Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Mario Vargas Ljosa

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Mario Vargas Ljosa   Ned 7 Maj - 18:39

(Arekipa Peru, 1936) je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih savremenih latinoameričkih književnika; romanopisac, novinar, esejista, profesor na više univeziteta i dobitnik Nobelove nagrade. Pre nego što je postao poznati književnik radio je kao voditelj i novinar. Diplomirao je književnost na Univerzitetu San Marko San Marcos u Limi i doktorirao na Univerzitetu u Madridu 1959. godine.

Ljosina posvećenost društvenim promenama ogleda se u njegovim ranim romanima, esejima i dramama. Na njegova dela najveći uticaj je imao njegov život u Peruu. Tokom svog odrastanja četrdesetih godina XX veka otkriva svoju naklonost ka pisanju, a inspiraciju je video u diktaturi koja je ograničavala osnovna ljudska prava. Iako je u Pjuri izvedena jedna njegova drama i obajvljena zbirka priča Šefovi, postao je poznat tek posle objavljivanja kontroverznog romana Grad i psi 1963. godine u kome je detaljno opisivao politiku u svojoj zemlji, adolescente koji se bore za opstanak u neprijateljskom okruženju vojne škole i korumpiranost. 2006. godine izlazi njegov najpoznatiji ljubavni roman Avanture nevaljale devojčice. Pored toga, napisao je komedije, istorijske i političke romane. Dobitnik je mnogih značajnih književnih nagrada, od kojih je svakako najznačajnija Nobelovu nagrada za književnost koju je dobio 2010. godine.

Kandidovao se za predsednika Perua 1990. godine. Neka njegova dela kao što su Panteleon i posetiteljke i Jarčeva fešta, adaptirana su u filmove.

U obrazloženju Švedske Akademije navodi se da se nagrada Ljosi dodeljuje Zbog kartografski preciznih prikaza struktura moći i jetkih slika otpora, revolta i poraza pojedinca. U svom govoru on kaže da nije bilo lako pisati priče jer pretvorene u reči, ideje i slike bi izbledele i zato se uvek pitao kako ih oživeti.

Važna poseta za Lagunu i našu zemlju svakako je dolazak jednog od najvećih savremenih svetskih pisaca Marija Vargasa Ljose. Peruanski nobelovac će u utorak, 23. juna od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u potpisivati svoje knjige u izdanju Lagune.

Izdavačka kuća Laguna objavila je dvanaest knjiga Vargasa Ljose. Sve je počelo 2008. godine kada su objavljene Avanture nevaljale devojčice. Marija Vargasa Ljosu čitali su mnogi, ali od kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost 2010. godine, čitaju ga svi. U knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca do 30. juna uz kupovinu tri ili više knjiga Vargasa Ljose, kupac stiče pravo na popust od čak 30%.

Domaća izdanja knjiga:


Riba u vodi (2015. Laguna / 1993. El pez en el agua)
memoari

Memoarima Riba u vodi najpoznatiji peruanski autor Mario Vargas Ljosa omogućio je svojim čitaocima uvid u ključne godine svoje mladosti i u zrelog doba u kojima je odlučio da se kandiduje za predsednika Perua. Prvi tok sećanja vraća nas u period od 1946. godine, kada je upoznao svog oca za koga mu je rečeno da je mrtav, sve do 1958, kada mladi pisac napušta Peru i odlazi u Evropu. U drugom toku saznajemo kako i zašto je Vargas Ljosa vodio predsedničku kampanju u Peruu koja se završila porazom od Fuhimorija u drugom krugu. Već narednog jutra, 13. juna 1990, ponovo je otputovao u Evropu i time otpočeo novi period u njegovom životu u kojem književnost još jednom zauzela središnje mesto.

Prepoznatljivim majstorskim stilom Mario Vargas Ljosa iznosi jednostavnu istinu o ključnim fazama svog života pružajući nam motive iz kojih su nastala njegova najvažnija književna dela i mogućnost da ih sagledamo u novoj ravni. Riba u vodi predstavlja ne samo strasno i neizostavno svedočanstvo već i jednu od najznačajnijih knjiga iz njegovog književnog opusa.


