Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Paulo Koeljo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 20 Mar - 18:56









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 20 Mar - 18:56









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 20 Mar - 18:57









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 20 Mar - 18:57









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Čet 9 Apr - 22:19

  Anđeo Čuvar ( odlomak ) – Paulo Koeljo


– Da li si već imala osećaj da te, u određenim momentima u životu, neko posmatra? – upita Paulo.
– Kako to znaš?
– Jednostavno znam.
To su trenuci u kojima nesvesno primećujemo prisustvo anđela.
Kris se setila rane mladosti. Tada je taj osećaj bio mnogo jači.
– U tom trenutku – nastavi on – počinjemo da stvaramo neku vrstu filma u kojem smo mi glavni likovi, i sasvim smo sigurni da neko posmatra šta radimo.
„Ali, kako rastemo, počinjemo slične stvari da smatramo smešnim. Izjednačujemo to osećanje s dečjim snom da postanemo filmski glumac ili glumica.
Zaboravljamo koliko je, u trenucima kada smo se predstavljali nevidljivoj publici, snažan bio osećaj da nas neko posmatra.“
Zaćutaše na trenutak.
– Kada pogledam u nebo često se taj osećaj vrati propraćen istim pitanjem: Ko nas posmatra?
– Pa ko nas posmatra?
– Anđeli. Božiji izaslanici.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Uto 5 Maj - 8:57

- Sluzio sam jednog Gospoda koji me sada ostavlja u sakama mojih neprijatelja-rece Ilija.
-Bog je Bog-odgovori Levit.- On nije kazao Mojsiju da li je dobar ili zao, rekao je jedino: Ja jesam. Dakle, On je sve sto postoji pod suncem:grom koji razara kucu i ruka covekova koja je obnavlja.
Razgovor je bio jedini nacin da se zavara strah, svakoga casa vojnici ce otvoriti vrata stale u kojoj su se nalazili, otkriti njih dvojicu i ponuditi im jedini moguci izbor:da obozavaju ala-fenicanskog Boga-ili da budu pogubljeni.Pretrazivali su kucu po kucu, preobracajuci ili pogubljujuci proroke.
Mozda ce se Levit odreci vere i umaci smrti.Ali Ilija nije imao izbora:sve se dogodilo njegovom krivicom, i Jezavelja je po svaku cenu zelela njegovu glavu.
Andjeo Gospodnji me je primorao da odem i govorim sa carem Ahavom i da ga upozorim da nece pasti kisa sve dok u Izrailju budu obozavali Vala-rece, kao da moli za oprostaj sto je poslusao ono sto mu je Andjeo govorio.- Ali Bog sporo radi, kad se budu osetile posledice suse, Jezavelja ce vec potamaniti sve one koji budu i dalje ostali verni Gospodu.
Levit ne rece nista. Razmisljao je o tome da li da se prikloni Valu ili umre u ime Gospodnje.
-Ko je Bog? - nastavi Ilija. - Da li to On drzi mac vojnika koji pogubljuju one sto nisu izdali veru nasih patrijarha? Da li je On bio taj koji je postavio jednu tudjinsku princezu na presto nase zemlje, kako bi sve te nesrece mogle da zadese nase pokoljenje? Da li to Bog ubija vernike, neduzne, one koji slede Mojsijev zakon?
Levit je doneo odluku, radije ce umreti. Tada je prsnuo u smeh jer ga pomisao na smrt vise nije plasila. Okrenuvsi se prema mladom proroku pored sebe pokusao je da ga umiri:
-Pitaj Boga licno, kad vec sumnjas u Njegove odluke-rece - Ja sam vec prihvatio svoju sudbinu.
-Gospod ne moze zeleti da budemo nemilosrdno pobijeni-navaljivao je Ilija.
-Bog sve moze. Kad bi cinio iskljucivo ono sto nazivamo Dobrim, ne bismo mogli da ga zovemo Svemogucim, On bi vladao samo jednim delom Vaseljene, a postojao bi neko mocniji od Njega, koji bi nadzirao i procenjivao njegove postupke. U tom slucaju, ja bih obozavao tog nekog, mocnijeg.
-Ako On vec sve moze, zasto ne postedi patnje one koji ga vole? Zasto nas ne spase, umesto sto daje moc i slavu Svojim neprijateljima?
-Ne znam-odgovori Levit. - Ali neki razlog postoji, i nadam se da cu ga uskoro saznati.
-Ti nemas odgovor na ovo pitanje.
-Nemam
obojica ucutase.Iliju je oblivao hladan znoj.
-Ti si prestrasen, ali ja sam vec prihvatio svoju sudbinu-primeti Levit.-Izaci cu i okoncati ovu agoniju. Kad god zacujem neki krik napolju, patim zamisljajuci kako ce biti kad kucne moj cas. Otkako samo ovde , umirao sam vec stotinu puta, a mogao sam umreti samo jednom. Kad vec treba da mi odrube glavu, neka to bude sto pre.
Bio je u pravu. Ilija je slusao iste krike, i vec je patio preko granice svoje izdrzljivosti.
-Idem sa tobom. Umorila me je ova borba za jos nekoliko sati zivota.
Ustao je i otvorio vrata stale, pustajuci da udje sunce i otkrije dvojicu ljudi koji su se unutra sakrili.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Uto 5 Maj - 8:58

