Enio Morikone

Morikone:

 Žao mi je što sam rekao "ne" Klintu Istvudu


uveni kompozitor Enjo Morikone kaže da mu je žao što je svojevremeno rekao
"ne" Klintu Istvudu i odbio da pravi muziku za njegove filmove.





"Propustio sam veliku priliku i veoma mi je žao zbog toga. Odbio sam ga iz poštovanja
prema Serđu Leoneu", rekao je Morikone za BBC.

Morikone (86) je najpoznatiji po saradnji sa Leoneom na legendarnoj špageti vestern
trilogiji iz šezdesetih godina prošlog veka, koja je poslužila kao odskočna daska Klintu
Istvudu.

"Kada me je Klint zvao, rekao sam ne zbog Leonea, a ne zbog toga što mi se nije svidelo
ono što on radi", rekao je Maestro, iako nije objasnio zašto bi rad na Istvudovim filmovima
bio problem.

Kako je rekao, Leone i on su se tokom saradnje razvijali i bivali sve bolji, pa je ocenio
"Bilo jednom u Americi" njihovim najboljim zajedničkim delom.

Morikone je radio muziku za više stotina filmova i serjia, dobio je 56 nagrada, ali je
1979. i 1986. propustio Oskare. Ipak, 2007. mu je dodeljen počasni Oskar, a uručio
mu ga je baš Istvud.

Tokom svoje bogate karijere sarađivao je sa najvećim holivudskim rediteljima, ali
nikada nije želeo da živi u Holivudu i do dan danas živi u Rimu.

"Zvali su me, ali sam uvek govorio ne. Bolje mi je ovde", rekao je Morikone.

Osim toga, izdvaja i ga i to što je često znao da kaže ne.

"Posle saradnje sa Leoneom mogao sam da drugim rediteljima sugerišem kako da
reaguju na filmsku muziku. Često me pitaju da im uradim komade od po 20-ak
sekundi, ali im je teško da razumeju da je u 20 sekundi to bačena muzika",
rekao je Morikone.




b92.net

Maestro Enio Morikone je fenomen koji traje skoro čitav vek. Čak i onima kojima je ovo ime nepoznato, njegove kompozicije i te kako nisu.

Tvorac velikog broja najčuvenijih dela koja su obeležila (filmsku) muziku 20. veka spada među one retke ličnosti koje inspirišu i zaslužuju dubok naklon i divljenje. Definitivno jedan od najvećih kompozitora filmske muzike ikada, mada bi mu nemali broj ljudi dodelio ubedljivo prvo mesto, za svojih 89 godina kompozicijama je ukrasio više od 500 filmova i sarađivao sa zavidnim brojem najpoznatijih i najpriznatijih ljudi iz sveta filma.

Njegov rad krunisan je brojim priznanjima i nagradama, među kojima je i Oskar.

Ovaj Italijan rodio se davne 1928. godine u Rimu iz kojeg nikad nije ni otišao. Njegov otac koji je svirao trubu u brojnim džez klubovima preneo mu je prva znanja. Pokazujući neverovatan talenat još od malih nogu, svoju prvu kompoziciju je napisao sa samo šest godina, a sa dvanaest je već bio član konzervatorijuma gde je svoje obrazovanje usmerio na trubu, kompoziciju i horsku muziku. U mladosti, pored toga što se očevim stopama zaputio u svet džeza, radio je aranžmane za pop pesme i muziku za potrebe RAI televizije. Ubrzo je počeo da piše kompozicije za drame i pozorišne predstave, a nakon toga i za veliko platno.

Kventin Tarantino, Brajan de Palma, Đuzepe Tornatore, Roman Polanski, Bernardo Bertoluči samo su neke od stavki na impresivnoj listi režisera sa kojima je Morikone sarađivao.

Ipak, ako jedno ime mora biti izdvojeno, to bi bio Serđo Leone. Interesantan podatak jeste da su njih dvojica u jednom periodu detinjstva bili školski drugovi. Zajedničko vreme u školskoj klupi je bio kratko, ali ih je sudbina spojila ponovo mnogo godina kasnije kada je Leone predložio Morikoneu saradnju.

Iako Maestro ne voli da se ovaj period njegove karijere preterano glorifikuje i uzdiže na pijedestal, jer je imao prilike da piše razne kompozicije za mnogo žanrove, nepobitna je činjenica da je njihova saradnja stvorila neke od najpoznatijih filmova i ostavila neizbrisiv trag u istoriji.

Čuveni vesterni kao što su Dobar, loš, zao, Za šaku dolara i Za dolar više koji čine Dolar trilogiju, zatim Bilo jednom na Divljem Zapadu, kao i film koji je nezaobilazna stavka svih lista najboljih filmova svih vremena, Bilo jednom u Americi, svoju slavu duguju upravo ovom fantastičnom spoju dva velika umetnika.

Serđo Leone vrlo često u svojim intervjuima ističe značaj Morikoneove muzike za svoje filmovima, govoreći čak da su kompozicije najbitnija karika. Koliko poštovanje i poverenje Leone ima u Maestrov talenat pokazuje i podatak da je vrlo često tokom snimanja filma napisana muzika za scenario bila puštana glumcima kako bi bolje shvatili i osetili šta je ono što treba da dočaraju i na koji način treba da glume.

Grandioznost njegovih dela potvrđuje i to da su njegove kompozicije našle veliku primenu i u modernoj kultiri i inspirisali umetnike čak i iz dijametralnog suprotnih žanrova, bendove poput Metalike i Ramonsa, Dejvida Getu, čak se mogu čuti i u seriji Simpsonovi.