Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Šećerna bolest

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Šećerna bolest   Čet 25 Okt - 19:54

Šećerna bolest

Dr Saša Avakumović

Da biste bili u stanju da šećernu bolest držite pod kontrolom, važno je znati što više činjenica o ovoj bolesti. Iako informacija o šećernoj bolesti ima mnogo, sve one nisu istinite. Istinu je, dakle, često teško razlikovati od neistine. Zato u ovom tekstu želimo da „srušimo” neke od najraširenijih mitova o šećernoj bolesti.

MIT: Šećerna bolest se isključivo nasleđuje.

Nisu sve osobe koje su obolele od šećerne bolesti nasledile ovu bolest. Postoji neki naučni dokazi da se češće nasleđuje Tip 2 od Tip 1 šećerne bolesti. Ako vam je neki rođak u prvom kolenu oboleo od šećerne bolesti treba da znate da ste u riziku od nastanka šećerne bolesti Tip 2.

MIT: Ja već godinama imam blagu šećernu bolest, na granici.

Ne postoji ovakva definicija šećerne bolesti – ili je imate ili je nemate. Vaš šećer u krvi ili je iznad normalnih vrednosti ili je ugranicama normale. Valjda smo već naučili koji su kriterijum za postavljanje dijagnoze šećerne bolesti što se tiče nivoa šećera u krvi (ako vam je šećer u krvi na prazan stomak iznad 7 mmol/l ili vam je izmeren slučajan nalaz šećera u krvi iznad 11 mmol/l u dva navrata).

MIT: Jednom kada počnete da pijete tablete i/ili primate insulim možete da jedete sve što poželite bez obzira na količinu.

I tablete i insulin mogu svoj maksimalni efekat da daju samo ako su u skladu sa pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću. Dakle, ne moraju da se “naprežu” u svome “radu” kako bi snizili nivo šećera u krvi, jer se vi nepravilno hranite. Samo pravilna kombinacija obroka, fizičke aktivnosti, lekova i samokontrole daje maksimalne rezultate u lečenju šećerne bolesti.

MIT: Ne postoji prirodni lek za šećernu bolest.

Pa, terapija šećerne bolesti sastoji se od pravilne ishrane i fizičke aktivnosti. Zar ima išta prirodnije. Pravilna ishrana i dozirna fizička aktivnost čine osnovu svake uspešne terapije šećerne bolesti i pomažu da nivo šećera u krvi bude u normalnim vrednostima.

MIT: Insulin izaziva impotenciju

Neki muškarci oboleli od šećerne bolesti mogu imati problema sa potencijom, ali to nija zato što se leče insulinom. Impotencija ili kako se to danas popularnije naziva erektilna disfunkcija je posledica oštećenja nervnih završetaka koje je oštetio dugogodišnji visok nivo šećera u krvi. Dakle, ona je posledica organskog oštećenja, a ne dejstva insulin.

MIT: Najbolji način da procenim nivo šećera u krvi je moje trenutno stanje, kako se trenutno osećam. Ja znam kada mi „šećer ne valja”.

Neki ljudi osećaju skok ili pad šećera u krvi, dok drugi nemaju tu sposobnost. Ali zbog činjenice da su neki simptomi povišenog i sniženog nivoa šećera u krvi isti, veoma je teško utvrditi na šta ukazuju ti (isti) simptomi. Jedini siguran način je da izmerite nivo šećera u krvi uz pomoć aparata za samokontrolu.

MIT: Stopala treba da “kiselim” u vodi svaki dan.

Nekada je ovo bila uobičajena praksa, ali preterano “kiseljenje” stopala može dovesti do veoma suve kože nogu i zato se više ne preporučuje da se sa ovim preteruje. Kožu stopala treba svakodnevno negovati neutralnim hidratantnim kremema kako bi održala vlažnost.

MIT: Ako mi je nivo šećera u krvi obično oko 10 mmol/l, to je normalno za mene.

NE. Pa, valjda ste dosad naučili iz ove knjige da je ovaj nivo glukoze u krvi iznad normalnih vredonosti. To što se on održava na visokim vrednostima i ne varira ne znači da je to dobro za vas. Visoke vrednost šećera u krvi nisu dobre za organe jer mogu da oštete ćelije u njima i naruše funkciju celog organa.

