Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Atletika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96972

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Atletika   Uto 21 Jun - 9:42

Podataka o atletskim takmičenjima ima već u Ilijadi i Odiseji. Na antičkim igrama jedno vrijeme jedna takmičarska disciplina bilo je trčanje.

Na prvim olimpijskim igrama 776. godine p.n.e. trčanje na jedan stadij (oko 192 m) bilo je jedino takmičenje. Kasnije se u program tih igara uvelo trčanje na duge staze. U rimsko doba atletika u tjelesnom odgoju nije bila važna kao u Grčkoj. U srednjem vijeku postojali su neki oblici atletskog takmičenja pri viteškim turnirima. Atletika je ponovo procvala polovinom 19. vijeka, najprije u Engleskoj. Prethodila su joj takmičenja u hodanju ili trčanju na ulicama uz opklade i nagrade. U sportskom i atletskom pogledu počela se razvijati oko 1840. godine u engleskim školama, prven­stveno visokim. Prvi atletski dvoboj između Oksforda i Kembridža organizovan je 1864. godine, a 1865. u Londonu je osnovan prvi amaterski atletski klub. Prvo takmičenje za nacionalno prvenstvo Engleske bilo je 1866. godine. Prva atletska staza od šljunka izgrađena je 1867. godine. U SAD takmičenja u atletici počela su se organizovati 1840. godine. Prvi klub osnovan je u Njujorku 1868. godine, a prvo takmičenje za nacionalno prvenstvo 1876. godine. Prva atletska prvenstva pojedinih zemalja održana su u Francuskoj 1888. godine, u Belgiji 1889. godine, Austriji 1893. godine, Švajcarskoj 1896. godine. Obnovljene Olimpijske igre 1896. godine značile su podsticaj za razvoj atletike u čitavom svijetu. Od tada ona postaje glavna sportska grana. Godine 1912. osnovana je Međunarodna atletska federacija i ustanovljena lista prvih atletskih rekorda.

Atletika je jedna od temeljnih i najraširenijih sportskih grana, koju karakterizira osnovni ljudski pokret i ponašanje, a koja obuhvaća: trkačke, bacačke i skakačke discipline. Zbog svoje sveobuhvatnosti zovemo je, i istinska je, kraljica sportova! Atletskim vježbama stječe se fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost a učvršćuju se svojstva volje kao sto su hrabrost, odlučnost i upornost. Discipline atletike odlikuju se motoričkim kretanjima koja se uspješno mogu primjenjivati u toku obrazovnog procesa ili kroz druge oblike vježbanja, pomoću kojih se značajno utiče na podizanje opće psihofizičke sposobnosti pojedinca. Atletika je polazište i temelj za sve ostale sportove. Od 1896 godine uključena je u redovni program Olimpijskih igara.

Ona predstavlja osnovni i najznačajniji sadržaj svakih Olimpijskih igara. Međunarodna atletska federacija (IAAF) osnovana je 1912. godine u Stokholmu i danas ima 212 država - članica. Od 1983. održava se prvo na četiri a sada na dve godine svetsko prvenstvo za seniore i seniorke, od 1986. godine za juniore i juniorke a od 1999. godine i za kadete i kadetkinje. Od 1930. svake četvrte godine održava se prvenstvo Evrope za seniore i seniorke, a od 1929. godine i Balkanske igre. Atletika je najrazvijenija u SAD a odmah za njom su Rusija, Nemačka, Kuba i Kenija.

Atletske discipline

Atletske discipline su brojne, koje obično delimo na trkačke, bacačke, skakačke i višeboj. Iako se najčešće koristi metrički sistem za meru udaljenosti ili ostvarene dužine/visine skoka ili dužine bacanja, ponekad se javljaju i drugačije mere, pa je recimo uobičajena trka na jednu milju.

Trkačke discipline

Kratke staze ili sprint: trke na deonicama do 400 metara. Uobičajene deonice su: 60 metara (jedino u dvorani), 100 metara, 200 metara i 400 metara.
Srednje staze : trkačke disicpline na udaljenosti od 800 do 3000 metara. Uobičajene deonice: 800 metara, 1500 metara, 3000 metara
Duge staze : trkačke disicpline na udaljenosti veće od 5000 metara. Uobičajene deonice: 5000 metara, 10000 metara i maraton
Štafete: ove trke uključuju nastup po 4 takmičara iz jedne ekipe, koji naizmenično trče pojedine deonice izmenjujući štafetnu palicu. Uobičajene štafete: 4x100 metara, 4x400 metara
Preponske trke: uključuju tzv. visoke prepone (60 metara prepone u dvorani, 100 metara prepone žene, 110 metara prepone muškarci), zatim tzv. niske prepone (400 metara prepone) i 3000 metara prepreke (stipl).
Brzo hodanje: uključuje deonice 10 km, 20 km, 50 km

Bacačke discipline

Koplje

Bacanje koplja je sportska disciplina u kojoj atletičari zaletom i specifičnim kretnjama pri izbačaju nastoje baciti koplje što dalje. Koplje je prvobitno korišćeno u lovu i ratovanju, a postalo je olimpijski atletski rekvizit još 708. godine p. n. e, kada je uvršteno u olimpijski program pentatlona (petoboja). Kooplje je bio napravljeno od maslinovog drveta bacano u dve discipline: bacanje udalj i u metu.

Mnogi crteži na grčkim vazama govore da Grci nisu bacali samo ratnička koplja, nego lakša i kraća, priagođena takmičarskim prilikama. O tehnici bacanja, teško je donositi zaključke, ali se po crtežima može zaključiti da su osnovne kretnje bile slične današnjim. Verovatno su Grci bacali koplje sa uzdignutog mesta, kao i disk. Rezultate koje su postizali (oko 50 metara) nemoguće je upoređivati sa današnjim, jer se ne može utvrditi na tačna dužina, ni težina njihovih kopalja. Osim toga Grci su upotrebnjavali specifične petlje, omče, pomoću kojih su i teža koplja bacali na veće daljine.

Na obnovljenim Letnjim olimpijskim igrama, bacanje koplja je kao takmičarska disciplina uvedena na jubilarnim Olimpijskim međuigrama 1906. u Atini, a u zvanični program na Olimpijskim igrama 1908. u Londonu.

Pravila takmičenja

Koplje se baca s određenog zaletišta dugog 33,50 do 36,50 metara. Bacanje se izvodi iza drvenog ili metalnog polukruga poluprečnika 8 metara. Segment je belo obojen u nivou zemljišta, širom 7 cm. Koplje se mora držati za hvatište. Ako koplje ne dotakne zemlju najpre prednjim vrhom, hitac se ne priznaje. Takmičar ne sme ni jednim delom tela dodirnuti polukrug za izbačaj ili paralelne linije koje obeležavaju zaletište pre nego što koplje padne na tlo. Od momenta u kojem se počinje spremati za bacanje do momenta izbačaja koplja, bacač se ne sme potpuno okrenuti leđima polukrugu za izbačaj. Koplje mora biti izbačeno iznad ramena iili iznad gornjeg dela ruke kojom se baca, a ne sme biti izbačenobilo kakvim rotacionim pokretom.

Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, osmorica (na manjim takmičenjima šestorica) imaju pravo na još tri pokušaja. Nijedan takmičar nema pravo na dodatne pokušaje, ako u prva tri pokušaja nema barem jedan uspeli pokušaj.

