Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Šarlota Bronte

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Ivkic

  

avatar

Muški
Poruka : 16513

Godina : 34

Lokacija : Negde u Srbiji

Učlanjen : 05.09.2012


PočaljiNaslov: Šarlota Bronte   Ned 28 Okt - 12:27

Šarlota Bronte (engl. Charlotte Brontë; Tornton, 21. april 1816 — Havort, 31. mart 1855) je bila engleska spisateljica, i najstarija od tri sestre Bronte čiji su zajednički radovi postali sam krem engleskog literarnog klasičnog dela.



Život i rad

Šarlota Bronte je rođena u Torntonu u Jorkširu. Engleska, kao treće od šestoro dece, od oca Patrika Brontea (bivši „Patrik Brunti“), irskog porekla i njegove žene, Marije Branvel. U aprilu 1820. porodica Bronte se seli u Havort gde će Patrik raditi i služiti misu kao katolički sveštenik. Marija Branvel Bronte umire od raka 15. septembar 1821, ostavivši petoro kćeri i sina na odgajanje svojoj sestri Elizabet Branvel. Avgusta 1824, Šarlota je sa još tri svoje sestre poslata na školovanje u „Daughters' School“ (Za koju kažu da je uticala na prestavljanje Lowood škole u njenom delu Džejn Ejr). Loše uslove je Šarlota uspela da izdrži i preživi, ali je uticalo na njeno zdravlje što na fizičkom, tako i na psihičkom preživljavajući smrt njenih dveju starijih sestara, Marije (rođene 1814) i Elizabet (rođene 1815), koje su umrle od Tuberkuloze godine 1825. ubrzo posle napištanja škole.
Kući, preživela deca - Branvel, Emili, i Ana – su bile inspirisane očevom bibliotekom opremljenom piscima kao što su Valter Skot, Lord Bajron, 1001 noć itd. Zajedno su počeli izmišnjati priče i nepoznata kraljevstva. Šarlota i Branvel su napisali priču o svojoj izmišljenoj zemlji - Angriji- dok su Emili i Ana pisali članak o svojo izmišljenoj zemlji pod nazivom- Gondal. Neke sage tih priča i dan danas postoje, i bude radoznalost istoričara i biografa zato što otkrivaju način razmišljanja porodice Bronte u svojim najranijim godinama.
Šarlota je nastavila svoje školovalje u školi „Roe Head school“ od 1831. do 1832, gde sreće istomišljenike i buduće prijatelje, Ellen Nussey i Meri Tejlor. Šarlota se vraća u školu, ali ovog puta kao učiteljica od 1835. do 1838. Godine 1839. ona uzima prvu od mnogih pozicija kao guvernanta raznih familija u Jorkširu, i to je radila sve do 1841. Godine 1842. ona i Emili putuju do Brisela. Zbog putničkih troškova, Šarlota podučava Engleski jezik, a Emili muziku. Ubrzo iskrsava problem i njih dve se vraćaju kući zbog smrti njihove tetke Elizabet Branvel, koja im se pridružila u familiji posle smrti njihove majke, preminuvši u Oktobru, 1842. Šarlota se vratila sama u Brisel, januara 1843 da bi prihvatila mesto učiteljice. Njen drugi boravak tamo nije bio baš posebno srećan; bila je usamljena, i nedostajala joj je kuća. Konačno se vraća kući januara 1844. i kasnije nalazi inspiraciju u događajima u briselu za svoj roman „Profesor“.
Maja 1846, Šarlota, Emili, i Ana izdaju kolekciju poezije pod pseudonimom. Uprkos činjenici da knjiga nije privukla neku posebnu pažnju (prodate su samo dve kopije) sestre su nastavile da pišu svoja sledeća dela. Šarlota je nastavila pod svojim imenom 'Currer Bell' kada je izdala svoja dva prva romana.
Njeni romani su:
Džejn Ejr, izdat 1847.
Širli, izdat 1849.
Villette, izdat 1853.
Profesor, napisala je pre Džejn Ejr ali su rad odbili više izdavača tako da je objavljen tek posthumno 1857.
Njena dela su poprilično kritikovana. Dosta se spekulisalo u ono vreme da li je Currer Bell stvarno bio muško ili žensko.
Šarlotin brat, Branvel, jedini sin u porodici, umire od hroničnog bronhitisa izazvanog pićem, u septembru 1848, mada je Šarlota bila ubeđena da je za njegovu smrt kriva tuberkuloza. Emili i Ana obe umiru od tuberkuloze decembra 1848. i maja 1849,.
Šarlota i njen otac su sada ostali sami. Zbog uspeha njenog romana Džejn Ejr, izdavači je ubeđuju da poseti London, gde će otkrizti svoj pravi identitet gde će se početi kretati u malo većim društvenim slojevima, sprijateljivši se sa tadašnjim velikim engleskim piscima. Uprkos svemu nikad nije napustila Havort više od par nedelja.
Juna 1854, Šarlota se udaje za Artura Bela Nikolsa, očevog pomoćnika. Ona umire devet meseci kasnije tokom svoje prve trudnoće. Na sertifikatu umrlice, piše kao uzrok smrti tuberkuloza, ali danas se pojavđuju i dokazu da je možda umrla i od tifusa. Šarlota je sahranjena ispred crkve „St. Michael“ u Havortu u Engleskoj.









Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Šarlota Bronte   Sre 28 Jan - 23:53

Džejn Ejr (Šarlota Bronte)

“Svaki deo tvog volim, kao da je oduvek pripadao mom, kao da je deo mene. I u bolu i patnji, voleću ga jednako."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Šarlota Bronte   Sre 28 Jan - 23:54

"Kada Bog spoji, tu nema greške, jer on spaja duše, a ne papire. Čovek je taj koji je izmislio spajanje papira. Bog se smeje tome i nastavlja da spaja duše kako se njemu sviđa. A čovek plaća danak što je pokušao da preuzme ulogu Boga. Mislio je da se duše spajaju tako što se uzmu dva papira, zapečate se i onda je to spajanje za uvek. Mora da se celo nebo smeje tom nemoćnom pokušaju imitiranja Boga. Za to vreme, dok čovek slavi sebe i svoju izmišljenu moć, duše su još uvek slobodne i lutaju tražeći deo sebe…. Deo koji im nedostaje, da bi mogle da žive, da bi mogle da osete smisao svog postojanja..."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Šarlota Bronte   Uto 10 Feb - 11:34

Lepa engleska spisateljica - Šarlota Bronte


Njeni romani su: „Džejn Ejr”, „Širli”, „Profesor”. Njena dela su poprilično kritikovana. Dosta se spekulisalo u ono vreme da li je „Currer Bell” stvarno bio muško ili žensko.

Šarlota Bronte je bila engleska spisateljica i najstarija od tri sestre Bronte, čiji su zajednički radovi postali sam krem engleskog literarnog klasičnog dela. Smatrana je za jednu od najlepših žena tada, a i najlepšom od sestri Bronte.

Šarlota Bronte je rođena u Torntonu u Jorkširu, u Engleskoj, kao treće od šestoro dece. Avgusta 1824, Šarlota je sa još tri svoje sestre poslata na školovanje u „Daughters' School“ (Za koju kažu da je uticala na prestavljanje Lowood škole u njenom delu Džejn Ejr).

Loše uslove je Šarlota uspela da izdrži i preživi, ali je uticalo na njeno zdravlje što na fizičkom, tako i na psihičkom preživljavajući smrt njenih dveju starijih sestara, Marije i Elizabet, koje su umrle od tuberkuloze 1825. ubrzo posle napuštanja škole.