MIT: Oboleli od šećerne bolesti ne smeju da jedu šećer …

Da odmah rasčistimo. Ako jedete mnogo šećera nećete zbog toga oboleti od šećerne bolesti. Takođe, ako ste oboleli od šećerne bolesti, to ne znači da u ishrahrani morate izbegavati šećer. Osobe obolelele od šećerne bolesti treba da jedu uravnoteženu i izbalansiranu ishranu, tj. ishranu koja je siromašna masnoćama, solju i šećerom. Dakle, i dalje možete uživati u velikom izboru hrane, uključujući i hranu koja sadrži šećer, ali pamet u glavu…

MIT: Šećerna bolest Tip 2 je blag oblik šećerne bolesti …

Ovo je vrlo opasan mit, jer oboleli od šećerne bolesti Tip 2 slabo vode računa o svom zdravlju baš zbog ovog verovanja. ZAPAMTITE! Šećerna bolest u blagom obliku ne postoji. Svaki oblik šećerne bolesti je ozbiljan i može, ukoliko ga ispravno ne lečite i držite pod kontrolom, dovesti do ozbiljnih komplikacija.



Tip 2 šećerne bolesti nije “blag” oblik bolesti jer je:

mortalitet (stopa umiranja) kod bolesnika sa ovom bolešću 2 do 3 puta veći nego kod zdrave populacije
životni vek je kraći 5 do 10 godina nego kod zdrave populacije
sve češće se viđa među decom (Libija, Kanada, Australija)
oboleli od šećerne bolesti se 3 puta više hospitalizuju nego zdrava populacija, najčešće zbog kardioloških razloga


MIT: Oboleli od šećerne bolesti treba da jedu «dijabetičarsku» hranu …

Oznaku «za obolele od šećerne bolesti» često se može naći na slatkišima, keksu i sličnoj hrani koja je visokokalorična i bogata masnoćama, posebno onim zasićenim. Stručnjaci za ishranu uglavnom ne preporučuje konzumaciju «dijabetičarske» hrane, što uključuje i čokoladu namenjenu osobama obolelim od šećerne bolesti, zbog toga što ona isto može poremetiti nivo glukoze u krvi, zbog toga što je skuplja od obične i zato što može izazvati proliv. Dakle, kad zaista želite da se „počastite” nečim slatkim, uzmite pravu poslasticu. Ovde ne treba da generalizujemo, ali postoje i posebne poslastice koje se mogu koristiti, zato otvorite sva čula i dobro pogledajte sastav namirnice, energetsku vrednost i rok trajanja.



MIT: Oboleli od šećerne bolesti uvek na kraju oslepe …

Mada je šećerna bolest jedan od glavni uzrok slepila u radnoj populaciji Srbije, medicinska ispitivanja su pokazala da se opasnost od komplikacija šećerne bolesti, kao što je oštećenje vida, može smanjiti ukoliko:

• redovno kontrolišete krvni pritisak, nivo glukoze i masnoća u krvi, i držite ih u granicama normalnih vrednosti

• živite aktivnim životom

• održavate idealnu telesnu težinu

• prestanete da pušite.



MIT: Opasno je upravljati motornim vozilima ako imate šećernu bolest …



Ako ste odgovorni i dobro „kontrolišete” svoju bolest, medicinska ispitivanja pokazuju da

obolelima od šećerne bolesti u saobraćaju ne preti nimalo veća opasnost nego bilo kojoj drugoj osobi. Međutim, mit o tome da oboleli od šećerne bolesti nisu sigurni vozači i dalje je veoma aktuelan.



MIT: Oboleli od šećerne bolesti se ne mogu da se bave sportom …

Naprotiv, osobama obolelim od šećerne bolesti se preporučuje da se bave fizičkom aktivnošću, jer je ona sastavni deo zdravog načina života i same terapije. Fizička aktivnost može biti od velike koristi i uticati na ređu ili odloženu pojavu komplikacija šećerne bolesti, kao što su srčane bolesti. Na početku knjige smo spomenili jednog sportistu koji je osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama, a evo na kraju knjige da spomenemo još jednog. Veslač Steve Redgrave je osvojio zlatnu olimpijsku medalju, postao je sportski velikan, uprkost činjenice da boluje od dijabetesa. Moguće je međutim, da ćete kao što smo već napisali, morati dobro da razmislite i posavetujete se sa svojim medicinskim timom pre nego što počnete da se bavite nekom sportskom aktivnošću. Dakle, ako vam o fizičkoj aktivnsti trebaju dodatne informacije, slobodno se obratite svom medicinskom timu koji se brine o vama.