Najbolji muški bacači svih vremena

1. 98,48 Jan Železni
2. 93,09 Aki Parviaien
3. 92,61 Sergej Makarov
4. 92,60 Rejmond Hešt
5. 91,69 Konstadinos Gacioudis
6. 91,59 Andreas Thorkildsen .
7. 91,53 Tero Pitkamaki .
8. 91,46 Stiv Bakli
9. 91,29 Brih Grir
10. 90,73 Vadims Vasilevskis

Najbolji ženski bacači svih vremena

1. 72,28 Barbora Špotakova
2. 71,70 Osleidus Menendez
3. 70,78 Marija Abakumova
4. 70.20 Kristina Obergolf
5. 69,48 Trine Hatestad
6. 68,34 Štefi Nerijus
7. 67,67 Sonja Biset
8. 67,51 Mirela Manjani
9. 67,20 Tatjana Šikolenko
10. 66,91 Tanja Damaske

Disk

Bacanje diska je atletska disciplina s rotacionim kretanjima kojim bacač nastoji baciti spravu što dalje. Bacanje diska razvija snagu, brzinu okretnost i preciznost kretanja na bacalištu pa se i danas upotrebljava kao sredstvo za razvijanje učenikovih sposobnosti.

Istorija

Disk pominje Homer u stihu „kolut je taj Etion bacio jaki“ (Ilijada XXIII, 827) Bacanje diska kao disciplina bilo je satavni deo pentatlona — petoboja. Vajar Miron (sredina V veka p. n. e.) isklesao je statuu bacača diska u fazi zamaha, jedno od remek dela antičke umetnosti. Istopine u Olimpiji potvrdile su da su Grci pravili diskove od kamena, drveta, željeza i bronze.

Disk je bio težak os1,245 do 5,707 kg, 16,5 do 34 cm. Bacao se sa određenog kamenog postolja, tzv. balbisa površine 80 х 70 cm što dokazuje da Grci nisu poznavali tehniku okreta.

Na prvim Olimpijskim igrama 1896. u Atini disk se bacao grčkim stilom (bez okreta). Prvo mesto osvojio je Robert Garet rezultatom 29,15 m. Nakon IV Olimpijskih igara 1910. godine određeno je da prečnik kruga iz kojeg se baca disk bude 2,5 metara. Šveđanin Sedersen i Čeh F. Janda-Suk prvi su počeli bacati disk s okretom, ali iz kruga prečnika 2,135 metara. Jedno vreme disk se bacao iz kruga 2,70 metara.

Od 1902 najbolje rezultate imali su Martin Šeridan (SAD), Adolfo Konselini (Italija), Džej Silvester i Al Erter iz SAD, Ludvik Danek (Čehoslovačka, Riki Bruh (Švedska) i dr.

Prvi službeni svetski rekord za žene opostavila je 1923. M. Tenbore (Francuska) rezultatom 27,39 m. Kasnije su rekorde postavljalu i Halina Konopacka (Poljska), Gizela Mauermajer (Nemačka), Lizel Vesterman (Zapasdna Nemačka), Nina Dumbadze, Tamara Pres i Faina Melnik (SSSR) dr.

U Jugoslaviji se rezultati beleže od 1919. godine. Tada je Đuro Gašpar postigao bacajući disk desnom i levom rukom daljinu 54,2875 m (29,5375 + 24,75), a 1920 postavio rekord bacajući jednom rukom 31,39 m. Prvi priznati rekord za žene postavila je M. Cimperman rezultatom 20,87 m.

Pravila takmičenja

Tehnika bacanja diska

Disk se baca iz kruga prečnika 2,50 m čiji je obruč od željeza ili čelika. Svaki takmičar imapravo na tri pokušaja, osmorica (na manjim takmičenjima šestorica) imaju pravo na još tri pokušaja. Nijedan takmičar nema pravo na dodatne pokušaje, ako u prva tri pokušaja nemaju nema barem jedan uspeli pokušaj. Najbolji hitac svakog takmičara je i njegov najbolji reztultat. Pri bacanju takmičar sme dotaći samo unutrašnji deo obruča. Takmičar može napustiti krug kroz njegov zadnji deo tj. iza linije koja obeležava njegovu sredinu., tek kada dist dodirne tlo. Hitac se meri od najbližeg otiska, nastalog pri padu diska na tlo, do unutrašnjeg ruba kruga. Disk za seniore i juniore od 17 - 19 godina je 2 kg, juniore do 17 god. 1,5 kg. Seniorke i juniorke, kao i pioniri i pionirke bacaju disk od 1 kilograma.

Svetski rekordi

Prvi svetski rekord u bacanju diska IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 74,08 metara, a postigao ga je Jirgen Šult iz Istočne Nemačke u Neubrandenbourgу 6. juna 1986. godine. Kod žena rekord drži Gabrijela Reniš iz Istočne Nemačke sa 76,80, a postignut je u Neubrandenbourgу, 9. jula 1988. godine.

Lista najboljih rezultata u bacanju diska za muškarce

Ovo je lista atletičara, koji su bacili diskk preko 71,25 metara, sa stanjem na dan 2. maj 2010. godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta bacila disk u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)

1. 74,08 Jirgen Šult
2. 73,88 Virgilijus Alekna
3. 73,38 Gerd Kanter
4. 71,86 Jurij Dimčev
5 71,70 Robert Fazekaš
6. 71,50 Lars Ridl Nemačka
7. 71,32 Ben Plucknett
8. 71,26 Džon Pauel
9. 71,26 Rickard Bruch
10. 71,26 Imrich Bugár


Kugla

Bacanje kugle je atletska disciplina u kojoj bacač nastoji baciti kuglu što dalje. Ova atletska disciplina služi za razvijanje snage, brzine, specifične izfdržljivosti i okretnosti. Osim bacanja koje je propisano atletskim pravilima, kugla se može bacati na razne načine. Pri tome u skladu sa uzrastom takmičara, upotrebljava se kugla različite težine.

Istorijat bacanja kugle

Prepostavlja se da su se prva takmičenja u bacanju kugle (topovskog đuleta) održavana u Velikoj Britaniji. Hroničari beleže da su se vojnici oko 1346 godine takmičili u bacanju topovskog đuleta teškog 16 funti (7,257 kg. U početku se bacalo iz mesta i to jačom i slabijom rukom. Vremenom su se iskristalisana pravila bacanja koja su se odnosila i na prostor iz kojeg se bacala kugla.

Prvi službeni rezultati vode se u Velikoj Britaniji od 28. maja 1860., kad je H. Vilijams bacio kuglu 36 stopa tj 19,972 metra. U početku se kugla bacala bičnom tehnikom. Najbolji rezultat tim načinom bacanja postigao je Džim Fuš (SAD) 17,95 metara (1950). Peri O‘Brajen iz SAD prvi se prilokom bacanja u početnom položaju okrenuo leđima prema pravcu bacanja. Pri tom položaju moglo se jače uključiti mišiće, usled čega kugla dobija veće ubrzanje. O‘Brajen je ubrzo prebacio 18 metara, a 1956 i 19,25 metara. Od žena prvi svetski rekord postigla je Violeta Moris iz Francuske 10,15 metara — 1924.

Među prvim bacačima kugle između dva rata na terenima Jugoslavije istalki su se Karolji Ambrozi, V. Narančić i A. Kovačević, a posle Oslobođenja P. Šarčević, Dako Radošević, Milija Jocović, Petar Barišić, Tomislav Šuker, Ivan Ivančić, Vladimir Milić i Dragan Perić. Žene su u početku bacale kuglu od 5 kg. Prvi priznati rekord Jugoslavije postavila je 5. oktobra 1923 Marijana Jerina iz AK Primorje, rezultatom 6,24 metra.

