, ali pisanih tragova nema, jer je manastirska arhiva izgorela za vreme Drugog svetskog rata. Ako je Himna napisana 1735. godine, onda je sigurno i pojana u crkvi Svetog Save, ovde u manastiru, pre nego što je postala školska slava u Srba – kaže jeromonah Varnava.

Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici „Prva srpska igumanija posle srednjeg veka“, koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine. U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.

Istoričar Dimitrije Ruvarac zaključuje da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izvodi na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.

I dok se Himna Svetom Savi peva, dok nadahnjuje generacije srpskih đaka, još se istražuje, kako bi se potvrdili ili demantovali sadašnji šturi podaci o njenom nastanku u manastiru Kuveždin. Pisanih dokumenata nema, postoji najverovatnije samo zapis pesme „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koju je 1832. godine u Hilandar odneo kuveždinski jeromohan Silvester Vučković. Veza sa Kuveždinom ipak postoji, pa direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice Ljubiša Šulaja zaključuje:

– Šteta je što nema kuveždinske arhive, međutim, zapis prof. dr Dragana Nedeljkovića o autoru Himne i jeromonahu koji je zapisao stihove te svečane pesme daje mi za pravo da s razlogom mislim da je ta svečana pesma nastala u manastiru Kuveždin, u vreme kada je ovaj manastir bio pun života i veoma aktivnih stvaralaca.

Ostaje da se i dalje istražuje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuveždinu na Fruškoj gori pre 277 godina i prepisana stigla na Hilandar pre 180 godina, ali i da s ponosom nastavimo da slavimo školsku slavu i da shvatimo koliko velik je doprinos Svetog Save u razvoju srpske države i Srpske pravoslavne crkve

(Politikaonline)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Uto 27 Nov - 0:56

MANASTIR MESIĆ sa crkvom SVETOG JOVANA KRSTITELJA














Do manastira se dolazi iz Vršca u banatskoj ravnici prema Vršačkom Bregu a odatle do sela Mesić gde se na ulasku u samo selo sa leve strane pored puta nalazi ovaj manastir. Crkva je posvećena Sv.Jovanu Krstitelju. Po predanju manastir je osnovao 1225 god. monah Arsenije Bogdanović koga je Sveti Sava postavio za njegovog prvog igumana.
Mnogi nastanak manastira vezuju i za despota Jovana Brankovića.Prvi pisani podaci potiču iz Katastiga Pećke Patrijaršije 1660 god. i 1666 god. koji važi za veoma pouzdan izvor. Turci su dolaskom u Banat manastir spalili ali je obnovljen 1566.god.Za vreme austro-turskog rata 1716 god. manastir je ponovo stradao.Obnovljen je 1722 god.
a 1749 god. uz staru dobija i novu pripratu.Crkva je radjena u starom raškom stilu.Godine 1843 izgradjen je manastirski konak.
U to vreme arhimandrit je bio Vikentije Ljuština. Kao veoma obrazovan čovek svoga vremena 1790 god. osniva gimnaziju u Vršcu i to godinu dana pre osnivanja karlovačke gimnazije.Takodje je objavio monografiju o manastiru Mesić pod imenom:Kratka istorija opštežiteljnog manastira Mesić iz Temišvarskog Banata od 1225-1797 god.Freske u manastiru radjene su 1743 god. i relativno dobro su očuvane. Ispod se nalazi još stariji sloj fresaka koji nije ispitan.Kao i svi manastiri u Vojvodini uz crkvu je dogradjen zvonik u barok stilu.U novije vreme izgradjeni su sadašnji konaci.Manastir Mesič bio je jedno vreme sedište banatskih episkopa.Manastir je ženski i o njemu brinu monahinje.

(Manastiri Srbije)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Uto 27 Nov - 1:00

MANASTIR VOJLOVICA sa crkvom Svetog Arhanđela Gavrila












Manastir se nalazi na putu Pančevo - Starčevo kada se podje prema rafineriji.
Ne postoji nikakav putokaz a manastir možete i da promašite ako ne gledate na levu strane
prema dimnjacima rafinerije.
Po predanju crkva je podignuta 1383 god od strane monaha koji su se doselili iz srpskih krajeva.
U manastiru postoji zapis iz 1799. koji navodi na to da je despot Stefan Lazarević obnovio
manastir 1405. Prvi pisanii podaci datiraju iz 1535 godine u zborniku.
Manastir Vojlovica bio je metoh starog manastira Vinča na Dunavu.
Manastir Vojlovica je više puta stradao ali je uporno obnavljan.Poslednji put je obnovljen 1981.god.
Stari ikonostas je radjen u 18 veku, manjih je dimenzija i sadrži oko 30 ikona sa starozavetnim
i novozavetnim likovima.Ikonostas je pozlaćen.U toku drugog svetskog rata u manastiru su bili
zatvoreni od strane nemaca srpski patrijarh Gavrilo Dožić i vladika žički Nikolaj Velimirović.
Manastir je aktivan i u njemu žive monasi.

(Manastiri Srbije)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Sre 26 Dec - 12:29

MANASTIR U KIKINDI sa crkvom Svete Trojice










Kada udjete u grad iz pravca Zrenjanina idete do prvog semafora pa desno.Tu je i tabla.
Nastavite pravo do sledeće table i samog manastira sa desne strane pored groblja. Crkva posvećena Svetoj Trojici sa konakom podignuta je 1887 god.za vladavine Franje Josifa.To je zadužbina Melanije Nikolić rodjene Gačić, koja je manastiru poklonila i 300 jutara zemlje koja je kasnije oduzeta od strane države. Danas se nadaju da će im imovina biti vraćena.
Oltar je uradjen u baroknom stilu sa 8 fresaka i 8 medaljona.
Manastirski konak je obnovljen i dogradjen dok sama crkva treba temeljno da se obnovi.
U samoj crkvi sahranjena je Melanija Nikolić-Gačić kao i njena rodbina.
Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.

(Manastiri Srbije)








love
Nazad na vrh Ići dole
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI

  


Muški
Poruka : 3780

Učlanjen : 22.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Sre 26 Dec - 18:34

Manastir Bošnjane sa crkvom Svetom Luki




Manastir Sv.Luka nalazi se u selu Bošnjane,
opština Varvarin.Do manastira se dolazi na sledeći
način: (autoput E75 do Pojata, skretanje desno,
put za Kruševac, u Ćićevcu, na prvom semaforu
desno za Varvarin (6km), iz centra Varvarina
skretanje levo za Bošnjane (6km) a iz Bošnjana
desno do manastira (1km).
Od Beograda oko 190km odličnog puta.

Po predanju na tom mestu je nekada postojao
manastir "40 velikomučenika" koga su osnovali
isihasti sa Hilandara.
1999 ponovo je ustanovljen za manastir.
Opslužuju ga dva monaha I jedna monahinja.
Starešina manastira je otac Aleksej inače vrlo
dinamičan i predusretljiv monah koji želi da od
manastira napravi sedište duhovnosti ovog kraja.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Sre 27 Feb - 19:17


Srpski manastiri nalaze se na putu Transromanike koji je Savet Evrope uvrstio u program „Glavni evropski putevi kulture“. U periodu od XI do XIII veka, evropska umetnost bila je inspirisana Rimom pa je pravac po tome dobio naziv romanika. S obzirom da je u srednjem veku crkva bila nosilac kulture, manastiri Srbije najočiglednije predstavljaju ovaj pravac u arhitekturi. Istovremeno sa ovim pravcem, dolazi do nastanka i procvata srpske države. Graditelji su često dolazili iz Italije i sa Jadranskog mora i sa sobom donosili zapadne uticaje koji su se na ovim prostorima mešali sa uticajima vizantijske umetnosti stvarajući specifičan stil.









love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Banatska Eparhija   Sre 27 Feb - 19:34

MANASTIR MESIĆ sa crkvom
SVETOG JOVANA KRSTITELJA


Do manastira se dolazi iz Vršca u banatskoj ravnici prema Vršačkom Bregu a odatle do sela Mesić gde se na ulasku u samo selo sa leve strane pored puta nalazi ovaj manastir. Crkva je posvećena Sv.Jovanu Krstitelju. Po predanju manastir je osnovao 1225 god. monah Arsenije Bogdanović koga je Sveti Sava postavio za njegovog prvog igumana.
Mnogi nastanak manastira vezuju i za despota Jovana Brankovića.Prvi pisani podaci potiču iz Katastiga Pećke Patrijaršije 1660 god. i 1666 god. koji važi za veoma pouzdan izvor. Turci su dolaskom u Banat manastir spalili ali je obnovljen 1566.god.Za vreme austro-turskog rata 1716 god. manastir je ponovo stradao.Obnovljen je 1722 god.
a 1749 god. uz staru dobija i novu pripratu.Crkva je radjena u starom raškom stilu.Godine 1843 izgradjen je manastirski konak.
U to vreme arhimandrit je bio Vikentije Ljuština. Kao veoma obrazovan čovek svoga vremena 1790 god. osniva gimnaziju u Vršcu i to godinu dana pre osnivanja karlovačke gimnazije.Takodje je objavio monografiju o manastiru Mesić pod imenom:Kratka istorija opštežiteljnog manastira Mesić iz Temišvarskog Banata od 1225-1797 god.Freske u manastiru radjene su 1743 god. i relativno dobro su očuvane. Ispod se nalazi još stariji sloj fresaka koji nije ispitan.Kao i svi manastiri u Vojvodini uz crkvu je dogradjen zvonik u barok stilu.U novije vreme izgradjeni su sadašnji konaci.Manastir Mesič bio je jedno vreme sedište banatskih episkopa.Manastir je ženski i o njemu brinu monahinje.






MANASTIR VOJLOVICA
sa crkvom Svetog Arhanđela Gavrila


Manastir se nalazi na putu Pančevo - Starčevo kada se podje prema rafineriji.
Ne postoji nikakav putokaz a manastir možete i da promašite ako ne gledate na levu strane
prema dimnjacima rafinerije.
Po predanju crkva je podignuta 1383 god od strane monaha koji su se doselili iz srpskih krajeva.
U manastiru postoji zapis iz 1799. koji navodi na to da je despot Stefan Lazarević obnovio
manastir 1405. Prvi pisanii podaci datiraju iz 1535 godine u zborniku.
Manastir Vojlovica bio je metoh starog manastira Vinča na Dunavu.
Manastir Vojlovica je više puta stradao ali je uporno obnavljan.Poslednji put je obnovljen 1981.god.
Stari ikonostas je radjen u 18 veku, manjih je dimenzija i sadrži oko 30 ikona sa starozavetnim
i novozavetnim likovima.Ikonostas je pozlaćen.U toku drugog svetskog rata u manastiru su bili
zatvoreni od strane nemaca srpski patrijarh Gavrilo Dožić i vladika žički Nikolaj Velimirović.
Manastir je aktivan i u njemu žive monasi.




MANASTIR U KIKINDI sa crkvom Svete Trojce

Kada udjete u grad iz pravca Zrenjanina idete do prvog semafora pa desno.Tu je i tabla.
Nastavite pravo do sledeće table i samog manastira sa desne strane pored groblja. Crkva posvećena Svetoj Trojici sa konakom podignuta je 1887 god.za vladavine Franje Josifa.To je zadužbina Melanije Nikolić rodjene Gačić, koja je manastiru poklonila i 300 jutara zemlje koja je kasnije oduzeta od strane države. Danas se nadaju da će im imovina biti vraćena.
Oltar je uradjen u baroknom stilu sa 8 fresaka i 8 medaljona.
Manastirski konak je obnovljen i dogradjen dok sama crkva treba temeljno da se obnovi.
U samoj crkvi sahranjena je Melanija Nikolić-Gačić kao i njena rodbina.
Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.







MANASTIR SVETE MELANIJE RIMLJANKE
sa crkvom Rodjenja Presvete Bogorodice


Manastir se nalazi na severoistočnom obodu Zrenjanina u delu zvanom Vodice.Adresa je Šumice bb.Osnovao ga je episkop banatski dr.Georgije Letić 1935 god.Manastir je gradjen u vizantiskom stilu. Bio je prvi ženski manastir u banatskoj eparhiji. U sklopu starog manastirskog konaka iz 1935 god podignut je novi 1990 god. u moravskom stilu.
Ikonostas je radio vršački slikar Svetislav Vuković 1937 god. Iza crkve nalazi se mala kapela posvećena Svetoj Petki koju je 26.10.2004 osveštao Vladika bački Nikanor.
U sklopu manastira se nalazi još jedna mala kapelica. U manastiru se čuva staro prestono Jevandjelje iz 1663.god. kao i bakrotisk grčkog "Antimisa" načinjenog u Beču 1772 god.
Prva upraviteljica manastira bila je Petronija Savić rodjena sestra naučnika dr.Vase Savića. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.




MANASTIR HAJDUČICA sa crkvom
Svetog arhangela MIHAILA I GAVRILA


Na putu Zrenjanin-Vršac blizu mesta Plandište i Velika Greda nalazi se selo Hajdučica u kome je i istoimeni manastir, na 50 m od skretanja sa glavnog puta.

Crkva je posvećena Svetim Arhangelima.
Podignuta je 1939 god. kao zadužbina Olge S. Jovanović ćerke grofa Dundjerskog.

Dugo je crkva bila zapuštena sa starim konakom i oronulom ogradom da bi 2004 god bila završena obnova crkve.

Uz nju je novi manji konak i nova ograda.
Hajdučica je metoh manastira Hilandar.
U crkvi je i ikona trojeručice koja je pokon Hilandara,krst Gospodnji kao i ikona Bogorodice Shirshaja Nebes na delu oltara koji je ikonopisan.
Manastir je ujedno i parohijska crkva
o kojoj brine i održava službu mladi jerej Siniša Lakičin.
On će Vas veoma ljubazno primiti i o svemu informisati vezano za manastir.
Oslikavanje crkve je u toku.

Manastir je muški i aktivan je.

Zahvaljujemo se jereju Lakičinu na
slikama manastira pre obnove,manastira
noću i Bogorodice.





MANASTIR SREDIŠTE
sa crkvom u izgradnji



Iz Vršca se pored bolnice krene putem za Veliko Središte.Već nakon nekoliko kilometara pravog puta nailazite na oštru krivinu gde se put račva.
Prateći krivinu idete za Veliko Središte a pravo put Vas vodi do Malog Središta gde se i nalazi Manastir koji je u izgradnji.
Nalazi se na brdu i sa puta je veoma uočljiv.
Do sada je izgradjen konak, ulazna kapija,mala kapelica, zvonik i postavljeni su temelji za crkvu.
U manastiru trenutno boravi samo jedan monah i manastir je delimično aktivan do završetka gradnje.





MANASTIR BAVANIŠTE sa crkvom
Rođenja Presvete Bogorodice


Kada se iz Pančeva stigne u Bavanište put oštro
nastavlja desno za Kovin. Za manastir se nastavi
pravo, pored trafo stanice, oko 500 metara, do prve
male raskrsnice. Skrenete levo, a zatim uzanim
asfaltnim putem, kroz šumicu stižete posle 2 km.
Crkva Rodjenja Presvete Bogorodice potiče iz
15 veka. Ktitor je nepoznat. Sve do 18 veka
manastir nije diran da bi 1716 god bio razoren i
opljačkan od strane Turaka.
Manastirski zivot je opusteo a manastir nije
obnavljan delimično zbog postojeće zabrane
austrougarske carice Marije Terezije o izgradnji
i obnovi manastira po Srbiji.
Tek 1856 god. zahvaljujući milosti naroda manastir
sa crkvom je obnovljen.
Tada je podignuta kapela i priprata.
Druga velika obnova počela je 1997 god. i još traje.
Crkva je obnovljena skoro u celosti.
Uradjen je deo živopisa na kome se i dalje radi.
Sama crkva je podignuta na izvoru.
Izvor postoji i danas i osvećen je.
Manastir je muški i aktivan je.









love


Poslednji izmenio lana dana Sub 3 Jun - 21:08, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: BaČka Eparhija   Sre 27 Feb - 19:45

Manastir Bodjani sa crkvom Vavedenja
Presvete Bogorodice i Tvrdjava Bač


Na severu Bačke oko desetak kilometara od Starog
Bača, podje se prema Vajskoj, pravo putem i dodje
do Bodjana i manastira sa leve strane. Ovaj manastir
sa crkvom posvećenoj Vavedenju Presvete
Bogorodice dugačak je 17 m a širok 6 m.
Zidovi su debljine 1 m. Fasada hrama je bez ukrasa.
Ktitor manastira je bio bogati trgovac Bogdan
uz dozvolu ugarskog kralja Matije Korvina.
Hram je izgradjen 1478 god a konačno završen 1722g.
Vise puta je rušen i obnavljan. Crkvu je oslikao 1737g.
Hristifor Žefarević. Bodjansko slikarstvo predstavlja
novinu u srpskom slikarstvu i nazvan je"prelazni
period". Ikonostas je u duborezu sa 39 ikona i
izradili su ga Vasilije Romanović i Jova Vasiljević
a radjen je izmedju 1745-1748 god. Konak je završen
1790 god. Nakon velike seobe Srba, Bodjani su jedno
vreme bili sedište episkopa. Početkom 18 veka u
manastiru je radila bogoslovska skola. U okviru
konaka nalazi se mala kapela sa izvorom na kome
se po predanju ktitor ovog manastira Bogdan
koji je imao bolesne oči, umio i ozdravio.
Iz zahvalnosti na tom mestu je podigao ovaj manastir
koji je prvobitno bio brvnara. Kompleks manastira ima
veliki i uredjen park. Manastir je muški i aktivan.



Manastir u Somboru
sa crkvom Svetog Arhidjakona Stefana



Do manastira u Somboru se dolazi iz ulice Vuka
Karadžića i skrene u Blagojevićevu - kod znaka.
Zatim se ide samo pravo oko 1 km i sa leve strane se nailazi na manastir.

Manastir Sv.Stefana nalazi se na severu Bačke.
Po želji i donatorstvu Stevana Konjovića započeta je
izgradnja manastira 1928 god a završena 1933 god.
Crkva je oslikana 1938 god.
Manastir je izgradjen u srpsko-vizantiskom stilu
sa dva tornja.
Freske je oslikao Vladimir Predojevic.
Ikonostas u crkvi je drven i naslikao ga je ruski slikar Boris Seljanko.
U prostoru oko zadužbine Stevana Konjovića nalazi se partizansko i crvenoarmijsko groblje.





MANASTIR KOVILJ sa crkvom
SVETIH ARHANGELA MIHAILA I GAVRILA



U blizini Novog Sada na Dunavu u mestu Kovilj nalazi se ovaj istoimeni manastir.Kada se sidje sa auto puta Beograd-Novi Sad i udje u Kovilj ide se do kraja sela i sa leve strane nailazite na manastir opasan zidom.Po predanju manastir je osnovao Sveti Sava u 12. veku i crkva je posvećena arhangelima Mihajlu i Gavrilu.
Ovo je danas jedna od najvećih crkava u Vojvodini.Gradjena je od kamena u raškom stilu sa elementima baroka.Osam stubova deli hram na tri dela.Na srednjem delu hrama nalaze se dve kupole,
spolja osmostrane a iznutra okrugle.Velike kalote pokrivaju srednji deo crkve što je u crkvama velika retkost. Današnji ikonostas je radio Aksentije Marodić 1871.god.u duhu italijanske renesanse.Prvobitni ikonostas radio je čuveni majstor Teodor Ilić-Češalj 1707.god.ali je on stradao u požaru. Crkva je stradala ravno šest puta.Tokom Drugog svetskog rata stradala je i manastirska riznica.Crkva je danas u veoma lošem stanju i zahteva temeljnu restauraciju.U sklopu manastira je mala kapelica posvećena Svetoj Petki kao i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori. Na mestu starog konaka zida se novi sa novim zvonikom.Do završetka novog zvonika zvona su sklonjena sem jednog koje je postavljeno u dvorištu radi obavljanja službe.
Manastir je aktivan, muški i o njemu brinu monasi.










love


Poslednji izmenio lana dana Sub 3 Jun - 21:13, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Beogradska Eparhija Beogradska Eparhija   Sre 27 Feb - 19:52

MANASTIR SENJAK sa crkvom
VAVEDENJA PRESVETE BOGORODICE



Nalazi se u Beogradu u ulici Vasilija Gaćeše 8
Dolazi se iz Bulevara Vojvode Putnika i skreće kod table sa oznakom.
Crkva je podignuta 1936 godine i zadužbina je Perse R. Milenković.
Posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice a mala kapela u sklopu manastira posvećena je
Svetom Nikoli. Živopis u crkvi završen je 1985 ali je danas u dosta lošem stanju.
U crkvi se nalaze tri čudotvorne ikone i to: ikona Majke Božije,ikona Svetog Nikola i ikona
Svetog Nektarija. Manastir je ženski i aktivan je. O njemu brinu monahinje.