Mit Oboleli od šećerne bolesti ne smeju da jedu grožđe, mango ili banane …



Osobe obolele od šećerne bolesti ponekad misle da ne smeju da jedu grožđe ili banane zbog njihovog slatkog ukusa. To nije tačno. Čak i ako ovo voće uključite u israhranu, i dalje

možete dobro regulisati nivo glukoze u krvi. Grožđe, banane i ostalo voće su vrlo zdrava hrana. Voće ima visok sadržaj vlaknastih materija, nizak sadržaj masnoća i obiluje vitaminima i mineralima. Osim toga, voće vas štiti od srčanih bolesti, raka i nekih problema sa želucem.



Mit Oboleli od šećerne bolesti ne smeju da režu nokte na nogama…



Ni ovo nije tačno, jer opšti saveti za rezanje noktiju na nogama važe za sve. Dakle, ako imate šećernu bolest, trebal da nokte održavate zdravima tako što ćete ih rezati u obliku koji

odgovara gornjem kraju nožnih prstiju. Nemojte ih rezati popreko, prekratko ili krajeve noktiju rezati u stranu. Uvek imajte na umu da je svrha noktiju da zaštite prste na nogama.

Najsigurnije rešenje je da nokte režete grickalicom, a da krajeve nokata izbrusite turpijicom. Ako imate poteškoća u održavanju higijene noktiju, potražite pomoć pedkira.



Mit Među obolelima od šećerne bolesti postoji veća verovatnoća za nastanak prehlade i drugih bolesti …



To nije istina. Ako imate dijabetes, verovatnoća dobijanja prehlade ili neke druge bolesti nije nimalo veća. Uprkos tome, obolelima od šećerne bolesti se preporučuje da se vakcinišu protiv

gripa zbog toga što svaka druga infekcija ili bolest može poremetiti nivo glukoze u krvi. To vas dovodi u opasnost od visoke koncentracije glukoze u krvi, a osobe koje boluju od dijabetesa Tip 1 do povećane opasnosti razvoja ketoacidoze. A ova stanja želimo da izbegnemo, zar ne?



Mit Oboleli od šećerne bolesti ne mogu obavljati neke poslove …



To što imate šećernu bolest ne bi trebalo da vam smeta da dobijete i zadržite određeni posao. Međutim, uprkos Zakonu o sprječavanju diskriminacije protiv osoba s invaliditetom, osobe obolele od šećerne bolesti i dalje nailaze na opštu zabranu prilikom zapošljavanja na nekim radnim mestima.



Mit Oboleli od šećerne bolesti ne smeju da nose čarape protiv proširenih vena …



Na mnogim čarapama protiv proširenih vena stoji upozorenje da nisu prikladne za osobe obolele od dijabetesa. Ako imate problema s krvotokom ili komplikacije sa stopalima, kao što su čirevi, obratite se lekaru pre nego što ih obučete. Međutim, ako su vam stopala i noge zdravi i ako održavate normalan stepen aktivnosti, nije verovatno da će vam čarape protiv proširenih vena i tromboze naškoditi.



Uvek imajte na umu činjenicu da je o dijabetesu (šećrnoj bolesti) napisano dosta toga netačnog. Zato uvek koristite informacije iz sigurnih izvora, kao što je medicinsko osoblje koje vas leči, vaš dijabetes tim, časopis „Me-Dij”, Diabetološki Savez Srbije (diabetes.rs, diabeta.net), kniga „Samokontrola u malom prstu” …



umalomprstu.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Šećerna bolest   Čet 25 Okt - 19:58

O ishrani

Vladaju velike zablude u ishrani dijabetičara, počev od potpunog prestanka uzimanja pojedinih namirnica do izuzetno slobodnog unosa pojedinih vrsta hrane. Ishrana dijabetičara, ustvari, predstavlja model kako bi trebalo da se hrani svako. Zdrav način ishrane podrazumeva upotrebu hranljivih materija: ugljenih hidrata, masti, belančevina, vitamina, minerala, vode i dijetnih vlakana. Normalno, ako je neko oboleo od dijabeta, mora se pridržavati i nekih pravila koja podrazumevaju količinu pojedinih namirnica, količinu namirnica po obroku i raspored obroka. Znači, dijabetičari moraju znati da mogu koristiti sve hranljive namirnice kao i potpuno zdrave osobe, ali u količinama i vremenskim razmacima koji neće remetiti metabolizam šećera u krvi.

