Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pesma kao lična karta

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pet 5 Jan - 18:40

Gospode Bože, volio sam džem od jagoda
I tamnu slast ženskog tela
Kao i ledenu votku, sleđa u ulju,
Mirise: cimeta i klinčića.
Pa kakav sam ja onda prorok? Toliko je drugih
S pravom bilo odabrano, verodostojnih.
A ko da meni poveruje? Jer videše
Kako se bacam na jelo, kako praznim čaše
I pohlepno se zagledam u vrat konobaričin.
S manama i njih svestan. Žudan veličine,
Vešt da je opazim pa ma gde bila,
Pa ipak, premda ne baš oštra vida,
znao sam što preostaje manjima, kao što sam ja:
Vašar kratkih nada, zborište oholica,
Nadmetanje grbavaca, književnost.

Izjava -Česslav Miloš
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pet 5 Jan - 18:42

Poistovećivanje bića i reči - Branko Miljkovic

Tražim početak sjaj i sate stale
Da žive moj život i da ga vaskrsnu
Iz ostatka zbilje prerušene u snu
Kad ušav u pustinju nataji pospale.

Ponavljam reči koje su mi dale
Taj cvet taj kamen pticu što iskrsnu
Iz ničega, sunce koje se rasprsnu
Nad svetom koji su same odabrale.

Osluškujem pun nade strane sveta.
Zalazi mesec vreme. Nepokretna
Reč je nad svetom za reči ostale.

Dan slepe ljubavi minu polustvaran.
Ne prođe pamteći svet balzamom začaran
Kad su ti dve tužne ptice večnost dale.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pet 5 Jan - 18:42

Ispaštanje - Branko Miljkovic

Kad su ti dve tužne ptice večnost dale
Strpljivost prostora i svoj lik po kazni,
Glavo niz crne stube u neprolazni
Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale?

U dnu je sunce i vreme je vatra. Ždrale,
Gde mu je odjek u snu il smrti? Porazni
Svedoci mora i promena ispraznih
Usnuše mir i skameniše vale.

Svet pretvoren u vreme otet zlome zmaju
Mirovanjem vatre i bolne nejasnosti. Grade
Nema osuđenih noćas svi sanjaju
U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade
Nema, ali nema ni straha od zmije
Pred vratima iza kojih prostor gnjije.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 7 Jan - 19:59

Johann Wolfgang Goethe
MAJSKA PESMA

O, al' mi blista
priroda sva!
Al' kliče polje!
Al' sunce sja!

Iz svake grane
pupi po cvet,
a iz žbunova
glasova svet;

iz svakih grudi
radost i raj.
O, zemljo! sunce!
O, srećo, traj!

Ljubavi, lepša
no oblak taj
što zlatni zorin
upija sjaj,

ti polju daješ
blagoslov nem,
a cveća dahom
i svetu svem.

Devojko! draža
no život sam!
Pogledaj! taj pogled!
Voliš me, znam.

Ne voli ševa
pesmu ni let,
nit dah nebesa
jutarnji cvet

ko što te voli
plahi mi dah,
tebe što mladost,
radost i mah

zvucima daješ
pevanja mog.
Ljubav ti ovu
platio Bog!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 7 Jan - 20:00

Johann Wolfgang Goethe
RUŽA NA POLJANI

Spazi mladić ružicu,
ružu na poljani;
kada bliže priđe tu
da prelepu gleda nju,
sav se obeznani.
Ružo, ružo rumena,
ružo na poljani.

Daj da uzberem te, o,
ružo na poljani!
Ona reče: Ne dam to,
pamtićeš me večito
kad te trn moj rani.
Ružo, ružo rumena,
ružo na poljani.

Besomučnik uzabra
ružu na poljani;
ona mu se opre sva,
ubode ga, kumi, zva,
al' se ne odbrani.
Ružo, ružo rumena,
ružo na poljani.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 7 Jan - 20:00