Diskretni heroj (2013. Laguna / 2013. El héroe discreto)
roman

Don Felisita Janakea, vlasnika Prevoznog preduzeća Narivala iz Pijure, neko ucenjuje. Don Ismael Karera, vlasnik osiguravajuće kompanije iz Lime, smišlja užasnu osvetu sinovima besposličarima koji su pokušali da ga ubiju. Ova dva čoveka ipak nešto povezuje – obojica su diskretni buntovnici koji pokušavaju da preuzmu kontrolu nad svojom sudbinom. Dok Ismael prkosi svim konvencijama svog staleža, Felisito bira da se osloni na nekoliko osnovnih pravila protiv ucene. Nijedan nije borac za opštu pravdu, ali obojica se uzdižu iznad sveopšte osrednjosti da bi živeli u skladu sa svojim snovima i idealima.

S mnogo humora i pomalo melodrame Vargas Ljosa nam vraća i neke stare znance, među kojima su i don Rigoberto i donja Lukresija, smeštajući ih sve u današnji Peru, gde gradovi Pijura i Lima nisu više fizička mesta, već kraljevstva imaginacije naseljena junacima Vargas Ljosinog sveta.


Keltov san (2011. Laguna / 2010. El sueño del celta)
roman

Egzistencijalna avantura u kojoj se tamna strana ljudske duše pojavljuje u svom najjasnijem i najprljavijem obličju. Veliki roman Marija Vargasa Ljose.

Avantura je započeta 1903. u Kongu a završena jednog jutra 1916. u londonskom zatvoru. Ovo je životna priča Irca Rodžera Kejsmenta. Heroj i negativac, izdajnik i slobodar, moralan i nemoralan – njegov višeznačni lik se gasi i ponovo rađa posle smrti. Kejsment je bio jedan od prvih Evropljana koji je obelodanio užase kolonijalizma. S njegovih putovanja ostala su dva čuvena izveštaja koji su potresli tadašnje društvo. Objavljivanjem delova njegovih dnevnika sumnjive verodostojnosti javnost je učinila sve da bude prognan i zaboravljen. Do danas...


Razgovor u katedrali (2011. Laguna, 1984. Prosveta, Narodna knjiga, Rad, Književne novine / 1969. Conversación en La Catedral)
roman

Ovom rečenicom glavni junak Santjago Savala, student Univerziteta San Markos u Limi, aktivista Univerzitetske federacije Kauide, koja se bori protiv diktature peruanske vlade, i sin ministra te iste vlade, započinje niz iskrenih razmišljanja i intimnih razgovora s neverovatnom plejadom likova koje susreće u neuglednoj, sirotinjskoj kafani Katedrala. Ovaj roman maestralne strukture, svakako jedinstven u latinoameričkoj književnosti, povremeno mozaik, a povremeno lavirint ljudskih sudbina, otkriva celovitu dramu Perua pedesetih godina prošlog veka kroz ispovesti običnih ljudi i autobiografske detalje.

Razgovor u Katedrali u osnovi je politički roman, u kome je politička tema ili, bolje rečeno, politička priča samo okvirni sistem za razvijanje radnje... U romanu se analiziraju mnogi mentalni i moralni mehanizmi, običaji, forme vlasti i različite retorike ličnosti na vlasti... U isti mah, privatni životi junaka ove knjige prepliću se i stvaraju nekakav mučan lavirint.
Karlos Baral

Razvijanje ličnosti i zapleta kroz mnoštvo narativnih sekvenci i dijaloga upliće učesnike raznih sudbina i iz različitih vremena u mrežu upravnog i neupravnog govora, čime se postižu jezgrovitost i često brutalna stilska snaga. Po bogatstvu leksike i književnog rečnika, ovaj veliki roman nas podseća na Balzakovo delo Sjaj i beda kurtizana.
Volfgang Luhting


Jarčeva fešta (2011. Laguna / 2000. La Fiesta del Chivo)
roman o diktaturi generala Rafaela Leonidasa Truhilja u Dominikanskoj Republici

Govorio je da nema pravde na ovom svetu. Zašto mu se to dešavalo nakon što se toliko borio za ovu nezahvalnu zemlju, za ove ljude bez časti? Obraćao se Bogu. Svecima. Našoj Gospi. Ili, možda, đavolu. Vikao je i molio. Zašto su ga stavljali na takva iskušenja? Sinovi koji su bili njegov krst, zavere da ga ubiju, da unište delo celog jednog života. Ali nije se zbog toga žalio. On je umeo da se bori protiv neprijatelja od krvi i mesa. To je radio od mladosti. Nije mogao da podnese nizak udarac, da ga ne puste da se brani. Izgledao je polulud od očajanja.