Ishrana za obolele od šećerne bolesti
Jedan od osnovnih principa u lecenju obolelih od dijabetesa je primena adekvatne ishrane!
Kod planiranja dijete važno je ocuvati odnos izmedu ugljenih hidrata, masti i proteina.
Od ukupnog energetskog unosa ugljeni hidrati treba da cine 50-60%, masti 30%, proteini 20%.
Osnovna pravila u ishrani:
1. Hranu pripremati što kracom termickom obradom, izuzev gde je neophodno, kako bi se što više sacuvali
vitamini.
2. Izbegavati dodavanje masnoca i jakih žacina, što ne znaci da ih treba potpuno iskljuciti, jer je veoma važno
da ukus hrane bude zadovoljavajuci.
3. Hranu uzimati sveze pripremljenu, bolje kuvanu nego prženu.
4. Broj obroka je obicno 5-6, najbolje je da su uvek u isto vreme.

MESO
- birati uglavnom posne vreste mesa: piletina, teletina, mršava govedina, jagnjetina i posna plava riba.
- Meso bariti ili pripremati "leso" (bariti sa malo ulja). Sa mesa ukloniti kožicu i masnocu.
Meso se može povremeno peci i na teflonu ili roštilju. U mleveno meso mogu se dodati sojine pahulje (do 1/3 težine). Ako se mleveno meso koristi za pripremanje musake ili sarme, kolicina hleba uz obrok se smanjuje za kolicinu hleba, krompira ili pirinca pridodatu mesu.
U ova jela dodaje se malo ulja i to kukuruznog ili maslinovog.
Riba se savetuje bar 2 puta nedeljno.

JAJA
mogu se jesti 1-2 jajeta nedeljno, oboleli od žucne kesice mogu da jedu samo belance.

MLEKO I MLECNI PROIZVODI
- savetuju se proizvodi od obranog mleka.
Margarin ima više nezasicenih masnih kiselina u odnosu na maslac. Jogurt i kiselo mleko uzimati u manjim kolicinama u odnosu na obrano mleko jer imaju nešto više masnoca.

SUPE I CORBE
- veoma znacajne u ishrani, kuvaju se od raznih vrsta povrca, ali moraju biti bez masnoce (kada se ohladi skinuti sav visak masnoce sa površine pa tek onda podgrejati).

HLEB
- uzimati po jedno parce (50 gr) uz svaki obrok.
Preporucuje se crni, ražani ili graham hleb jer ovi tipovi hleba zbog bogatog sadržaja dijetetskih vlakanasprecavaju nagli pad šecera posle obroka, što se dešava ako se uzima beli hleb. Uz obrok koji sadrži krompir, pirinac, pasulj ili mladi grašak ne preporucuje se uzimanje hleba.

TESTENINE
- izbegavati, kada se konzumiraju onda se ne uzima hleb.

SO
- unos soli takode mora da bude kontrolisan.
Osobe koje nemaju povišen krvni pritisak mogu da unesu 6 grama soli dnevno (hranu ne dosoljavati), dok oni koji boluju od hipertenzije mogu da unesu 3 grama soli na dan (jesti neslanu hranu).

ALKOHOL
- nije poželjan za dijabeticare jer ima dosta kalorija.
Ukoliko se konzumira, treba ga uzimati obavezno uz hranu, neposredno pre ili nakon obroka, jer kod dijabeticara koji su na terapiji tabletama ili Insulinu može izazvati dugotrajne i opasne hipoglikemije!

KAFA I CAJ
- mogu se koristiti umereno nezasladeni ili zasladeni veštackim zasladivacima.
Od zasladivaca se preporucuje aspartam, fruktoza se može uzimati u veoma malim kolicinama jer je veoma slatka i u vecim kolicinama povecava šecer i masnoce u krvi.

fitnessolymp.rs








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Šećerna bolest   Čet 25 Okt - 19:59

Priprema hrane i obroka
Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetičara mogu da se upotrebljavaju na sledeće načine:
sveže
kuvane
kuvane pod parom (pretis lonac)
kuvane na pari
dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi)
pečene u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj hrana neće zagoreti)
pečene u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od aluminijumske folije)
pečene u rerni
pečene na roštilju
Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, a nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi.

