Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Imaju li životinje svest?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Dokazano: Životinje su svesna bića   Sre 22 Avg - 20:32

Dokazano: Životinje su svesna bića

IZVOR: TPORTAL.HR


Danas malo koga može da začudi informacija da čovekoliki majmuni poput šimpanzi imaju svest. Poznato je da se šimpanze gledaju u ogledalima, da planiraju te da čak svoje potomstvo uče kako da izrađuju oruđe, a slična svojstva zabelžena su i kod delfina, slonova i brojnih drugih životinja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zapravo, savremena su istraživanja pokazala da je subjektivna svest, koja se još u prošlom veku smatrala isključivom privilegijom Homo sapiensa, prilično raširena u životinjskom svetu.

Grupa nerologa, neurofarmakologa i neurofiziologa je na Univerzitetu Kembridž sastavila i potpisala dokument nazvan Cambridge Declaration on Consciousness kojim je službeno potvrđena ta činjenica.

'Dokazi pokazuju da ljudi nisu jedinstveni vlasnici neuroloških supstrata koji stvaraju svest', stoji u saopštenju naučnika. 'Životinje poput sisara i ptica i mnoga druga stvorenja, uključujući hobotnice, imaju iste neurološke supstrate.'

Hobotnice su jedini beskičmenjaci koji su dobili to važno priznanje. Brojne studije potvrdile su da je ono zasluženo. Na primer, jedno istraživanje iz 2009. utvrdilo je da neke hobotnice sakupljaju ljuske od kokosa i od njih stvaraju pokretna skloništa, što je dokaz da koriste oruđe.

Neke druge studije pokazale su da imaju vrlo sofisticiranu prostornu navigaciju i pamćenje.

Biolozi tvrde da u divljini znaju tačno da procene koliko kamenja treba da prikupe kako bi suzile otvor u kojem se skrivaju. Osim toga, laboratorijska su istraživanja otkrila da se potpuno drugačije ponašaju kada su u akvarijumima u kojima nema dovoljno predmeta koji bi ih zainteresovali.

Odakle otpor prema priznanju svesti drugih vrsta?

Šta je decenijama sprečavalo naučnike da prihvate postojanje svesti kod stvorenja koja ne pripadaju našoj vrsti? Odgovor je jednostavan – anatomija mozga. Prema starijim modelima moždanih aktivnosti, smatralo se da svesna iskustva nastaju u našem izuzetno razvijenom korteksu. Međutim, savremeni istraživači, kao i potpisnici nove deklaracije, ističu da su se brojne živčane mreže uključene u funkcije kao što su budnost, spavanje i odlučivanje pojavile u evoluciji još kod beskičmenjaka te da postoje čak i kod mekušaca - hobotnica.

Prema toj deklaraciji, svest imaju i neke ptice. 'Dokazi o postojanju nivoa svesti sličnih ljudskima zabeleženi su kod afričkih sivih papagaja… Utvrđeno je da svrake u prepoznavanju vlastite slike u ogledalu pokazuju zapanjujuću sličnost ljudima, čovekolikim majmunima, delfinima i slonovima', ističe dokument.

Prema novom dokumentu, čak ni osećaji ne zavise oo nekih određenih struktura mozga kao što je korteks. Zapravo, brojna druga područja koja se u našim mozgovima aktiviraju kada osećamo takođe imaju ključno značenje u emocionalnom ponašanju životinja.

'Kako tačno organizovana struktura mozga stvara slike i zvukove, požudu i mržnju, sećanja, snove i planove, još uvek nije jasno', rekao je jedan od potpisnika te deklaracije, Krištof Koh, čelni čovek na Allen Institute of Brain Science. 'Pred nama i dalje ostaje izazov da shvatimo kako šaputanje nervnih ćelija, povezanih hiljadama aksona, stvara osećaje svesti', napisao je Koh.

Dakle, novom deklaracijom hobotnice su dobile službeno priznanje da imaju svest. Kako tačno izgledaju njihovi doživljaji, nauka tek treba da otkrije.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Imaju li životinje svest?   Ned 25 Nov - 19:04

Имају ли животиње свест?

„Мој живот нема смисао, ни правац, ни циљ, ни сврху, а ипак сам срећан. Ја не могу да укапирам шта ја заправо радим, је л’ тако?“, Снупи

[You must be registered and logged in to see this image.]

Текст: Марија Николић

Нема тог власника пса који не верује у то да га његов пас разуме. Такви људи су просто убеђени да су пси скоро исти као и људи, само се некако догодило да они имају четири ноге, да су обавијени крзном и да говоре другим језиком. Само пробајте да једној таквој особи кажете да његов љубимац нема емоције и да је потпуно несвесно биће.

За разлику од власника кућних љубимаца, велики број научника (бар онај део који врло вероватно нема кућне љубимце) су ментофобичари. То је израз који је сковао биолог са Харварда Доналд Грифин, а који означава праксу критиковања нељудских бића као створења која немају било какву свест. Са друге стране, Грифин не тврди да животиње имају високо софистицирану и развијену свест као што је имају људи, али он верује да животиње ипак поседују неку свест.

Претпоставка да су животиње свесна бића способна да осећају негативне сензације и емоције је свакако централна тема оних који се баве заштитом права животиња. Теорије и технике когнитивне науке свакако обећавају некаква нова открића у том правцу. Докази за постојањем свесних и несвесних когнитивних процеса код људи инспирише све већи број научника да трагају за сличним процесима и код животиња. Те и ти подухвати логично отварају низ нових питања етике и морала у опхођењу према нашим малим или великим, чупавим или глатким земаљским комшијама.