Pravila takmičenja

Kugla se baca s ramena jednom rukom iz kruga promera 2,135 metara. Na sredini srednjeg vanjskog luka učvršćen je segment.. U trenutku kad atletičar zauzima u krugu stav za početak izvođenja bacanja, kugla mora dodirivati bradu ili biti vrlo blizu nje, ne sme se povući iz ravni ramena, a ruka se pri izvođenju bacanja ne sme povući naniže od zauzetog stava. Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja. Šestorica najboljih, a na velikim takmičenjima osmorica, imaju pravo na još tri pokušaja. Nijedan takmičar, nama pravo na naknadna tri pokušaja, ako mu bacanja u prva tri hica nisu uspela. Takmičar ne sme napustiti krug, dok kugla nije pala na zemlju.

Seniori bacaju kuglu tešku 7,257 kg, juniori mlađi od 18 godina 6 kg, pioniri 4 kg. Seniorke, starije i mlađe juniorke bacaju kuglu od 4 kg, a pionirke 3 kg

Vrste takmičenja

Bacanje kugle se nalazi na svim važnijim takmičenja. Na programu Letnjih olimpijskih igara bacanje kugle za muškarce se nalazi od prvih Igara 1896. u Atini a kod žena od Igara 1948.u Londonu. Na Evropskim prvenstvima 1934 za muškarce, a za žene od 1938.

Svetski rekordi

Prvi svetski rekord u bacanju kugle IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 23,12 metara, a postigao ga je Rendi Barns iz SAD u Los Anđelesu 20. maj 1990 godine. Kod žena rekord drži Natalija Lisovska iz SSSR sa daljinom od 22,63 , a postignut je u Moskvi, 7. juna 1987 godine.

Lista najboljih rezultata — bacanje kugle za muškarce na otvorenom

Ovo je lista atletičara, koji su bacili kuglu preko 22,50 m, sa stanjem na dan 31. januar 2011. godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta prebacilo tu dužinu u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)

1. 23,12 Rendi Barns
2 23,06 Ulf Timerman
3. 22,91 Alesandro Andrei
4. 22,86 Brian Oldfield
5. 22,75 Verner Ginter
6. 22,67 Kevin Tot
7. 22,64 Udo Bajer
8. 22,54 Kristijan Kantvel
9. 22,52 Džon Brener
10. 22,51 Adam Nelson

Lista najboljih rezultata — bacanje kugle za žene na otvorenom

Ovo je lista atletičarki, koji su bacale više od 21,70 metara, sa stanjem na dan 31. januar 2011 godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta prebacilo tu dužinu u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)

1. 22,63 Natalija Lisovska
2 22,45 Ilona Slupijanek
3. 22,32 Helena Fibingerova
4. 22,19 Klaudija Loš
5. 21,89 Ivana Hristova
6. 21,86 Marijana Adam
7. 21,76 Li Mejsu
8. 21,73 Natalija Ahrimenko

Lista najboljih rezultata — bacanje kugle za muškarce u dvorani

Ovo je lista atletičara, koji su bacili kuglu preko 22,00 m, sa stanjem na dan 3. mart 2011. godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta prebacilo tu dužinu u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)

1. 22,66 Rendi Barns
2 22,55 Ulf Timerman
3. 22,40 Adam Nelson
4. 22,26 Verner Ginter
5 22,18 Kristijan Kantvel
6. 22,11 Ris Hofa 8. oktobar
7. 22,09 Mika Halvari
8. 22,02 Džordž Vud

Lista najboljih rezultata — bacanje kugle za žene u dvorani

Ovo je lista atletičarki, koji su bacale više od 21,25 metara, sa stanjem na dan 3. mart 2011 godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta prebacilo tu dužinu u prikazanom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)

1. 22,50 Helena Fibingerova
2. 22,14 Natalija Lisovska
3. 21,70 Nadežda Ostapčuk
4. 21,60 Valentina Fedjušina
5. 21,59 Ilona Briznik
6. 21,46 Klaudija Loš
7. 21,26 Ines Miler 2. januar 1959
7. 21,26 Natalija Ahrimenko

Kladivo

Bacanje kladiva (engl. hammer throwing, nem. Hammerwurf, fr. lancement du marteau, rus. метание молота) je jedna od atletskih bacačkih disciplina.

Ranije se smatralo da je ova atletska disciplina samo za snažne njude, a danas da je za one koji žele da postanu snažni. Bacanje kladiva razvija celi kompleks psihomotoričkih osobina (snagu, okretnost i brzinu), pa izrazito pojačava osećaj ravnoteže.

Istorijski razvoj

Prva takmičenja u ovoj disciplini sreću se u Velikoj Britaniji, gde su zabeleženi prvi postignuti rezultati. Bacao se teški kovački čekić, koji je zbog duge drvene drške diktirao kretanje sa zamasima pretežno u horizontalnoj ravni. Kasnije je drvena drška zamenjena lancem, a zatim žicom. U početku se bacalo sa linije, zatim iz kruga prečnika 2,5 m i najzad iz kruga prečnika 2,135 m.

Iz Velike Britanije ta disciplina se prenela u susedne, a kasnije i u ostale zemlje. Ipak bacanje kladiva zbog posebnih uslova pod kojima se izvodi (posebno bacalište, zaštitna mreža, opasnost od kidanja žice i sl.) nije tako rasprostranjena disciplina, kao što su druga bacanja.

Prvi rezultat zabeležen je 10. maja 1828. u Velikoj Britanij kada je Englez Adam Vilson bacio kladivo 27,74 m[1]. Prvi zvanični najbolji rezultat na svetu registrovan je 1883. godine, a postigao ga je Džon Gruera (Velika Britanija), sa rezultatom od 30,85 m.[2]. Istaknutiji takmičar početkom 20. veka bio je Džon Flanagan (SAD) koji je 13 puta popravljao najbolji rezultat dok se nije 1909 učvrstio na 56,19 m.[3]. Američki bacači su dominirali do 1928. godine kada je Irac Patrik O'Kalahan na Olimpijskim igrma u Antverpenu postao olimpijski pobednik sa tadašnjim olimpijskim rekordom 51,39 m.

U Jugoslaviji se bacanje kladiva pojavilo odmah posle 1918. godine. Prvi zabeleženi rekord postavio je Đuro Gašpar 1920. godine sa rezultatom 31,84 m.[4]. Najveći uspeh postigao je Ivan Gubijan, osvajanjem srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. godine. To je bila prva olimpijska medalja u atletici za jugoslovensku atletiku uopšte, a i dan danas jedina medalja u disciplini bacanja kladiva.

Bacanje kladiva u muškoj konkurenciji je na programu drugih Olimpijskih igara u Parizu 1900 godine i od tada je na programu Olimpijkih igara. Amerikanac Džon Flanagan je prvi atletičar koji je pobedio u bacanju kladiva na Olimpijskim igrama.

U ženskoj konkurenciji bacanje kladiva počelo se razvijati mnogo kasnije pa je na Olimpijske igre, uvedeno tek u Sidneju 2000. godine.

Bacač kladiva

Na Svetskom i Evropskom prvenstvu u atletici na programu je od samog početka Svetskom 1983. godine u Helsinkiju, odnosno Evropskom 1934. u Torinu.

U ženskoj konkurenciji bacanje kladiva je ušlo u program na Svetskom prvenstvu 1999. godine u Sevilji, a na Evropskom prvenstvu 1998. u Budimpešti.

Zbog specifičnih uslova za takmičenje bacanje kladiva nije na programima atletskih prvenstava koja se održavaju u dvorani.