Johann Wolfgang Goethe
Divna neka vedrina oduzela mi je dušu


Divna neka vedrina obuzela mi je dušu, nalik na blago prolećno jutro, a ja je celim srcem uživam. Sam sam i osećam radost života u ovome kraju što je stvoren za dušu poput moje. Tako sam sretan, dragi moj, i tako utonuo u osećaj mirnog postojanja da od toga trpi moja umetnost. Ne bih sada mogao crtati ni jedan jedini potez, a ipak, nikada nisam bio veći slikar nego u ovim trenucima. Kada na drugu dolinu oko mene padne magla, visoko sunce zastane povrh neprobojne tmine moje šume, a samo se poneke zrake prokradu unutra u svetilište, dok ležim u visokoj travi kraj potoka sto se ruši s kamena na kamen, i bliže zemlji zapažam da su značajne hiljade raznovrsih travki, a bezbrojne, nedokučive oblike crvića i mušica, gmizanje malenog sveta između vlati osećam bliže srcu, i kad osećam prisutnost svemogućega , koji nas stvori, po slici svojoj, dah sveljubećega, koji nas, lebdeći u večitoj milini, nosi i održava – prijatelju moj, kada mi onda pred očima sviće, a nebo i svet oko mene miruju mi u duši kao lik ljubljene, tad me često obuzme čežnja, pa mislim: ah, kad bi ti to mogao izraziti, kada bi mogao da papiru udahneš ono što u tebi živi, tako puno i toplo – i da to bude ogledalo tvoje duše, kao što je tvoja duša ogledalo beskonačnog boga! – Prijatelju moj! Ali zbog toga propadam , podležem sili veličanstvenoga što je u tim pojavama.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:41

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

Vasko Popa
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:43

Sve izdahnu sem ti - sem deo tebe:
sem tek božanstvena ti svetlost u očima-
sem tek ti duša u podignutim očima.
Videh tek njih - ona bejahu sav svet za me!
Videh tek njih - videh tek njih satima,
videh samo njih sve dok luna ne nestade.
Kakkve divlje priče srca ko ispisane
behu na tim kristalnim, nebesnim kruzima!
Kakva mračna bol, kakva uzvišena nada!
Kakvo spokojno tiho more sve gordosti!
Kakva namera smela i kakva duboka nedokučna raspoloženost za ljubav!

Al sad na kraju draga Dijana iščeznu
u postelji zapada od oblaka munje;
a ti, privid, među ukopnim stablima,
kliznu daleko. Ostaše tek tvoje oči;
još nisu htele da odu, nisu otišle jošte;
obasjavajući moj put ka kući te noći
ne napustiše me kao ni nada otad;
slede me - vode me kroz sve ove godine.
One su moji upravljači, ja njihov rob.
Njihova dužnost je da obasjavaju i svetle,
moja, da budem spasen njihovom svetlošću,
i očišćen u njihovom iskričavom ognju.
Pune moj duh Lepotom koja je Nada
i jesu daleko na Nebu - zvezde ispred
kojih ja klečim za vreme tužnih noćnih bdenja;
iako ih u popodnevnom bleskanju dana
još uvek vidim ko dve blage, treptave
Venere, luče neugasive čak suncem!

Edgar Alan Po, Heleni Vitman
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:44

MILOS CRNJANSKI
MIZERA

Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?



Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.



Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.



O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?



O, da l se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?



Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.



Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:44

Gledao sam te kako se odmah iza vrata
rasplineš. Tek u ovoj sobi ti si ona
koju oboje ljubimo. Malo nespokojna
zbog tolikih čestih promjena i stoga uvijek
tako jednostavna, kao nebo u svitanje.

Ali nebo koje se žari. Sanjiva od plamena
koji u tebi spaljuje sve što nije ljubav.
Ideš putovima koji bi se unaprijed mogli
izračunati. Ti neproračunata! S osmjehom
žuriš prema skoroj propasti.

kao da znaš da je vrijeme ljubavi
jedino prekratko. Ni mene ne čuješ
kada u kutu sobe jaučem zbog nemoći
da prevarimo vrijeme. Jest, ljubav je
u tebi nepotkupljiva. I ti samo nju poznaš.

Slavko Mihalić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:44

KAŽU MI - Andre Breton

Kažu mi da su tamo obale crne
Od lave koja se slila u more
I da se pružaju
U podnožju ogromnog visa
Zadimljenog od snega
Pod jednim drugim suncem divljih slavuja
Koja li je to zemlja daleka
Koja kao da crpe svoju svetlost iz tvoga života
I treperi stvarna na vrhovima tvojih trepavica
Blaga prema tvojoj puti kao neko nestvarno rublje
Tek iznađeno iz otškrinute skrinje vekova
A iza tebe
Ozaruje poslednjim tamnim plamenovima
Između tvojih nogu
Tle izgubljenog raja
Led tmine
Ljubavno ogledalo
Pa niže još ka tvojim raskriljenim rukama
Kao dokaz proleća
Prema
Nepostojanju zla
Sve morske jabuke u cvetu
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:45

Pjesma o jednoj dragani - B. Brecht

Znam, draga: sad mi opada kosa od razuzdanog života,
I moram da ležim na kamenju.
Vidite me kako pijem najeftiniju rakiju, i idem nag po vjetru.

Ali bilo je jedno vrijeme, draga, kada sam bio čist.
Imao sam ženu koja je bila jača od mene,
Kao što je trava jača od bika: ona se iznova uspravlja.
Vidjela je da sam zao, a voljela me je.

Nije pitala kuda vodi put, koji je njen put bio, a možda je je vodio naniže.
Kad mi je dala svoje tijelo, reče: Ovo je sve.
I ono posta moje tijelo.