MANASTIR RAKOVICA sa crkvom
SVETOG ARHANGELA MIHAILA


Manastir se nalazi se u Beogradu u ulici Patrijarha Dimitrija 34 na Rakovičkom potoku desnoj pritoci Topčiderske reke.Dolazi se pored železničke stanice u Rakovici a onda skrene levo i prođe DMB servis.
Odmah iza servisa je Manastir, sa desne strane a izvor Svete Petke je levo.
Smatra se da je podignut u 14 veku na Avali a preseljen u 16 veku kada datiraju i prvi pisani podaci iz 1502 godine.Prema narodnom predanju ktitori manastira su bili kraljevi Milutin i Dragutin. A prema povelji iz 1701 ktitor je bio Radul I Crni zet kneza Lazara Hrebeljanovića. Manastir je više puta obnavljan.Knez Miloš Obrenović sagradio je konak 1822 god. a njegov sin knez Mihajlo Obrenović je 1862 god. obnovio manastir. O manastiru je još brinula i knjeginja Ljubica kao i Tomanija Obrenović supruga Jevrema Obrenovića ,Miloševog brata.Manastirski živopisi sačuvani su u fragmentima. Pored grobnice Jevrema i Tomanije Obrenovič i njihovo 11-oro dece u porti manastira sahranjeni su junaci Prvog srpskog ustanka kao i jedan od istaknutih vodja ustanka Vasa Čarapić. Preko puta manastira nalazi se kapela i izvor Svete Petke. Manastir je aktivan i u njemu žive monahinje.








MANASTIR RAJINOVAC sa crkvom
ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE


U blizini Beograda kod mesta Begaljica blizu Grocke nalazi se ovaj manastir čije prvo
pismeno pominjanje datira iz 1528 god. Dolazi se iz pravca Grocke i skrene na drugom
skretanju za Begaljicu a zatim se samo prate oznake i vrlo brzo stiže.
Prvobitno je to bila crkva brvnara a kasnije u 18 veku izgradjena od čvrstog materijala.
Jedno vreme u manastiru su počivale mošti srpskog kralja Stevana Prvovenčanog.
Od starih ikona sačuvano je samo šest komada.
Njih je radio nepoznati ruski slikar.U porti manastira sahranjen je srpski knez
Stevan Andrejević pogubljen od strane Turaka.
U samom manastirskom kompleksu nalazi se i zidani zvonik i manastirska česma.
Manastir je aktivan i u njemu žive monahinje.







MANASTIR SLANCI sa crkvom
SVETOG PRVOMUČENIKA I ARHIĐAKONA STEFANA



Ne zna se pouzdano kada je podignut ali se pretpostavlja da je to bilo u 13 veku
i da ga je najverovatnije podigao kralj Dragutin. Više puta je rušen i obnavljan da bi poslednja obnova izvršena 1970. god.Manastir je posvećen svetom arhidjakonu Stefanu jednom od sedam djakona čuvene starohrišćanske crkve u Jerusalimu a koji je stradao zbog vere u Hrista.
Ovaj manastir je jedan od retkih koji je METOH manastira HILANDAR. To znači da se u manastiru Sveti Stefan pripremaju monasi koji će popunjavati bratstvo manastira Hilandar na Svetoj Gori.
Manastir se nalazi nadomak Beograda u Slancima-Veliko Selo
Dolazi se iz pravca Višnjice-Slanačkim putem samo pravo.Postoje oznake i nije ga teško pronaći.
Manastir je aktivan i u njemu žive monasi.







MANASTIR SVETOG ARHANGELA GAVRILA

Podignut u 18 veku na mestu gde je do tada stajala kao privremeni objekat, crkvica od dasaka.
Podigao ga je zemnski trgovac, sapundžija i veliki dobrotvor Teodor Apostolović
"sebi i svojim roditeljima za večan spomen".Na njegovu molbu Car je 1785 god. odobrio da
o svom trošku podigne pravoslavnu kapelu, s tim da se bogosluženje ne sme vršiti
svakodnevno već samo o velikim praznicima.Crkva je sagradjena 1786 god. a početkom
naredne bečki dvorski ratni savet dozvolio je da se u njoj održava nedeljno bogosluženje
pošto je Teodor Apostolović prihvatio da sam izdržava svešteno lice.
Crkva je izgradjena u baroknom stilu. Zvonik je dvospratan s tim što je drugi sprat dozidan 1840 god.koja je i označena krupnim reljefnim brojkama na fasadi.Crkva je obnovljena 1986.god.
Odlukom arhijereja proglašena je za manastir.Nalazi se u Zemunu u Gradskom parku












love


Poslednji izmenio lana dana Sub 3 Jun - 1:32, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: BraniČevska Eparhija   Sre 27 Feb - 20:18

Manastir Bradača
sa crkvom Svetog Vavedenja


Manastir se nalazi u ataru sela Kule i Crljenca ispod planine Kozuh na putu Požarevac-Petrovac na Mlavi u šumovitom proplanku. Manastirkska crkva posvećena je Svetom Vavedenju. Utvrdjeno je da manastir potiče iz 14 veka ali nema podataka o ktitoru za koga se predpostavlja da je bio jedan od vlastelina toga doba. Najstariji pisani pomen potiče iz 16.veka kada je manastir bio živ i aktivan. Kada ga je krajem 17 veka posetio patrijarh Arsenije bio je pust i u ruševinama. Od tada pa sve do 19 veka nema pomena o manastiru. Prva velika obnova je uradjena 1990 god.tako da se može reći da je manstir bio više od 250 god u ruševinama. Za nastanak manastira vezuje se narodna legenda o mučenici Jelici koju su braća razapela konjima za repove. Na mestu gde je palo njeno telo sagrađena je crkva Zaova.
Tamo gde su ispale njene oči, sagrađena je crkva Sestroljin. Tamo gde je pala njena ruka sagrađen je manastir Rukumija, a tamo gde je pala njena donja vilica sa bradom, sagrađen je manastir Bradača.
Narodno predanje kaže da se čitava ova porodična tragedija dogodila u domu vlastelina Pavla Radića, kneza od Stiga, a braća Radići, kako je poznato, po osvajanju Braničeva od strane kneza Lazara bili su njegovii vazali i upravljali su Stigom.
Tragedija je opisana i u pesmi
"Bog nikom dužan ne ostaje"iz koje je ovaj stih:
Dva su bora naporedno rasla,
medju njima tankovrha jela,
to ne bila dva bora zelena,
ni medj njima tankovrha jela,
vec to bila dva brata rodjena,
jedno Pavle,a drugo Radule,
medju njima sestrica Jelica.
Manastir je sazidan u stilu moravske škole i osvećen je 1990.god kada je počela njegova obnova.Danas je manastir aktivan,muški i o njemu brinu monasi.





Manastir Vitovnica sa crkvom
Uspenja Presvete Bogorodice


U blizini Petrovca na Mlavi kod sela Melnice nalazi se ovaj manastir, koga je podigao srpski kralj Milutin
Nemanjić za vreme svoje vladavine od 1282 do 1321g. Kralj Milutin je bio veliki ktitor koji je podigao mnogo
manastira kao odraz svojih ubedjenja.
Prvi put se manastir pominje 1537 god. Krajem XVIII veka dozidana je priprata. U manastiru Vitovnica boravili su jedno vreme bežeći ispred Turaka monasi manastira Ravanice. Poznat je manastirski pečat iz 1703 god. Za vreme Prvog srpskog ustanka manastir
je bio oštećen. Obnovljen je 1856 god, kada su uradjene i freske. Poslednji put obnovljen je 1956 god.
Manastir je muški i o njemu brinu monasi.




Manastir Gornjak sa crkvom
Vavedenja Presvete Bogorodice



Idući na jug u zaledjini klisure zatičemo manastir Gornjak, na najlepšem mestu klisure, u pećini ispod litice Jezevca i Vukana. Zadužbina je Kneza Lazara a podignut je izmedju 1379-1381. godine. Bio je spaljen u vreme II sv. rata kada su izgorele sve dragocenosti: Povelja kneza Lazara, barjak cara Dušana i mnoge knjige. Manastir poseduje sveske iz XIV, XVII i XVIII veka. Obnovljen je 1847 godine. Zanimljiva je predstava na južnom stubu, blizu porte, na kome je Isus predstavljen kao dobar pastir kome je oko vrata čovek a ne jagnje.
Iz vremena Stefana Lazarevića je pronadjen pečat od tuča sa natpisom Nikodim, mitropolit smederevski i braničevski,1667.
U sredini pečata je bio lik Svetog Nikole, što bi značilo da je manastir posvećen ovom svecu. Sama klisura je dobila ime po vetru gornjaku koji tu stalno duva.

Legenda o nastanku imena Homolje
Poput Stefana, Homolje je posećivao i knez Lazar. Sagradio je na samom prilazu kotlini manastir Gornjak koji je njegova zadužbina. A samo Homolje je bilo granični predeo izmedju Lazara i bana Tvrtka Kotromanića.
Legenda kaže, u nekoj od poseta ljudi, stočari, vlasi prilaziše knezu, uz pozdrav uomulje! uomulje! (čoveče, čoveče!) - vlaški izraz. I taj naziv polu vlaho-latinski ostade za Homolje (Ljudi, ili skup ljudi) do danas....Zadnji put Lazar posećuje Homolje pre kosovskog boja skupljajući ratnike za odbranu. Legenda opet kaže da su se Homoljci odazvali i opasani kožnim kaiševima u kožucima sa šubarama na glavama jašući na brzim i otpornim stiškim konjima odjahali put Kosova, gde se pokazaše kao odani i dobri ratnici...


Legenda - Tišina kod Mlave
Sv.Grigorije(čija se grobnica nalazi u potkopini manastira Mitropolije) dozivao je preko reke svoje bratstvo.Hteo je nesto vazno
da prozbori.Huk i žuborenje nabujale Mlave ne dade mu da se čuje sa druge strane već je odnosio njegov glas.
Ljutit Sv. Grigorije prokle Mlavu da ućuti. Reka se na tom mestu ućuta, utiša se kao da se postidela.
Od tada ovo mesto se zove Tišina, nalazi se na samoj obali reke podno manastira, uzvodno.

Legenda o Hladnoj vodi
Na kapiji Homolja živela je starica Marta sa svojim jarićima.Homolje je poznato po jakoj zimi i velikom snegu.Jarice je privlačila
kamenita strana Gornjaka gde su mogli da brste grančice šiblja.Baba Marta je krenula za njima sve dublje u sneg.
Dodje do mesta Čvarnica gde je uhvatio mraz i sneg i ne mogase dalje.Baba tu izdahnu.Tu je izbio jak izvor hladne vode
pa se i danas tako zove.Jarići su nastavili u klisuru pa su i oni uginuli od mraza, danas se to mesto zove 9 roga.
Kada u mesecu martu padaju okrugla zrnca snega kaze se padaju Babini jarići.

Istorijski spomenici
Kroz Homolje je od vajkada prolazilo mnogo naroda, takodje, vodio je nekada stari rimski put VIA MILITARIS kao najbrzi spoj
istok-zapad, sever-jug. Na kapiji Homolja, na ulazu u klisuru, pošavši od donje Mlave, nalazese ostaci srednjevekovne crkve
Mitropolije. Posedovala je rezidenciju i 400 kaludjera koji su se bavili pisanjem i prepisivanjem rukopisa, a bili su u sastavu
manastira Manasije pri čuvenoj Resavskoj školi.To je bilo u doba Stefana Visokog i Djurdja Brankovicć docnije.
U neposrednoj blizini mitropolije nalazi se isposnica Blagoveštenje, o isposnici u kamenu se kaže da je u njoj boravio prepodobni
Sv Grigorije. Kapela je posvećena Sv.Nikoli u kojoj je grob Sv. Grigorija. Nakon Maričke i Kosovske bitke, pocinju seobe,
srpski narodi iz južnih zemalja nisu se zadržavali u Homolju niti moravskoj Srbiji, pošto je bila izložena napadima Turaka,
išli su dalje do Dunava i St.Andreje u negdašnjoj Austrougarskoj pa sve do Česke i Poljske.
U samoj klisuri, iznad mlave uzdiže se ostatak ili početna gradnja tvrdjave.Legenda kaze da je Prokleta Jerina tu
u neposrenoj blizini isposnice sačekivala Turke sa branom da ih potopi, ali oni nisu došli sa jugozapadne strane obalama
Morave već Jerini s ledja, iz pravca sadasnjeg Bora i Majdanpeka....






Manastir Zaova
sa crkvom Sv. Mihaila i Gavrila



Manastir Zaova nalazi se u prelepoj šumi blizu Velikog Sela.
Do manastira se dolazi iz Požarevca putem za Žabare.
Na nekih 20 km nalazi se tabla i skrene se desno solidnim ali
uzanim asfaltnim putem.
Manastir je na samom izlasku iz šume oko 1 km od glavnog puta. Postojanje manastira Zaova sa crkvom posvećenom arhistratizima Mihajlu i Gavrilu po legendi nastao je u doba Kneza Lazara a podignut je na grobu Jelice, sestre srpskih vlastelina Pavla i Radula.Legenda kaže da žena Pavlova nikako nije mogla da prihvati svoju zaovu Jelicu i u silnoj ljubomori ubila je svoje dete
za šta je optužila Jelicu.
Braća su poverovala u priču i kaznili su svoju sestru tako što su je rastrgli konjima.Saznavši kasnije istinu i pokajavši se na sestrinom grobu podigli su crkvu a kasnije i manastir Zaovu.
Ova legenda je zabeležena u narodnoj pesmi:
Bog nikom duzan ne ostaje.
Crkva Zaova je zidana u moravskom stilu bez kubeta i sa krstom u osnovi.Pored crkve nalazi se zvonik.
Manastir se prvi put pominje u turskim zapisima iz 1467 godine.
Više puta rusena obnovljena je za vreme Milosa Obrenovica.
Živopis i freske uradio je Živko Pavlović, 1849 god, za vreme vladavine Aleksandra Karadjordjevića, kao samouki slikar u ono vreme veoma tražen i cenjen a čiji je daleki potomak i slikarka
Milena Pavlović-Barili. Freske su očuvane u celosti .
U samoj crkvi se nalazi Jeličin grob koji je zazidan a iznad njega se nalazi freska koja predstavlja njeno rastrzanje sa četiri bela konja.Manastir je aktivan.
Pored manastira su dva izvora lekovite vode. Jedan je blizu a drugi je u šumi iznad.




Manastir Zlatenac
sa crkvom Sv.Vrača Kozme i Damjana



Manastir se nalazi na desnoj obali Velike Morave kod Svilajnaca 5 km.jugoistočno od Gložana. Narod veruje da je manastir podignut na svetom mestu, po predanju se veruje da ga je podigao despot Stefan Lazarević 1427god. Crkva je gradjena u moravskom stilu. U njemu su boravili učeni ljudi koji su pomagali prosvetiteljskom radu, čiji su centri bili u Manasiji i Ravanici. U isto vreme bio je i stecište monaha koji su bežali ispred Turaka iz južnih krajeva i sklanjali se u ovaj i obližnje manastire. Dolaskom Turaka i u ove krajeve, manastir je do temelja spaljen, ali narod je i dalje ovo mesto, nazvavši ga crkvine, poštovao kao svetilište. Nije poznato kada je manastir tačno porušen. Najverovatnija pretpostavka je da se to dogodilo neposredno posle velike seobe Srba 1690. godine. Za ovaj manastir vezuje se legenda o petorici braće,Tuti, Jakovu, Miljku,Tomi I Zlatku, koji su podigli pet manastira u monaškoj oazi Donje Resave, koja živi i danas otkrivajući nove detalje iz života ovog kraja. Manastir Zlatenac je više puta dizan od temelja (ili obnavljan): prvi put 1923/1924; drugi put 1952/1953; treći put 1966.god. i četvrti put 1983/1984.
U imanju manastira Zlatenac, nalazi se i prelepa, aktivna vodenica na Velikoj Moravi. Danas je manastir aktivan,ženski i o njemu brinu monahinje.
Tekst I slike Nenad Glišić





MANASTIR KOPORIN sa crkvom
SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA


Na lepom i skrovitom mestu kod Velike Plane nalazi se manastir Koporin.
Do njega se stiže na sledeći način:
Kada se siđe sa auto puta odmah posle naplatne rampe postoji znak i skreće se levo i na prvom semaforu postoji putokaz sa oznakom Koporin desno a Pokajnica pravo.Solidnim putem oko 5 km dolazi se do sledeće table i skreće levo i ide se oko 4 km do nove table koja pokazuje levo dole. Samo 150 metara kroz šumu stiže se do ulaznih vrata ovog prelepog manastira. Podigao ga je u 15 veku Despot Stefan Lazarević u znak zahvalnosti zbog toga što je ostao živ u bitci kod Angore 1402 godine protiv Temerlana i povratka svoje sestre Olivere.Crkva je podignuta 1415 godine. Građena je u starom srpskom stilu. Freske su delimično očuvane i to: Veliki praznici,Stradanje Hristovo,Sveti ratnici i druge. Ispod ktitorskog portreta Despota Stefana koji je očuvan, 1976/77 pronađen je grob sa moštima Despota Stefana Lazarevića za koje se smatra da su tu bile sakrivene. Mošti se i dalje nalaze u hramu. Ćivot u kome se nalaze otvara se dva puta godišnje: 1 avgusta na dan smrti Despota i 15 avgusta na slavu hrama. Ikonostas je novijeg datuma. Manastir je više puta rušen a zadnji put je obnovljen 1880 godine.
Veliki zvonik je podignut 1976. Crkva je pokrivena ćeramidom koja je pravljena od originalnih uzoraka koji su otkriveni prilikom arheoloških istraživanja.
U sklopu hrama je i kapela u velikom manastirskom konaku posvećena Rodežestvu Presvete Bogorodice.
Ceo manastiriski kompleks ograđen je visokim zidom. Nedaleko od manastiriskih zidina nalazi se izvor lekovite vode, koji je takođe podigao Despot Stefan, na mestu gde mu je od lova ranjeni konj pao ali se povratio nakon što je napojen izvorskom vodom. Manastir je dobro održavan.Ženski je, aktivan je i o njemu brinu monahinje.





Manastir Manasija
sa crkvom Svete Trojice


Kod Despotovca na reci Resavi nalazi se ovaj srednjevekovni manastir. Zadužbina je despota Stefana
Lazarevića, sina kneza Lazara. Podignut je izmedju 1407 i 1418 god.Bio je opasan visokim zidom sa 11 kula
koji je štitio manastirski kompleks od svog osnivanja pa sve do velike seobe Srba.Manasija je bila stecište umnih monaha gde se
negovala književnost i prepisivačka škola. Odatle je nastala i resavska škola.Najveći domet je imala u doba Konstantina Filozofa, biografa
despota Stefana. Osnova crkve je 46 m što je za ono vreme bio graditeljski poduhvat. Pripada moravskom silu iako je gradjena od tesanog
kamena. U priprati je sačuvan prvobitni kameni pod
uradjen od lepih kamenih ploča u crvenoj, zelenoj i žutoj boji.Medjutim najveći ukras Manasije su njene freske. Sačuvano ih je oko pola a radilo ih je više slikara. Spadaju medju najlepše freske iz XV veka. Izdvajaju se Sveti ratnici, proroci Gedeon, Avakum i Zaharije kao i dva Arhanjdjela. Izdvaja se i ktitorska freska Despota Stefana kako prinosi model hrama Svetoj Trojici. Manastir je rušen više puta. Prva obnova
bila je 1799 god.a nov ikonostas uradjen je 1822 god.Obnavljan je više puta i izgradjen je nov konak.
Manastir je zenski, aktivan je,o njemu brinu monahinje.





Manastir Miljkovo
sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice



Nalazi se u ataru sela Gložane na desnoj obali Velike Morave Svilajnac-Gložane. Ranije se zvao Bukovica za koji se ne zna ko ga je podigao ali prvi pisani pomen Bukovice datira iz 1374.god.kada ga je knez Lazar darivao manastiru Ravanici. U tadasnjem manastiru Bukovica 1420.god.radila je manastirska prepisivačka škola. Manastir su srušili i spalili Turci posle Kočine krajine i tek 1787.god manastir obnavlja njegov ktitot Miljko Tomić po kome manastir dobija svoje drugo ime Miljkovo.Miljko je i u manastirskoj porti sahranjen.
Istorijski manastir se vezuje za Kočinu Krajinu i za Prvi srpski ustanak.1803.god.u manastiru se sastaju nahijske starešine i prave planove za ustanak.
U znak zahvalnopsti Miljkovo dobija od Vožda Karadjordja na poklon crkveno zvono na kome je pisalo:Liveno za vlade vrhovnog Vožda naroda serbskog Georgija Petrovića.Godine 1830. zvono je skinuto i odneto u Kragujevac gde je prvo zazvonilo u slobodnoj Srbiji. Odneto je kasnije u manastir Ravanicu a Miljkovo je kasnije od Kneza Miloša dobilo novo zvono.Manastir je u vise navrata obnavljan. U manastiru se čuva jedna od 7 kopija čudotvorne ikone Ahtirske Bogorodice i kurska ikona Majke Božije poznate po isceliteljstvu po molitvama.Manastir je aktivan,ženski i
o njemu brinu monahinje.