To nije bio neprijatelj kojeg je mogao da pobedi kao one stotine, hiljade, sa kojima se suočio i pobedio ih proteklih godina tako što ih je kupio, uplašio ili ubio.
Uranija Kabral sedi kraj postelje oduzetog oca, nekadašnjeg moćnika, i priseća se događaja od pre trideset i pet godina koji su je naterali da zauvek napusti rodno ostrvo i preseče sve porodične veze. Grupa zaverenika u zasedi čeka da naiđu kola s tiraninom koji je za trideset godina vladavine ubio na desetine hiljada ljudi. Rešeni su da ga ubiju iako su sasvim svesni kakva ih mučenja potom čekaju. Diktator male ostrvske države koji se zavadio sa celim svetom susreće se s najljućim neprijateljem, koga ne može da savlada. Ironijom sudbine, čoveku koji ne zna za strah – popustila je petlja. Preplićući događaje iz 1961. i 1996, porodične i lične drame junaka, Mario Vargas Ljosa na briljantan način oslikava poslednje dane Truhiljove vojne diktature.


Pohvala pomajci (2011. Laguna, 1990. Književne novine / 1998. Elogio de la madrastra)
erotski roman

Ovom knjigom Vargas Ljosa je uspeo da nam svoje omiljene teme, ljubav i erotiku, predstavi na nov, veoma provokativan način. Tumačeći šest reprodukcija slika, on ih ujedno oživljava i kroz njih nam priča priče u kojima ljupki i lepi Fončito uznemirava svoju maćehu, donju Lukreciju, a don Rigoberto se posvećuje ponoćnim maštanjima terajući nas da se zapitamo je li dečak sam Eros koji se zavlači u nedra zrele žene, ili je reč o sanjarijama njenog muža, don Rigoberta. Preplićući mit i stvarnost, Vargas Ljosa će nas provesti i kroz ispovesti vladara drevne Lidije i Dijane, boginje lova.

Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose.


Povest o Majti (2011. Laguna, 2006. Fenix, 1987. BIGZ / 1984. Historia de Mayta)
roman

Pošto nije moguće znati šta se zaista dešava, mi Peruanci lažemo, izmišljamo, sanjamo i tražimo pribežište u iluziji. Usled ovih neobičnih okolnosti peruanska stvarnost, u kojoj svega neznatan broj ljudi zaista nešto čita, postala je književnost. Povest o Majti ne može se razumeti nezavisno od mesta i vremena kad se zbiva, onog doba kada je u Latinskoj Americi, među nestrpljivima, avanturistima i idealistima (i ja sam bio jedan od njih), ideja da će se do slobode i pravde doći pucnjavom iz pušaka postala religija.
Mario Vargas Ljosa

Majta je vođa neuspele trockističke revolucije. Kao što je ugušena pobuna, tako je nestao i njen vođa. Ali jedan pisac je odlučan da otkrije istinu. On kreće u potragu za svedocima događaja koje, kako se sada čini, svi žele da zaborave. Ako ostali ne žele da svedoče o danima u kojima se verovalo u nešto drugo, misli pisac, Majta će sigurno hteti. Ali Majtu nije lako pronaći. I dok pokušava da otkrije ko je Majta, da rekonstruiše ovaj lik izveden iz svedočanstava onih koji su ga poznavali i kasnijeg suprotstavljanja tih subjektivnih priča stvarnosti, pisac upoznaje čoveka koji predstavlja personifikaciju marginalnosti, dete razdoblja političkih strasti i ideoloških sukoba, razotkriva ključni trenutak u istoriji Latinske Amerike dvadesetog veka... I na kraju shvata da i istina ima svoja ograničenja...


Rat za smak sveta (2011. Laguna, 1986. Nolit / 1981. La guerra del fin del mundo)
roman

Ovim romanom Vargas Ljosa izražava svoje nezadovoljstvo, pobunu i neslaganje sa svetom koji tumači glasom punim gneva, groteskne ironije, ali i nostalgije.