Alhemicar uze knjigu koju je neko iz karavana poneo sa sobom. Knjiga je bila bez korica, ali on je uspeo da utvrdi da je njen autor Oscar Wilde. Listajuci knjigu naišao je na pricu o Narcisu.
Alhemicar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladicu koji je išao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je bio opcinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.
Ali Oscar Wilde nije tako završio ovu pricu.
On je napisao da su, kada je Narcis umro, došle šumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.
- Zašto placeš? – upitaše šumske nimfe.
- Placem za Narcisom – rece jezero.
- Ah, nimalo nas ne cudi što placeš zbog Narcisa – nastaviše one. I pored toga što smo mi sve stalno trcale za njim po šumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.
- Pa zar je Narcis bio lep? – upita jezero.
- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna? – odgovoriše iznenadene nimfe. – Na kraju krajeva, on se svakog dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je za trenutak zacutalo. Najzad, rece:
- Ja placem za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da je Narcis lep.
Oplakujem Narcisa zato što sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih ociju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.

Lepe li price, rece Alhemicar.

Paolo Koeljo








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Uto 19 Maj - 9:12

Uoci Bozica,paroh crkve u malenom selu Sen Marten u francuskim Pirinejima spremao se da sluzi misu kad, najedanput,oseti neki cudesan miris.Bila je zima i odavno je nestalo cveca,ali sad je u vazduhu lebdeo taj opojni miris,kao da je inenada granulo prolece,kad mu vreme nije.
Radoznao da otkrije odakle potice to cudo,paroh izadje iz crkve i ugleda nekog decaka kako sedi ispred skolske kapije.Pored njega je stajalo nesto nalik na bozicno drvo,s’ pozlacenim granama.
-Kakvo divno drvo!-uskliknu paroh.-Izgleda kao da je dotaklo nebesa,sudeci po bozanskom mirisu koje siri.A sazdano je od suvoga zlata!Gde si ga samo nasao?
Ove parohove reci kao da nisu narocito obradovale decaka.
-Istina,sto sam duze isao,ovo sto nosim sa sobom bivalo je sve teze i teze,a i grancice su postale tvrde i krute.Ali to ne moze biti zlato i ja se plasim sta ce roditelji da mi kazu.
I tu decak isprica svoju pricu:
,,Jutros rano krenuo sam u veliki grad Tarb s’ novcem koji mi je majka dala da kupim jedno lepo bozicno drvo. Medjutim,prolazeci kroz neko selo sreo sam jednu usamljenu staricu,bez ikog svog s’ kim bi proslavila veliki hriscanski praznik.Dao sam joj nesto novca za veceru jer sam bio ubedjen da cu drvo platiti jeftinije.
Elem,stigavsi u Tarb,prosao sam pored jednog velikog zatvora i tamo video mnostvo ljudi koji su nestrpljivo iscekivali vreme posete.Svi su bili tuzni jer ce provesti noc daleko od svojih milih i dragih,a neki su se zalili da nisu cak uspeli da kupe parce kolaca.Cim sam to cuo,resio sam,iz romanticnih pobuda tipicnih za moje godine,da podelim novac s’ tim ljudima kojima je svakako bio potrebniji nego meni.Zadrzao sam samo neku sitninu za rucak.Uostalom,cvecar je bio nas porodicni prijatelj i sigurno bi mi dao drvo za badava,a ja bih mogao iduce nedelje da mu pomazem u poslu i tako vratim dug.
Ali,kad sam napokon stigao na pijacu,saznao sam da cvecar koga sam poznavao nije tog dana dolazio. Pokusavao sam na sve nacine da nadjem nekog ko bi mi pozajmio novac,ali uzalud.
Ubedio sam sebe da cu bolje da mislim s’ punim stomakom,ali jos nisam stigao ni da udjem u kafanu,kad mi pridje jedan decak koji je delovao kao stranac i zamoli me da mu udelim neki dinar jer vec dva dana nista nije jeo.Tada sam pomislio da je i Isus u detinjstvu sigurno iskusio sta je glad,pa sam zato dao decaku i ono malo sto mi je preostalo i krenuo kuci.Pri povratku,odlomio sam granu sa jedne jelke.Trudio sam se, kako sam znao i umeo,da je ispravim,okresem,ali ona je postala kruta,kao da je od metala,i ni priblizno ne lici na bozicno drvo koje moje majka ocekuje.’’
-Dragi decace-rece paroh-nema nikakve sumnje da miris koje ovo drvo ispusta potice pravo s’ nebesa.Dozvoli da ti ispricam nastavak tvoje price:
,,Cim si ostavio onu staricu,ona je odmah zamolila Bogorodicu koja,kao majka,najbolje razume zene i majke,da te nagradi za dobro koje si joj ucinio.Rodjaci onih zatvorenika bili su ubedjeni da su sreli andjela i zahvaljivali su andjelima sto su im omogucili da kupe kolace za svoje bliznje.Decak koga si sreo ispred kafane zahvaljivao je Isusu sto mu je utolio glad.
Bogorodica,andjeli i Isus uslisili su molitve onih kojima je pruzena pomoc.Kad si odlomio granu sa jelke, Bogorodica joj je udahnula miris milosrdja.Dok si je nosio,andjeli su je doticali preobrazivsi njene grancice i iglice u zlato.Naposletku,kad je delo bilo zavrseno Isus ga je pogledao,blagoslovio i od ovoga casa svakome ko dodirne ovo bozicno drvo grehovi ce biti oprosteni,a zelje ispunjene.’’
I tako je i bilo.Legenda kaze da se sveto drvo i dan danas nalazi u Sen Martenu,ali njegova moc je toliko jaka da svakog ko pomogne svom bliznjem uoci Bozica,ma koliko daleko se nalazio od malenog sela u Pirinejima, prati njegov blagoslov.