Sad je nigdje više nema, nestade kao oblak pošto se kiša ispadala,
Pustih je i ona pade, jer naniže bješe njen put.

Ali noću, kadikad, kad me vidite da pijem,
Ja vidim njeno lice, blijedo na vjetru,
Krupno i meni okrenuto,
I klanjam se na vjetru.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:45

Kad bi jastuci progovorili
o tome šta neko sanja i krije,
kada bi zaista progovorili
o tome šta neko radi kradom,
o devojčici,
na primer,
što imitira starije
i nešto spletkari… spletkari,
sva izbrljana pomadom,
ili o dečaku
sto se tupim žiletom brije
- kao: kuburi čovek s bradom,
i sve ostalo kad bi progovorili
o tebi
i o meni,
bilo bi da se plače i smeje
i da se pocrveni.

Srećom: jastuci nista ne govore.
Čuvaju milion tajni u mekoj belini perja.
Oni su kao ladje,
velike bele ladje,
sto plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.
Uveče te odvedu.
U zoru te dovedu,
I zna se: sve je uredu…

- Mika Antić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:45

Naša ljubav


Noć me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet.. izvan te kobne žene
U mojoj duši nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I već sam od toga kao mesec žut,
Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.

Ne znam više da li je to ljubav,
Ili zagonentni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O rečni brzak.


Rade Drainac
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:46

Ja dobro znam

U molitvi njegovoj moje ime biti neće, nikada
pred ljubavlju mojom neće on ruke sklopiti
i ako misao na mene njegovim srcem ikada
zaluta, pobedom davnom samo će ga opiti.

Ali od istina ne živim ja... Ja vidim hram,
u sred planine. Ćuti hrast do hrasta...
Tiho, s neba, pada snega pram
i stazom hode srne vita rasta.

Tu život vodi on, o suzi i kruhu
i na kamenu sleđenome kleči
i moli, u surom kostretnome ruhu -
"Gospode, dušu patnja mi izleči,

ja sam joj dobra uzvraćao zlima
dok skrušen pred njom ne padnem po tlima
ni dan ni zora nema za me draži

ili smrt moju, Gospode, uskori...
U snu i javi, pogled njen me kori
i reč, reč jednu, s duše moje traži!"

Desanka Maksimović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 11 Jan - 12:46

Ako ti priznam da te volim
Više od života,
Hoćeš li doći do mene da me zagrliš?
Ako ti pokažem
Koliko mi značiš,
Hoćeš li na tren pogledat u moje oči?
Ako ti dam
Sve što mogu,
Hoćeš li me i dalje voljeti?
izgubim se na onom dijelu gdje misli postaju riječi,
a osjećaji pokreti.
ili se jednostavno gubim u tebi.
ni sam više ne znam.
nikad neću shvatit šta je to ljubav...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pet 12 Jan - 15:48


Meni dovoljna

Mome su srcu dovoljne tvoje grudi,
i krila moja za tvoju slobodu
Iz mojih usta poleteće u nebo
ono što je spavalo u tvojoj duši.

U tebi je varka svakoga dana,
stižeš ko rosa na cvetne latice,
potkopavaš obzorje svojom odsutnošću,
poput talasa bežeći neprestano.

Rekao sam da si pevala u vetru,
kao što pevaju jedra i jarboli,
ti si kao oni, visoka i ćutljiva
i često tužna kao putovanje.

Utočište, kao stari put,
nastanjuju te jeke i glasovi čežnje,
budim se ponekad, sele se i beže
ptice što su spavale u tvojoj duši.


Pablo Neruda
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 15 Jan - 17:19

Koračam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu čašu
U tvom odelu tražim odlutalu toplotu
Pogledom dotičem sve što si ti gledao
Ispisujem ti ime, izgovaram ga tiho
Blagosiljam dane kad čuvaš svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reči koje smo ikada rekli
Sećam se zaveta tvojih očiju
Tvoj se poslednji dodir još ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suočavam
umorna srca tromih nogu
To što smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bih te sačekala.
*
Kerolin Ris
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Sre 17 Jan - 17:55

Volim te
Ne samo zbog toga što ti jesi
Nego i zbog toga što sam ja
Kad sam s tobom.
Volim te
Ne samo zbog onog
Što si učinila od sebe,
Nego i zbog toga
Što činiš od mene.
Volim te
Zbog onog dela mene
Koji ti iznosiš na videlo;
Volim te
Jer stavljaš ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
I prelaziš preko
Svih ludosti i slabosti
Kojima ne možeš pomoći,
A čame onde u magli,
Pa ih izvodiš
Na svetlo.
Sva ta moja predivna imovina
U koju se niko pre nije
Bio dovoljno daleko zagledao
Da je pronađe.
Volim te
Jer mi pomažeš
Da iz nabacane hrpe svojeg života
Izgradim
Ne krčmu,
Vec hram;
Da u delima svakodnevnim
Ne slušam prekor
Već pesmu.
Volim te
Volim te
Jer si učinila više
No što bi me ikoji
Ikada mogao
Učiniti dobrim,
Više, nego što bi me ma koji usud
Mogao usrećiti.
Bez reči,
Bez dodira,
Bez znaka.
Učinila si sve
Naprosto,
Bivajući onim što jesi.
Možda to, na koncu,
I jeste ono
Što znači – biti prijatelj.