MANASTIR NIMNIK sa crkvom
Prenosa Moštiju Svetog Oca Nikolaja


Manastir Nimnik ili Stari Marijanski manastir nalazi se u hrastovoj šumi sela Kurjače.
Posvećen je prazniku prenosa moštiju Sv. oca Nikolaja ,koji se slavi 22/9.maja.
Do manastira se dolazi iz Požarevca putem za Veliko Gradište preko sela Majilovac.
Iz centra Majilovca skreće se levo prema selu Kurjače, 6 km do manastira solidnim putem. Postoje oznake kod svakog skretanja do samog manastira.Vreme nastanka Nimnika kao metoha starog manastira Ravanice prema povelji Kneza Lazara, datira pre 1389 god. odnosno kosovske bitke. Kao ktitor manastira navodi se vojvoda Kneza Lazara, Bogosav koji se pominje u narodnoj pesmi "Knez Bogosav i Starina Novak".
Za vreme Karadjordja,1813 god.od strane Turaka, manastir je bio opljačkan, spaljen i do
temelja srušen. Obnovio ga je Knez Miloš ,1825 god uz narodnu pomoć.Negde izmedju
1851-1852 u manastiru je bila škola u kojoj su predavali kaludjeri. Druga obnova bila je
1891.god.Manastir Nimnik ima dve kapele. Prva se zove Svetinja i nalazi se na grobu
devojčice koju su prema predanju ubili Turci zato što nije htela da im pokaže put za
manastir. Upitana ona im je na vlaškom odgovorila"nišću nimnik"- ne znam ništa.
Prema ovom predanju manastir je dobio ime Nimnik.Druga kapela se nalazi u
manastirskom konaku i posvećena je Pokrovu Presvete Bogorodice.Crkva manastira
Nimnik zidana je od kamena. Na njenoj fasadi se mogu videti uzidani ornamentisani
kameni blokovi koji potiću sa ruševina starog rimskog grada Viminacijuma koje se nalaze u blizini. Prema popisu iz 1851 god. crkva nije imala freske, već je unutrašnjost hrama bila omalterisana i okrećena sve do 1996 god. kada je počelo veliko renoviranje crkve i živopisanje koje je zavrešeno 1998.god. U svojoj dugoj prošlosti manastir Nimnik je skoro stalno bio u ulozi parohiske crkve. Godine 1936 manastir Nimnik pretvoren je u ženski manastir i takav je do današnjih dana. Aktivan je i o njemu brinu tri monahinje.





MANASTIR POKAJNICA sa crkvom
SVETOG OCA NIKOLAJA


Na 3 kilometra od Velike Plane nalazi se crkva brvnara Pokajnica. Do nje se stiže na sledeći način:
Kada se siđe sa auto puta odmah posle naplatne rampe postoji znak i skreće se levo i na prvom semaforu postoji putokaz sa oznakom Koporin desno a Pokajnica pravo do Starog Sela. U centru postoji tabla sa skretanjem desno do motela i manastira. Crkvu je 1818 godine uz novčanu pomoć Miloša Obrenovića i prekljinjanje Knjeginje Ljubice podigao knez smederevske nahije Vujica Vuličević u znak pokajanja zbog ubistva svog kuma Vožda Karađorđa.Priča se da je jula 1917 godine prilikom nošenja voždove glave sa mesta ubistva iz Radovanjskog luga,njegovog odela,sablje,ordena ruskog cara i voždovih bisaga sa 4000 dukata, Vujica seo da se odmori na proplanku gde poče da ga muči savest te sagleda težinu zločina. Pribra se i pokaja.Tako je i crkva dobila ime Pokajnica. Ovaj narodni srpski dragulj napravljen je od drveta. Crkva je kružne osnove sa tremom dograđenim 1880 kada je i prekrivena šindrom.Temelj je od lomljenog kamena a zidovi i prozori od tesanih hrastovih greda. Originalni ikonostas uradio je Konstantin zograf 1818 godine. Crkva je mogla pod naletom Turaka da se rasklopi i prenese na neko sigurnije mesto. U porti manastira se nalazi drvena zvonara i konak verovatno iz vremena gradnje crkve sa drvenim rešetkama na prozorima. Zvonik je sličan onima u Takovu i Orašcu ali dugo nije bio u funkciji jer turci nisu dozvoljavali da se čuju zvona. Do 1952 Pokajnica je bila parohijska crkva a sledeće godine je proglašena za muški manastir da bi 1992 zamenila status u ženski manastir i o njoj danas brinu monahinje.
Aktivan je.



U neraskidivoj vezi sa Pokajnicom je i Radovanjski lug do koga se stiže od motela i Pokajnice putem do mesta Radovanje oko 3 - 4 km. Postoji tabla za skretanje desno, pa put vodi oko 150 metara na dole, pored restorana Voždova koliba do luga.To je mesto gde je ubijen Vožd Karađorđe. Na mestu ubistva podignuta je crkva zahvalnica 1930 godine u kojoj se nalazi velika Voždova slika čije vas oči prate gde god da stanete.Crkvu je podigao srpski narod u znak zahvalnosti Karađorđu za podizanje ustanka protiv Turaka.Pored crkve je i grob gde je prvobitno bio sahranjen. Tu se nalazi veliko razgranato drvo,ploča i drveni krst.





Manastir Radošin
sa crkvom Svete Bogorodice



Manastir se nalazi u selu Radošin 17 km.od Svilajnca Manastir je sagrađen u srednjem veku. Ne zna se sa sigurnošću koje godine je sagrađen manastir, kao i ko je ktitor manastira.
Po jednom predanju prvobitni manastir je zadužbina Visokog Stefana, a po drugom manastir je sagradila Rada, sestra Miljkova, Zlatkova, Tomina, Jakovljeva i Tutina.
Priča se da su braća Miloš i Radoš bežali pred Turcima Miloš se nastanio na levoj rečnoj obali i tu je nastalo Miloševo, a Radošu je desna obala oivičena brdima bila pouzdanija i tu je nastao Radošin.
U blizini ima ostataka zidina srednjovekovnog grada. Arheološka istraživanja govore o činjenici da tadašnja crkva manastira, bila je impozantnih razmera, kao i o izuzetnom bogatstvu manastira. Kako predanje kaže, zvonik ovog manastira imao je velika zvona, koja kada su zvonila čula su se na 4 sata hoda od tog mesta. Prvobitni manastir je porušen od strane Turskog osvajača. Današnji izgled manastir je stekao tokom Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1942. jer je seoski starešina predložio da je bolje popraviti crkvu nego ratovati.Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.




Manastir Ravanica
sa crkvom Hristovog Vaznesenja



Na 11 km od Ćuprije nalazi se ovaj čuveni manastir koji je podigao, kao svoju zadužbinu i grobnicu Knez Lazar u periodu izmedju 1375-1381 god.Kao uzor gradnje poslužili su svetogorski manastiri a Ravanica je posle toga bila, takodje, uzor za gradnju mnogih manastira. Pripada moravskom stilu.Sama crkva ima 5 manjih i 1 centralnu kupolu a fasada je radjena u dekorativnoj plastici sa više boja i rezanog
kamena, izmedju kojih je redjana opeka da deluje ukrasno. Veoma su lepi ukrasi na prozorima kao i rozete i venci na fasadama. Ceo kompleks je bio opasan visokim bedemima sa sedam kula od kojih je danas sačuvano malo. Sve očuvane freske nastale su
oko 1385 god. Veoma su lepe i čuveni su portreti Kneza Lazara, Kneginje Milice i njihove dece Stefana i Vuka. Uz njih se lepotom izdvajaju i Sveti ratnici sa mačevima i štitovima i prelepim ratničkim uniformama. Freske je radilo više majstora od kojih je sačuvan potpis Konstantina. Izmedju pada srpske despotovine 1459 god i obnove Pećke patrijaršije manastir Ravanica je doživeo opustelost, pljačke i razaranje. Zamišljen kao grobnica Kneza Lazara dugo je bila bez mošti svoga ktitora koje su bez glave, koja je u Carigradu, u zbegovima od Turaka čuvane i nošene svuda po tadašnjoj Srbiji, da bi se konačno iz Manastira Vrdnik i Patrijaršije u Beogradu 1989 god na 600 god. od Kosovske bitke bile vraćene u manastir Ravanicu gde se i danas nalaze. Legenda kaže da će se Srbi složiti i ratovi prestati kada se glava srpskog Kneza
Lazara spoji sa njegovim telom. Manastir je više puta obnavljan. U modernom dobu obnova i konzervacija započeti su 1956 god. i prakticno traju do danas.
Manastir je pod zaštitom države. Za razliku od drugih manastira freske u Ravanici su radjene na vlažnom malteru takozvanom
fresko tehnikom. To je razlog što su na mnogim freskama danas boje izbledele.
Manastir je Ženski, aktivan je i o njemu brinu monahinje.





Manastir Rukumija
sa crkvom Svetog Nikole


Manastir se nalazi na putu Požarevac-Kostolac u selu Bradac. Skrene se kod putokaza a zatim ide levim putem kratko i levo do crkve. Zatim se tim putem nastavi i ide kroz šumo do brda. Na brdu se skrene desno i ide lošim putem polako na dole do manastira.
Ne zna se tačno kada je podignut ali se smatra da je to bilo u 14 veku. Prvi pisani pomen je u povelji Kneza Lazara izdatoj manastiru Ravanici. Više puta je rušen da bi ga prvi put obnovio knez Miloš Obrenović 1825 god. I za ovaj manastir se vezuje legenda o Jelici koja je bila oklevetana od strane zaove da je ubila svoje dete u kolevci. Ogorčeni muž i braća su za kaznu naredili da je rastrgnu konji. Predanje kaže da tamo gde je pala nevina Jelicina ruka tu podignut manastir Rukumija.
Manastir je zidan kamenom u jednostavnoj formi sa lepom polukružnom apsidom. U crkvi se nalazi grob svetog Martirija Sinaita. Freske je radio 1971 god Naum Andrić koje su stradale u požaru 1978 god. Poslednji ih restaurirao 1994 god.Aleksandar Točilov. Manastir Rukimija sa kivotom Martririja Sinaita u narodu važi kao isceliteljsko mesto u kome mnogi mole za spas i želje im budu uslišene prema kazivanju monaha i očvidaca.
Manastir se i danas uredjuje i dogradjuju konaci.
Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.




Manastir Sisojevac
sa crkvom Hrtistovog preobraženja


Na 12 km od manastira Ravanice u mestu Sisojevac na reci Crnici nalazi se ovaj manastir.Ktitor je bio poznati monah Sisoje Sinait kome je
knjeginja Milica dala zemlju u okolini tadašnjeg Paraćinova Brda. Izgradjen je krajem 14 veka. Sam monah Sisoje sahranjen je u južnom delu crkve.Po jednom predanju bio je rodjak kneza Lazara i njegov duhovnik. Manastir je bio metoh manastira Ravanice. Po predanju Turci su su napali mesto na Djurdjevdan i pobili narod koji se sakupio u crkvi. Jedna mlada devojka, da bi sačuvala svoju čast skočila je u reku povukavši sa sobom i turke.Na uspomenu na ovaj dogadjaj narod je reku nazvao Crnica. Posle velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevicem monasi su se povukli i manastir je opusteo. Na ostacima manastira  osamdesetih godina rekonstruisana je stara crkva,konaci i zvonik. Nekada je manastir bio opasan visokim zidovima i kulama. Freske su nastale negde oko 1402 ali je samo mali deo očuvan i konzerviran. Manastir je ženski.Aktivan je i o njemu brinu monahinje.




Manastir Trška Crkva
sa crkvom Rodjenja Presvete Bogorodice


Na putu Žagubica - Petrovac na Mlavi kod sela Ribari,
na 4 km od Žagubice nalazi se ovaj srednjevekovni manastir. Nekada se tu nalazilo srednjevekovno naselje Trg po kome je crkva i dobila ime.
Trška crkva je najstariji crkveni spomenik u ovom delu Srbije. Prema predanju crkva je izgradjena jos u 9.veku ali na osnovu sačuvanih materijalnih ostataka
(grifona, prozora na apsidi i keramičkih sudova ugradjenih u zapadnu fasadu hrama) može se reći da je hram izgradjen krajem 13.veka negde oko 1274 god. i prvobitno je bio posvećen Sv.Nikoli.
Crkva je srušena i prva velika obnova bila je 1430 god u vreme vladavine despota Djurdja Brankovića i tada je crkva posvećena Rodjenju Bogorodice što je ostalo do današnjih dana.
O tome svedoči kamena ploča sa natpisom i druga iz 1483 god. Trška crkva je izgradjena u stilu raške škole.
Zidana je sigom i temeljima od peščara.
Na zapadnoj fasadi se nalaze sklupture uklesane u kamen od čega se izdvajaju krilati grifoni.
Skulpture grifona se danas još mogu videti u Studenici, Banji i Dečanima, najlepšim spomenicima raške škole. Grifon,od kojih severni drži u prednjim kandžama glavu ovna a u zadnjim glavu čoveka, dok južni drži glavu andjela, predstavljaju jevandjeliste Luku i Mateju.
U turskim popisima iz 1572 god manastir se vodi kao aktivan. Postoji lepo oblikovan portal izmedju narteksa
i središnjeg dela crkve.
Sadašnji izgled crkve potiče iz obnove koja je izvršena 1796 god. Posle II sv.rata manastir je bio opljačkan.
1953 god vršena je rekonstrukcija manastira i podignut je konak.
Noviji konak podignut je 1973.god i u njemu kapela Svetog Nikole.
Trška crkva je uvršćena u značajne istorijske spomenike.
Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.




ManastirTomić
sa crkvom sa crkvom Svetog Tome


Manastir se nalazi u ataru sela Vojske u Resavi
Do manastira se dolazi od Svilajinca, preko Gložana i sela Vojska. Crkva je pravougaone osnove sa oltarskom apsidom na istoku i otvorenom spoljnom pripratom na zapadu.Pretpostavlja se da je gradjen u periodu vladavine despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara ali se tačno vreme ne zna, kao ni ko je ktitor. Prvi pisani pomen je iz 1572.god iz turskog popisa gde se pominje. Kao i ostali manastiri, rušen je više puta. Narod ga je obnavljao te im je manastir služio dugo kao parohijska crkva. Nedavno su obnovljene dve manastirske zgrade. Skromna građevina crkve govori o skrominm materijalnim mogućnostima - obnovitelja, a i prvog ktitora - jer se obnova vršila na istim temeljima. Manastir je aktivan,muški i o njemu brinu monasi.
Slike preuzete sa sajta




Manastir Dobreš
sa crkvom Svetog Nikole


Na desnoj obali Velike Morave u ataru sela Gložane
oko 1,5 km.od manastira Miljkovo nalazi se ovaj mali manastir za koji se ne zna tačno vreme gradnje kao ni ko je ktirtor. U blizini se nalaze ruševine stare crkve od koje je sačuvan kameni zid sa oltarskim delom.
Iz toga se predpostavlja da je manastir sagradjen u srednjem veku u periodu vladavine Kneza Lazara.
Manastir je doživeo sudbinu mnogih srpskih svetinja toga doba i bio je srušen i opljačkan od strane turskih osvajača. Dugo je bio pust ali se zna da je od 1467 bio nastanjen monasima. Prvi pisani pomen je iz 1516 god.
Velika obnova manastira Miljkovo počela je 2003 god.
Manastir je danas aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.





Manastir Tuman
sa crkvom Svetog Arhangela Gavrila



Ovaj manastir u Braničevskoj eparhiji nalazi se u selu Tumane, desetak km od Golupca. Skrenete u Turiji kod putokaza na putu Požarevac - Kučevo i asfaltnim
putem do manastira.
Vreme nastanka manastira je neposredno pre Kosovske bitke a ktitor je Miloš Obilić koji ga je podigao u znak kajanja za nehotično ubistvo prilikom lova monaha Zosima Sinajita.
Na mestu na kome ga je sahranio podigao je prvobitnu crkvu i monahov grob se i danas nalazi tamo.
Prvobitna crkva je bila od kamena.
Današnja je podignuta na temeljima stare koja je stradala u Kočinoj krajini i Prvom srpskom ustanku.
Prvu veliku obnovu hrama uradio je knez Miloš Obrenovic. Freske u manastiru su novijeg datuma i potiču iz 19-og veka.
Legenda o nastanku imena manastira kaže da je Knez Lazar poslao po glasniku poruku Milošu Obiliću pred Kosovski boj koja je glasila "Tu mani, ostavljaj zidanje,
skupljaj Stižane i pohitaj na Kosovo da branimo zemlju" Tako je ovaj manastir narod nazvao Tumane.
Manastir je ženski i aktivan je.











love


Poslednji izmenio lana dana Sub 3 Jun - 22:02, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: VALJEVSKA EPARHIJA    Čet 28 Feb - 17:01

Manastir Bogovadja
sa crkvom Svetog Đorđa



Manastir Bogovadja sa crkvom posvećenom Sv.Đorđu nalazi se na putu prema Ljigu, skretanje posle Lazarevca.
Do mesta Bogovadja su svuda putokazi.Stara manastirska crkva posvećena Sv.Đorđu podignuta je 1545 god.
Ktitor je bio knez Petar Velimirović.Nova crkva je podignuta na temeljima stare spaljene crkve 1852.god.
U obnovi crkve ucestvovao je i knez Milos Obrenović.

Iguman manastira bio je Hadži Ruvim koga su Turci 1804 god. na prevaru ubili u Beogradu.Tokom 1804 god. u manastiru je zasedao Sovjet koji je rukovodio Prvim srpskim ustankom.Smatra se da naziv manastira potiče od česme koju je podigao Hadži Ruvim a koju je sam narod nazvao Božija voda.Zadnja obnova manastirske crkve i konaka rađena je 1967-1968 god. Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.



MANASTIR GRABOVAC sa crkvom
SVETOG OCA NIKOLAJA


Do manastira se dolazi iz pravca Obrenovca prema Grabovcu
(oko 3 kilometara).Iza pružnog nadvožnjaka postoji znak i tu se skreće desno.Za nekoliko minuta stižete u manastir koji se vidi sa desne strane puta.Prvi pisani pomen potiče iz XVI veka a prema predanju podigli su ga Nemanjići.Dva puta je rušen a generalna obnova je završena 1973 godine.Unutrašnjost crkve je oslikana ikonama novijeg datuma. Kraj manastira se nalazi kapela na izvoru Vidan vode.Ova mineralna voda je lekovita,leči vid i atrofiju mišića prema rečima meštana.

Nekada je tu bilo 13 izvora a sada je samo jedan.
OBAVEZNO PONESITE FLAŠU ILI KANISTER DA SIPATE OVU VRLO PITKU I LEPU VODU

Kapela se oslikava i radove izvode ikonopisci:Lazar Lečić i Goran Desančić.U samoj crkvi nalaze se mošti srpskih veliko mučenika.
Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.




Manastir Dokmir
sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice


Do manastira se dolazi, kada se na putu Valjevo - Šabac
skrene prema Pambukovici a zatim kod putokaza skrene do mesta Dokmir po kome je i dobio ime.

Crkva je posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice.
Ne zna se tačno kada je manastirska crkva podignuta ali se pretpostavlja da je to bilo u 15.veku od kada i potiču prvi pisani pomeni.

Stradao je od zemljotresa i obnovljen je 1734 god
o čemu postoje i zapisi.
U manastiru je radila osnovna škola sve do 1788 god. kada je manastir zapalio Mahmud paša Busatlija.

Konačna obnova izvršena je 1976 god. a od 1992 god.
prelaskom monahinja iz srušenog manastira
Žitomislić u Hercegovini u manastir Dokmir ovaj manastir je aktivan i ženski.






Manastir Jovanja
sa crkvom Jovana Krstitelja


Na putu Valjevo - Bajina Bašta, šest kilometara od
Valjeva pored sela Zlatarić nalazi se ovaj manastir sa crkvom posvećenom Jovanu Krstitelju.
Zato se i zove Jovanja.

Smatra se da je crkva podignuta u 13.veku ali prvi
pisani pomen potiče iz 1572.god.

Kao i mnogi srpski manastiri i ovaj je paljen i rušen.
Prvu obnovu izvršili su braća Jovan i Jefta Vitković
1706 god.

U misirsku crkvu pretvorena je pre 1826.god. što je i dan danas.

Prilikom radova na konzervaciji otkriveni su delovi živopisa koji potiče iz 17.veka.
Manastir je muški.




MANASTIR LELIĆ

Samo nekoliko kilometara od Valjeva prema Bajinoj Bašti skreće se prema Leliću.Par kilometara od manastira Ćelije uz reku Gradac u centru Lelića je crkva sagrađena 1929
a proglašena za manastir 1997. U njemu se nalaze mošti Vladike Nikolaja Velimirovića pravoslavnog teologa i pisca iz 20.veka. Mošti Sv.Nikolaja Velimirovića prenete su iz Amerike 1991.godine.U manastiru se nalazi muzej a pored je kapela.




