Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Šta se događalo novembra 1918. i zašto se slavi Dan primirja?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Šta se događalo novembra 1918. i zašto se slavi Dan primirja?   Ned 11 Nov - 10:39

Šta se događalo novembra 1918. i zašto se slavi Dan primirja? Zašto je Srbija htela ujedinjenje tri naroda? Pašićev pristanak na dualistički princip, ubrzo je doživeo poraz

[You must be registered and logged in to see this image.]

Novembar 1918. godine jedan je od najburnijih meseci u istoriji srpskog naroda. Od ove godine Republika Srbija slavi 11. novembar kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Za Srbiju, međutim, ovaj važan datum, kojim je završen Veliki rat, nije neposredno mnogo značio. Srpski rat završen je prvom kapitulacijom u ratu - predajom Bugarske, a zatim i izlaskom Austrougarske iz rata. Mir i priroda nove, jugoslovenske države, međutim, biće određeni tokom sudbonosnog novembra 1918. godine.


Mesec je počeo ulaskom Dunavske divizije srpske vojske u Beograd. Grad koji je herijski branjen 1914. i 1915. godine, teško je postradao tokom okupacije. U njemu su carevali beda i glad, a stanovništvo je palo na dvanaesti deo predratnog - na manje od 10.000 - otprilike koliko je u gradu stanovalo u vreme dahijske strahovlade.

Isidora Sekulić potresno opisuje ulazak oslobodilaca:

„Ne sećam se više časa, ali za bela dana, eno u dnu druma, kolona, šum od vojničkog koraka, i pred kolonom grupa oficira na konjima... Malo zatim spazismo jasno: ispred svih, određeno izdvojen, mlad i ne mlad oficir, sam... Žuđenog Aleksandra, drage srpske oficire, domaći beogradski puk, te prve krupne i sasvim sigurne dokumente slobode i mira, sve njih, sa Aleksandrom, pred kapijama Beograda dočekao je tajac, jeziv, olovan...“

Srbija je izgubila oko 26 odsto stanovništva - nesumnjivo više od milion civila i vojnika. Polovina muškaraca pretkumanovske Srbije nestala je u Velikom ratu. Do 1918. ona je mobilisala 707.000 vojnika. Kući se vratilo svega njih oko 160.000. Oko milion ljudi je tokom rata bolovalo od tifusa, a mnogi su u epidemijama i pomrli.

Pošto je primirje Austrougarske sa saveznicima stupilo na snagu 3. novembra 1918, italijanske trupe su ušle u Rijeku i Zadar, dok su srpske armije prešle granične reke i uputile se ka severu i zapadu. Jedinice Druge armije ulaze u Sarajevo 6. novembra 1918. godine.

Konačno je u Beogradu 13. novembra potpisano primirje sa Mađarskom. Bilo je to poslednje primirje postignuto u Prvom svetskom ratu. Srpske trupe ušle su u Sremsku Mitrovicu i Vukovar 7. novembra, u Suboticu 13, Đakovo 14, Temišvar i Rijeku 15. novembra.

Ugrožena od Italije i nesigurna u zemlji u kojoj je propašću Austrougarske nestalo svake vlasti, narodna vijeća jugoslovenskih pokrajina, a posebno Narodno vijeće samoproglašene države Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu, nastojala su da što pre ostvare ujedinjenje. Pitanje prirode ujedinjenja, međutim, postalo je posebno sporno tokom novembra 1918. godine.

Kada je počeo Prvi svetski rat, Kraljevina Srbija je bila država sa velikom i dobro opremljenom vojskom. Politički predstavnici Hrvata i Slovenaca bili su podeljeni, a birala ih je povlašćena manjina od 2,6 procenata stanovništva ovih pokrajina. Srbija je proglasila da joj je cilj ujedinjenje tri plemena za koje je verovala da su deo jednog naroda. Logično je bilo da onda taj narod živi u jednoj državi koja se možda ne bi zvala Srbija, ali bi imala isti oblik vlade i slično ustavno ustrojstvo.

Rat je promenio odnos snaga. Jugoslovenski odbor, organizacija političkih emigranata iz Austrougarske, je od udruženja finansiranog od srpske vlade postao njen konkurent. Propala je Ruska carevina, koja je među velikim silama bila najbliža Srbiji. Krfska deklaracija iz 1917. sklopljena je na bazi sporazuma srpske vlade i Jugoslovenskog odobra. Srbija je bila prognana, uništena...