Sveže namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso). Praktično je dozvoljena upotreba svih vrsta namirnica, samo je količina ograničena. Ako dijabetičar boluje od neke od stomačnih bolesti (čir na želucu ili dvanaestopalačanom crevu, oboljenje žučne kesice ili bubrega), onda se u dijabetičku dijetu uvode korekcije korisne za tu drugu bolest.

Pored svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), zatim proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.), kojih sve više ima na našem tržištu. Znatno ređe treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare).

Dijetetska ishrana podrazumeva upotrebu različitih namirnica u određenim količinama (u sirovom ili prerađenom stanju). Ovo je razlog da dijabetičar (ili onaj ko priprema hranu) mora da meri namirnice za svaki dnevni obrok (1 do 2 meseca), pa tek kada se uhoda u merenju da to proba da radi "od oka". Odmeravanje "od oka" treba povremeno kontrolisati vagom, kako bi se izbegle zablude.

Kako meriti bez vage?

1 manja šačica = 20 ml 1 veća šačica = 30 ml
1 manja vinska čaša = 80 ml 1 vinska čaša = 100 ml
1 manja čaša za vodu = 200 ml 1 veća čaša za vodu = 300 ml
1 manja šoljica = 50 ml 1 veća šoljica = 80 ml
1 manja šolja = 250 ml 1 veća šolja = 300 ml
1 kafena kašika = 5 ml 1 supena kašika = 15 ml
Upotreba ulja i masti
Za pripremu hrane se koristi ulje u količini koja je propisana u dijeti. Ulje je vrsta masnoće (masti), a od masnoća dijabetičar može da koristi: suncokretovo, kukuruzno ili maslinovo ulje, ređe biljnu mast, a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast.

Priprema variva
Priprema svih vrsta variva obavlja se na sledeći način: u odgovarajuću posudu istovremeno staviti sve artikle koji čine gotovo varivo i zajedno kuvati ili dinstati do određene gustine. Izbegavati nepotrebne začine, a koristiti one koji doprinose očuvanju navika i negovanju dobrog ukusa. Kuvanje obavljati na "umerenoj vatri", a pred kraj se može dodati peršun i određena količina soli (ili zamene za so).

Začini
Upotreba začina se prepušta ukusu, navici i sklonosti za promenu navike. U slobodnoj su upotrebi: aleva paprika (slatka i ljuta), biber, lorber, najkvirc, kapar, korijander, mirođija, peršunov i celerov list, origano, karanfilić, kim, keri, ren, ruzmarin, bosiljak, sirće i drugi ređi začini. Začini sa ograničenom količinom upotrebe jesu: senf (različite vrste), majonez, tartar sos, kisela pavlaka, pire od paradajza, sladilo, masline (2 – 3 komada). Veće količine ovih namirnica ulaze u energetski sastav ukupne dijete i preračunavaju se u kilodžulima (kJ) ili kilokalorijama (kcal).

Upotreba soli
Upotreba soli je prepuštena ukusu. Međutim, kod određenih oštećenja zdravlja (bolesti ili slabosti srčanog mišića, bubrega, jetre i dr.), ograničava se unos soli (ovo određuje lekar) i preporučuje se korišćenje zamene za so.

Zaprška
Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške u pripremi jela i variva. Ovaj princip je uslov za dobru ishranu i zdravih osoba.

Kolektivna ishrana
Porodica u kojoj postoji dijabetičar ima "peh" da joj je jedan član bolestan, ali ima i prednost, pošto će taj član porodice uticati na primenu strukture, načina i navika u ishrani (ukoliko porodica nije bila na savremenom – higijenskom režimu ishrane). Sastav ishrane biće isti za sve, samo je količina hrane za dijabetičara određena odgovarajućom dijetom. To znači da dijabetičar jede iz "zajedničke zdele", a poznavanje načina njegove ishrane služi mu kao "sopstvena mera" u dijetetskom lečenju svoje bolesti. Pri korišćenju društvene ishrane (menze, restorani, kafane, posete rođaka i prijatelja) dijabetičar se orijentiše na upotrebu onih jela za koja zna da odgovaraju njegovom zdravstvenom stanju. Ovakvim postupkom dijabetičar nije obavezan da se "legitimiše" ukoliko ne želi i "ravnopravno" koristi ponuđeni izbor pripremljenih jela. Ako ste dijabetičar, to ne znači da ne treba da probate meksičku, italijansku, kinesku ili indijsku hranu. Češćim merenjem šećera znaćete koja hrana i kojoj količini odgovara Vašem organizmu i kako deluje na Vaš šećer u krvi.