(po motivima jedne hasidske legende)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Uto 19 Maj - 9:20

Zašto moramo da slušamo svoje srce? - upita mladić u trenutku kada su se spremali da prenoće.
- Jer tamo gde ono bude, tamo će biti tvoje blago.
- Srce mi je uznemireno - reče mladić. - Sanja, uzbuđuje se i zaljubljeno je u jednu ženu pustinje. Stalno od mene nešto zahteva i noćima me ne pušta da spavam dok mislim na nju.
- To je dobro. Tvoje srce je živo. Nastavi i dalje da slušaš to što ima da ti kaže.
Naredna tri dana mimoiđoše se sa nekoliko ratnika, a još neke su videli na horizontu. Mladićevo srca je počelo da govori o strahu. Pričalo mu je priče koje je čulo od Duše Sveta, priče o ljudima koji su krenuli u potragu za svojim blagom i nikad ga nisu našli. Ponekad bi uplašilo mladića pomišlju da neće uspeti da nadje blago ili da bi mogao da umre u pustinji. U drugim prilikama bi govorilo mladiću da je već zadovoljno jer je našlo ljubav i zlatnike.
- Moje srce je kolebljivo - reče mladić Alhemičaru kada su zastali da malo odmore konje. - Ne želi da nastavim.
- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promeniš sve što si do sada stekao - za jedan san.
- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?
- Zato što nikad nećeš uspeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono će uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajući šta misli o životu i o svetu.
- Čak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad neće poći za rukom. Jer ćeš poznavati njegove snove i njegove želje i umećeš da se nosiš sa njima.
Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udaraca koje ne očekuješ.