Pravila takmičenja

Kladivo se baca iz kruga prečnika 2,135 m. Dozvoljena je upotreba rukavice za zaštitu ruke. Bacač može da započne bacanje iako se kladivo u polaznom položaju leži izvan kruga za bacanje. Ako se u toku izvođenja prekine žica, takmičar može ponoviti bacanje. Bacanje se priznaje samo onda, ako nije prekinuto kretanje zbog toga što je za vreme izbacivanja ili okreta kladivo dotaklo tlea unutar kruga ili van njega.

Celo kladivo mora da bude teško najmanje 7,257 kg, dugo najviše 122 cm. Prečnik glave kladiva treba da ima najmanje 10,2 cm, a najviše 12,0 cm. Debljina žice treba da ima najmanje 3 mm. Dužina drške kladiva je 105 mm., a njena širina 110 mm. Prečnik metalnog materijala od kojeg je drška izrađena treba da bude 55 mm. Radi zaštie bacača, sudija i publike krug za bacanje kladiva ograđen je zaštitnom mrežom prečnika 7,60 m. i visine najmanje 2,74 m. Mreža je otvorena u pravcu bacanja, a otvor iznosi 6 m. Sektor za određivanje prostora u koji treba da padne kladivo određen je uglom od 45°.

Svetski rekordi

Prvi svetski rekord u bacanju kladiva IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1913. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 86,74 metra a postigao ga je Jurij Sedih iz SSSRa, danas Rusije na Evropskom prvenstvu u Štutgartu 30. avgusta 1986. Kod žena rekord drži Anita Vlodarščik iz Poljske rezultatom 78,30, a postignut je u Bidgošču, 6. juna 2010.

Lista najboljih rezultata u bacanju kladiva — muškarci

Ovo je lista atletičara, koji su bacili kladivo više od 83,00 m, sa stanjem na dan 2. februar 2011 godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta prebacila ovu dužinu. Prikazan je samo najbonji rezultat.)

1. 86,74 Jurij Sedih
2 86,73 Ivan Tihon
3. 86,04 Sergej Litvinov
4. 84,90 Vadim Devjatovski
5. 84,86 Kodži Mirofuši
6. 84,62 Igor Astapkovič
7. 84,48 Igor Nikulin
8. 84,40 Jiri Tam
9. 84,19 Adrijan Anuš
10. 83,68 Tibor Geček
11. 83,46 Andrej Abduvalijev
12. 83,43 Aleksej Zagornji
13. 83,40 Ralf Haber
14. 83, 38 Simon Ziolkovski
15. 83,30 Oli-Peka Karjalajnen
16. 83,04 Hajnc Vajs
17. 83,00 Balaž Kiš 21. mart 1972

Lista najboljih rezultata u bacanje kladiva — žene

Ovo je lista atletičarki, koje su trčale bavili kladivo više od 75,00 m, sa stanjem na dan 8. avgust 2010 godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta prebacila ovu dužinu. Prikazan je samo najbonji rezultat.)

1. 78,30 Anita Vlodarčuk
2. 77,80 Tatjana Lisenko
3. 77,32 Oksana Mjankova
4 77,26 Gulfiya Khanafeyeva
5. 77,12 Beti Hajdler
6. 76,90 Martina Hrasnova
7. 76,83 Kamila Skolimovska
8. 76,66 Olga Cander
9. 76,63 Ekaterina Horoškin
10. 76,62 Jipsi Moreno
11. 76,33 Darija Pčelnik
12. 76,21 Jelena Konencova
13. 76,07 Mihaela Melinte
14. 75,68 Olga Kuzenkova
15. 75,08 Ivana Brkljačić


Rekordi muški

(stanje 2 februar 2011)

SR 86,74 Jurij Sedih

OR 84,80 Jurij Sedih
ER 86,74 Jurij Sedih
SAR 82,52 Lance Deal
JAR 76,42 Huan Ignasio
AFR 80,63 Kris Harms
AZR 84,86 Kodži Mirofuši
OKR 79,29 Stjuart Randel
RS 67,46 Dragan Majstorović

Rekordi žene

(stanje 8. februar 2011)

SR 78,36 Anita Vlodarčuk
OR 76,34 Oksana Mjankova
ER 78,36 Anita Vlodarčuk
SAR 76,62 Jipsi Moreno
JAR 72,94 Dženifer Dalgren
AFR 68,48 Marva Husein
AZR 74,86 Džang Vensju
OKR 71,12 Bronwyn Eagles
RS 55,72 Milka Đorđević




wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96972

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Atletika   Uto 21 Jun - 10:38

Skakačke discipline

Skok udalj

Skok udalj u atletici, je sportska disciplina, u kojoj sportista ili sportistkinja pokušavaju jednim skokom iz zaleta, postići što duži skok. Skakač u dalj za to ima šest pokušaja.

Ova atletska disciplina u muškoj konkurenciji, je već na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896., uvrštena u njihov program. Skok udalj za žene se broji u olimpijske discipline tek od 1948. godine. Između 1900. i 1912. olimpijska disciplina je bio i skok udalj bez zaleta, tj. iz mesta.


Najslavniji skakači u dalj su Džesi Ovens (8,13 m iz 1936.), Bob Bimon (8,90 m iz 1968.), Karl Luis (8,87 m iz 1991.) i Majk Pauel (8,95 m iz 1991.). Karl Luis je skočio preko 9 metara sa prestupom, i 8,91 sa vetrom jačim od dozvoljenog, pa ti rezultati nisu priznati.



Svetski rekordi

Za muškarce:

8,95 m - Majk Pauel (SP u Tokiju 30. avgust 1991.)

Za žene:

7,52 m - Galina Čistjakova, (Lenjingrad 11. jun 1988.)

Skakalište

Skokovi udalj se obično izvode na stadionima u sklopu atletskih takmičenja (gran pri), gde tipični (fudbalski) stadioni oko travnjaka imaju atletsku stazu od 400 m, poligon za bacanje kugle i skakalište za skok udalj i troskok. Skakalište za skok udalj sastoji se od zaletišta od ~ 50 m i jame sa peskom dužine ~ 10 m.

Skok uvis

Skok uvis je standardna atletska disciplina za sve dobne kategorije i oba pola. Sasastoji od preskakanja vodoravno postavljene letvice na tačno određenoj visini bez ikakvih pomagala (za pomagala vidi Skok motkom). Nalazi se na programu svih atletskih takmičenja od školskih do olimpijskih na otvorenom i zatvorenom prostoru..
U helenskoj agonistici skok uvis je nepoznat. Međutim neka primitivna plemena (primer Vatusi u zapadnoj Africi) skaču uvis sa malo povišenog odrazošta (humka termit i sl.) Skokovi preko konja, koplja i dr. predmeta poznati su iz epskih pesama raznih naroda, pa i našeg. Zato se pretpostavlja da je dkok uvis vrlo davnog porekla.

Prvi rezultat skoka uvis u sportskom smislu zabeležen je 1864 u Engleskoj, a potigao ga je (H. Gook — 175 cm)


Prva zvanična pravila su nastala 1865. godine. Tehnike skakanja su se menjale od najstarijeg skoka makazicama, preko dvostrukih makazica sa okretom, tzv. zgrčenom tehnikom do današnjega leđnog prelaska letvice tehnikom fozberi flopi Fosbery-flop iz 1968. godine.