Preživela deca - Branvel, Emili, i Ana, bile su inspirisane očevom bibliotekom opremljenom knjigama pisaca kao što su Valter Skot, Lord Bajron, itd. Zajedno su počeli izmišljati priče i nepoznata kraljevstva.

Šarlota i Branvel su napisali priču o svojoj izmišljenoj zemlji Angriji, dok su Emili i Ana pisali članak o svojoj izmišljenoj zemlji pod nazivom Gondal.

Neke sage tih priča i dan danas postoje i bude radoznalost istoričara i biografa zato što otkrivaju način razmišljanja porodice Bronte u svojim najranijim godinama.

Šarlota je nastavila svoje školovanje na „Roe Head school“ od 1831. do 1832. Kasnije se Šarlota vratila u školu, ali ovog puta kao učiteljica od 1835. do 1838. Godine 1839. ona uzima prvu od mnogih pozicija kao guvernanta raznih familija u Jorkširu, i to je radila sve do 1841. Šarlota je sama otišla u Brisel u januaru 1843. da bi prihvatila mesto učiteljice, ali se vraća kući u januaru 1844. i kasnije nalazi inspiraciju u događajima u Briselu za svoj roman „Profesor“.

U maju 1846. Šarlota, Emili i Ana izdaju kolekciju poezije pod muškim pseudonimom. Uprkos činjenici da knjiga nije privukla neku posebnu pažnju (prodate su samo dve kopije) sestre su nastavile da pišu svoja sledeća dela. Šarlota je nastavila pod svojim imenom Currer Bell kada je izdala svoja dva prva romana.

Njeni romani su: „Džejn Ejr”, „Širli”, „Profesor”…Dela su joj bila poprilično kritikovana. Dosta se spekulisalo u ono vreme da li je Currer Bell stvarno bio muško ili žensko.

Šarlotin brat, Branvel, jedini sin u porodici, umire od hroničnog bronhitisa izazvanog pićem u septembru 1848, mada je Šarlota bila ubeđena da je za njegovu smrt kriva tuberkuloza. Emili i Ana obe umiru od tuberkuloze decembra 1848. i maja 1849.

Šarlota i njen otac su sada ostali sami. Zbog uspeha njenog romana „Džejn Ejr” izdavači je ubeđuju da poseti London, gde će otkriti svoj pravi identitet i početi da se kreće u malo visšim društvenim slojevima, sprijateljivši se sa tadašnjim velikim engleskim piscima. Uprkos svemu nikad nije napustila Havort više od par nedelja.

U junu 1854, Šarlota se udaje za Artura Bela Nikolsa, očevog pomoćnika. Ona umire devet meseci kasnije tokom svoje prve trudnoće. Na sertifikatu umrlice, kao uzrok smrti piše tuberkuloza, ali danas se pojavljuju i dokazi da je možda umrla i od tifusa. Šarlota je sahranjena ispred crkve „St. Michael“ u Havortu u Engleskoj.


dnevno








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Šarlota Bronte   Sre 24 Jun - 14:28

 Engleska književnost je kroz svoju bogatu istoriju i tradiciju iznedrila mnoge velikane koji su čovečanstvu ostavili dela neprolazne vrednosti, ali istorija književnosti retko beleži pojavu takve samonikle genijalnosti u jednoj porodici, kakvu je iznedrio dom siromašnog sveštenika Patrika Brontea, oca pet kćeri i jednog sina, koji su i pored teških udara sudbine, odrastajući bez majke u veoma surovim i hermetičkim uslovima Jorkširskih pustara, uspela je da dubinom i snagom književnog izraza ostavi duboke tragove svojim vrednim delima, započinjući novu eru književnosti – Eru modernog Šarlota je napisala četiri romana i smatra se jednom od najvećih engleskih književnica;realizma.  Nepredvidivost sudbine, ali i sva snagu i dubina njenog intelekta, koji teži zaranjanju u dubine ljudske psihologije i nedokučive tajne njene prirode, što će se posebno iskazati u njenim  književnim delima.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Šarlota Bronte   Ned 28 Avg - 18:41