ОГЛЕДАЛО ТЕСТ

[You must be registered and logged in to see this image.]

Једног дана шездесетих година, док се бријао испред огледала у купатилу, психолог Гордон Галуп се запитао шта би се догодило да ставимо свог кућног љубимца испред огледала.

Галуп је измислио оно што се зове огледало тест, по ком су примати који су раније излагани сопственим обрисима у огледалу, пошто би им у анестезији обојили делове изнад обрва или на уху, и даље били у стању да препознају свој одраз у огледалу. Тада су две врсте примата, шимпанзе и орангутани, у 75% случајева прошли огледало тест – додирујући обојене мрље на свом лицу – што је за Галупа био доказ за његову тврдњу да су ове врсте заправо самосвесне.
Да животиње прижељкују неке ствари док од других страхују, покушава већ две деценије да докаже и биолог са Харварда, већ споменути Доналд Грифин, који је у тренутку настанка овог експеримента сматрао да нема много смисла мислити да само две врсте примата, које су прошле овај тест, показују тенденцију самосвести, већ ту особину морају имати и остале врсте мајмуна, а врло вероватно и друге животиње. Развојни научници су последњих година излагали велики број животиња овом тесту и показали да се, поред мајмуна, у огледалу препознају и слонови, делфини, китови убице, али и вране и свраке. Оно што је занимљиво, а што тврди Данијел Повинели, когнитивни научник са Универзитета у Лујзијани, јесте да чак мала деца која су изложена овом тесту до одређеног узраста, у великом броју случајева, не успевају да га прођу.

КЕМБРИЏСКА ДЕКЛАРАЦИЈА О СВЕСТИ

[You must be registered and logged in to see this image.]

У јулу ове године питањем „свести“ код животиња се детаљлно бавила група научника окупљена на Универзитету Кембриџ, на првој годишњој Френсис Крик меморијалној конференцији. Крик, један од два научника који су објаснили структуру ДНК, је последње године своје каријере посветио изучавању свесности а 1994. је објавио и књигу о томе, „Запањујућа хипотеза: научна потрага за душом“.

У Декларацији коју су потписала три еминентна неуро научника: Дејвид Еделман са Неуронаучног Института из Калифорније, Филип Лоу са Универзитета Станфорд и Кристоф Коч са Технолошког института калифорнијског универзитета, закључује се да „нељудска бића имају неуроанатомску, неурохемијску и неурофизиолошку подлогу за свесна стања као и капацитет извођења намерног понашања. Сходно томе, тежина доказа указује на то да људи нису јединствени у поседовању неуролошке подлоге која генерише свесност. Нељудска бића, укључујући све сисаре и птице, али и остала створења као што су хоботнице, такође поседују неуролошку подлогу“. Будући да се ни сами научници не слажу око тога шта је тачно дефиниција „свести“, тако ни ова декларација не износи тачно тврдњу да „су животиње свесна бића“, већ се аутори у основи слажу да се ментално надовезује на физичко, тако да шта год да „свест“ јесте, она мора да има неуролошку подлогу – неке делове мозга који „раде посао“. Поента ове декларације је, заправо, који год ти делови били, поседују их и животиње.

АРГУМЕНТИ ПРОТИВ

[You must be registered and logged in to see this image.]

У својој недавно објављеној књизи Зашто су животиње важне: животињска свесност, заштита животиња и људско благостање, Меријен Стемп Доукинс са Оксфорд универзитета тврди да се још не може са сигурношћу рећи да животиње поседују свест и да по том питању морамо остати скептични. Доукинс сматра да је заправо штетно по животиње да се социјално благостање креира на основу претпоставке да животиње поседују „свест“.

Контроверзни ставови на ову тему ће свакако уследити, али се поставља питање да ли ће ова декларација заправо допринети некој значајнијој промени? Шта ће тачно ови научници, и они који се слажу са Декларацијом, учинити по питању „свести“ животиња?

Надајмо се да ће Декларација помоћи у борби за заштиту животиња, посебно оних које у својим кавезима чекају на ред да над њима буде извршено неко медицинско или друго истраживање. Таквих животиња је преко 50 милиона годишње. Заправо, неку прецизнију бројку чак није могуће ни добити, будући да мишеви, пацови, птице и хладнокрвне животиње – које чине 95% животиња над којима се врше најразличитији екперименти, нису ни најмање заштићени Законом о заштити животиња, тако да остају неубројени. Али не игноришу све легислативе науку. Декларација Европске уније из Лисабона, која је на снази од 1. децембра 2009. године, препознаје животиње као осећајна бића и позива земље чланице да „обрате пуну пажњу и узму у обзир социјалне потребе животиња“ у пољопривреди, рибарству, транспорту, истраживању и развоју и просторним политикама.

Животиње очигледно нису паметне као људи: не умеју да направе аутомобиле и не организују се у политичке партије, али свакако умеју да покажу верност, да се играју лоптом, да осећају кривицу и дрхте од страха пред вама када пред налетом нагона за преживљавање преврну канту за ђубре. Али ће зато неке животиње умети да вам помогну у невољи, па чак и да вам спасу живот.

Elementarium








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
 
Imaju li životinje svest?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Životinje koje su majstori kamuflaže
» Životinje koje svetle u mraku
» Opstanak - životinje i hrana
» Najružnije i najčudnije životinje na svetu
» Životinje i žene
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Uradi sam :: Biljni i životinjski svet-