Dve su osnovne vrste skoka uvis: bez zaleta i iz zaleta. Skok uvis bez zaleta danas služi kao vežba, mada se ranije pojvljivao na programim mnogih takmičenja. Od Olimpijskih igara 1900. do 1912 Skok bez zaketa je bila i olimpijska disciplina. Na Olimpijskim igarma 1900. Rej Juri je iz mesta postigao 165 cm, osvojio zlatnu medalju i dugo držao najbolji rezultat na svetu. U skoku iz mesta skakač stoji bočno prema letvice, zamahuje sa ove ruke i odrazom sa obe noge skače uvis, da bi u vazduhu tzv. makazicama, preskočio letvicu.

Prvi je 2 metra preskočio skokom iz zaleta Džordž Horin 1912. godine.. Prvi jugoslovenski rekord je postvio 1919. Z. Grund visinom od 155 cm.

Pravila takmičenja

Odraz u skoku sa zletom mora da bude izveden jednom nogom. Za svaku visinu dozvoljena su tri pokušaja. Takmičar sam utvrđuje na kojoj će visini skakati (pojedine visine se može da propušta). Ako tri puta zaredom sruši letvicu ispada iz takmičenja. Visina se meri vertikalno od podloge do najnižeg dela gornje ivice letvice.

Ako dva ili više skakača završe takmičenje saistim rezultatom, bolji plasman ima onaj koji je poslednju visinu preskočio u manje polušaja. Ako su u tome jednaki onda bolji plasman ima onaj koji ima manje neuspelih pokušaja. Ako je i to isto takmičari dele mesto plasmana.

Ranije je bilo prvilo da u poslednjem slučaju kada imaju isti broj neuspelih pokušaja takmičari pokušacvaju četvrti put preskoče visini koju prethodno nisu preskočili. Ako u tome ne uspeju letvica se spušta, a ako preskoće letvica se diže. Takmičari skaču samo jedanput dok jedan takmičar na pobedi.

Svetski rekordi

Prvi svetski rekord u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Obaranje rekorda u skoku uvis u periodu sve je ređe. Trenutni rekord kod muškaraca je 2,45 metara a postigao ga je Havijer Sotomajor iz Kube u Salamanci 27. jula 1993. Kod žena rekord drži Stefka Kostadinova iz Bugarske visinom od 2,09 metara, a postignut je na Svetskom prvenstvu u atletici uRimu, 30. avgust 1987..

Svetski rekord za muškarce u skoku uvis u dvorani je 2,43 metara a postigao ga je Havijer Sotomajor iz Kube u Budimpešti 4. mart 1989. Kod žena rekord drži Kajsa Bergkvist iz Švedske visinom 2,08 u Arnstadtu, Nemačka 4. februar 2006..


Lista najboljih rezultata u skoku uvis za muškarce na otvorenom

Ovo je lista atletičara, koji su skakali uvis više od 2,38 metara, sa stanjem na dan 4. septembar 2010. godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta skočilo uvis u prikazanom visinskom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)

1 2,45 Havijer Sotomajor
2 2,42 Patrik Sjeberg
3. 2,41 Igor Paklin
4. 2,40 Rudolf Povarnicin

Lista najboljih rezultata u skoku uvis za žene na otvorenom

Ovo je lista atletičarki, koje su skakale uvis više od 2,03 metra, sa stanjem na dan 7. septembar 2010. godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta skočilo uvis u prikazanom visinskom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)

1. 2,09 Stefka Kostadinova
2. 2,08 Blanka Vlašić
3. 2,07 Ljudmila Andonova
4. 2,06 Kajsa Bergkvist

Muški rekordi skoka uvis na otvorenom (stanje 11. septembar 2010)

SR 2,45 Havijer Sotomajor
OR 2,39 Čarls Ostin
ER 2,42 Patrik Sjeberg
SAR 2,45 Havijer Sotomajor
JAR 2,33 Gilmar Majo
AFR 2,38 Žak Frajtag
AZR 2,39 Zhu Jianhua
OKR 2,36 Tim Forsajt
RS 2,38 Dragutin Topić

Ženski rekordi u skoku uvis na otvorenom (stanje 5. septembar 2010)

SR 2,09 Stefka Kostadinova
OR 2,06 Jelena Slesarenko
ER 2,09 Stefka Kostadinova
SAR 2,05 Šonte Hauard
JAR 1,96 Solanž Viteven
AFR 2,06 Hestri Klute
AZR 1,99 Marina Aitova
OKR 1,98 Vanesa Braun-Vard
RS 1,94 Amra Temim


Skok motkom

Skok motkom je atletska sportska disciplina koja podrazumeva upotrebu savitljive motke kako bi se preskočila lestvica postavljena na što većoj visini. Skok motkom je jedina disciplina u kojoj se upotrebljava pomagalo kako bi se preskočila određena visina. Kako istoričari tvrde, poreklo ove discipline možemo pratiti do drevnih vremena Stare Grčke. Postaje zvanična disciplina 1812. godine, u vreme održavanja prvih atletskih susreta u Engleskoj, a pojavljuje se i u šampionatima univerziteta Kembridž, 1857. Skok motkom je deo olimpijskog programa od prvih Olimpijskih igara 1896. Skok motkom za žene je postala olimpijska disciplina u Sidneju 2000.

Današnje motke za skakanje se izrađuju slaganjem slojeva fiberglasa obloženih plastikom oko metalnog jezgra. One su blago iskrivljene da bi atletičaru dale veći odraz.

Svetski rekorder u konkurenciji muškaraca je Sergej Bubka koji je 31. jula 1994. u Sestrijereu preskočio 6,14 metara. Svetski rekorder među ženama je Jelena Isinbajeva koja je 18. avgusta 2008. u Pekingu preskočila 5,05 metara.

Najbolji lični rezultati

Muškarci (Stanje: 21. jun 2009.)

6,14 m Sergej Bupka, Ukrajina, Sestrijere, 31. jul 1994.
6,06 m Stiv Huker, Australija, Pert, 7. februar 2009.
6,05 m Maksim Tarasov, Rusija, Atina, 16. jun 1999.
6,05 m Dmitrij Markov, Australija, Edmonton, 9. avgust 2001.
6,04 m Bred Voker, SAD, Judžin, 8. jun 2008.
6,03 m Okert Brits, JAR, Keln, 18. avgust 1995.
6,03 m Džef Hartvig, SAD, Džounzboro, 14. jun 2000.
6,01 m Igor Trandenkov, Rusija, Sankt Peterburg, 4. jul 1996.
6,01 m Timoti Mak, SAD, Monako, 18. septembar 2004.
6,01 m Jevgenij Lukjanenko, Rusija, Bidgošč, 1. jul 2008.
6,01 m Reno Lavijeni, Francuska, Leirija, 21. jun 2009.

Žene (Stanje: 24. jul 2009.)

5,05 m Jelena Isinbajeva, Rusija, Peking, 18. avgust 2008.
4,92 m Dženifer Stuzinski, SAD, Judžin, 6. jul 2008.
4,88 m Svetlana Feofanova, Rusija, Iraklion, 4. jul 2004.
4,83 m Stejsi Dragila, SAD, Ostrava, 8. jun 2004.
4,83 m Ana Rogovska, Poljska, Brisel, 26. avgust 2005.
4,82 m Monika Pirek, Poljska, Štutgart, 22. septembar 2007.
4,80 m Fabijana Murer, Brazil, Sao Paulo, 29. jun 2008.

Rekordi Srbije u skoku motkom
Stanje: 19. decembar 2009.

Dragan Georgijevski 5,25 metara – Paderborn, 5. maj 1990.
Slavica Semenjuk 4,23 metara – Beograd, 28. jul 2006.