Rat je završen velikom pobedom koju je započeo juriš njene vojske septembra 1918., ali je on suštinski dobijen na Zapadnom frontu i za saveznike su srpske žrtve i pobede bile više nego simbolične.

U Ženevi je od 6. do 9. novembra 1918. trajala konferencija na kojoj je odlučeno da se do donošenja ustava Kraljevina Srbija i nepriznata Država SHS ujedine kao ravnopravne, po dualističkom principu. Pašić je pristao na takav model pošto se suočio sa jednodušnim otporom i to ne samo predstavnika Hrvata i Slovenaca, već i srpske opozicije i dela sopstvene stranke. Kasnije su u Srbiji ovaj sporazum odbacili, čemu je doprinela jako loša i nestabilna situacija u jugoslovenskim zemljama.

Kada je 13. novembra 1918. stigao u Zagreb delegat Vrhovne komande srpske vojske pukovnik Dušan Simović (budući pučista i predsednik jugoslovenske vlade), imao je instrukcije srpske komande koje su podržali saveznici. Određena je demarkaciona linija koju je posle potpisivanja primirja trebalo da zaposedne srpska vojska. Kada je na Narodnom vijeću spomenuta mogućnost stvaranja nezavisne Države SHS zapadno od Drine, Simović je održao govor koji je na izvestan način predvideo nesporazume u budućnosti:

„Srbija, koja je u ovome ratu dala 1,5 milion žrtava za oslobođenje i ujedinjenje svoje jednokrvne braće preko Dunava, Save i Drine, ne može ni u kom slučaju dozvoliti da se na njenim granicama formira neka nova država, koja bi u u svoj sastav uzela sve njene sunarodnike i da, posle četvorogdišnjih muka i potpunog poraza neprijatelja, ostane u pozadini i sve plodove dobivene pobede prepusti drugome, koji je u ratu učestvovao na neprijateljskoj strani. Srbiji - po pravu oružja, a na osnovu ugovora o primirju s Mađarskom, koji je potpisao vojvoda Mišić kao opunomoćenik komandanta savezničkih vojski na Solunskom frontu đenerala Franše Deperea, pripada sledeća teritorija: Banat do linije Oršava-Karansebeš-Maroš-Arad; Baranja do linije Batasek-Pečuj-Barč i dalje rekom Dravom do Osijeka; Srem i Slavonija do linije železničke pruge Osijek-Đakovo-Šamac; cela Bosna i Hercegovina i Dalmacija do rta Planke. Van te teritorije vi se možete opredeljivati po volji; da idete sa Srbijom, ili da formirate zasebnu državu.“

Većina u Narodnom vijeću prihvatila je, u teškom času u kome su se nalazile Slovenija, Istra i Dalmacija, ujedinjenje bez mnogo uslovljavanja. Mnogi naši naučnici, političari, ali i široka javnost, veruju da je 1. decembra 1918. pobedio koncept Jugoslavije koju su želele Velike sile, drugi jugoslovenski narodi i deo srpskog političkog establišmenta. Sve to nasuprot realističnom Pašiću. Ipak, 1. decembra 1918. stvarni odnos snaga pretegao je na srpsku stranu. Od tada do donošenja Vidovdanskog ustava 1921. ostvarile su se težnje stvaranja centralizovane nacionalne države tri plemena, po modelu i na način kako su to želeli srpski političari. Da nije bilo tako, ne bi oklevali da prihvate ujedinjenje pojedinih krajeva neposredno sa Kraljevinom Srbijom. Velika narodna skupština Vojvodine od 25. novembra i Velika narodna skupština održana u Podgorici 26. novembra su tako učinile. Ipak, i pored volje velike većine srezova u Bosni i Hercegovini, čak skupštine održane početkom 1919. u Banjaluci, takve želje nisu uslišene. Slično je bilo i sa od Italije ugroženom Dalmacijom.

Srpska elita postala je jugoslovenska. Srpske interese videla je kroz prizmu ostvarenja interesa sopstvene vlasti i uticaja u Jugoslaviji. I dok se hrvatsko biračko telo demokratizovalo - i time širilo na katolička, Srbima i novoj državi nenaklonjena, seljačka mnoštva; srpsko biračko telo je podeljeno i uvereno da je nacionalni interes prevaziđen u korist težnje za očuvanjem zajedničke države po svaku cenu.


novosti








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
 
Šta se događalo novembra 1918. i zašto se slavi Dan primirja?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Egon Schiele, (1890 - 1918)
» ISTORIJSKI DOGAĐAJI U 20. VEKU
» Bizarni događaji i misterije
» Nikad zaboraviti
» Olimpijske igre
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-