[b]MANASTIR PUSTINJA
sa crkvom VAVEDENJA
PRESVETE BOGORODICE


Do Poćute se od Valjeva dolazi novoizgrađenom deonicom puta i na samoj uzbrdici u centru je skretanje na desno. Zatim se lošim putem silazi dosta dugo tako da,kada pomislite da ne znate gde ste, stižete na prelepo mestu u šumi u kanjon reke Jablanice.Po predanju osnovan je u 13 veku u vreme srpskog krallja Dragutina.Nezavisno od legende današnji hram leži na temeljima još starijeg iz 11.veka.U porti su drevni grobovi.Najstariji pomen manastira potiče iz 1572.god.U okolnim skrovitim pećinama živeli su
monasi pustinjaci pa najverovatnije odatle potiče naziv manastira.
Manastir je više puta rušen i spaljivan.Obnavljan je nekoliko puta. Za vreme Kočine krajine Bušatlija paša spalio je manastir pa je isti opusteo.Bio je tada jedina bogomolja u valjevskom kraju i tu su dovodjeni bolesnici kod monaha na lečenje.Hram je zidan od kamena i pravilno tesane sige.Naos je prekriven crepom.Hram ima pored zapadnog ulaza i drugi manji sa severne strane,što je retkost kod pravoslavnih hramova.
Postoji i veoma lep zidani ikonostas sa ikonama.Zidani ikonostasi su karakteristični za veoma stare hramove.Način gradnje upućuje na pravoslavne jermene što takodje govori o starosti ovog manastira.Freske potiću iz 1622 god i dobro su očuvane.Tu je ktitorski portret Joakima,zatim freske:Veliki praznici,stradanje Hrista,služba Agnecu,nebeska liturgija,
svetitelji,po lepoti čuvena freska svetog Jovana sa krilima koju uporedjuju sa Belim Andjelom iz Mileševe.Zanimljiv je i prikaz svetog Silvestera mučenika na fresci jer se njegov lik ne sreće ni u jednom drugom pravoslavnom hramu.Bio je parohijska crkva i aktivan muški manastir do 1951.god.
Danas je ženski manastir i o njemu brinu monahinje.





MANASTIR ĆELIJE sa crkvom
SVETOG ARHANGELA GAVRILA



Samo nekoliko kilometara od Valjeva prema Bajinoj Bašti skreće se prema Leliću a zatim
prema putokazu skreće se levo i silazi dosta dugim putem u dolinu.
Tu je manastir Ćelije sagrađen u 13 a obnovljen u 18 veku i nalazi se na proplanku iznad
reke Gradac.Njegova izgradnja vezuje se za kralja Dragutina iz dinastije Nemanjića.
Prvi pisani istoriski izvori pominju ga 1560.god.Često je spaljivan a potom obnavljan.
Za vreme Prvog srpskog ustanka u manastiru je bila ustanička bolnica.
Ikonostas je uradjen 1810.god.U manastiru je bila jedna od najstarijih škola u ondašnjoj Srbiji.
Danas monahinje drže poznatu ikonopisačku školu po uzoru i tehnikom starih majstora.
Uspešno se bave i izdavačkom delatnošću.Danas je manastir sedište umetničke
i kulturne delatnosti.Monasi ovog manastira su uvek bili na čelu borbe za oslobodjenje
od turske vlasti.U ovom manastiru je sveštenički čin dobio Hadži Ruvim.Tu su sahranjeni ustaničke vodje Ilija Birčanin i Jefta Popović.
U manastirskoj porti sahranjen je i veliki pravoslavni mislilac 20.veka Ava Justin Popović.
U manastir dolazi 1948 god i tu ostaje sve do svoje smrti 1979.god. Učenici Ave Justina danas su u vrhovima Srpske pravoslavne crkve.
U manastiru se čuva ikona Sabor svetih Arhangela koju je 1798 god. uradio Petar Moler.Manastir je aktivan i danas u njemu žive monahinje.

Monahinje su izuzetno neprijatne (to je blaga reč) prema posetiocima i stekli smo utisak da je manastir njihovo privatno vlasništvo. Posetili smo preko 80 manastira i svuda smo dočekivani sa Pomoz Bog. Samo ovde nismo i zaista smo razočarani u glavnu monahinju manastira.( 2005 godina-možete je videti i na slici)













love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: VRANJSKA EPARHIJA   Čet 28 Feb - 17:15



Manastir Sveti Prohor Pčinjski - Selo Klenike - Vranje

Manastir Gornje Žapsko sa crkvom Sv. Arhiđakona Stefana - Gornje Žapsko - Vranje

Manastir Sveti Velikomučenik Pantelejmon sa crkvom Sv.Pantejlemona - selo Lepčince - kod Vranja

Manastir Palja sa crkvom Presvete Bogorodice - Klisura - Bosilegrad

Manastir Kacapun sa crkvom Sv. Proroka Ilije - Selo Lepenica - Vladičin Han

Manastir Bresnica - sa crkvom Sv. Proroka Ilije - Bosilegrad

Manastir Milevci sa crkvom Sv. Apostola Pavla i Petra - kod Bosilegrada

Manastir Sv.Simeona Stolpnika - Stropsko - kod Vranja

Manastir Mrtvica sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice - Džep Vladičin Han

Manastir Sveti Georgije sa crkvom Sv.Velikomučenik Georgije - Selo Punuševac - Vranje

Manastir Svetog Nikole sa crkvom metohom Manastira Hilandara - Vranje









love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: ŽIČKA EPARHIJA   Čet 28 Feb - 17:56

Manastir Vavedenje
sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice


Na oko 8 km od Čačka sa desne strane ispod planine Ovčar i na obali Morave nalazi se manastir
posvecen Vavedenju presvete Bogorodice.Po predanju ali bez istorijske potvrde manastir su podigli Sveti Sava i njegov otac Nemanja.
U Turskim zapisima pominje se 1528 godine.Za vreme velike seobe Srba manastir je opusteo i ostao bez monaha. Prva obnova je bila
1797 godine. Jedno vreme bio je i parohijska crkva.Živopis manastira uništen je zubom vremena i pod Turcima. Sačuvane su samo carske dveri i krst sa raspećem kao i četvorojevandjelje iz 1552 god. U manastiru se nalaze čestice moštiju nekoliko svetaca. Manastir je ženski i aktivan je..




Manastir Sretenje
sa crkvom Sretenja Isusa Hrista



Na 800 m nadmorske visine podno samog vrha planine Ovčar nalazi se manastir Sretenje posvećen Sretenju Isusa Hrista. Po predanju nastao je tako što je sa vrha Ovčara bačena kruna i tamo gde je pala tu se gradila crkva. Po tome se i brdo iznad manastira naziva Koronjsko brdo. Prvi pisani dokument o manastiru datira iz 1571 god.Za vreme velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevičem manastir je opustošen i dugo je bio napušten. Prvu obnovu manastira uradio je monah Nikifor 1818 god.gde je i sahranjen 1853 god. kao veliki obnovitelj i ktitor manastira.Ikone u crkvi su relativno očuvane. Jedinstven je i zidani ikonostas koji se ne može naći ni u jednoj
crkvi u okolini a i u drugim veoma retko.U novije vreme dogradjena je kapela i novi konak.Manastir je ženski sa 17 sestara i aktivan je.




Manastir Svete Trojce
sa crkvom Svetoj Trojci



Od Čačka putem za Lučane do sela Dučalovići jedno 4 km od manastira Sretenje na zapadnoj strani planine Ovčar nalazi se ovaj stari i lepi manastir sa crkvom posvećenom Svetoj Trojici.Tačno vreme izgradnje manastira se ne zna ali se smatra da je podignut izmedju XIII i XVII veka.Ono sto se sigurno zna je da su ga gradili sretenjski monasi. Smatra se najlepšim manastirom iz Ovčara. Crkva ima dva zvonika
a ukras je kube sa bogato obradjenim prozorima.Ikonostas je rad Nikole Markovića iz 1868 godine.Od živopisa sačuvane su dve freske iz 17.veka.na ulasku u hram predstava Sv. Trojice a unutra Bogorodica sa Hristom. Manastir je muški i aktivan je.




Manastir Vaznesenje
sa crkvom Vaznesenja Isusa Hrista


Magistralom Čačak-Ovčar Banja na 12 km asfaltnim putem,na desnopj obali Zapadne Morave, kroz šumu južne padine planine Ovčar,stiže se do ovog manastira.
Ne zna se tačno kada je podignut ni ko je ktitor ali se predpostavlja da je podignut 12 ili 13 veku i po predanju podigli su ga Sveti Sava i njegov otac Simeon.
Kasnije ga je obnovio monah Vujović.
Kao i ostali manastiri i ovaj je porušen i opljačkan i dugo je bio pod ruševinama.
Detaljna obnova uradjena je 1937 god .
To je jednobrodna gradjevina izdužene osnove sa ulazom sa severne strane što je retkost u pravoslavnim manastirima. Zidana je od lomljenog kamena.
Predpostavlja se da su u ovom manastiru prepisivane knjige kao 1570 god prepisano cetvorojevanjdjelje.
U priprati u središnjem delu crkve očuvane su u mermernom podu rozete sa biljnim ukrasima.
Pored crkve podignut je zvonik.
Kada je Vuk Karadzić 1820 god obišao ovaj manastir zapisao je da je bio oštećen.
Posle II sv.rata manastir je ostao u ruševinama ali je obnovljen pedesetih godina 20.veka.
I danas se obavljaju obimni radovi u manastirskom kompleksu kao što je ogromna zidana ograda,
konak i ostalo.
Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.




Manastir Jovanje
sa crkvom Svetog jovana Krstitelja


Manastir se nalazi na levoj obali Zapadne morave gde reka pravi oštru krivinu pa se čini da je manastir na poluostrvu.
Sa autoputa se može preći samo čamcem ili iz Ovčar Banje pored manastira Nikolje stiže se do Jovanja.
Za staro Jovanje se predpostavlja da je postojalo još pre 1389.god a prvi pomeni datiraju iz 1536.god.
Ne zna se ko je bio ktitor crkve.
Manastir je često stradao. U 19.veku od manastira su postojale samo ruševine.
Godine 1936 u Jovanje dolaze monahinje iz manastira Kalište na Ohridskom jezeru i obnavljaju ga.
Od tada je manastir ženski.
Prilikom izgradnje hidrocentrale u Medjuvršju manastir Jovanje je preseljen na mesto gde se danas nalazi.
U manastiru se nalazi čudotvorna ikona Majke Božije Brzopomoćnice koju je 1917 god doneo arhimandrit Serafim Rus.
Vuk Karadzić je zabeležio predanje da je Jovanje "Nekad bilo kao lavra, iz nje se zapovedalo i sudilo svima ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara" Manastirska slava je Ivanjdan.
Aktivan je i o njemu brinu monahinje.




Manastir Uspenje
sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice



Do manastira se dolazi kroz Ovčar banju. Putokazi su svuda vrlo jasni.
Manastir Uspenije koji se nalazi na Jovanjskom brdu, na levoj obali Zapadne Morave nekih 200 m. od manastira Jovanje, imao je na svom posedu kulu. Služila je za odbranu od neprijatelja, imala je nekoliko spratova i podrum. U prostorijama kule su pisane i prepisivane bogoslužbene knjige. Na vrhu je bilo zvono koje je ostalim manastirima davalo znak za bogosluženje, ali i druga obaveštenja, posebno u slučaju opasnosti. Kažu da su se zvona sa Jovanjske kule čula cak do Čačka koji je udaljen nekih 16 km.
Ne zna se kada je izgradjen stari manastir ali na njegovim temeljima podignut je novi 1939 god prema želji Vladike Nikolaja koji je došavši zatekao samo ruševine. Ivan Meljnikov uradio je ikonostas koji su za vreme Drugog svetskog rata uništili Bugari. U blizini današnjeg manastira, na bregu što se uzdiže iznad manastira Jovanje, nalazi se lokalitet Kulina sa ostacima četvorougaone kule i jednim objektom pravougaone osnove prislonjenim uz stenu.
Smatra se da je to bila odbrambena kula koja je štitila manastire u klisuri od napadača. Današnja crkva je obnovljena kao i konaci. Crkva slavi Veliku Gospojinu.
Aktivan je i o njemu brinu monahinje.




Manastir Nikolje
sa crkvom



U Ovčarsko Kablarskoj klisuri blizu Ovčar Banje nalazi se ovaj manastir koji gleda na planinu Ovčar.
To je mali manastir sa uskim prozorima. Ktitor nije poznat. Prvi pomen manastira potiče iz 1476 god.
Tu se nalazi i konak koji je podigao Miloš Obenović u kome je bio za vreme svojih dolazaka u ovaj manastir. Tokom 15 i 16 veka u manastiru je radila prepisivačka škola i pečatoreska radionica. U manastiru su sačuvane freske koje su od umetničke vrednosti iz dva vremenska perioda i to: u priprati iz 1637 god i u sredini crkve iz 1697 god. o čemu govore natpisi iznad vrata crkve. U ovom manastiru očuvan je veći broj starih knjiga. Najpoznatije je Nikoljsko jevandjelje iz 1404 god. Danas se to jevandjelje nalazi u u Dablinu. Manastir Nikolje obnovio je knez Miloš Obrenović 1817 god.kada je poklonio i jednu vodenicu. Ta vodenica i danas postoji. Milošev ikonostas iz 1826 god.i danas služi u Nikolju. Od nikoljskih monaha poznat je Neofit koga je knez Miloš slao u Carigrad 1815 god da pregovara sa Portom i izdejstvuje mir za Srbiju. Kada je manastir Jovanje 1955 god.srušen radi prenosa na drugo mesto i izgradnje hidrocentrale u Medjuvršju, jovanjske monahinje su prešle u Nikolje. Aktivan je i o njemu brinu monahinje.




Manastir Novo Preobraženje
sa crkvom Preobraženja Gospodnjeg



Na putu od Čačka prema Ovčar Banji sa leve strane nalazi se manastir Preobraženje oko 900m od puta u podnozju Ovčara koji je posvećen Preobraženju Gospodnjem. Prvobitno Staro Preobraženje nalazilo se tačno preko puta, na suprotnoj obali Zapadne
Morave, koje je 1911 god. srušeno zbog izgradnje železničke pruge. Novo Preobraženje je podignuto 1938 god. Staro se pominje još 1528 god. da bi nakon sto godina bez monaha bio obnovljen.Preobraženjska crkva je mala i oslikao je Ivan Meljinkov koji je 1940 god. uradio ikone,duborez ikonostasa i dve freske. U porti postoji i lep zvonik.Novo Preobraženje je osveštao Sveti Vladika Žički Nikolaj na dan Pokrova Presvete Bogorodice 1940 god. Manastir je muški i aktivan je.U podnožju manastira, na putu, nalazi se izvor.




Manastir Blagoveštenje
sa crkvom Blagovesti Presvete Bogorodice


Manastir se nalazi iznad Ovčar Banje. Na mestu stare crkve iz 13.veka podignuta je nova 1602 god kao što piše na natpisu iznad vrata. Crkva je zanimljive arhitekture, jednobrodna građevina raškog tipa, sa polukružnom oltarskom apsidom na istočnoj i pripratom na zapadnoj strani, uz koju je kasnije dozidan drveni trem. Nad središnjim delom crkve je osmostrano kube, a ostali deo crkve je od pritesanog krečnjaka i peščara. Živopis je rađen od 1602. do 1632. godine i jedno je od najboljih ostvarenja u našem zidnom slikarstvu u prvoj polovini 17. veka. Konaci su izgradjeni 1930 god i drugi 1932.god. Od starog ikonostasa iz 1632.god koji je jedan od najlepših u Srbiji,sačuvana je prestona ikona Bogorodice sa Hristom,rad slikara Mitrofana iz 1602 god.
U manastirskoj riznici čuva se četvorojevandjelje iz 1552.god i trebnik iz 1570 god. Arhijeriski presto radjen je u duborezu u 17 veku. Manastir Blagoveštenje poznat je po prepisivačkoj školi. Po arhitekturi, sačuvanim freskama, ikonama i elementima drvenog i kamenog nameštaja, ovaj manastir predstavlja reprezentativni primer u prvoj polovini 17. veka.Ovde se svojevremno zamonašio i Patrijarh Srpski Gospodin Pavle. Manastir je aktivan i o njemu brinu monasi.Iznad manastira Blagovestenje nalazi se manastir Ilinje do koga se stize kroz hrstovu šumu.Crkvica posvećena Svetom proroku Iliji .Manastir je pust.





Manastir Vujan
sa crkvom Svetog Arhangela Gavrila


Manastir se nalazi na puti Čačak - Gornji Milanovac udaljen 4 km od sela Prislonica podno planine Vujan. Stari manastir Obrovin nastao u doba Nemanjića, srušen je 1597 god a ovaj današnji podignut je 1805 god na par km od starog u šumi, zaslugom. Radisava Miloševića iz Prislonice i Nikole Lunjevica iz Lunjevića. Crkva je živopisana 1808 godine. Ukrašavanje ikonostasa svetog hrama obavili su čuveni zografi braća Jeremija i Stojan Mihajlović. Nešto kasnije, pored hrama, Lunjevica je podigao poludrveni konak sa doksatima za monahe i kamenu spomen česmu.
U uglu porte sagradio je čardak u kome je odsedao za vreme boravka o praznicima. U crkvi manastira Vujan pored groba nepoznatog monaha, nalaze se mošti vojvode Lazara Mutapa, gazde Nikole Milićevića i hadji Josifa Miloševića, uglednog starešine ovog manastira,
kao i vojvode Nikole Lunjevice kome je unuka kraljica Draga Mašin podigla spomenik. To je lepa jednobrodna crkva bez kupole. Iznad priprate koja ima nastrešnicu nalazi se visoki zvonik.Freske su delimično sačuvane.
Kralj Aleksandar Obrenović poklonio je manastiru veliki konak. Manastir Vujan slavi Svetog Arhangela Gavrila (26-13. jula), jednog od anđela božjih, koji ima ulogu vesnika. U manastiru borave monasi.




Manastir Vraćevšnica
sa crkvom Svetog Đorđa



Manastir se nalazi 20 km.od Gornjeg Milanovca na putu za Kragujevac u mestu Vračevšnica, podno planine Rudnik u gustoj šumi. Manastirska crkva podignuta je 1428. godine. Ktiror je bio Radič Postupović, visoki čelnik i sin gružanskog vojvode Milutina u znak zahvalnosti sto se živ vratio iz Kosovskog boja.
Odrasstao je i vaspitavan je na dvoru cara Lazara Hrebeljanovića i do kraja života ostao je u prijateljstvu
sa njegovim sinom, knezom Stefanom Lazarevićem.
Melentije Pavlović, inače prvi mitropolit u obnovljenoj Srbiji, posle liturgije na Cveti 1815. pričestio je kneza i ustanike, koji su posle pričešća, u zoru, otišli kroz planinu u Takovo i podigli Drugi srpski ustanak. Melentije ih je, pod barjakom "krstešem", zakleo na odanost narodu i Srbiji. Iguman Melentije odigrao je važnu ulogu i u čuvenom boju na Ljubiću, kada je posle pogibije vođe Tanaska Rajića, organizovao napad na Turke koji su se dali u bekstvo. Vraćevšnica je dugo bila, ne samo važan politički, već i kulturni centar čitavog kraja.Tu je osnovana jedna od prvih škola tada.
Manastir je imao burnu istoriju.Vožd Karađorđe često je dolazio u Vraćevšnicu. Godine 1812. sazvao je skupštinu u manastiru u vezi Bukureštanskog mira. Skupu je prisustvovao i izaslanik ruskog cara Aleksandra Prvog, koji je voždu i drugim narodnim starešinama podelio ruske ordene. U proleće 1818. knez Miloš je u Vraćevšnici sazvao narodnu skupštinu i na njoj odredio Kragujevac za srpsku prestonicu. Kraj crkve Svetog Đorđa nalazi se grob Miloševe majke, u narodu poznate kao baba Višnja. Nedaleko odatle, Miloš je podigao konak za dušu svoje majke. Stare freske preslikane su 1737 god. Ikonostas je zidani iz 1622 god i ima 30 ikona velike vrednosti. U manastirskoj riznici čuvaju se značajni predmeti, među kojima se ističu ikone, delovi nameštaja porodice Obrenović, portet kneza Miloša, rad čuvenog slikara Djure Jakšića, bakropisna ploča sa predstavom manastira iz XVIII veka. Manastir je u svojoj vekovnoj istoriji više puta haran i paljen. Punih 140 godina u njemu nije bilo života, dok ga 1579. godine nije obnovio rudnički mitropolit Diomidije.Knez Miloš je 1860. manastiru vratio izgled iz doba ktitora Radiča Postupovića.
Danas je manastir ženski i o njemu brinu monahinje.




Manastir Veluće
sa crkvom Vavedenje Bogorodice



Jugozapadno od Trstenika a blizu sela Stopane nalazi se ovaj manastir. Po predanju podigao ga je Jovan Branković unuk despota Djurdja Brankovića.Medjutim pored njega pominju se još četiri ktitora: vlastelini Olive, Dejan, Konstatin i Bratan.Manastirska crkva je prvobitno bila posvećena Sv.Nikoli a kasnije Vavedenju.Smatra se da je nastao krajem XIV veka i po stilu gradnje pripada moravskoj školi. Freske su dobro očuvane ali nemaju neku značajniju umetničku vrednost. Kao što je arhitektura skromna tako je i živopis jos skromniji. Konzervacija crkve uradjena je u periodu od 1971-1973 god. a konzervacija fresaka od 1965-1975 god. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.