Uzimajući za glavni motiv događaje koji su se desili krajem XIX veka u Brazilu, kada je mlada Republika povela rat protiv grupe verskih fanatika u zabačenim severoistočnim visoravnima zemlje, Vargas Ljosa pripoveda oporu i zajedljivu priču o onima koji su na dnu društvene lestvice i koji, umesto da u novoj vladi prepoznaju mogućnost svog spasenja, nalaze strah od promena. Zaostala sirotinja pobuniće se protiv građanskog braka, popisa stanovništva, decimalnog sistema… Kruta vojnička logika nove države neće imati nimalo razumevanja za pomahnitalu sirotinju. Tako će nastati rat za smak sveta sa konačnim bilansom od četrdeset hiljada poginulih.


Panteon i posetiteljke (2011. Laguna, 1981. Prosveta / 1973. Pantaleón y las visitadoras)
roman

Kapetanu Pantaleonu Pantohi, koji se nikad nije ogrešio o dužnost, dodeljen je specijalan zadatak – da osnuje tajnu službu prostitutki kako bi utolio nezajažljivu glad vojnika po zabitima Perua, da ne siluju više seljanke. No da je tu stvar bar polovično, fušerski organizovao! Pod rukovodstvom revnosnog Pantohe Služba posetiteljki postaje najdelotvorniji organ oružanih snaga.

U ovom romanu Vargas Ljosa se na humorističan način bavi temama koje je dotad obrađivao s najvećom ozbiljnošću. Na udaru njegove kritike naći će se dve nedodirljive institucije – vojska i crkva. Izvanredno duhovito Vargas Ljosa izvrgava ruglu verski fanatizam, vojničku revnost i licemerje društva, ali posredno odaje poštu i svim žrtvama koje su, na ovaj ili onaj način, pale za slobodu.




Zelena kuća (2011. Laguna / 1965. La casa verde)
roman

Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose.

U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim čuvarima morala, u borbi protiv izopačene jazbine spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života...

Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku.


Grad i psi (2011. Laguna / 1963. La ciudad y los perros)
roman

Radnja romana Grad i psi, kojim je Vargas Ljosa zadobio međunarodno priznanje, odvija se u vojnoj gimnaziji s internatom gde su pitomci podvrgnuti strogoj vojničkoj disciplini, i gde vladaju nepisana pravila i zakon jačega. Mladi ljudi primorani su da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđujućim načinom života, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gde su neprekidno potčinjeni i poniženi.

Zajedno s brutalnošću svojstvenoj vojničkom životu, na stranicama ovog izvanrednog romana sve kipti od silovitosti i strasti mladosti koja zatim prerastaa u bes, u gnev i zaslepljenost potpuno uništavajući osećajnost ovih mladih ljudi. Ovaj roman nije samo žučna kritika uperena protiv surovog ponašanja u grupi pitomaca Vojne gimnazije Leonsio Prado nego i direktan napad na pogrešne predstave o muškosti, o tome čemu ona služi, kao i o posledicama loše shvaćenog vojničkog obrazovanja.



Drame (2011. Gradska NB Žarko Zrenjanin)
drame

Knjiga sadrži tri drame, prvi put prevedene na srpski jezik: Keti i nilski konj iz 1983. godine, Čungina igra (1986.) i Lepe oči, ružne sllike (1994.) Drame je prevela Bojana Kovačević Petrović. Mario Vargas Ljosa prevashodno je poznat kao romanopisac, a domaća publika ovoga puta ima prilike da se uveri kako se autor snašao u žanru koji je, kako u Prologu Dramama kaže, i njegova prva ljubav.










Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku (2010. Službeni glasnik)
esej

Mario Vargas Ljosa je čovek svih strasti, a prevashodno strasti pisanja. Tokom čitavog života ispoljavao je strasnu ljubav prema Latinskoj Americi. Stoga je sve odrednice u Rečniku zaljubljenika u Latinsku Ameriku vremenski označio. Razumljivo je što se piščeva misao, podsticana ljubavlju i strašću, menjala u toku pola veka.

Sve do danas ne prestaju moje zanimanje, radoznalost i strasna ljubav prema tom složenom, tragičnom, neobičnom svetu ogromne stvaralačke nadarenosti, neopisivih stradanja i patnji, u kome se najdivniji oblici kulture mešaju sa najgroznijim varvarstvom (M. V. Ljosa).