Slave i slavlja
Za vreme tradicionalnih proslava jede se uglavnom tradicionalna hrana i sedi se dugo za stolom. Oboleli od šećerne bolesti u tim slučajevima treba da se pridržavaju svojih navika u ishrani koliko god je to moguće. Pošto je običaj da se poslužuje sa više vrsta jela, uzmite od svake sasvim malu količinu. Nemojte biti opterećeni hranom za dijabetičare. Uzmite tanko parče torte i uživajte u večeri provedenoj sa prijateljima i rođacima!

Diskoteka i igranke
Ako ćete ići u diskoteku ili ćete za vreme večeri igrati i biti aktivniji nego inače, potrebno je da uz večeru, pre izlaska, pojedete dodatnu količinu hrane bogate ugljenim hidratima (hleb, testo, krompir) kako biste imali dovoljno energije za tu noć. Ponesite i nešto da gricnete tokom večeri, a ako niste poneli, uzmite nešto sa bara (grisine ili neke grickalice).

Žurke i prijemi
Proverite sa organizatorom da li će na žurci ili prijemu biti posluživana hrana, kako biste se mogli adekvatno pripremiti za tu priliku. Ako će biti servirane samo grickalice, onda morate pre odlaska pojesti svoj regularni obrok. Takođe, ako će hrana biti servirana kasnije od Vašeg uobičajenog vremena za jelo, tada pojedite neki lagani sendvič ili voće. Ponekad, kada idete na roštilj ili mesta gde serviraju jednoobraznu hranu, zatražite hleb ili neku drugu hranu koja sadrži ugljene hidrate kako bi se održao Vaš šećer u krvi.

Alkoholna pića
Dozvoljena je ograničena upotreba standardnih alkoholnih pića, i to: povremeno korišćenje 1-2 čašice žestokog pića (rakija, vinjak, votka, konjak, viski, rum), 1-2 čaše piva ili 1-2 čaše vina (špricer, bevanda), ili 1-2 vinske čaše belog, crnog vina ili ružice (********* i alkohol).

Stare i nove navike
Stvaranje novih navika i "prerađivanje" starih je najglavniji deo posla koji treba da obavi svaki dijabetičar (sam i uz pomoć lekara) na početku i u toku lečenja šećerne bolesti. U trenutku kada je ovo savladao, dijabetičar počinje da "vodi svoju bolest", (tada mu više nisu potrebni mnogobrojni "savetodavci", koji često znaju manje od njega) i postaje gospodar svoga zdravlja, a kontrola i savetovanje kod lekara služe mu kao potvrda da je na dobrom putu, koji uspešno savlađuje. Naročito je važno stvoriti nove navike u odnosu na vreme uzimanja obroka i broj uzetih obroka. Povećanje broja obroka u toku dana (5 – 6) znači pravilno raspoređivanje uzete hrane (ili hrane i lekova) u odnosu na ponašanje (oscilaciju) šećera u krvi, a bez uticaja na povećanje telesne težine (ukoliko to nije jedan od ciljeva same dijete). Osobe koje su imale sklonosti za unošenjem slaktiša, a razbolele su se od šećerne bolesti, treba da prilagode svoje navike za upotrebu dijetetskih deserta – napitaka, kolača, džemova i ostalih namenskih proizvoda, koji se po ukusu praktično ne razlikuju od normalne – uobičajene ishrane zdravih ljudi.


diabeta.net








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Šećerna bolest   

Nazad na vrh Ići dole
 
Šećerna bolest
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Šećerna bolest
» Parkinsonova bolest
» Kakva je to bolest zbog koje se svi polivaju?
» Produženje ljudskog života
» Neverne Bebe
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Porodica i zdravlje :: Zdravlje-