Troskok

Troskok je atletske discipline skakanja udalj sa zaletom ili bez njega, a izvodi se od tri uzastopna skoka, tj odskokom, korakom i skokom. Odskok i prvi korak izvode se na istoj nozi. Troskok je zahtevna disciplina i samo istinski šampioni postižu dobre rezultate.
Istorija

U starom veku postizani su u Grčkoj skokovi preko 16 metara pa se pretpostavlja da se taj rezultat odnosio na zbir od tri uzastopna skoka. Godine 1465. u Cirihu je nagrađen takmičar koji je pobedio u troskoku, ali o samom takmičenju nedostaju podaci.

U Irskoj se u XIX veku, troskok se ubrajao u narodni sport, a izvodio se skakanjem na jednoj nozi. Tim načinom Irac Šenahan je godine 1888. postigao je rezultat od 15,25 m koji je dugo bio svetski rekord u troskoku.

Pored ovog irskog načina u Engleskoj se u XIX veku primenjivao način koji se zasnivao na naizmeničnoj promeni nogu na pr. leva-desna-leva.

Pravilima IAAF (Međunaredna atletska federacija) dozvoljena su pri troskoku dva odraza istom nogom, a treći drugom (desna-desna leva ili leva-leva-desna).

Troskok je bio uključen u program prvih Olimpijskih igara 1896 u Atini. Tada je pobedio Amerikanac Džejms Brendon Konoli rezultatom 13,71 m. Na narednim igrama 1900. u Parizu i 1904. u Sent Luisu, takmičari su skakali i iz mesta (bez zaleta), pa je Amerikanac Rej Juri 1900. skočio 10,58 m, a 1904. 10,54 m.

Koristeći se iskustvom i tehnikom ranijih skakača Amerikanac irskog porekla Daniel Ahern je uveo skraćen korak za drugi skok, čime je postigao aktivno delovanje odrazne noge. To je bio početak tzv. udarne tehnike, kojom je Ahern 1909. skočio 15,52 m. Između 1909 i 1924. najveći napredak u troskoku je postignut u skandinavskim zemljama Gustaf Lindblom, Vilko Tulos i u Australiji (Nik Vinter), usavršavajući tehniku troskoka. Tamošnji takmičari su produžili prvi korak.

Između 1924. i 1939. najbolji su u troskoku bili Japanci kojisu dali trojicu svetskih rekordera i olimpijakih opobednika Mikio Oda (15,21 m), Čuhei Nambu (15,72 m) i Naoto Tojima (16,00 m).

Posle 1945. vodili su Brazilac Ademar da Silva (16,00 m — 1950 do 16,56 m — 1955) i sovjetski troskokaši Leonid Ščerbakov (16,23 m — 1953.) i Oleg Fjedosejev 16,70 m — 1959.. Poljak Jozef Šmid kao izvanredan trkač (100 m), kvalitetnim izvođenjem svoje trkačke tehnike prvi je uspeo preskočiti 17 m (17,03 m — 1960.) godine.

U Jugoslaviji troskok je u početku bio dosta zanemaren. Prvi rekorder bio je Đuro Gašpar sa 11,66 m. Jovan Mikić Spartak prvi je 1935 preskočio 14,00 (14,05 m). Posle oslobođenja nosioci Jugoslovenskog rekorda se bili: A. Zagorc, Drago Petranović, R. Radovanović, Vladimir Njaradi, R. Jocić, Trenutno rekord drži Miloš Srejović sa 17,01 m koji je postavljen 20. septembra 1981 u Sarajevu.

Troskok u muškoj konkurenciji se nalazio na svim takmičenjima od prvog takmičenja. Takmičenja u troskoku za žene uključila su se tek 1990 na Evropsko prvenstvo u atletici u dvorani 1990. a zatim, Svetsko prvenstvo u atletici 1993.i na Olimpijske igre 1996..

Pravila takmičenja

Sadašnja međunarodna pravila za atletska takmičenja priznaju samo skok sa zaletom. Takmičenja se izvode na skakalištu koja moraju imati zaletište i doskočište. Dužina zaletišta koje je obavezno horizontalno je neograničena, ali je obično iznosi 40-50 m. Svi takmičari imaju pravo na tri skoka, a šestorica ili osmorica (zavisno od talkmičenja) imaju pravo na još tri. Kao najbolji rezultat takmičara uzima se njegov najduži skok.

Pr skoku stakač mora da se odrazi sa daske ukopane u zemlju i poravnane sa površinom zaletišta i jame za doskok. Ivica daske prema jami za doskok zove se linija odraza. U odrazu noga ne sme da dodirne tlo iza te linije. Dužina skoka meri se pod pravim uglom od otiska najbližeg liniji odskoka, koji takmičar učini bilo kojim delom tela u jami za doskok.
[uredi] Svetski rekordi

Prvi svetski rekord u troskoku IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1911. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 18,29 metra a postigao ga je Britanac Džonatan Edvards na Svetskom prvenstvu u Geteborgu 7. avgust 1995. Kod žena rekord drži Inesa Kravec iz Ukrajine rezultatom 15,50, a postignut je na istom takmičenju kao i muški Svetskom prvenstvu u Geteborgu 10. avgusta 1995.

Lista najboljih rezultata u troskoku na otvorenom — muškarci

Ovo je lista atletičara, koji su skočili više od 17,75 metara, sa stanjem na dan 12. maj 2010 godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbonji rezultat.)

1. 18,29 1,3 Džonatan Edvards
2 18,09 -0,4 Keni Harison
3. 17,98 1,2 Tedi Tamgo
4. 17,97 1,5 Vili Benks
5 17,92 1,6 Hristo Markov
5. 1,9 Džejms Bekford
7 17,90 1,0 Vladimir Inozemcov
0,4 Žadel Gregorio
9. 17,89 0,0 .
10. 17,87 1,7 Majk Konli
11. 17,86 1,3 Čarls Simpkin
12. 17,85 0,9 Joelbi Kesada
13. 17,81 1,0 Marijan Oprea
0,1 Filips Idovu
15. 17,79 1,4 Kristijan Olson
16 17,78 1,0 Nikolaj Misjenko
0,6 Lazaro Betankur
0,8 Malvin Lister
19. 17,77 1,0 Aleksandar Kovalenko

Lista najboljih rezultata u troskoku na otvorenom — žene

Ovo je lista atletičarki, koje su skočile više od 15,00 metara, sa stanjem na dan 20. mart 2009 godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbonji rezultat.)