Avanture nevaljale devojčice (2008. Laguna / 2006. Travesuras de la niña mala)
ljubavni roman

U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe: da živi u Parizu. Ali ponovni susret s ljubavlju iz mladosti sve će promeniti. Mlada devojka, nekonformista, avanturistkinja, pragmatična i nemirna, izvući će ga iz malog sveta njegovih ambicija.

Svedoci perioda previranja i procvata u gradovima kao što su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo više nego poprišta dešavanja, oboje će videti kako im se životi prepliću, ali se u potpunosti ne podudaraju. Pa ipak, od tog plesa susreta i mimoilaženja, priča će, iz stranice u stranicu, biti sve intenzivnija dok ne omogući potpuno utapanje čitaoca u emocionalni univerzum junaka.

Stvarajući zadivljujuću napetost izmedju komičnog i tragičnog, Mario Vargas Ljosa se igra sa stvarnošću i fikcijom kako bi izneo priču u kojoj nam se ljubav predstavlja kao nešto što se ne može definisati, kao vlasnica hiljadu lica, poput nevaljale devojčice. Strast i udaljenost, slučaj i sudbina, bol i užitak... Kakvo je pravo lice ljubavi?


Don Rigobertove beležnice (2003. Politika - Narodna knjiga / 1997. Los cuadernos de don Rigoberto)
roman

Ovo je žanrovski polivalentno delo. U njoj su, uslovno, dva tipa romana, roman tajni i roman ljubavi. Don Rigoberto je u životu direktor osiguravajućeg društva; u beležnicama, sasvim drugi čovek koji na stranicama dnevnika otkriva sebe kao hedonistu, erotomana, i egzotičnog maštara. Drugim rečima, Don Rigobertova beležnica je hronika stvarnog, i izmaštanog života, kroz koju Mario Vargas Ljosa ispisuje divne stranice priče o umetnosti i žudnji.




Raj sa drugog ćoška (2003. Narodna knjiga - Agfa / 2003. Travesuras de la niña mala)
roman

Ovaj roman bavi se sudbinama dve poznate ličnosti, čuvenim impresionističkim slikarom Polom Gogenom i njegovom tetkom, revolucionarkom Florom Tristan. Roman je kompoziciono organiozovan tako da su parna poglavlja posvećena Gogenu, a neparna burnoj sudbini Flore Tristan, tako da se nikakva vidljiva veza između ovih junaka ne vidi, i ni u jednom trenutku ne dolazi do ukrštanja njihovih sudbina. Pa ipak, pažljivi čitalac će napraviti paralelu između priče o pobuni protiv umetničkih i društvenih tabua i one o moći i nemoći ideologije i umetnosti.







Bibliografija romana:
1959. Šefovi (Los jefes)
1963. Grad i psi (La ciudad y los perros)
1965. Zelena kuća (La casa verde) (nagrada Romulo Galjegos)
1967. Štenad (Los cachorros)
1969. Razgovor u Katedrali (Conversación en La Catedral)
1973. Panteleon i posetiteljke (Pantaleón y las visitadoras)
1977. Tetka Hulija i piskaralo (La tía Julia y el escribidor) - autobiografski roman
1981. Rat za kraj sveta (La guerra del fin del mundo)
1984. Povest o Majti (Historia de Mayta)
1986. Ko je ubio Palomina Molera? (¿Quién mató a Palomino Molero?)
1987. Pripovedač (El hablador)
1988. Pohvala pomajci (Elogio de la madrastra)
1993. Lituma na Andima (Lituma en los Andes) - (nagrada Planeta)
1997. Don Rigobertove beležnice (Los cuadernos de don Rigoberto)
2000. Jarčeva fešta (La Fiesta del Chivo)
2003. Raj sa drugog ćoška (El Paraíso en la otra esquina) - istorijski roman o Polu Gogenu i Flori Tristan
2006. Avanture nevaljale devojčice (Travesuras de la niña mala)
2010. Keltski san (El sueño del celta)
2013. Diskretni heroj (El héroe discreto)

Objavio je i dramska dela (Gospođica iz Takne, Kati i nilski konj, La Čunga, Ludak sa balkona i Lepe oči, ružne slike), studije i eseje (kao Neprekidna orgija, Istina o lažama i Izazov nemogućeg), memoare (Riba u vodi) i priče (Štenad).