Slike:S.Simić




Manastir Ljubostinja
sa crkvom Uspenja Bogorodice


Nedaleko od Trstenika a dva kilometara od izvorišta Ljubostinjske reke nalazi se ovaj manastir. Ktitor je Kneginja Milica poreklom od Nemanjića a žena Kneza Lazara. Izgradjen je 1388 god. a oslikan freskama u periodu od 1402-1405.god.Po predanju Kneginja Milica je podigla hram na mestu gde je prvi put srela Kneza Lazara na dan Svetog Stefana. Manastir je gradio poznati graditelj Rade Neimar čiji se potpis sačuvao na pragu izmedju narteksa i naosa. Gradjen je u moravskom stlu i spada medju najlepše srpske srednjevekovne manastire čija je fasada bogato ukrašena. Postoje dva živopisa. Prvi, pred sam kosovski boj i koji je sačuvan samo u fragmentima.
Drugi živopis je radio, na poziv kneginje Milice, posle kosovskog boja, slikar Makarije čiji potpis se takodje sačuvao do današnjih dana. Oslikao je ceo hram. U priprati na zapadnoj strani oslikao je porodicu Kneza Lazara. Na jednoj strani su Knez Lazar i Kneginja Milica a na drugoj sinovi Stefan i Vuk.Sačuvano je malo fresaka. Mnoge su uništili Turci pustošeći manastir i tražeći blago znajući da su tu
sahranjene Kneginja Milica i prva srpska pesnikinja Jefimija. Jefimija ili vlastelinka Jelena Mrnjavčević,ćerka gospodara Drame, posle gubitka svoje porodice na poziv Kneginje Milice dolazi u Ljubostinju gde se zamonašuje i uzima ime Jefimija.
Svoje stihove izvezla je zlatnim vezom na svili i posvetila ih Knezu Lazaru.Manastir je ženski, aktivan i o njemu brinu monahinje.




Manastir Rujan
sa crkvom Svetog Velikomučenika Georgija


Manastir Rujan nalazi se u selu Vrutci na levoj obali istoimenog jezera za snabdevawe Užica vodom.
Do manastira se dolazi kada iz Užica krenete prema Biosci i nekoliko kilometara pre ovog sela skrećete levo za selo Vrutke. Posle par stotina metara u Vrutcima put odvaja desno do manastira. Sva skretanja su obeležena. Gradnja ovog manastira bila je od 2004 do 2006 godine kada osveštan je i naseljen monasima. Manastir se podiže kao naslednik starog manastira Rujno. Manastir Rujno značajan je po tome što se u njemu nalazila prva štamparija na teritoriji Srbije koja je počela sa radom 1529 godine. U njemu je monah Teodosije 1527 godine štampao čuveno Rujansko četvorojevanđelje. To je prva knjiga štampana u Srbiji. Ono se danas čuva u Pragu. Međutim, Turci su ubrzo otkrili štampariju, spalili je, a manastir uništili, pa su monasi prebegli u manastir Raču. Inače crkva pokušava preko svojih velikodostojnika, a republika Srbija diplomatskim putem da staro četvorojevanđelje vrati u zemlj i smesti u novosagrađeni manastir. Kao i prvobitni hram i nova crkva je posvećena Svetom Đorđu i obložena crvenim kamenom koji podseća na rujan, biljku crvene boje. Hram je zidan u stilu bazilike i u njega je ugrađen jedan noseći stub koji je izvađen iz ruševina starog manastira. Tekst i slike N. i A.Vasilijević




Manastir Rača
sa crkvom Vaznesenja Hristovog


Do manastira Rača dolazi se kada iz Bajine Bašte krenete ka Kaluđerskim Barama (planina Tara) i na samom izlasku iz grada skrenete desno kod putokaza. Tim putem idete 4-5 kilometra i stižete na parking manastira. Manastir je udaljen od Bajine Bašte 6 kilometara, a isto toliko i od reke Drine. Nalazi se na desnoj obali rečice Rače, Drinine pritoke, na visoravni okruženoj sa svih strana ograncima planine Tare, obraslih šumom. O ktitoru i vremenu podizanja manastira govori zapis: "V leto tisuć dvesto sedamdeset šesto mladi kralj Dragutin, praunuk Nemanje, sin Uroša pervog, izbra ovo mesto i na njemu sozda Raču, sveto zdanje..."
Velika seoba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, 1690 godine, povukla je za sobom mnoge monahe pa je manastir sasvim opusteo. Turska vojska ga je zatim zapalila kao i Georgijevski skit (skit- mali manastir u kome obično žive manasi isposnici) sa crkvom "Banjom". Georgijevski skit se nalazi oko dva kilometra od manastira Rače kada se ide uzvodno uz rečicu Raču. Danas na tom mestu jedino se poznaju temelji crkvice i ćelija monaha, račanskih prepisivača. Georgijevski skit sa crkvom Banjom, posvećenoj Svetom velikomučeniku Georgiju, bio je centar srpske prepisivačke škole sve do odlaska račanskih monaha u Ugarsku. Danas imamo lepo uređenu pešačku stazu do ruševina Georgijevskog skita, a odmah blizu njega nalazi se izvor Lađevac sa lekovitom vodom. Temperatura vode je između 15 i 18 stepeni i predivno je videti kada čitava reka izbija iz stene.
Od 1690 do 1795 godine manastir Rača bio je u ruševinama. Pri polasku jeromonaha Melentija Stefanovića iz manastira Tronoše u Svetu Zemlju u Jerusalim, njegov duhovni učitelj arhimandrit Stefan Jovanović, namenio mu je, pored haxiluka i drugu ulogu. Snabdeo je Melentija dovoljnom svotom novca i nalozio mu, da pri povratku iz Jerusalima, svrati u Carigrad i kod Porte (sultanova vlada) izdejstvuje dozvolu za obnovu manastira Rače. Preporukom Vaseljenskog patrijarha uspeo je da dobije odobrenje. Po povratku u Tronošu jeromonah Melentije odmah pristupa pripremama za obnovu manastira Rače zajedno sa jeromonasima Josifom i Isaijom. NJih trojica su rukovodili započetim radovima 1795 godine i pozvali na saradnju sve seljake koji su o svom trošku na drvenim kolima dovlačili kamen i građu. Nova crkva je bila završena 1976 godine na temeljima stare. Na Božić iste godine hram je osvećen, a pre otga je Haxi-Melentije dobio čin arhimandrita. Međutim, beogradske dahije (janjičarski glavari u Srbiji, odmetnici od sultanove vlasti) samozvani gospodari Beogradskog pašaluka, primetivši da se narod sprema na bunu, odlučili su da sečom knezova, sveštenika i viđenijih ljudi spreče bunu. Dahije nisu uspele da pogube Haxi-Melentija. Kad se u prvom ustanku pobunila i Sokolska nahija, Haxi-Melentije postaje komandant vojske na Drini, postaje vojvoda. Učestvovao je u mnogim bojevima u Podrinju i za svoje zasluge kao vojvoda i diplomata, dobija od glavnokomandujućeg ruske armije na desnoj strani Dunava, kneza Bagrationa, Zlatan prsten ukrašen brilijantima. Posle propasti Prvog srpskog ustanka, 1813 godine, sa Karađorđem i drugim vojvodama Haxi-Melentije prelazi u Austriju. Bratstvo manastira Rače, ostavši bez svog igumana, živelo je u stalnom strahu od turske osvete, znajući da Turci ne mogu oprostiti Haxiji što ih je isterao iz Sokolske nahije, pa se svakodnevno nadalo njihovoj odmazdi. I zaista, nije se dugo čekalo. 16 oktobra 1813, Memšir-aga iz Srebrenice s'vojskom pređe Drinu i opkoli manastir. Neki monasi su se razbežali, a u crkvi se zatekao iguman Isaija i đakon Ignjatije. Turci upadnu u crkvu pa na kamenoj časnoj trpezi odseku im glave. Zatim sruše ikonostas, a ikone i sve drvene stvari nabacaju na njihova tela i zapale crkvu i sve okolne manastirske zgrade, a drveće i voće okolo poseku. Tako je manastir Rača, posle nepunih 18 godina od svoje prve obnove 1795 godine, 1813 ponovo spaljen. Nekoliko preživelih monaha našli su utočište u Tronoši, ali je i ona spaljena godinu dana kasnije. Neki se potom vraćaju u Raču i podižu privremenu kapelicu podnoseći oskudicu kraj srušenog manastira.

Kad je posle uspešno završenog Drugog srpskog ustanka, Srbija oslobođena i Miloš Obrenović postao vrhovni knez, Haxi-Melentije se nalazio u Austriji. Znajući da ga, kao Karađorđeovog prijatelja, novi knez neće rado gledati, nije žurio da se vrati u otaxbinu. Međutim, prevagnula je želja da vidi manastir Raču i da ga iz pepela ponovo podigne. U proleće 1816 godine prešao je Savu i došao knezu Milošu i rekao da želi da obnovi manastir. Knez mu je izdao pismeno Objavlenije u kome je naveo da svakog ko bude pomagao na bilo koji način u obnovi manastira Rače, oslobađa poreza. Došavši na zgarište Haxi-Melentije pronalazi dvojicu jeromonaha i odmah pristupa obnovi crkve. Kneževom "objavleniju" narod se odazvao, ali usred bede i siromaštva nuje mogao mnogo pomoći. Haxi-Melentije je morao da se obrati knezu Milošu za novčanu pomoć. Posle izvesnog vremena knez je dao pomoć za završetak gradnje crkve. U narednih šest godina Haxi-Melentije nije hteo nikoga da moli za pomoć, tako da je crkva ostala bez ikonostasa i živopisa. Umro je 27 marta 1824 godine u maloj ćeliji manastira. Pokopan je u manastirskoj porti, gde je njegovo telo ležalo sto godina. 1924 godine je tadašnji iguman iskopao kosti i preneo ih u izgrađenu grobnicu uza sami zid hrama sa južne strane. Iznad grobnice uza zid crkve postavljena je ploča od belog mermera, sa baljerefom Haxije u prirodnoj veličini. Spomen-ploču izradio je Grgur Kovačević. Ikonostas u hramu Vaznesenja Hristovog u manastiru Rači uradio je slikar iz [apca Georgije Bakalović 1840 godine za 450 talira kako se pogodio sa Užičkim vladikom Nikiforom. Može se reći da ovaj ikonostas spada među najlepše u Srbiji. 1854 godine završeno je oslikavanje unutrašnjosti hrama. Sa Dimitrijem Posnikovićem radio je živopis Milija Marković slikar iz Požarevca. Zvonik je završen 1849 godine. Za vreme austrijske okupacije 1915-1918 godine, okupator je skinuo i zbacio zvona sa zvonare. Danas se u zvoniku nalaze tri zvona. Početkom nemačke okupacije 1941, manastirski konak je služio za smeštaj izbegle dece iz Bosne. Tokom 1941 godine Nemci su opljačkali manastir. 16 oktobra 1943 godine kaznena ekspedicija, sastavljena od Bugara, došla je preko Kaluđerskih bara i zapalila sve zgrade u manastirskom krugu. Manastir je pretrpeo veliku štetu. Na mestu starog konaka podignut je nov 1969 godine sa kapelom. Konak je podignut uz pomoć Zavoda za zaštitu istorijskih spomenika Republike Srbije, pod čijom je zaštitom manastir. Na Kaluđerskim barama na Tari , izgrađena je 1975 godine dvospratna zgrada, podešena za prijem gostiju, u njenom sastavu je kapela, posvećena Saboru srpskih svetitelja. Ova zgrada je metoh manastira Rače, nalazi se na manastirskom imanju i pod upravom je manastira.

Tekst i slike: Nenad i Aleksa Vasilijević




Manastir Uvac
sa crkvom Rođenja Presvete Bogorodice



Jedan od najteže pristupačnih srednjovekovnih manastira kod nas, svojevrsno carstvo kamena i zmija, jeste manastir Uvac, iliti Vuvac, pod kojim imenom ga srećemo u oskudnim izvorima. Nalazi se na istoimenoj reci, u podnožju pribojskog Crnog Vrha (sa jugozapadne strane) i ispod obronaka Zlatibora (sa severoistoka). Do manastira se dolazi kada na Zlatiboru skrenete prema Ribničkom jezeru, prođete jezero, a zatim selo Ribnicu. Posle toga treba pratiti putokaze i informisati se kod lokalnog stanovništva, jer se veći deo puta ide makadamom sa dosta raskršća. Uvac nije sasvim nepoznat u našoj kulturnoj istoriji. Tako je poznato da su ga u vreme najvećeg uspona u prvoj polovini XVII veka posećivali mnogi putnici, namernici, ali i visoki crkveni dostojanstvenici. Zna se da je manastir Uvac nekoliko puta rušen i obnavljan. Srednjovekovni manastir Uvac, nekada značajni duhovni i kulturni centar ovog kraja, srušen je 1698 godine. Rekonstrukcija je posle tri veka, potpuno uspela zahvaljujući Narodnom muzeju iz Užica. Kako piše na zidu pred crkvenim dverima, arheološko-konzervatorske radove vodili su Savo Derikonjić i Blagota Pešić. Da je manastir sasvim "prenet" iz prošlosti u sadašnjost, svedoče i isključivo prirodni materijali u njega ugrađeni. Prekriven je drvenim pokrivačem, sa čak 14 hiljada malih letvica od borovog klisa. U zidove je ugrađeno 170 kubika sige, hiljade kubika kamena, šljunka i peska, uz 200 kubika drvene građe, ali je čitav poduhvat ipak izveden uz krajnje skromna novčana sredstva. Presudan je bio entuzijazam obnovitelja. "Kada smo krenuli u posao, ovde je bilo bespuće i šipražje, a uz pomoć helikoptera smo spuštali opremu" kaže Milosavljević, koji je u ovom kraju proveo punih pet graditeljskih sezona. Vremenom, radovi su napredovali, uz stalnu finansijsku podrsku republičkih ministarstava, ali i ogromnu pomoć Vojske Jugoslavije i užičkog preduzeća "Putevi", koje je probilo put do manastira, gde se sada stiže i automobilom. Ovo svetilište ponovo okuplja vernike iz zlatiborskog kraja, a pohode ga i mnogi posetioci Zlatibora. Manastir Uvac je oživeo, postao je metoh manastira Studenice. 21. septembra 1998, na Malu Gospojinu (dan manastirske slave), obeležen je završetak obnavljanja manastira Uvac, srušenog pre tačno trista godina, a sada potpuno restauriranog. Entuzijazmom stručnjaka užičkog Narodnog muzeja, uz sredstva Vlade Srbije, preko njenih ministarstava za kulturu i nauku i tehnologiju, petogodišnji istraživačko-konzervatorski radovi na manastiru Uvac okončani su celovitom rekonstrukcijom, a objekat, odavno srušen i zaboravljen, ponovo je zasijao starim sjajem. Tim povodom, u prisustvu mnogih vernika, svetu arhijerejsku liturgiju služili su episkopi žički Stefan i gornjokarlovački Nikanor, obavivši i osvećenje crkve i manastirskog konaka. U crkvi je urađen ikonostas sa dvadeset osam ikona, jedan veliki polijelej, vladičanski presto.
Tekst i slike: Nenad i Aleksa Vasilijević





Manastir Voljavča sa crkvom Sv.Velikomučenika Prokopija - Bresnica

Manastir Gradac sa crkvom Blagoveštenja Presvete Bogorodice - Brvnik

Manastir Pavlica sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice - Brvnik

Manastir Žiča sa crkvom Vaznesenja Gospodnjeg

Manastir Zgodačica sa crkvom Sv.Velikomučenika Dimitrija

Manastir Kamenac sa crkvom Rođenja Presvete Bogorodice - Čestin

Manastir Studenica sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice

Manastir Lepenac sa crkvom Sv. Arhiđakona Stefana - Brus


Manastir Stubal
sa crkvom Svete Petke


Nalazi se u selu Stubal po kome je dobio ime.
Kada se ide iz V.Banje predje se Morava i ide do raskrsnice - desno je Trstenik a za manastir se ide levo.

Pprodje se selo Ugljare a odmah zatim je Subal i na ulasku u selo skrece put desno do manastira koji se vidi i sa puta.

Može se ići i preko Kragujevca tako što se pre Kraljeva skreće levo za Vitanovac.

Manastirska crkva posvećena je Svetoj Petki.

Manastir današnjeg izgleda je novijeg datuma
izgradjen na temeljima stare crkve.

Živopis se radi.

Aktivan je, ženski i o njemu brinu monahinje.

Tekst i slike Branka Jovanović




Manastir Strmac sa crkvom Sv. Joakima i Ane - Brus

Manastir Rudenica sa crkvom Sv.Proroka Ilije - Rataje

Manastir Ježevica sa crkvom Sv. Jovana Krstitelja - Stjenik

Manastir Stjenik - Stjenik

Manastir Klisura sa crkvom Sv. Arhangela Gavrila - Divljaka

Manastir Trnava - Trnava

Manastir Godovik - Požega








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: MILEŠEVSKA EPARHIJA    Čet 28 Feb - 18:03

Manastir Mileševa
sa crkvom Hristovog Vaznesenja


Na 10 km.od centra Prijepolja preko mosta i pravo pored reke Mileševke nalazi se ovaj manastir sa crkvom posvećenom Hristovom Vaznesenju.Podigao ga je kralj Vladislav Nemanjić sin Stefana Prvovenčanog.Manastir je gradjen 1218 god i 1219 god a oslikavan je
do 1234 god. kada je Vladislav i krunisan.Crkva je gradjena u raškom stilu po uzoru na Žiču i predstavlja biser srednjevekovnog gradjevinarstva i slikarstva. Vladislav je Mileševu podigao kao svoju grobnu crkvu kao što je njegov otac podigao Žiču a deda Studenicu. Na presto Srbije je došao tako što je zbacio svoga starijeg brata Radoslava da bi se ne za dugo, sam odrekao prestola u korist brata Uroša.Vladislav je umro u Zeti a sahranjen je u svojoj zadužbini. Sveti Sava je 1235 god umro u Trnovu ali je zalaganjem Vladislava i arhiepiskopa Arsenija, koji je bio njegov učenik, prenet u Mileševu 1236 god i svečano sahranjen u tek sagradjenoj priprati. I danas se u Mileševi nalazi Savin ćivot čije mošti su Turci zapalili na Vračaru u Beogradu.Mileševa je poznata i po tome što je u njoj
1377 god Tvrtko krunisan za kralja Bosne i Srbije.Zidno slikarstvo Mileševe spada medju najlepše toga doba. Jedna od najpoznatijih mileševskih fresaka je čuveni Beli Andjeo.Kkao i skraćena loza Nemanjića.Polovina figure Stefana Nemanje, Sveti Sava,Stefan Prvovenčani, kralj Radoslav i kralj Vladislav.Mileševski portreti prvih Nemanjića radjenih još za njihovih života imaju izuzetnu istorijsku vrednost zbog svoje dokumentarnosti.Mileševska crkva doživela je više razaranja i pustošenja ali ono što je ostalo i sačuvano do
danas, predstavlja izuzetnu dragocenost.Manastir je muški i aktivan je.



Manastir sa crkvom Svete Trojce

Okružen brdima i stoletnjom šumom, u neposrednoj blizini Pljevalja, nalazi se ovaj manastir sagrađen u 16. veku. Pljevljanski manastir pripada Mileševskoj eparhiji SPC a nalazi se u Crnoj Gori. Prvi pisani pomen potiče iz 1537 godine.Više puta je obnavljan i dogradjivan. Danasnji izgled datira iz 16.veka.Zivopisan je krajem 16 i pocetkom 17 veka. Bio poznat kao prepisivački i književni centar. U manastiru Svete Trojice nalazi se i kivot u kome je ležalo telo Svetog Save sve do momenta kad je odneto na Vračar. U kivotu se nalazi i leva ruka za koju se veruje da je to ruka Svetog Save.
I pravoslavni hrišćani i muslimani izuzetno poštuju ovaj kivot i običaj je da se ispod njega provlače. Sveti Sava je umro u Trnovu u Bugarskoj i tamo se čuva prst sa njegove ruke. Na ovoj ruci nedostaje jedan prst što ide u prilog tvrdnji da je ovo zaista ruka Svetog Save, iako se do skora govorilo da je ruka nepoznatog svetitelja. Tu su i štap Svetog Save, epitrahilj prvog srpskog svetitelja, čuveni "Šestodnev", koga je još u 16. veku pisao kaluđer Gavrilo Trojičanin.
U vitrinama nove manastirske riznice su i pozlaćeni krst na kome su čestice krsta na kome je izdahnuo Isus Hrist, i koji je iz skrivnice iznošen samo za Krstovdan da ga narod celiva, i Darohranilica, dar ruskog cara iz 16. veka, i mitra patrijarha Varnave, i kadionice radovi venecijanskih majstora, pozlaćene i posrebrene, stari putiri, ruski svećnjaci - carski pokloni Svetoj Trojici.
Manastir je aktivan,muški i o njemu brinu monasi.