1. 15,50 0,9 Inesa Kravec .
2 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Etone
3. 15,34 -0,5 Tatjana Lebedeva
4. 15,32 0,9 Hrisopiji Devedži
5. 15,29 0,3 Jamile Aldama
6. 15,28 0,9 Jarhelis Savinj
7 15,20 0,0 Šarka Kašparkova
15,20 Tereza Marinova
9. 15,18 0,3 Iva Prandževa
10 15,16 0,1 Rodika Matesku
15,16 0,7 Triša Smit
12. 15,15 1,7 Ejša Hansen
13. 15,14 1,9 Nadežda Alehina
14. 15,11 0,3 Olga Ripakova
15 15,09 0,5 Ana Birjukova
15,09 -0,5 Ina Lasovska
17. 15,07 -0,6 Paraskeví Tsiamíta
18 15,03 1,9 Magdelin Martinez
15,03 1,1 Marija Šestak
.
20. 15,02 0,9 Ana Pjatih

Rekordi na otvorenom za muškarce (stanje 20. mart 2011)

SR 18,29 Džonatan Edvards
OR 18,09 Keni Harison
ER 18,29 Džonatan Edvards
SAR 18,09 Keni Harison
JAR 17,90 Žadel Gregorio
AFR 17,37 Tarik Bouguetaïb
AZR 17,59 Yanxi Li 26. jun 1983.
OKR 17,46 Ken Loravej
RS 17,01 Miloš Srejović

Rekordi na otvorenom za žene(stanje 22. maj 2011)

SR 15,50 0,9 Inesa Kravec
OR 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Etone
ER 15,50 0,9 Inesa Kravec
SAR 15,29 0,3 Jamile Aldama
JAR 14,59 0,4 Caterine Ibargüen
AFR 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Etone
AZR 15,11 0,3 Olga Ripakova
OKR 14,04 2,0 Nikol Mladenis
14,04 1,8 Nikol Mladenis
RS 14,56 -0,40 Biljana Topić


wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96972

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Atletika   Uto 21 Jun - 10:47

Višeboj

Sedmoboj (žene)

Sedmoboj ili heptatlon (grč.hepta (έπτά) znači sedam i athlon znači takmičenje) je atletski višeboj koji se sastoji od sedam atletskih disciplina.

Postoje dve vrste sedmoboja:

sedmoboj za žene, koji se održava u dva dana po sledećem rasporedu:

prvi dan: 100 m prepone, skok u vis, bacanje kugle, 200 m
drugi dan: skok u dalj, bacalje koplja, 800 m

sedmoboj u dvorani za muškarce je skraćeni oblik desetoboja:

prvi dan: 60 m, skok u dalj, bacanje kugle, skok u vis
drugi dan: 60 m prepone, skok motkom, 1000 m

Prema specijalnim tablicama Međunarodne atletske federacija (IAAF), rezultali se pretvaraju u bodove i sabirju. Pobednik je sedmobojka i sedmobojac sa najvećim brojem bodova.

Sedmoboj je uveden 80-tih godina 20. veka kao zamena za petoboj koji je do tada bio uobičajeno višebojsko takmičenje za žene.

Trenutni svetski rekord za žene:

7291 bodova, Džeki Džojner-Kersi, SAD SAD, Seul, Južna Koreja 24. septembar 1988.

Rezultati po disciplinama kod obaranja svetskog rekorda

Disciplina Rezultat

100 m prepone 12,69 s
skok u vis 1,86 m
bacanje kugle 15,80 m
200 m 22,56 s
skok u dalj 7,27 m
bacanje koplja 45,66 m
800 m 2:08,51 s

Pobednice svetskih prvenstava

Helsinki 1983. – Ramona Nojbert Istočna Nemačka
Rim 1987. – Džeki Džojner Kersi SAD
Tokio 1991. – Sabine Braun Nemačka
Štutgart 1993. – Džeki Džojner-Kersi SAD
Geteborg 1995. – Gada Šoua Sirija
Atina 1997. – Sabine Braun Nemačka
Sevilja 1999. – Junis Barber Francuska)
Edmonton 2001. – Jelena Prohorova Rusija
Pariz 2003. – Karolina Klift Švedska
Helsinki 2005. – Karolina Klift Švedska
Osaka 2007. – Karolina Klift Švedska

Olimpijske pobednice

Los Anđeles 1984. – Glynis Nunn Australija
Seul 1988. – Džeki Džojner - Kersi SAD
Barselona 1992. – Džeki Džojner Kersi SAD
Atlanta 1996. – Gada Šoua Sirija
Sidnej 2000. – Denis Luis Ujedinjeno Kraljevstvo
Atina 2004. – Karolina Kluft Švedska

Trenutni rekord Srbije za žene:

5618 Marina Mihajlova, AK Partizan, Ljubljana, SFRJ, 30. jun/1. jul 1990.
Rezultati po disciplinam pri obaranju rekorda Srbije: 100 m prepone (14,38 s), skok u vis (1,74 m), bacanje kugle (11,09 m), 200 m (26,10 s), skok u dalj (5,80 m), bacanje koplja (42,00 m), 800 m (2:14,05


Desetoboj (muškarci)

Desetoboj ili dekatlon je atletski višeboj (deset discilina) za muškarce uveden kao atletska disciplina 1884. godine u SAD. Na rasporedu Olimpijskih igara desetobij se prvi put našao u Stokholmu 1912.

Takmičenje u desetoboju se održava dva dana po sledećem rasporedu:

prvi dan: 100 m, skok u dalj, bacanje kugle, skok u vis, 400 m.
drugi dan: 110 m prepone, bacanje diska, skok motkom, bacanje koplja, 1.500 m.

Prema specijalnim tablicama Međunarodne atletske federacija (IAAF), rezultali se pretvaraju u bodove i sabirju. Pobednik je atletičar sa najvećim brojem bodova.

Svetski rekordi se zvanično vode od 1922. godine.

Trenutni svetski rekord

9026 bodova, Roman Šebrle, Češka Češka, Gecis, Austrija 27. maj 2001.

Rezultati po disciplinama kod obaranja svetskog rekorda

Disciplina Rezultat

100 m 10,64 s
skok u dalj 8,11 m
bacanje kugle 15,33 m
skok u vis 2,12 m
400 m 47,79 s
110 m prepone 13,92 s
bacanje diska 47,92 m
skok motkom 4,80 m
bacanje koplja 70,16 m
1.500 m 4:21,98 s

Pobednici svetskih prvenstava

Helsinki 1983. – Dejli Tompson Ujedinjeno Kraljevstvo
Rim 1987. – Torsten Fos Istočna Nemačka
Tokio 1991. – Den O‘Brajen SAD
Štutgart 1993. – Den O‘Brajen SAD
Geteborg 1995. – Den O‘Brajen SAD
Atina 1997. – Tomaš Dvoržak Češka
Sevilja 1999. – Tomaš Dvoržak Češka
Edmonton 2001. – Tomaš Dvoržak Češka
Osaka 2003. – Tom Papas SAD
Helsinki 2005. – Brajan Klej SAD
Osaka 2007. - Roman Šebrle Češka

Olimpijski pobednici

Stokholm 1912. - Džim Torp SAD
Antverpen 1920. - Helge Levland Norveška
Pariz 1924. - Harold Ozborn SAD
Amsterdam 1928. - Pavo Irjela Finska
Los Anđeles 1932. - Džim Bauš SAD
Berlin 1936. - Glen Moris SAD
London 1948. - Robert Matajas SAD
Helsinki 1952. - Robert Matajas SAD
Melburn 1956. - Milton Kembel SAD
Rim 1960. - Rafer Džonson SAD
Tokio 1964. - Vili Holdorf Flag of Germany
Meksiko Siti 1968. - Bil Tomej SAD
Minhen 1972. - Nikolaj Avilov SSSR
Montreal 1976. - Brus Džener SAD
Moskva 1980. - Dejli Tompson Ujedinjeno Kraljevstvo
Los Anđeles 1984. – Dejli Tompson Ujedinjeno Kraljevstvo
Seul 1988. – Kristijan Šenk Istočna Nemačka,
Barselona 1992. – Robert Zmelik Češka
Atlanta 1996. – Dan O‘Brajen SAD
Sidnej 2000. – Erki Noel Estonija,
Atina 2004. – Roman Šebrle Češka
Peking 2008. - Brajan Klej SAD

Trenutni rekord Srbije

8057 Saša Karan, AK Partizan, Beograd - Ljubljana, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFRJ, 30. jun/1. jul 1990.
Rezultati po disciplinam pri obaranju rekorda Srbije: 100 m (11,29 s), skok udalj (7,23 m), bacanje kugle (14,13 m), skok uvis (2, oo m), 400 m (49,65 s), 110 m prepone (14,61 s), bacanje diska (49,98 m), skok motkom (4,40 m), bacanje koplja (58,96 m), 1.500 m (4:21,52 s)


wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Dr.Love

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1648

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Atletika   Uto 30 Jul - 11:32

Bacanje koplja



Bacanje koplja je sportska disciplina koja potiče iz stare Grčke. Poenta ove igre je da takmičarizaletom i specifičnim pokretima bace koplje što dalje. Bacanje koplja postoji u atletici još od 708. godine pre nove ere, kada je uvršteno u olimpijske igre petoboja.