Roy Croft
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Uto 23 Jan - 10:17

"Moje veliko slovo" - Željko Krznarić
Ti si jedno veliko slovo
u mom životu,
neoprostivo i nedužno,
namjerno i slučajno,
ti si sve.
I noćas ja se odjednom sjetim kiše
koja je pala tog popodneva.
Sjetim se tvojih očiju
iz kojih nisam izlazio
pet sati i nekoliko minuta
a za to vrijeme svijet se okretao
i ništa nije stajalo;
druga smjena je radila neumorno,
netko je u tom trenutku ljubio
i umiralo se u tih pet sati
i nekoliko minuta
a mi smo dijelili sudbinu ruže
ja s tvojim imenom na usni
i ti sa mnom.
Kiša je padala tog popodneva
znam to sigurno
jer na tvom licu je zasjala jedna kap
poput bisera
i trave su sanjale o nama.
Ti si jedno veliko slovo u mom životu
i samo sam tebe učio
kako se pobjedjuje ravnodušnost
govorio sam ti lijepo
a ustvari
ponekad sam pomislio kako bi bilo
raskopčati tvoju košulju
i ljubiti te dugo
tako dugo dok kiša ne prestane.
Ti si moje veliko slovo
veliko poglavlje jednog popodneva
i malo večernje tame.
Ti si zvijezda lutajuća
koja mi se seli iz oka u oko.
Pa sjetiš li se kako smo izašli
iz te kiše sretni,
moje veliko slovo?
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 39301

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 25 Jan - 10:49


Sretneš je na jednom sunčevom zraku
Na jedinom putu koji nekuda vodi

Opasnost poigrava pred njom
Pokazuje joj karte sve teže i teže
I svetove ljulja

Ona ide sve lepša i lepša
Smeje se
I osmehom ravnotežu održava

Sretneš je i ne veruješ
I nikada nećeš verovati
Da si je sreo








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pet 26 Jan - 20:18


"Neke stvari mogu mnogo bolje da se osete nego da se objasne. Ali to ljudi ne znaju, oni veruju rečima, to je problem.
Treba više verovati svojim srcima nego rečima."- Miroslav Mika Antić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 28 Jan - 12:34

Kad je sve volim - Jovan Nikolić
Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca

Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
-A je l’ ti se svidja
Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde.


Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju…


Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ

Kad izadje iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gadja
Korama od pomorandže

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pet 2 Feb - 11:44

VII

Zar obrvni luci zar napon bokova
Zar kolena sto ih reka oplakiva
Zar noci u telu zar zrenje udova
Zar i ti ljubavi golubice siva

Zar galop ljubljenja i pritaja potom
Zar zglobovi tacni zar ropoti munja
Zar sve shto sam zvao nekakvim zivotom
Bude jednom senka beleg shaka trunja


Milan Komnenic / Udes ploda
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pet 2 Feb - 11:44

"Adagio Montenegro"


O, ti si tad nebo, mozda malo mutno,
kupala osmehom - skoro celo jutro...
pustila si, ipak , da ostane , makar
po vrhu planina - plava paucina...
i dan dok sazreva , zaklanjala plamen
pokretima tankim od laganog svetla,
da mogu da sanjam - a da mi ne smeta...
dok je sunce vuklo zamishljene pcele
oko tvoje senke - merilo prisutnost
neke druge jave , osim svetloplave...
potajno je slalo izvidnice zvezda
iza tvog pogleda - i pushtalo stare,
izvezbane mrave...
kod svake pojave naklonosti trave...
grozdovi leshnika , ko buketi beba
s tesnim kapicama , behu stalno s nama
u zbegu pred glatkim sjajnim padinama...
pratila nas shuma tamnim pogledima,
svecana i mirna - s bledim odronima...
oziljci od snega ?...da , naravno, njega !
odmah si to znala...ali si cutala...
a sunce za nama - rushilo je senke
zlatnim sekirama...


Dragoslav Vidovic
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pesma kao lična karta
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pesma kao lična karta
» Pesma kao lični opis...
» Kako je nastala pesma...
» Pesma koja me ostavlja bez daha
» Epska narodna pesma
Strana 4 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-