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Mario Vargas Ljosa   Ned 7 Maj - 18:40

RAT I MIR Ljosa: Duhovna dimenzija historije mnogo je značajnija od one koja se odvija u salonima ili na bojnim poljima
Ne mogu da završim ovaj članak a da ne postavim čitaocima pitanje koje mi, otkako sam ga spoznao, bubnja u ušima: kako je moguće da je prvu Nobelovu nagradu dobio Sili Pridom, a ne drugi kandidat, Tolstoj?

Piše: Mario Vargas Ljosa, thebosniatimes.ba

Prvi put sam čitao roman Rat i mir prije pola vijeka, Plejadino izdanje u jednom tomu, u ljetovalištu Peroz-Girek, tokom prvog godišnjeg odmora koji mi je platila agencija Frans pres. Tada sam pisao svoj prvi roman i bio opsjednut idejom da je za roman kao proznu vrstu, za razliku od drugih, kvantitet osnovni preduvjet kvaliteta, i da su veliki romani doslovno veliki - dugački - jer obuhvataju toliko planova stvarnosti da odaju utisak da je u njima izraženo cjelokupno ljudsko iskustvo.

Tolstojev roman je po svoj prilici do tančina potvrđivao tu teoriju. Od površnog početka koji oslikava tadašnje društvo, u otmjenim salonima Sankt Peterburga i Moskve, među plemstvom koje je između sebe više razgovaralo na francuskom nego na ruskom, pripovijest je oslikavala pad i raskol složenog ruskog društva uzduž i poprijeko, prikazujući beskonačnu raznovrsnost njegovih klasa i vrsta, od knezova i generala do sluga i seljaka, preko trgovaca i djevojaka za udaju, poročnih ljudi i masona, vjernika i probisvjetova, vojnika, umjetnika, karijerista i mističara, dok se čitaocu na zavrti u glavi od priče u kojoj mu u očima defiliraju sve moguće vrste ljudi.

Kada pomislim na taj kolosalni roman, najsnažnije pamtim bitke, čudesnu odiseju vremešnog generala Kuzova koji, od poraza do poraza, malo pomalo iscrpljuje Napoleonovu osvajačku vojsku sve dok, uz pomoć oštre zime, snijega i gladi, ne uspije da je pokori.

Imao sam lažnu predstavu da bi se, kad bi trebalo sažeti Rat i mir u jednu rečenicu, moglo reči da je to veliki epski mural o načinu na koji je ruski narod odbacio imperijalističke napore Napoleona Bonaparte, “neprijatelja čovječanstva”, i odbranio svoj suverenitet; tada sam mislio da je posrijedi veliki nacionalistički i vojni roman, koji veliča rat, tradiciju i tobožnje strateške vrline ruskog naroda.

Sada kad ga drugi put čitam, uviđam da sam bio u zabludi. Rat i mir ne samo što ne pokazuje rat kao čestito iskustvo koje oličava hrabrost , osobenost i veličinu jedne zemlje, već ga predočava u svom njegovom užasu, pokazujući u svakoj od bitaka - a možda nadasve u zadivljujućem opisu Napoleonove pobjede kod Austerlica - monstruozno krvoproliće čija je posljedica beskrajna neimaština i nepravda koje pogađaju običnog čovjeka i struje koje zahvataju ogromnu većinu njegovih žrtava; i jezive, zločinačke gluposti onih koji potiču takvu kataklizmu, govoreći o časti, rodoljublju i građanskim i ratničkim vrijednostima, riječima čija ispraznost i trivijalnost postaju očigledne istog trenutka kada zagrme plotuni.

Tolstojev roman se mnogo više dotiče mira nego rata, a ljubav prema ruskoj historiji i kulturi koja ga nesumnjivo prožima nipošto ne veliča buku i bijes ubijanja, već intenzitet unutrašnjeg života ispunjenog razmišljanjima, sumnjama, traganjem za istinom i nastojanjem da se drugima čini dobro, oličenog u pasivnom i dobroćudnom Pjeru Bezuhovu, istinskom junaku romana. Premda španski prijevod Rata i mira kojeg trenutno čitma nije izvrstan, Tolstojeva genijalnost je prisutna na svakom koraku u svemu što pripovijeda, i to više u prikrivenim nego u eksplicitnim slojevima teksta. Njegov tišine su uvijek rječite, komunikativne, pobuđuju kod čitatelja znatiželju koja mu ne dozvoljava da se odvoji od štiva, jer željno iščekuje da sazna da li će knez Andrija izjaviti ljubav Nataši, da li će se dogovoreni brak ostvariti ili će knežev zlonamjerni otac Nikolaj Andrejević uspjeti osujetiti ga. Takoreći ne postoji nijedna epizoda u romanu koja nije dopola ispričana, koja nije prekinuta uskrativši čitaocu neki ključni podatak ili informaciju, kako njegova pažnja ne bi opala, kako bi sve vrijeme bila požudna i budna.