Za bacanje koplja prvobitno se koristilo koplje napravljeno od maslinovog drveta. Tada su postojale dve discipline -  bacanje koplja u dalj i bacanje koplja u metu. Bacanje koplja kao sportska disciplina, uvedeno je na Olimpijskim igrama u Atini 1906. godine.

Koplje se baca sa određene daljine koja iznosi 26,50 metara, koplje mora da dotakne zemlju prednjim vrhom inače se hitac ne priznaje. Koplje mora da bude izbačeno iznad ramena ili gornjeg dela ruke kojom se baca. Takmičari imaju pravo na tri pokušaja.

Koplje za muškarce teško je 800 grama, dok za žene iznosi 600 grama.




navidiku.
Nazad na vrh Ići dole
Dr.Love

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1648

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Atletika   Uto 30 Jul - 11:35

Skok motkom



Skok motkom spada u atletske sportske discipline. Za skok motkom potrebna je savitljiva motka kako bi se uz pomoć nje preskočila lestvica na što većoj visini a da se ne obori. Skok motkom spada u jedine sportske discipline u kojima se uz pomoć pomagala savladava određena prepreka, odnosno preskače određena visina.

Skok motkom nastao je u Grčkoj, da bi 1812. godine postao zvanični sport u vreme održavanja prvih atletskih igara koje su se održavale u Engleskoj. Skok motkom pojavio se na prvim Olimpijskim igrama 1896. godine i u njemu su učestvovali samo muškarci.

Godine 2000. skok motkom postala je i ženska disciplina na Olimpijskim igrama. Motke se prave od fiberglasa i plastike i malo su iskrivljene kako bi atletičar imao što bolji odraz.

Nazad na vrh Ići dole
Dr.Love

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1648

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Atletika   Uto 30 Jul - 11:37

Bacanje kugle



Bacanje kugle spada u atletske discipline u kojoj je cilj da bacač baci kuglu što dalje. Ova atletska disciplina namenjena je samo najjačima i služi za razvijanje snage, brzine, okretnosti kao i posebne izdržljivosti.

Bacanje kugle može se vršiti na nekoliko različitih načina. U zavisnosti od starosti takmičara, određuje se i težina kugle. Sva važna sportska takmičenja podrazumevajui bacanje kugle. Kada su u pitanju Olimpijske igre, bacanje kugle se pojavilo 1986. godine u Atini u muškoj konkurenciji i 1948. godine u Londonu u ženskoj konkurenciji.

Kugla se baca sa ramena i to jednom rukom, dok je dodiruju takmičarevo lice ili brada. Takmičari imaju pravo na tri pokušaja. Takmičar ne sme da napusti krug sve dok kugla ne padne na zemlju.

Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75116

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Atletika   Ned 17 Maj - 8:49

Kakva najava sezone: Getlin pretrčao 100 metara za 9,74 sekundi!

Dva puta je bio suspendovan zbog korišćenja nedozvoljenih supstanci, 2006. čak na četiri godine, ali i dalje ima sjajna ostvarenja: američki sprinter Džastin Getlin izjednačio je šesti najbolji rezultat svih vremena u trci na 100 metara - 9,74 sekundi.



Na otvaranju Dijamantske lige u Dohi, Getlin je nadmašio dosadašnji rekord sezone (Asafa Pauel, 9,84) i pokazao je da nije tek tako u 2014. bio vlasnik šest od sedam najboljih rezultata.


Podsetimo, svetski rekord drži Jusein Bolt iz Jamajke, koji je 16. avgusta 2009. u Berlinu ovu distancu pretrčao za 9,58 sekundi.

I naredna dva najbolja rezultata svih vremena u njegovom su vlasništvu - 9,63 i 9,69, s tim što su 9,69 ostvarili i Tajson Gej (SAD), i Johan Blejk (Jamajka), koji dele tu treću poziciju.

Na četvrtom mestu je naredni najbolji rezultat Tajsona Geja (9,71), potom sa po 9,72 slede Bolt i Pauel, dok je 9,74, poput Getlina, ostvario i Asafa Pauel, 2007. u Rijetiju.

blic.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85801

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Atletika   Ned 31 Maj - 22:46

ČUDO IZ ŠAPCA: Mina je prvi put trčala ovu disciplinu, i pobedila je tri godine starije protivnice!

Da u našoj zemlji atletika i te kako živi, najbolje pokazuje 13-godišnja Mina Gajić


Na atletskom stadionu Vojne akademije održan je Kup Beograda, na kom je trijumf odnela jedna Šapčanka.

I to na kakav način!

Da u našoj zemlji atletika i te kako živi, najbolje pokazuje 13-godišnja Mina Gajić, koja je poslednjeg majskog dana pobedila u trci na 800 metara, sa vremenom 2:18.

Ono što je zaista impozantno je to što se Mina takmičila protiv devojčica koje su tri godine starije od nje, a pritom nije se ni pripremala jer nikada do sada nije trčala ovu disciplinu!

Njen trener Dejan Bogićević je želeo da vidi kako će se očigledno talentovana Mina, od skoro članica AK Crvena zvezda, pokazati na ovoj deonici, s obzirom da je do sada uglavnom trčala 600 metara… i osvojila više od 200 medalja!

Kup Beograda ujedno je predstavljao i kvalifikacije Kupa Srbije za mlađe junoire i juniroke, tako da će učenica sedmog razreda O.Š. “Nikolaj Velimirović” imati priliku da osvoji novo odličje.




telegraf.















Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 97637

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Atletika   Ned 11 Sep - 18:20

DRŽAVNI REKORD Ivana Španović na Terazijama nadmašila rezultat iz Rija!

Naša najbolja atletičarka Ivana Španović postavila je novi državni rekord u skoku u dalj, pošto je već u prvoj seriji takmičenja u Beogradu ostvarila rezultat 7,10 metara.

Španovićeva je prethodno držala rekord od 7,08 metara koji je ostvarila na Olimpijskim igrama u Riju kada je osvojila bronzanu medalju.



Pozdravljena ovacijama, Ivana je bila silno motivisana da pred domaćom publikom zaokruži fenomenapnu godinu u kojoj je bila evropska prvakinja, osvojila bronzanu medalju na Olimpijskim igrama i potom trijumfovala u Dijamantskoj ligi.

Uz Ivanu, u centru Beograda skakale su i Britanka Jasmin Sojers, Švedjanka Erika Jarder, Hrvatice Paola Borović i Antonija Radić, koje su sjajno dočekane, kao i još dve srpske skakačice - Marija Milutinović i Sara Lukić.

Takmičenje na Terazijama održava se u sklopu promocije dvoranskog šampionata Evrope koje će se naredne godine održati u Beogradu.








love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Atletika   

Nazad na vrh Ići dole
 
Atletika
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Atletika
» Vesti iz atletike
» Istorijat sportova
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Sport :: Ostali sportovi-