Tekst I slike Nenad Glišić


Manastir Banja sa crkvom Sv.Oca Nikolaja - Priboj








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: NIŠKA EPARHIJA   Čet 28 Feb - 20:05




Manastir Veta sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice - Crvena reka

Manastir Visočka Ržana sa crkvom Rođenja Presvete Bogorodice - Ržana

Manastir Ajdanovac sa crkvom Sv.Georgija - Plana

Manastir Divljanski sa crkvom Svetog Dimitrija - Bela Palanka


Manastir Lipovac
sa crkvom Sveti arhidjakon Stefan



Blizu Aleksinca kod mesta Katun nalazi se ovaj manastir čija crkva je prvobitno bila posvećena Preobraženju. Podigao ga je monah German prema natpisu koji se nalazi iznad vrata i to 1399 god.Prvi pisani izvori potiču iz 1413 god a u turskim zapisima se javlja 1536. Veća obnova bila je u XVII veku i za nju je zasluzan srpski despot Stefan Lazarević.Zidan je od kamena. Imitacija zidanja opekom je
nastala najverovatnije kod velike obnove u XVII veku.Od starih fresaka su sačuvani samo fragmenti.Prilikom obnove manastira 1939 god uradjene su i freske u donjoj zoni. U blizini manastira nalaze se ostaci srednjevekovnog utvrdjenog grada Lipovac.
Manastir je aktivan, ženski je i o njemu brinu monahinje.

Slike:S.Simić i Z.Jakšić


Manastir Djunis sa crkvom
Pokrov Presvete Bogorodice


Devojci Milojki Jočić iz Djunisa se 1898 god. došavši da zahvati vodu na izvoru, prikazala Bogorodica rekavši joj da, na tom mestu, podigne crkvu i da se u njoj redovno obavlja služba.Iste godine podignuta je skromna kapela od dasaka sa krovom od ćeramide. Porušena je 1899 god. da bi na istom mestu bila podignuta nova crkva 1921 god.a 1960 proglašena za manastir. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.

Slike: S.Simić




Manastir Sveti Roman sa crkvom
Blagovesti Presvete Bogorodice


Na desnoj obali Južne Morave u blizini Djunisa nalazi se ovaj manastir u kome je kao monah živeo Roman Sinait koji je proglašen za svetitelja pa je manastir po njemu i dobio ime. Grob Svetog Romana Sinaita sa moštima i danas se nalazi u manastiru. On se poštuje kao čudotvorac i iscelitelj.Monasi sinaiti su sledbenici solunskog čudotvorca Grigorija Palme koji su prihvatili njegovo učenje i u Srbiju
su došli za vreme Kneza Lazara. O vremenu nastanka manastira nema podataka. Prvo pominjanje je iz 1498 god. Na starim temeljima
podigao ga je upravnik ergele Kneza Lazara. Obnovio ga je Djordje Pile 1795 god. koji se u njemu i izlečio. Živopis iz 1795 god. sačuvan je u pevnicama i potkupolama. Smatra se da ispod sloja kreča ima još starijih freski. Novi živopis je uradjen 1831 god.Manastr je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.
Slike: S.Simić



Manastir Naupare
sa crkvom Rodjenja Presvete Bogorodice



U podnožju planine Jastrebac 20 km. od Kruševca, u selu Naupare nalazi se ovaj manastir. Izgradjen je oko 1380 god. a prvi put se pominje u povelji koju je potpisao Knez Lazar a izdao monah Dorotej i njegov sin Danilo budući srpski patrijarh Danilo III i to 1382 god. gde se manastiru Drenci poklanja i dvor Naupare.Smatra se po predanju da su ga podigli Knez Lazar i njegov sin Stefan Visoki.Turci su manastir sa crkvom srušili 1454 god i dugo je bio u ruševinama, Za vreme Karadjordjevog ustanka crkva je raščišćena ,osvećena i u njoj su se pričešćivali ustanici.Freske nisu očuvane sem u fragmentima.Na zapadnoj fasadi nalazi se rozeta izuzetne lepote i po oceni stručnjaka je remek delo iz XIV veka.Crkva je obnovljena 1835 god za vreme Miloša Obrenovića.Kao uzor poslužila je crkva Lazarica u
Kruševcu.Izgradjena je u moravskom stilu.Manstirski konak izgradjen je 1990 god.Manastir je aktvan i o njemu brinu monahinje.
Slike: S.Simić




Manastir Mrzenica sa crkvom Svete Bogorodice - Stalać

Manastir Poganovo sa crkvom Svetog Jovana Bogoslova - Dobroševo

Manastir Sićevo sa crkvom Svete Bogorodice

Manastir Sukovo sa crkvom Svete Bogorodice

Manastir Temska sa crkvom Svetog Velikomučenika Georgija

Manastir Jašunja sa crkvom Svete Bogorodice - Manojlovice

Manastir Gornji Matejevac sa crkvom Svetog Jovana Krstitelja - G.Matejevac

Manastir Smilovci sa crkvom Svetih Kirika i Lulite - Dimitrovgrad

Manastir Sv.Arhangela Gavrila - Prikovac









love
Nazad na vrh Ići dole
Sarra

  

avatar

Ženski
Poruka : 9176

Učlanjen : 09.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Sub 2 Mar - 13:34

Манастир Ајдановац


Опште информације:

Место: Велика Плана
Општина:  Општина Прокупље
Држава:  Република Србија
Врста споменика:  Манастир
Време настанка: XV век
Тип споменика: Споменик културе од великог значаја
Власник: Република Србија
Надлежна установа за заштиту: Завод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште: Прокупље

Манастир Ајдановац припада Епархији нишкој Српске православне цркве и налази се код истоименог засеока, на обронцима Јастрепца, недалеко од Прокупља. Манастирска црква посвећена светом Ђорђу, подигнута је око 1485. године, а живописана 1492. године. У неколико наврата (1887,1907. и 1949) манастир је обнављан и тада је добио конаке и спомен чесму, а радови на конзервацији његовог фрескосликарства и архитектуре обављени су током 1996. и 1997. године.

Манастир Ајдановац се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја

Манастирска црква

Манастирску цркву одликује скромна и једноставна архитектура, без украса на њеној спољашњости која је била омалтерисана, а припада групи ретких цркава, које су подигнуте мало након отоманских освајања. Њена основа је једнобродна, са нартексом и отвореним тремом на једној и полукружном олтарском апсидом на другој страни. Над њом је обичан кров на две воде, без кубета или звоника, док се нише у источном зиду користе као ђаконикон и проскомидија.

Живопис у њеној унутрашњости, очуван је делимично, а сматра се да су га радили мајстори са севера данашње Грчке, на шта указују стилске особине усмерене ка декоративном изразу, грешке у натписима и одређена иконографска решења, као света Марина у борби са ђаволом или додавање дечака коњаничкој представи светог Ђорђа[1]. По свом садржају, поред зоне стојећих фигура и медаљона изнад њих, уочљиви су циклуси светог Ђорђа и Великих празника,као и опширни приказ Страшног суда.



Манастир Баваниште


Манастир Баваниште је манастир Српске православне цркве који се налази близу Панчева на путу за Ковин. Када се стигне у Баваниште кроз шуму путем од два километара налази се манастир Баваниште. Манастир је посвећен Рођењу Пресвете Богородице.



Историја

По предању манастир је основан на овим просторима са краја XVI века а помињу га у писанију манастира Пећка Патријаршија. Године 1594. године била је буна банатских Срба на челу са епископом вршачким Теодором Несторовићем, због великог зулума и насиља турског.

Манастир је смештен у шуму како не би био на удару разјареним турцима. Тако прикривен манастир је опстајао до 1716. године када је спаљен и разорен као и село. Народ се тада разбежао по околним местима, да би се већ следеће године вратио и започео обнову села.
Изградња

Дубовчани, Гајчани, Доловци, Ковинци и народ преко Дунава спустили су се са брега у мочварну удолину и населили Баваниште. Прво су подигли цркву 1776. године на месту данашњег крста. У рату са турцима 1788. године храм је запаљен и оштећен а 1790. године је саграђена данашња црква на месту где се и сада налази, првобитно је прекривема шиндром, а 1812. године је постављен цреп. Манастир „Намастир“, како су мештани звали ову светињу, Водица је подигнута 1857. год. (као што говори горњи текст). Оригнални текст са плоче пронађене у олтарском делу приликом реконструкције храма:
“     У име с. Троице сазидана е и посвећена, ова капела, Пресветој Богородици лета 1857. За време Г. Комп: Комаданта Г. Капета Адолфа Еихбергера, и Госл. Лаитн. Тиме Стојанова. Стефана: Манака: Зарије Сармеш.: Пвтровића. и Г. Г. Пароха Иоана Милковича. Аксентија. л Михаила Димича, трошком ревносног и благ: Обчиества Баванишчанског.     ”

Од рушења па до обнове народ је долазио на Водицу и молећи се добијао духовну утеху и физичко исцелење. Повише капелице (источно) је била подигнута зграда за коначење, а северозападно зграда за потребе (шупа са шталом).

Увек је било чувара светиње, један је своје кости оставио ту и оформио прво гробље. „Овде почива Раб Божији Јован Јованов би надзиратељ овде капеле пожив 65. г. Представ: 1. дец. 1866. с. диже зет и ћерка“.
Исцелења

У манатсиру су се дешавала многа исцелења-чуда, а једно од њих је записао свети Николај владика Жички у књизи „Емануил":



 „На дан Св. Великомученика Ђорђа ове 1932. године код цркве у Баваништу (Банат) био је велики молитвени сабор многих наших братстава из околине. Многа братства дошла су са црквеним барјацима и литијама цркви, која се сматра као манастир и где се многи болесници лече. наше братство из Долова (Банат) спремало се да дође овом манастиру. Сва браћа из Долова сабрала се код своје цркве, где је свештеник отслужио молебан па су пошли. Баш кад су пошли долази код њих једна жена и моли их да и њу приме да иде са њима са својом болесном девојчицом која и ако има осам година ипак не може на ноге да устане те је за свашта уносе и износе на рукама. Ова ожалошћена мајка решила је да иде у манастир и да се помоли Богу за оздрављење своје кћери. Али настала је тешкоћа:како да је одведу у манастир. Кола нису имали а да је носе у манастир требало је да се пређе дуг пут од 10 километара. Најзад се сва браћа сложе да је неизменично (редом) носе до манастира. Тако и учине и дете донесу и метну у цркву. Убрзо је пала бујна киша и дете у цркви заспа. У том долази и литија из Баваништа манастиру. Мајка овог детета пожури у цркву да га пробуди да би тако дочекали литију и браћу из Баваништа. И на њено велико чудо и радост њена мала ћеркица уста сама на ноге и сама изиђе из цркве поред мајке. Кад је литија ушла у цркву ми смо питали ово дете и мајку за ово исцељење. И ова мала вели да је док је она спавала у сну дошла код ње једна жена, помиловала је по лицу и рекла јој „Ајде устај“. Потом је дошла њена мати и пробудила је. Овај догађај све нас је обрадовао и сви смо за то заблагодарили Богу на Његовој великој милости. Саопштио Милија Кидишевић из Баваништа „(Хришћанска Заједница – Крагујевац) број 6. јуни 1932. година“.

Ово је само једно од записаних чуда исцељења која су се дешавала у манастиру. Народ је долазио молио се узимао водицу умивао се и бивао исцељиван од разних болести.

Обнова

   Његово Преосвештенство Г. Господин Хризостом 4. децембра 1996. године доноси одлуку на основу чл. 30 Устава Српске православне цркве:

„Обновити давно запустели манастир Баваниште, у близини села Баваништа на месту где је раније исти постојао (сада водица, у народу познат као „Намастир“). Храм у обновљеном манастиру је посвећен Рођењу Пресвете Богородице и мушки је манастир.

Братство се састојало од двојице монаха, јеромонах Рафаило и монах Василије, који су почели са обновом и рестаурацијом саме цркве. Промењена је дрвена конструкција крова и прекривена је бакарним лимом –донација сестара из Баваништа. Унутар храма је урађен под од мермера и доле постављено подно грејање, а зидови припремљени за живопис, који је започео Ђорђе Поповић, теолог из Панчева. Озидана је и часна трпеза које није било и урађен је иконостас са иконама; Господа, Богородице, Св. Јована Крститеља и Св. Архангела Михаила а изнад царских двери велико Распеће (рад оца Стефана – манастир Стубал) које су већим делом замењене новим иконама-рад сестара манастира Гргетег.

Сама зграда за становање-конак је била скромних димензија састојала се од: једне собе 4х4, кухиње 2х4, и оставе 1,6х4m. На предњем делу је дозидана просторија за ручавање и једна соба, а позади је дозидана соба, кухиња и купатило. Осим водице која извире у цркви друге воде није било.

Братство је приступило бушењу бунара јер је била неопходна вода која ће се користити за свакодневне потребе, избушен поред конака а источно од цркве изграђена је фонтана где народ долази и узима воду за своје потребе.

У времену од 1990. године почео је распад Југославије на њене републике, па се и 1999. године десило да је Србија била бомбардована од стране Америке и европских држава. Те године у јесен ударени су темељи новог конака који је био неопходан због већег интересовања за сам монашки живот и због великог броја мирских људи који су и у већем броју долазили у манастир.

Већих донација није било, изузев сестара, те су радови одмицали споро. У току 2000. године изграђен је приземни део конака са првом плочом. Учествовала је братија: Љубомир, Ненад, Живан, Жива и још пар људи. Приликом изливања плоче је учествовало је и двадесетак мештана. Приземље је изграђено 2001. године у јесен а опет је мобом већег броја људи изливена плоча првог спрата. Средстава за дизање крова и кровне конструкције није било, па је рађено на томе да се обезбеди новац и остали материјал.

Због великог прилива народа у манастир осећала се потреба за проширењем самог храма или зидања новог, па се 2002. године приступило доградњи припрате на постојећу цркву, која је завршена до почетка јесени.

Слава манастира је дочекана са изграђеном припратом, спремном за живопис. У позну јесен исте године подигнута је и кровна конструкција попатосана тополовом даском и прекривена тер папиром. У пролеће 2003. године урађен је подрум, изнад је изидана летња кухиња и шупа за угаљ и дрва. До краја јесени конак је прекривен црепом који је био донација „Тозе Марковића“ из Кикинде. Поједине просторије су малтерисане за потребе братства. Са проширењем олтарског дела почето је 2004. године доградњом ђаконик, проскомидије а на челу апсида. Добијен је леп простор око часне трпезе.



Манастир Баваниште - фотографисано 2007. године

У јесен је постављен темељ за звонару и добијено 4,5. хектара шуме око манастира пошто је раније манастиру припадало само 38 ари земље на коме се налази црква и конак. Звонара је озидана 2005. године а горе је стављена дрвена конструкција за ношење звона. Озидане су велика и мала капија са делом зида који се простире лево и десно од капије. У пролеће је почето са живописом трпезарије рад животописаца браће Грастић. На тераси новог конака 2006. године постављени су прозори и добијен је простор ходника. Парапетни део се затвара бродским подом изнутра а споља дудовом даском. Унутрашње просторије су малтерисане, постављен је паркет у свим собама, сређено је купатило. Почетком године урађена је фасада (са стиропором) а изграђена је посебна просторија са пекарском пећи. У цркви је настављено са живописом (браћа Грастић), план је да се заврши до Ускрса... ако Бог да...








Always be positive  


Poslednji izmenio Sarra dana Sub 2 Mar - 13:39, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Sarra

  

avatar

Ženski
Poruka : 9176

Učlanjen : 09.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Sub 2 Mar - 13:39

Манастир Бања

Бања је православни манастир у Србији који се налази недалеко од Прибоја у истоименом селу и његова црква је посвећена светом Николи Дабарском. Не зна се када је подигнут, али је постојао већ у XII веку, када се његов игуман помиње у „Студеничком типику“ као један од оних који учествују у избору студеничког игумана. Главни манастирски храм је посвећен светом Николи, уз чији је јужни зид дозидана мања црква Успења, а у склопу манастира је некада постојала још једна црква посвећена светом Николи, од које су данас остали само темељи. Манастир се данас налази под заштитом државе Србије, као споменик културе од изузетног значаја.



Манастир Светог Николе Дабарског

Прошлост манастира

Од 1220. године манастир постаје седиште Дабарске епископије, због чега добија назив свети Никола Дабарски, а касније постаје седиште Дабробосанске митрополије, коју је основао Свети Сава. Заузимао је значајно место у држави Немањића, о чему сведоче гробови најистакнутијих властелинских породица из времена владавине царева Душана (краљ 1331 — 1346, цар 1346 — 1355) и Уроша (1355 — 1371), а једно време је била маузолеј властелинске породице Војиновић, на врхунцу њихове моћи, у трећој четвртини XIV века.

Садашњу манастирску цркву посвећену светом Николи, подигао је краљ Стефан Дечански (1322 — 1331) 1329. године. Током османлијских освајања манастир и црква су пострадали, тако да је око 1570. године манастирска црква значајно обновљена.

Последњи пут је обновљен 1905. године, а 1974. године, у њему је откривена богата ризница која спада у ред најочуванијих и најкомплетнијих средњовековних ризница на Балканском полуострву.

Црква светог Николе

Манастирска црква посвећена светом Николи има основу у облику уписаног крста са полукружном апсидом и две полукружне нише на истоку, припратом и пространим отвореним тремом на западу. Конструктивни склоп храма чине две куполе над средишњим простором наоса и припрате.

Живопис у цркви има два слоја:

-првобитни, из прве половине XIV века, који представља део српског сликарства насталог напуштањем класицизма ренесансе Палеолога
-каснији, са краја XVI века, који је дело непознатих сликара пећке сликарске радионице који и стилски и иконографски понављају старији живопис.

Остаци првобитног се могу видети у наосу и олтару са каснијим, док фреске у припрати припадају каснијем живопису.

Манастир Бањска

Манастир Бањска је манастир Српске православне цркве који се налази код Звечана у северном делу Косова и Метохије.

Историја



Хрисовуља

Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између 1313. и 1317. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањића и једног од најмоћнијих владара на Балкану свога доба. Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у бугарски град Софију где се и сада налази.

И манастир је пратио судбину тела свог ктитора. Монументално здање са црквом, трпезаријом, библиотеком, конацима и „палатом царском“, Бањска је почела да пропада врло рано: почетком 15. века пожар је прогутао књиге, а у другој половини истог века манастир је вероватно запустео. Путописац Курипешић забележио је да је по наредби султана манастир у 16. веку разорен јер су се у њему сакупљали хришћански бегунци из турског ропства.

Већ скоро сасвим срушена црква Светог Стефана је у 19. веку адаптирана и претворена у џамију и, као таква, служила је до Првог светског рата. Црква је први пут конзервирана 1939. године, а други пут 1990. године када је учињена делимична реконструкција.

Манастир Бањска је један од ретких манастира са очуваном оснивачком повељом. Из ње се види да је приликом оснивања манастиру приложено огромно властелинство од 75 села и 8 катуна, са рибњацима, воденицама и пчелињацима.

Како је грађевина била предвиђена за краљевску гробницу, укинута је епископија и манастир је проглашен за ставропигион - Царску Лавру, четврту по рангу у држави (иза Студенице, Милешеве и Сопоћана). Градњом је руководио Данило II, тадашњи бањски игуман а каснији српски архиепископ, иначе близак краљев сарадник и повереник, књижевник, човек великог знања и изграђеног укуса. По средњовековним изворима и народној традицији, Бањска је била на гласу као један од најлепших српских манастира. Израђена је у чистој рашкој градитељској концепцији (стил српског класицизма, српско-византијски стил - од Милутина до Стефана Лазаревића) која је обавезно примењивана приликом градње краљевских маузолеја од манастира Студенице Стефана Немање до манастира Светих Арханђела цара Душана.

По изричитој жељи краља Милутина, Бањска је грађена по угледу на манастир Студеницу. Тако храм има облик једнобродне базилике са слепом куполом. Источна апсида је полукружна и изразито монументална. У поткуполном простору су бочни певнички простори исте висине као главни брод и само мало иступају из главне масе зида. Улаз у цркву са западне стране био је, такође по рашком начину, наглашен двема монументалним кулама.

Архитектура

Главни украс екстеријера представљао је разнобојни тесани камен у жућкатој, руменој и сивој боји, којим су биле обложене фасаде. Разнобојни тесани квадери, распоређени као шаховска поља, стварали су утисак засићене полихромије. У традицији романичке стилизације украс фасада је комбинован са архитектонском пластиком, којом су били украшени довратници, допрозорници и тимпанон изнад портала. Тимпанон је некада красила монументална седећа фигура Богородице са малим Христом на крилу, израђена на начин на који су рашки уметници интерпретирали западне уметничке стилове - романику и готику. Ова Богородица се данас чува у цркви Соколици, недалеко од манастира Бањске, док се делови каменог украса манастирских фасада налазе у Народном музеју у Београду, Археолошком музеју у Скопљу, а нешто је уграђено у објекте села око Бањске.

Главни понос Бањске било је чувено „бањско злато“, опевано у народној песми и описано у оновременим путописима. чинили су га танки златни листићи којима је облагана позадина фресака, такође по узору на маузолеје преходних владара - манастире Студеницу, Милешеву и Сопоћане. Данас је од тог живописа очувано само неколико избледелих фрагмената.

Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама, само је народ обилазио зидине. Поново је обновљен 2004. године када је епископ Артемије поставио за игумана оца Симеона који је у њему окупио младо монаштво. Манастир је одмах по оснивању постао духовни центар Срба на Косову. У току 2006. године почела је обнове саме цркве и ширег манастирског комплекса. Планови владике Артемија су да се након обнове врате мошти светог краља Милутина, потвдан одговор стигао је Синода Бугарске православне цркве у децембру 2006.