Šarlota Bronte: „Džejn Ejr“ (odlomak)
… tada sam ja čeznula za snagom vizije koja bi mogla da prevaziđe to ograničenje; koja bi mogla da dopre do užurbanog sveta, gradova, krajeva punih života o kojima sam slušala ali koje nikad nisam videla; tada sam žudela za više praktičnog iskustva nego što sam posedovala; više susreta sa ljudima kao što sam ja, upoznavanja sa različitim karakterima kojih nema ovde. Procenjivala sam šta je dobro u g-đi Ferfaks, a šta je dobro u Adeli; ali ja sam verovala u postojanje drugih i živahnijih tipova dobrote, i ono u šta sam verovala želela sam da imam.
Svako ko hoće može da me osuđuje ako još dodam da sam s vremena na vreme, kada sam šetala po polju, kada sam išla do kapije i gledala na drum, ili kada sam se, dok se Adela igrala sa svojom dadiljom, a gospođa Ferfaks pravila kremove, pela na treći sprat i izlazila na krov, bludeći pogledom daleko preko polja i brežuljaka i duž vidika – da sam tada čeznula da imam moć vizije i da pređem te granice i dospem do užurbanog sveta, gradova, krajeva punih života, o kojima sam samo slušala, ali koje nikada  nisam videla; da sam tada žudela više za praktičnim iskustvima koje nisam imala, želela da imam više dodira sa svojim svetom, više poznanstava sa raznim karakterima, nego što sam ih imala ovde. Cenila sam ono što je bilo dobro kod gospođe Ferfaks, i što je bilo dobro kod Adele, ali sam verovala da postoje i druge, različite dobrote, i ono u šta sam verovala želela sam da posmatram.
Ko bi mogao da me za to osuđuje? Mnogi, nema sumnje, nazvaće me i nezadovoljnicom. Šta ja tu mogu. Po prirodi sam nemirna i to me nekad muči do bolova. Najveće mi je olakšanje onda kada se sama šetam hodnikom na trećem spratu, gore dole, sigurna u tišinu i mir ovog mesta, i kada dozvolim svojoj uobrazilji da ispreda i posmatra ma kakvu viziju – i zacelo bilo ih je puno i toplih; kada pustim srcu da se nadima od radosti, srcu koje se, dok se širilo od jada, širilo i od osećanja života i, najbolje od svega, kada poslušam priču koja se nikada ne završava – priču svoje mašte, pričanu neprekidno, ubrzanu svima događajima, životom, vatrom, osećanjima koja sam želela i koja nisam imala u sadašnjem životu.
Uzaludno je reći da ljudska bića treba da budu zadovoljna mirom. Ona moraju da imaju neku akciju i stvoriće je ako ne mogu da je nađu. Milioni duša osuđeni su na još mirniju sudbinu od moje i milioni se u tišini bune protiv takvog udesa. Niko ne zna koliko buntovnika, pored političkih pobunjenika, previre u ljudskim masama na zemlji. Za žene se uopšte kaže da su vrlo tihe, ali one osećaju isto toliko koliko i muškarci. Njima je potrebno da vežbaju svoje moći, one pate zbog suviše strogih stega, zbog potpunog zastoja, baš kao što bi patili i muškarci. Uskogrudo je od njihovih više povlašćenih drugova da kažu da one treba da se ograniče samo na to da prave pudinge i pletu čarape, da sviraju na klaviru i da vezu torbice. Besmisleno je osuditi ih ili im se smejati, ako one traže da urade nešto više, ili da nauče više nego što je to običaj proglasio da je dovoljno za njihov pol.“
Izvor: Šarlota Bronte, „Džejn Ejr“,








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Šarlota Bronte   

Nazad na vrh Ići dole
 
Šarlota Bronte
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Šarlota Bronte
» Emily Bronte
» Orkanski visovi - Emili Bronte
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-