Istinski je impresivno kako je u jednom tako obimnom i raznolikom romanu sa toliko likova narativna potka tako savršeno vođena sve prisutnim pripovjedačem koji nikada ne gubi kontrolu, koji beskrajnom mudrošću i mjerom posvećuje vrijeme svakom od njih, koji tokom romana nikog ne zanemaruje niti ističe, svima daje primjereno vrijeme i prostor kako bi sve teklo kao što teče život, ponekad presporo, ponekad u mahnitim skokovima na dnevnim dozama radosti, nedaća,snova, ljubavi, mašte.

Prilikom ponovnog čitanja Rata i mira primjećujem nešto što pri prvom nisam uvidio: da je duhovna dimenzija historije mnogo značajnija od one koja se odvija u salonima ili na bojnim poljima. Filozofija, religija, traganje za istinom koja bi omogućila da se jasno razluči dobro od zla i da se postupa u skladu s tim, osnovna je preokupacija glavnih likova, čak i vojnih glavešina poput generala Kutuzova, zadivljujućeg lika koji ja, uprkos tome što je proveo život u borbi - još uvijek mu se vidi ožiljak od turskog metka koji mu je okrznuo lice - izuzetno moralan čovjek kome je mržnja nepoznanica, čak bi se reklo da ratuje jer mu ništa drugo ne preostaje i jer neko mora i to raditi, premda bi radije provodio vrijeme u intelektualnim i duhovnim pregnućima.

Iako su, istini za volju, događaji koji se odvijaju u romanu Rat i mir užasni, sumnjam da iko osjeća tugu i pesimizam kada završi njegovo čitanje. Naprotiv, roman ostavlja utisak da su, uprkos svemu lošem što nam život donosi i obilju nitkova i zlobnika koji žele da ostvare svoj cilj, kada se sve sabere i oduzme, dobri brojniji od zlih, prilike za radost i vedrinu češće od onih za ogorčenost i mržnju, te da čovječanstvo, mada to nije uvijek očigledno, malo-pomalo, ostavlja iza sebe nagore terete koje vuče, neprimjetno postajući sve bolje i rasterećenije.

Riječ je vjerovatno o najvećem Tolstojevom dostignuću, poput Cervantesovog kad je napisao Don Kihota, Balzaka i njegove Ljudske komedije, Dickensa sa njegovim Oliverom Tvistom, Viktora Igoa sa Jadnicima, ili Faulknera sa njegovom južnjačkom sagom: uprkos tome što u njihovim romanima uranjamo u podzemlje čovječanstva, ubrizgavamo uvjerenje da je, i pored svega, ljudska pustolovina neizmjerno bogatija i uzvišenija od patnji i tričarija koje također u njoj obitavaju; da, gledana u cjelini, sa vedrije perspektive, zavrjeđuje da je poživimo, makar jedino zbog toga što na ovom svijetu ne možemo živjeti samo od istine, već i od laži, zahvaljujući velikim romanima.

Ne mogu da završim ovaj članak a da ne postavim čitaocima pitanje koje mi, otkako sam ga spoznao, bubnja u ušima: kako je moguće da je prvu Nobelovu nagradu dobio Sili Pridom, a ne drugi kandidat, Tolstoj? Zar već tada nije bilo jasno, kao što je danas, da Rat i mir spada u rijetka čuda koja se, jednom u sto godina, dešavaju u književnom univerzumu?


(The Bosnia Times, Nedeljnik)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
 
Mario Vargas Ljosa
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Mario Vargas Ljosa - Avanture nevaljale devojčice
» Mario Vargas Ljosa
» Mario Vargas Ljosa
» Pohvala pomajci - Mario Vargas Ljosa
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-