Ризница

Од осталог блага - икона, рукописа, сребрних, позлаћених и златних свећњака, кандила, кадионица, хороса, којима је, по казивању краљевог биографа Данила II, штедри краљ обдарио своју задужбину, није сачувано ништа. Једини налази скупоценог накита ископани су случајно, за време Првог светског рата 1915. године, из гроба краљице Теодоре, прве жене краља Стефана Дечанског и мајке цара Душана. То су два златна прстена: први је украшен античком камејом, а на глави другог је представа двоглавог орла и натпис: „Ко га носи, помози му Бог“. Први прстен се данас налази у поседу породице познатог колекционара Љубомира Недељковића, а други се чува у Народном музеју у Београду.
Престони крст краља Милутина



Престони крст Краља Милутина

Поводом славе манастира, Св. Архиђакона Стефана, августа месеца 2007. год, обновљена је традиција именовања славског домаћина, тако да је за следећу 2008. године епископ Артемије предао славски колач госп. Дејану Радојевићу из Косовске Митровице. Том приликом госп. Радојевић је даривао манстирску ризницу прелепим филигранским престоним крстом за чију израду је утрошено 2 kg. чистог сребра, 33 природна бисера, 25 граната и 50 корала. Крст је висок 51. цм. Крст је рад познатог српског среброделаца, Горана Ристовића - Покимице из Краљева, и врхунски је изведен техником средњовековног призренског филиграна.



Шкриња за крст

Због своје лепоте, а и у ишчекивању повратка моштију, крст је назван крстом Светороднога Краља Стефана Уроша Другог Милутина.

Крст је смештен у дрвену шкрињу димензија 59 х 39 х 24 cm која је са спољне стране ојачана кованим гвожђем са резом и катанцем. Унутрашња страна шкриње је тапацирана плавим мохером и декорисана посребреним нитнама на спојевима ромбоидних поља и по унутрашњим рубовима. Сам крст је положен на тапацирану подлогу и причвршћен са два кожна каиша. Са унутрашње стране поклопца који је такође тапациран и декорисан посребреним нитрнама, привезана са два кожна каиша смештена је ручно исписана хрисовуља. У поклопцу шкриње налази се мајсторски рад нашег чувеног калиграфа Светозара Пајића Дијака из Новог Сада - хрисовуља димензија 100 х 30 cm, ручно исписана на јарећој кожи - пергаменту са декоративним заставицама и иницијалима. На хрисовуљи је исписан увод у житије Св. Краља Милутина које је написао Архиепископ Данило и гласи:

"Вазљубљени љубитељи Христа, ево се сада спрема ум слабога самисла худога и смртнога тела мога, и хоће да принесе достојне похвале онима који Христа заволеше. Али не знам како и где да нађем речи за то. Но најпре споменух Бога, и узвеселих се, и онда припадам овима које хоћу да похвалим, и молим се и говорим: Добри и свемилостиви и најмилосрднији и незлобиви Господе, који не желиш смрти људима, него хоћеш да се сви обрате и упуте на покајање. Који си рекао у Твоме светом Еванђељу: Молите се и даће вам се (Мт. 7,7); и опет: Што год узмолите у молитви верујући, све ће вам се то дати (Мт. 21,22). Зато и ја молим Твоје најмилосрдније човекољубље, да ми се да реч за отварање уста мојих, дарована ми Твојим Светим и Животворним Духом. Јер, утврђиван и уразумљиван Његовом сведаривајућом благодаћу, моћи ћу и ја, грешни и ништавни слуга Твој, да искажем нека дела од мноштва неисказаних чудеса Твојих на нама, а такође и достојним речима да похвалим ове слуге Твоје и господу моју, које Твоја божанска благодат венча и узвеличи и прослави изнад многих моћних и славних на земљи."








Always be positive  
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47313

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Ned 28 Jul - 20:38

Manastir Koporin





Манастир Копорин са Црквом Светог Стефана је споменик културе од великог
значаја налази се на ободу разуђеног градског насеља Велике Плане при
граничном појасу са Смедеревском Паланком.
Манастирска црква подигнута је за време владавине деспота Стефана (1389—1427)
уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспота коју је Стефан Лазаревић
стекао после Битке код Ангоре 1402. године, на основу чега се датује сликарство.
О ктитору као и о времену подизања храма нема података. Била је у рушевном
стању до 1880. године када је почела прва обнова. Касних педесетих и током
шездесетих година 20. века рађена је конзервација архитектуре и живописа.

Велика обнова Браничевске епархије у другој половини 20. века почиње са епископом
Хризостомом, који је на трон епископа браничевских устоличен 1952. године. Великим
пожртвовањем и мисионарском делатношћу (између осталог, био је дугогодишњи
уредник својевремено многочитаног Православног мисионара), владика Хризостом
увећава монаштво и обнавља манастире. Већ 1953. године цело копоринско братство
владика Хризостом премешта у манастир Тумане, а у копорински манастир доводи
младе и образоване монахе. Један од најбитнијих догађаја за новију судбину манастир
а била је владикина одлука о претварању Копорина у женски манастир.
Године 1958. у Копорин долазе девет монахиња из манастира Ћелије код Ваљева.
За настојатељицу је постављена Сара (Ђукетић). Под њеном управом, а касније
и мати Серафиме, друге игуманије, и данашње мати Агније, манастир Копорин
доживљава своју ренесансу: нов конак је направљен 1962, трпезарија 1966,
зграда адаптирана у коначиште за народ 1969, главни конак 1977, дозидан анекс
трпезарији 1988, „Прокин конак“ 1997...

Приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу
брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти
које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког
прегледа, који је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић,
закључено је да се ради о моштима Светог деспота Стефана. Свечани пренос
моштију обављен је октобра 1989. године.













Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Pon 5 Avg - 18:26

Neobične freske u manastiru kod Pirota
IZVOR: TANJUG

U Manastiru Presvete Bogorodice kod pirotskog sela Sukovo, koji je izgrađen na temeljima bogomolje iz 4. veka, nalazi se veoma retka freska na kojoj je svetitelj Sveti Hristofor prikazan sa psetolikom glavom, kao i freska Presvete Bogorodice s krilima.


Foto: Tanjug / Aleksandar Ćirić

Kako se navodi u Žitijama svetih, postoje legende da je Sveti Hristofor bio psetolikog izgleda i da je živeo u zemlji ljudoždera.

Bio je veliki borac za hrišćanstvo zbog čega je i kanonizovan u sveca, a stradao je 249. godine za vreme cara Dekija, koji je na sve načine pokušavao da ga pokoleba i odvrati od hrišćanstva, čak i na taj način što mu je slao dve bludnice kojima je bilo naređeno da upotrebe sve svoje veštine kako bi zavele i na taj način odvojile od Hrista.

Prema rečima monaha Teofila, one u tome nisu uspele, čak ih je Sveti Hristofor preobratio u hrišćanke i odvratio ih od idolopoklonstva.

Kako kaže monah Teofilo, temelji crkve u Sukovu potiču iz 4. veka.

"O tome nema nikakvih pouzdanijih dokumenata, međutim, postoje neke brošure koje svedoče o tome. U 7. veku ovde je bila episkopija. Na jednoj staroj mapi iz 1020. godine pominje se ovaj manastir što svedoči da je ovde bio svojevrstan duhovni centar ovog kraja", ispričao je monah za Tanjug.


Govoreći o novijoj istoriji manastira, monah Teofilo kaže da je sredinom 19. veka jedan Turčin bio isceljen.

"Njegov otac je zbog isceljenja svog sina poželeo da obnovi crkvu. Za to je dobio dozvolu iz Istanbula, dobio je ferman čiji prevod imamo u arhivi, u kome se dozvoljava obnova crkve. Obnova je počela 1857. i za dve godine je cela crkva obnovljena, što je rekordan rok jer su zidovi jako debeli, bilo je dosta lukova pa je obnova zahtevala puno graditeljskih manastirskih veština da se sve ovo završi", priča taj monah.

Osim freske Svetog Hristofora, raritetna je i freska Presvete Bogorodice sa krilima.

"Prema crkvenim kanonima o tome kako se slikaju sveci, sa krilima se obično prikazuju arhangeli, kao angelske sile, sveti Jovan Krstitelj, kao onaj koji je najavljivao dolazak gospoda Isusa Hrista, tako da je čudno što Bogorodica ima krila. Međutim, postoji bledi natpis iznad freske koji pojašnjava da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri. Uostalom, i u molitvama stoji 'presvjataja Bogorodice, zakrili nas omoforom svojim', što objašnjava zašto ima krila", kaže monah Teofilo.








Nazad na vrh Ići dole
ANDJEO82

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 297

Godina : 35

Lokacija : Beograd

Učlanjen : 18.08.2013

Raspoloženje : Divno


PočaljiNaslov: Manastir Rukumija ...   Sub 24 Avg - 13:55






Ispod Sopota "u šumi, na jednom ocednom mestu" na levoj obali reke Mlave, nalazi se srednjevekovni manastir Rukumija, koji narodna tradicija pripisuje knezu Lazaru i vezuje za kult sestre Jelice. Ovoj grupi manastira vezanih za ovaj kult pripadaju i crkve Sestroljin, Zaova i Bradača. Na osnovu narodne pesme neistorijskog ciklusa "Bog nikom dužan ne ostaje", naivna narodna etimologija dovodi ime manastira u vezu sa rukama sestre Jelice koju su braća Pavle i Radul rastrgli konjima na optužbu snaje Pavlovice. Istorijska nauka, pak, dovodi ime manastira u vezu sa grčkom reči Gerokomija što znači starački dom, mesto gde se smeštaju ostarela lica koji su socijalni slučajevi. Veći srednjevekovni manastiri imali su u svom kompleksu i odeljenja za smeštaj i lečenje starih i iznemoglih lica. Novija manastirska tradicija koja govori o kralju Milutinu kao ktitoru Rukumije, nema istorijskog osnova. Srednjevekovni izvori manastir ne pominju, a nema ga ni u popisu braničevske oblasti iz 1476. godine, u kome se pominje samo selo Rukomije sa 22 kuće kao sastavni deo zajedničkog timara Hasan-bega, Abduselima i Abdurahmana, koji zajedno idu u vojnu, a od sela imaju prihod od 2.098 aspri. Verovatno Rukumija tada nije bila manastir već samo parohijska crkva. Istorijska nauka identifikuje Rukumiju sa manastirom Vrlište ili Varlište iz kasnijih turskih popisa, lociranog između sela Rukomije i Makovca. Oba ova sela, knez Lazar je svojevremeno poklonio Ravanici. U vreme sultana Murata III u manastiru živi iguman bez monaškog bratstva, a godišnja obaveza prema sultanovoj blagajni iznosi 300 akči. Ne raspolažemo nikakvim podacima o daljoj istoriji manastira sve do vremena austrijske okupacije.
 
Opis iz 1733. godine koji je ostavio Maksim Ratković, egzarh beogradskog mitropolita, kaže da je crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem "mala, kamenem sozdana na ćemer, pokrovenoj tureckoju cigloju po šindri staroj". Priprata je bila od dasaka, pa je i svod od dasaka bio urađen, a na levoj strani je od kamena grob prepodobnog Martirija Sinajita. Unutrašnjost crkve bila je okrečena a nameštaj primitivan. Carske dveri na ikonostasu bile su neispravne. Među bogoslužbenim knjigama bilo je nekoliko rukopisnih: evanđelje, triod posni, triod cvetni, sabornik, psaltir i minej sa službama Gospodnjih praznika. Konak i ekonomske zgrade: trpezarija, kuhinja, rakičinica i štala, bili su od čatme olepljene blatom. Manastirska porta bila je ograđena plotom, sa velikom kapijom od dasaka i jednom malom. Bunar je bio neupotrebljiv. Od imovine je posedovao voćnjak sa 40 stabala, dve bašte, dva vinograda i 4 livade. Bratstvo su činili: iguman jeromonah Dimitrije rodom iz Banata, koji se iako sedamdesetogodišnjak, bavio pčelarstvom i imao je svoje 73 košnice; monah Gavrilo, deset godina mlađi i takođe iz Banata, koji je bio nepismen i imao samo 8 košnica; i jeromonah Visarion, bivši paroh smederevski, koji se zamonašio posle smrti popadije.
 
Za Rukumiju su, kao posetioci i staraoci, vezani braća Šljivić - Živko i Jovan, rodom iz Brežana a kasnije nastanjeni u Bradarcu. Bili su poznati u borbama Prvog srpskog ustanka kao izuzetno hrabri pa su i u pesmama opevani. Živko je postao vojvoda u knežini ramskoj, a mlađi Jovan je branio Poreč (D. Milanovac) posle pogibije Hajduk Veljka i pada Negotina, i u tim borbama bio smrtno ranjen. Vojvoda Živko sahranio je brata u manastirskoj crkvi "kod srednjeg stuba s desne strane". Posle sloma Prvog srpskog ustanka, Turci su spalili i do temelja razorili Rukumiju.
 
Današnju crkvu, na istom mestu ali prostraniju, sazidao je knez Miloš 1825. godine. Zato Joakim Vujić koji je naredne godine posetio Rukumiju piše "Osnovatelj ovog manastira jest Jego Knjažesko Sijateljstvo, G. Miloš, koji ga je sopstvenim troškom dao sozidati". Kako se zaboravilo kome je prethodna crkva bila posvećena, to je nova posvećena svetom ocu Nikolaju. Pod u crkvi urađen je od rimske cigle donete sa obližnjih ruševina rimskog Viminacijuma. Sačuvana su dokumeta o isplatama koje je knez Miloš činio za izgradnju Rukumije: nabavkama gvožđa u Kragujevcu, čamovih dasaka u Beogradu, koje su splavom poslane Dunavom do Dubravice, zatim priznanice o isplatama majstorima: "Janji malom i Nikoli za manastir Rukomiju kod Požarevca ... Za kontu Janje molera za ikone manastira Rukomije" i sl. Neposredan nadzor i rukovođenje radovima Miloš je poverio knezu požarevačke nahije Dimitiju - Mitru Josifoviću (ili Josimoviću) iz Petke, a za nabavku materijala zadužen je Aleksa Simić, beogradski bazrđanbaša. Okolna sela su određena da dovlače potreban građevinski materijal: kamen, ciglu, kreč i drugo. Crkva je 1852. godine, za sumu od 17.000 groša, iznova živopisana i postavljen nov bogato izrezbaren ikonostas. Posebno su dveri kitnjasto urađene.
 
U poslednja dva veka Rukumija je parohijska crkva, jer je bila siromašna da izdržava monaško bratstvo. Izveštaj iz 1885. godine kaže da manastir ima samo 18 hektara gore koje donose mali prihod. Tek 1953. osnovan je pri njoj ženski manastir.
 
Arhitektura - Manastirska crkva je sasvim jednostavna građevina pravougaone osnove, sa oltarskim prostorom na istočnoj strani, bez pevačkih apsida i kupole. Zidana je od obrađenog i lomljenog kamena i pokrivena crepom. Nema zvonika. U ukusno urađenoj publikaciji povodom stosedamdesetpetogodišnjice obnove sadašnje crkve (1825-1995), konstatuje se da je crkva "sasvim obična građevina. Sva lepota njena, fizička i duhovna, iza zidova je njenih".
 
Živopis u manastirskoj crkvi uradio je 1971. godine monah Naum Andrić, kao svoj prilog manastiru. Rađen je u tehnici al secco, tj. na suvom malteru i podražava srpski srednjevekovni živopis. Slikar je naslikao mnogo likova svetih Srba, pa i scenu Smrti sestre Jelice, ovde označene kao svete.
 
KONAK sa 25 odeljenja i trpezarijom, podignut 1962. kao i zvonara. U okviru priprema za proslavu jubileja, poslednjih je godina izvršena obnova konaka, zvonare, konzervacija živopisa u crkvi i restauracija ikona i ikonostasa.
 
Manastir ima dve česme sa lekovitom vodom po imenu Reduša i Jerinac. Obe su u prošlom veku bile veoma cenjene i posećivane a nalaze se na mestima gde su po predanju pale Jeličine oči.


Starešina manastira Otac Simeon
 
 Stranice uređujemo sa BLAGOSLAVOM starešine Manastira Rukumije Ocem Simeonom.




Nazad na vrh Ići dole
Markoni

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 7993

Lokacija : Evropa

Učlanjen : 16.10.2011

Raspoloženje : Uvek Dobro


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Sub 24 Avg - 14:19

Manastir Zaova najposećeniji u Braničevskom okrugu



Manastir Zaova, udaljen pet kilometara od Malog Crnića, najposećeniji je manastir na teritoriji osam opština Braničevskog okruga. Smatra se da je ovaj manastir, koji se prvi put spominje u turskim zapisima 1467. godine, nastao u 14. veku, u doba kneza Lazara.

Prema predanju, sazidan je na temeljima crkve koju su podigla braća Radići, vlastelini Pavle i Radul, u znak pokajanja što su svoju sestru Jelicu rastrgli „konjima na repove“, 1375. godine, poverovavši u lažnu optužbu njene snahe „kučke Pavlovice“, da joj je ubila sina u kolevci. Saznavši kasnije istinu, braća su u znak pokajanja na sestrinom grobu podigla crkvu. Čuvši za ovaj događaj, koji je kasnije opevan i u narodnoj pesmi „Bog nikom dužan ne ostaje“, knez Lazar je, uoči boja na Kosovu, na Jeličinom grobu sagradio mali hram, koji je narod nazvao Zaovina crkva.
Ovu crkvu Turci su u 16. veku spalili do temelja, da bi kasnije potpuno zarasla u korov. U 17. veku, prilikom jednog iskopavanja, meštani Toponice naišli su na njene ostatke i na tom mestu podigli crkvu-brvnaru. Početkom 19. veka, na mestu ove brvnare podignuta je nova crkva, zidana od tvrdog materijala, u moravskom stilu, bez kubeta i sa krstom u osnovi. U vreme Prvog srpskog ustanka crkva je ponovo razrušena, ali je obnovljena zahvaljujući knezu Milošu Obrenoviću. Svoj doprinos dao je i vožd Karađorđe, poklonivši crkvi u trajno vlasništvo njive i livade. Za vreme vladavine Aleksandra Karađorđevića, 1849. godine, u crkvi su urađeni živopisi i freske, povereni moleru i linorescu Živku Pavloviću, pretku slikarke Milene Pavlović-Barili, koji su do danas ostali potpuno očuvani. Po svom obnavljanju, crkva Zaova, posvećena arhanđelima Mihajlu i Gavrilu, postala je manastir, koji je i danas aktivan.
Unutar manastira Zaova može se videti zazidan Jeličin grob, sa freskom koja predstavlja njeno rastrzanje sa četiri bela konja. Ovaj grob godišnje obiđe nekoliko hiljada posetilaca, a najviše ih je na Svetog Iliju, 2. avgusta, jer se smatra da je baš tog dana devojka nastradala. Prema predanju, pošto je Jelica rastrgnuta „na sve četiri strane sveta“, na mestima na kojima su pali delovi njenog tela, pojavili su se čudotvorni izvori, koji i danas postoje. Pored njih su kasnije, osim Zaove, sagrađeni i manastiri Rukumija, Bradača i Sestroljin. Pošto se smatra da su na mestu na kome je podignut manastir Zaova pale Jeličine oči, izvor u njegovoj blizini, posvećen Svetoj Petki, smatra se lekovitim za slepe i slabovide. Prema narodnom verovanju, vodu sa ovog izvora treba uzimati samo za vreme verskih praznika i koristiti je za piće i umivanje, kako bi bila delotvorna.
 
 
Okolina
Posetioci Zaove, osim manastira i lekovitog izvora, mogu da obiđu i poribljeno jezero u blizini, na čijoj obali je podignut Lovački dom, sa sobama za prenoćište i pešačkim stazama u okolnoj šumi. Osim toga, mogu da posete i ostale manastire u okolini, koji su od Požarevca udaljeni od 12 do 85 kilometara: Rukumiju, Bradaču, Nimnik, Vitovnicu, Gornjak, Tumane, Tršku crkvu .
Nazad na vrh Ići dole
ANDJEO82

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 297

Godina : 35

Lokacija : Beograd

Učlanjen : 18.08.2013

Raspoloženje : Divno


PočaljiNaslov: Manastiri Ovcarsko - kablarske visoravni.   Sub 24 Avg - 22:30


 
Na području Ovčarsko-kablarske klisure nalaze manastiri koji zbog svojih umetničkih vrednosti predstavljaju značajan segment kuluturno-istorijskog nasleđa. Više od  dva veka privlače pažnju istraživača, umetnika, vernika,  koji su o njima ostavili mnoga pisana
svedočanstva. Ovi manastiri kao  celina predstavljaju posebno značajnu vrednost šireg prostora čačanskog kraja zbog istorijskih i umetničkih vrednosti, kao i zbog lepote prirodnog okruženja. Objavljivanje turskih popisa iz XV I XVI veka donelo je nove podatke i prve do sada pisane pomene Ovčarsko-kablarskih manastira.
Manastir Blagoveštenje nalazi se na blagoj uzvišici iznad sadašnjeg naselja Ovčar Banje. Ovo je jedan od retkih manastira u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri za koji se tačno zna kada je podignut i ko su bili ktitori. Natpis iznad ulaza u crkvu, govori da je hram podignut 1601/02. Hram je izgrađen u raškom graditeljskom stilu i svojom arhitekturom je posle manastira Sv. Trojica, najlepši manastir u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri.

 
Manastir Blagoveštenje poseduje jedan od najznačajnijih ikonostasa iz prve polovine XVII veka u srpskoj umetnosti toga doba. Crkva ovog tipa bila je jedan od retkih hramova koji su dobili tako reprezentativno ukrašen enterijer u kome je impresivni ikonostas zauzima dominantno mesto svojom izuzetno bogatom duboreznom obradom i slikanom dekoracijom.
Manastir poseduje jednu od najstarijih knjiga, Blagoveštenjsko jevanđelje, nastalo 1372. godine. Pored ove knjige ima i štampano četvorojevanđelje iz 1552. godine, iz štamparije Trajana Gundulića.
Crkva Svetog Save – Savinje
Do ovog svetog mesta dolazi se strmom pešačkom stazom koja vodi od železničke stanice. Podno najstrmijih litica Kablara, u kamenom udubljenju, izvire voda i pravi rezervoar od 2 do 3 litra. Veruje se da voda, nazvana Savinom, leči vid i glavobolju. U blizini izvora 1938. godine, podignuta je mala crkva pod stenom. U njoj o praznicima, bogosluženje vrše monasi iz manastira Preobraženje.
Manastir Ilinje

 
Manastir Ilinje nalazi se na jednom živopisnom, lepom i šumovitom visu iznad manastira Blagoveštenje. Sa proplanka na kome se nalazi ovaj manastir pruža se lep pogled na okolinu Ovčarsko-Kablarske klisure. Ne postoje podaci o tome kada je nastao i ko je podigao ovaj manastir. Obzirom da je blizu manastira Blagoveštenje, pretpostavlja se da su ga blagoveštenjski monasi u svom usponu i podigli kao svoj metoh. Manastir je 1938. godine sagrađen na temeljima starog manastira.
 
 
Manastir Jovanje

Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali reke Zapadne Morave, na njenom najvećem meandru. Posvećen je rođenju Sv. Jovana Krstitelja. Na osnovu stilskih karakteristika crkve pretpostavlja se da manastir potiče iz XVI veka. I ovaj manastir je pretrpeo rušenja tokom svoje istorije, jedno vreme je bio nenastanjen. Lepota ostataka hrama, njegove razmere, kao i ruševine mnogih konaka oko manastirske crkve govorili su o velikoj i snažnoj monaškoj zajednici.
Za uspostavljanje ponovnog života zaslužan je episkop Nikolaj Velimirović. 1936. godine u Jovanje je došao duhovnik arhimandrit Rafailo Hilandarac sa dvanaest sestara iz manastira Kalište. Tako je Jovanje postalo prvi ženski manastir u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. Zbog starog plana da se u klisuri napravi hidroelektrana, pedesetih godina XX veka, crkva manastira je srušena, tako da nije sačuvan ni jedan od vrednih arhitektonskih detalja. Današnji manastir Jovanje projektovao je Dragomir Tadić, spajajući stare i nove obrasce u sakralnom graditeljstvu, dajući celini Ovčarsko-Kablarskih manastira jedno novo ostvarenje.
Mnogobrojna pustošenja i rušenja potpuno su uništila gotovo sve tragove prvobitnog manastira. Tako je nestala i riznica nekada velikog hrama. Najvredniji predmeti u riznici su dve prestone ikone iz 1850. godine.
Kađenica

 
Na desnoj obali Zapadne Morave, kilometar uzvodno od Ovčar Banje, nalazi se pećina Kađenica. Prilaz pećini je uređen, a glavna dvorana, sa naznakom pećinskog nakita, istovremeno je i sakralno-spomenički prostor.
Dva kamena sarkofaga i Hristovo raspeće obelećavaju nemio događaj iz vremena Hadži- Prodanove bune 1814. godine. U pećinu se u tim krvavim vremenima, sakrio zbeg naroda iz okolnih sela. Turci su zbeg otkrili, na ulaz nagomilali granje i slamu i zapalili. Sav narod se ugušio kadom, tj. dimom. Od tada se ovo mesto zove Kađenica.
Kosti su ležale po pećini prekrivene prahom i pepelom do 1940. godine, kada su sahranjene u kamene sarkofage. Ponovno uređivanje pećine i pristupa do nje, izvršeno je 1991. godine.
Manastir Nikolje

Manastir Nikolje, najstarija crkva među Ovčarsko-Kablarskim manastirima, podignut je na padinama Kablara, na levoj obali zapadne Morave. Na osnovu arhitektonskih karakteristika, pretpostavlja se da potiče iz srednjeg veka, najverovatnije kraja XIV, odnosno početka XVII veka. Za istraživanje prošlosti manastira Nikolje od neprocenjive su važnosti zapisi o rukopisima o njemu, njegovoj istoriji i znamenitim starešinama manastira. Najznačajniji je i najstariji rukopis pisan na pergamentu i to je čuveno Nikoljsko jevanđelje.
Ikonografiju karakteri{u prikazi Velikih praznika, nekoliko scena iz ciklusa stradanja Hristovih i drugih svetitelja. Najvrednija ikona u riznici manastira Nikolje jeBogorodica Strasna.
U riznici manastira Nikolje čuva se najznačajnija rukopisana knjiga u srpskoj kulturi napisana početkom XVII veka,Karansko jevanđelje.
Arhitektura crkve manastira Nikolje je skromna, međutim ovo je jedini manastir u klisuri koji je ostao sačuvan u svom arhitektonskom obliku još iz srednjeg veka, što mu daje posebnu važnost i značaj.
Manastir Preobraženje

Manastir Preobraženje danas se nalazi sa desne strane Zapadne Morave, na severnim obroncima Ovčara. Naspram manastira, preko reke, smeštena je železnička stanica u Ovčar Banji, gde se nekada nalazio manastir, ispod litica Kablara.
Prvi pomen manastira Preobraženja u pisanim izvorima, vezan je za 1525. godinu. Stari manastir Preobraženje je porušen, odobrenjem vladike žičkog Save, kako bi se izgradila železnička pruga prema Užicu. Postoje brojni zapisi o tome kakve su posledice imali ljudi koji su odobrili i naredili rušenje ovog manastira.
Episkop Nikolaj Velimirović je 1938. godine pokrenuo inicijativu za izgradnju novog manastira Preobraženje. Sada je to građevina kvadratne osnove sa plitkom oltarskom apsidom.
Unutrašnjost crkve nije oslikana freskama, osim kupole i oltarskog dela.
U ovom manastiru život je organizovan po svetogorskom pravilu, što znači da nema ni parohiju, ni imovinu, već mu je uloga misionarska. Manastirska slava je Preobraženje Gospodnje, 19. avgust.
Manastir Sretenje

Manastir Sretenje se nalazi u izuzetnom prirodnom okruženju, na zaravni ispod vrha Ovčara. Nedostatak pouzdanih dokaza podstaklo je ljude na stvaranje legendi o nastanku ovog manastira. Na osnovu dosadašnjih istraživanja veruje se da je manastir nastao u XVI veku, kada se prvi put i pominje, ali prvi pisani pomen pomera izgradnju Sretenja na nekoliko decenija, pa možda i čitav vek unazad. Sačuvani arhitektonski oblici hrama upućuju na stil gradnje sa kraja XVI veka. Manastir je u više navrata tokom prošlih vremena bio rušen i spaljivan. Obnovljen je tek u XIX veku, zahvaljujući monahu, a kasnije i vladici Nikiforu Maksimoviću.
Zidani ikonostas u sretenjskoj crkvi takođe upućuje na razmišljanje o starosti te crkve, kao i ostaci ranijih fresaka ispod sloja koji je na zidu urađen 1844. godine, pogotovo što je to jedini zidani ikonostas u ovčarsko-kablarskim manastirima.
Od rukopisnih knjiga sačuvanih do danas u Sretenju, preostale su svega tri: Jevanđelje, Bogorodičini kanoni i Minej za mesec jun, koji je značajan jer sadrži Službu knezu Lazaru, kao delo naše crkvene književnosti.
Od rizničkih kovanih predmeta i starina, čuvaju se mermerna krstionica iz XVII veka, rozeta iz XVII veka i ikona Presvete Bogorodice iz XVIII veka.
Manastir Sv. Trojice

Crkva manastira Sv. Trojice je po svojoj arhitekturi najlepši hram u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, smešten na jugozapadnim šumovitim padinama Ovčara. Nije utvrđeno ko je podigao manastir, ni kada se to desilo. Na osnovu dosadašnjih saznanja koji se oslanjaju na turske popise, ovaj manastir potiče iz druge polovine XVI veka. I ovaj manastir je pretrpeo stradanja krajem XVII veka, kao i ostali manastiri u Srbiji.
Crkva manastira Sv. Trojice je jednobrodna građevina sa pravougaonim pevnicama i kupolom iznad središnjeg dela crkve, razvijenim oltarskim prostorom na istočnoj i pripratom na zapadnoj strani, dozidanom posle izgradnje naosa. Lepota manastirske crkve govori o umeću majstora, angažovanih da rade za očigledno bogatog naručioca sa izgrađenim ukusom, koji je u teškim i nesigurnim vremenima imao dovoljno osećaja za lepo i uzvišeno u arhitekturi. Ona svojim opštim sklopom i proporcijama predstavlja ne samo najznačajniji arhitektonski spomenik u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, već je jedno od najlepših graditeljskih ostvarenja sa kraja XVI veka u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U manastiru Trojici nalazi se jedan veliki, prestolnim zlatom i srmom izvezen krst od velike umetničke vrednosti. Pored tog krsta, u manastiru Trojici nalaze se dve jedinstvene retke prestone ikone – Spasiteljeva i Bogorodičina – od antičke vrednosti.
Manastir Uspenje

Na uzvišenju iznad manastira Jovanje, nalazi se manastir Uspenje koji je vidljiv sa svih strana klisure. U turskim izvorima pominje se 1536.godine. Kada je Vuk Karadžić posetio klisuru 1820. godine, zabeležio je tadašnje stanje ostatka kule na uzvišenju i predanje koje je vezano za ovaj objekat:
„Više manastira na brijegu imaju zidine od nekakve kule, koje sad zovu Gradina i pripovjeda se, da je Jovanje nekada bilo lavra, iz koje se zapovjedalo i sudilo svima ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara, a na ovoj kuli da im je bila opšta zvonara pod zvonarom pisarnica (gde su knjige pisate) a pod pisarnicom tavanica“.
Crkva manastira Uspenja ima veoma mali broj prozora uskog pravougaonog oblika, bez ikakvih ukrasa. Crkva nikada nije bila živopisana.
Manastir Vavedenje

Manastir je podignut na samom početku klisure. Stilske karakteristike originalnih delova hrama govore da je ovaj manastir nastao u XVI veku. Prema predanju na koje se oslanjaju Vuk Karadžić i putopisac Joakim Vujić, manastir Vavedenje su podigli Sveti Sava i njegov otac Simeon. Feliks Kanic je 1860. godine proputovao kroz ovaj kraj i zabeležio da su naspram crkve ruševine utvrđenja.
„Naspram crkve vide se ruševine nekog srednjevekovnog grada, o čijem imenu i graditelju sadašnje generacije ne znaju ništa, a sagrađen je najverovatnije na temeljima rimskog kastela.“
Ikonostas manastira Vavedenje čine, između ostalih, ikone Nikole Apostolovića Bogorodica sa Hristom i Isus Hristos. Sačuvane su i pozlaćene carske dveri na kojima je predstava Blagovesti. Skromnu umetničku celinu koju čini ikonostas ovog manastira dopunjuju ikone koje su ostale sačuvane u periodima pustošenja u vremenu koje je iza nas. Takva sudbina je zadesila i najveći broj bogoslužbenih predmeta. U manastirskoj arhivi se nalazi četvorojevanđelje, zvano Gundulićevo u izdanju Trajana Gundulića, koje je štampano 1552. godine kao prva knjiga prve beogradske štamparije te iste godine.
Manastir Vaznesenje

Manastir Vaznesenje podignut je na severnim padinama Ovčara. Zbog svog položaja u klisuri nije dostupan pogledima putnika koji prolaze ovim područjem. Može se samo pretpostaviti da je manastir izgrađen na temeljima stare manastirske crkve, ali o tome nema preciznijih podataka. Zahvaljujući jednom rukopisnom jevanđelju, koje je napisano u Vaznesenju 1570. godine, sigurni smo da je manastir postojao u XVI veku. Manastir je najverovatnije stradao, kao i većina drugih manastira u klisuri, za vreme Velike seobe 1690. godine. Nakon više neuspešnih pokušaja obnavljanja, tek je tridesetih godina XX veka, episkop Nikolaj Velimirović krenuo u obnovu ovog manastira.
Arhitekturu manastira karakteriše jednobrodna građevina sa niskom kupolom i polukružnom oltarskom apsidom. Dve mermerne rozete, ukrašene biljnom ornamentikom, očuvane su u priprati i središnjem delu hrama.
Ikonostas crkve manastira Vaznesenje čine ikone relativno malih dimenzija, zbog skromnih dimenzija crkve. Manastirska slava je Vaznesenje Gospodnje.
Manastir Ježevica

 
Manastir Ježevica nalazi se u istoimenom mestu u okolini Čačka. Hram je posvećen Svetom Nikoli i po predanju zadužbina je kralja Milutina. Prema lokalnim izvorima, manastir je osnovan za vreme vladavine cara Dušana. U arhitektonskom smislu crkva ima osnovu krsta.
Centralni deo hrama islikan je živopisom iz 1609. godine koji prikazuje scene iz života svetog Nikole. Barokni zvonik dozidan je u XIX veku, kao i priprata 1846. godine. Očuvane su freske o životu Svetitelja, Bogorodice i stradanju Isusa Hrista. U periodu od 1950. do 1951. godine preduzeti su konzervatorski radovi na popravci crkve i krova. Hramu je vraćen prvobitni izgled iz 1846. godine. Zanimljivo je da freske potiču iz iz 1609. i 1637. godine i da na sasvim poseban način podržavaju srpsku i pravoslavnu tradiciju.
Manastir Stjenik
Manastir se nalazi u selu Banjica ispod planine Jelice. Po predanju je podignut za vreme Mrnjavčevića. Sadašnji hram sagrađen je početkom XIX veka. Čuva mošti Jovana Stjeničkog, kome je posvećen. Pored manastira je izvor Svetinja, za koga se smatra da je lekovit. Stjenik je bio metoh manastira Sv. Nikole u Ježevici. Crkva Sv. Jovana, manastira Stjenika je veoma skromnih dimenzija, sagrađena od kamena nepravilnog oblika.
Manastir Vujan

Manastir Vujan se nalazi na padinama planine Vujan, na oko 6 km udaljenosti od Čačka. Posvećen je svetom Arhangelu Mihajlu.
Manastir Vujan nalazi se u selu Prislonici, na šumovitim padinama planine Vujan. Svojim izgledom dominira živopisnom okolinom. Prema mišljenju istoričara manastir potiče iz srednjeg veka, s tim što je njegov prvobitni naziv bio Obrovin. Manastir je porušen 1597. godine, a 1805. godine obnovio ga je Nikola Milićević-Lunjevica. U priprati manastira sahranjeni su legendarni junaci ovog kraja i neumorni ratnici protiv Turaka u Prvom i Drugom srpskom ustanku, vojvode Lazar Mutap i Nikola Lunjevica.
U crkvi manastira Vujna čuva se ikona sv. Arhangela Mihaila iz 1808. godine. Spada u retke i vredne primerke, zbog čega je pod zaštitom države. Pored nje vredna je i ikona koja predstavlja Isusa Hrista, iz XIX veka.
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25804

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Manastir Dečani    Pet 22 Avg - 16:24

Manastir je dug 36 metara a visok 30 metara, za ono vreme potpuno neuobičajene dimenzije pa je stoga nazvan Visokim, te mu ostade ime do danas Visoki Dečani

Manastir je zidan od 1327. do 1335. godine. Ktitori ove impozantne građevine su kralj Stefan Dečanski i njegov sin Car Dušan. U sklopu manastira je bila i bolnica za monahe. Crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem. Crkvu je gradio poznati protomajstor fra Vita iz Kotora, koji je u gradnju uneo i elemente gotičke umetnosti. Kroz svoju istoriju manastir nije mnogo stradao jer su ga Turci smatrali svojom baštinom, tu su naime gajili sokolove za svoje potrebe. Prvi put je opusteo posle Kosovske bitke, ali ga je ubrzo obnovila knjeginja Milica.

Manastir je dug 36 metara a visok 30 metara, za ono vreme potpuno neuobičajene dimenzije pa je stoga nazvan Visokim, te mu ostade ime do danas Visoki Dečani.

Oslikavanje manastira je završeno 1350. godine. Grandiozni živopis ima preko hiljadu kompozicija koje su veoma dobro očuvane. Izradili su ga majstori iz Srpskog Primorja. Slikarstvo je izuzetnog kvaliteta a sadržaj živopisa je veoma širok i predstavlja pravu galeriju pravoslavnog freskoslikarstva. Posebno je zanimljiva predstava loze Nemanjića sa 22 lika od rodonačelnika Stefana Nemanje do Uroša V.

Sačuvan je niski kameni ikonostas iz doba gradnje hrama, ali postoji i novi znatno viši oslikan 1594. godine. Ovaj ikonostas predstavlja izuzetno delo srpske umetnosti toga doba. Njegov najvredniji deo je Raspeće slikano temeprom na drvetu, ukrašeno duborezom i pozlatom. Današnja oplata ikonostasa potiče iz 19 veka. Ikonostase u paraklisima Svetog Dimitrija i Svetog Nikole oslikali su Simeon i Aleksandar Lazović od 1795.-1810. godine.

U samoj crkvi ispred oltara nalaze se dva kivota. U jednom su mošti Svetog Stefana Dečanskog. One su smeštene u kivot koji je manastiru poklonio 1849. godine knez Aleksandar Karađorđević. U drugom se nekada nalazilo telo Jelene, sestre Stefana Dečanskog. U crkvi i priprati su i grobna mesta znamenitih Srba tog vremena.

Manastir ima bogatu riznicu. Tu se čuvaju zadužbinske povelje Stefana Dečanskog i cara Dušana, preko 150 starih rukopisnih knjiga. Posebnu vrednost predstavljaju ikone od 14 do 16 veka. Na sredini hrama je prelepi prvobitni polijelej koji je obnovila knjeginja Milica 1397. godine. Sačuvan je i kraljevski mermeni presto i prvobitna mermrna krstionica. Posebna vrednost za vernike su sačuvani delovi moštiju više Svetitelja.

Manastir Visoki Dečani nalazi se 17 km južno od Peći, na obroncima Prokletija, u dolini rečice Dečanska Bistrica. Manastir je na liste Svetske kulturne baštine.



(Lepa Srbija)








Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   Sub 23 Avg - 9:35

Manastir BEOČIN  sa crkvom posvećenom VAZNESENJU GOSPODNJEM





Na severnim padinama Fruške Gore u Beočinu nalazi se ovaj manastir čiji je osnivač nepoznat.
Prvi pisani podaci su iz turskih izvora 1566 god.Manastir je očigledno bio pljačkan i opustošen
jer 1697 god. Patrijarh Arsenije III Čarnojević daje dozvolu monasima manastira Rače na Drini
da se nasele i obnove manastir Otada potiče čuveno patrijarhovo "Otvoreno pismo"koje je on u
Tabanu dao račanskim monasima.Posle te obnove ponovo je stradao u Austrisko-Turskim ratovima
da bi današnji izgled dobio 1731 god. a izgradio ga je ktitor Milivoje Milaković iz Futoga.
Zidan je kamenom i opekom. Konaci koji su trostrani završeni su 1741 god. kada je izgrađen i zvonik
na tri sprata. Interesantan je ulazni portal iznad koga su sa leve strane izvajan Lav a sa desne Orao.
Ikonostas je veoma visok i veoma uzan uklopljen u arhitekturu visoke i uzane manastirske crkve.
Ikonostas ima 62 ikone. Dva od četiri visoka stuba koji pridržavaju kube,zaklanjaju ikonostas tako da se ne
može sagledati u celosti. Ikone su radili u različitim periodima Janko Halkozović,Dimitrije Bačević,
Teodor Kračun i Georgije Zograf. Sama crkva je živopisana od strane Janka Halkozovića.
Manastirska biblioteka je imala oko 780 starih knjiga i 63 Srbulje. Rukopisanih je bilo 41.

To je sve u II svetskom ratu opljačkano da bi kasnije bilo vraćeno i nalazi se muzeju SPC u Beogradu.
Manastir ima lep park u kome se nalazi mala kapela posvećena Svetom Đorđu iz 1905 god.
Tu se nalazi mali izrezbareni ikonostas sa sedam ikona.U crkvi jkod vrata desno nalazi se grob
Svetog Vladike Varnave nedavno proglašenog za sveca. Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.
Do manastira se dolazi iz centra Beočina do policijske stanice pa desno i pravo do manastira
koji se nalazi na levoj strani puta.













love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Manastiri Srbije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Manastiri Srbije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Manastiri Srbije
» Stare slike Srbije
» Lepe slike Srbije
» Reke i jezera Srbije
» Narodna biblioteka Srbije slavi 180 godina rada
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-