Mladić je nastavio da sluša svoje srce dok su putovali pustinjom. Počeo je da upoznaje njegove smicalice i trikove, a samim tim je počeo i da ga prihvata onakvo kakvo je. Tako je mladić prestao da oseća strah i više nije želeo da se vrati jer mu je srce jednog popodneva reklo da je zadovoljno. "Čak i ako malo izvoljevam", govorilo je njegovo srce, "to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih najvećih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti neuspeh. Mi premiremo od straha i pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogli biti lepi, a nisu bili, na blaga koja su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kad se to dogodi, mnogo patimo".
- Moje srce se boji patnje - reče mladić Alhemičaru jedne noći kad su posmatrali nebo bez meseca.
- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Večnošću.
"Svaki trenutak potrage je trenutak susretanja" - reče mladić svom srcu. "Dok sam tragao za svojim blagom, svi dani su bili svetli, jer sam znao da je svaki taj čas deo sna o potrazi. Tragajući za tim svojim blagom, na putu sam otkrio stvari koje ni u snu nisam sanjao da ću sresti, a sve to zahvaljujući hrabrosti s kojom sam pokušao da dosegnem stvari nedostižne pastirima."
Onda je čitavo jedno popodne njegovo srce ostalo mirno. Tokom noći, mladić je mirno spavao, a kada se probudio njegovo srce je počelo da mu priča neke stvari iz Duše Sveta. Ispričalo mu je kako je sretan svaki čovjek koji nosi Boga u sebi. I da je sreću moguće naći i u zrnu pustinjskog peska, kao što mu je Alhemičar već rekao. Jer zrno peska je trenutak Stvaranja, a Vaseljeni su bile potrebne hiljade miliona godina da bi ga stvorila. "Svakog čoveka na kugli zemaljskoj čeka njegovo blago", reče njegovo srce. Mi, srca, nemamo često običaj da govorimo o tom blagu, jer ljudi već više ne žele da ga pronađu. O njemu pričamo samo deci. Onda ostavljamo da život uputi svakoga smerom koji mu je odredila sudbina. Ali nažalost malobrojni su oni koji slede put koji im je obeležen, a to je put Lične Legende i sreće. Smatraju da je svet pun pretnji - i da zbog toga taj svet postaje opasan.
Zato mi, srca, počinjemo da govorimo sve tiše, ali nikada ne prestajemo. A potajno se nadamo da se naše reči čuju, jer ne želimo da ljudi pate zato što nisu sledili svoje srce."
- A zašto srca ne kažu ljudima da treba da nastave da slede svoje snove? - upita mladić Alhemičara.
- Zato što bi u tom slučaju srce najviše patilo. A srca ne vole da pate.
Od tog dana mladić je shvatio svoje srce. Zatražio je da ga više nikad ne napušta. Zatražio je od njega da se stegne u grudima i da mu da znak za uzbunu kada se udalji od svojih snova. Mladić se zakleo da će uvek očekivati taj znak i da će ga slediti.
Te noći je sve ispričao Alhemičaru. I Alhemičar je shvatio da se mladićevo srce vratilo Duši Sveta.

Alhemicar, Paolo Koeljo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Uto 9 Jun - 8:50

Pobednik ostaje sam

"Superklasa sada vodi ljubav s djevojkom koja je uspjela upasti na
zabavu i bila je spremna na sve. Skida šminku, promatra bore, razmišlja
kako je vrijeme za novu plastičnu operaciju. Traži u vijestima na
internetu što je objavljeno o izjavi koju je dala taj dan. Guta nužnu
tabletu za spavanje i pije čaj koji jamči mršavljenje bez napora.
Ispunjava narudžbu za doručak koji ujutro želi u sobi i vješa je o kvaku
na vratima, pored natpisa Ne smetati.Superklasa zatvara oči i
razmišlja: Nadam se da ću brzo zaspati, sutra imam sastanak prije deset
sati.Otac nema vremena za odmor jer radi prekovremeno da bi sinu mogao
kupiti novi model tenisica, bez kojeg će ga u školi smatrati otpadnikom.
Žena plače u sebi jer sve njezine prijateljice nose odjeću poznatih
marki kakvu ona sebi ne može priuštiti. Umjesto da uče o pravim
vrijednostima vjere i nade, mladi sanjaju o tome kako će postati
poznati. Djevojke iz provincije gube svoj identitet, razmišljaju o
odlasku u velegrad i spremne su pristati na sve što bi im moglo donijeti
željeni komad nakita. Svijet koji bi se trebao kretati u smjeru pravde
počinje se vrtjeti oko materijalnih stvari koje za šest mjeseci više
ničemu ne služe pa ih treba obnoviti, jer jedino se tako može održati
cirkus koji na vrh svijeta postavlja ova prezira vrijedna stvorenja sto
se sada okupljaju u Cannesu."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pon 15 Jun - 19:51

Jedan od nesumnjivo najuspešnijih autora današnjice Paulo Koeljo (Paulo Coelho), čiji romani zauzimaju najviša mesta na listama bestselera, već godinama važi za ličnost koja ima veliki uticaj na živote miliona ljudi širom sveta. Sa više od sto miliona prodatih knjiga u najmanje 150 zemalja sveta, Paulo je svojim simboličnim jezikom i realističnim stilom pisanja osvojio srca brojnih čitalaca i time obezbedio sebi mesto među 15 najpopularnijih pisaca sveta. Nakon što je na sajmu knjiga 2003. u Frankfurtu potpisao primerke “Alhemičara” objavljene na 52 jezika, ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najprevođeniji živi autor. Ovo su najlepši citati ovog proslavljenog književnika…


“Godine mogu da uspore hod samo onima koji nikad nisu imali hrabrosti da idu vlastitim koracima.”


*

“Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče – uključujući i one koje gubimo. Kad porasteš, otkrićeš da si često branio laž, obmanjivao sebe ili patio zbog gluposti. Ako budeš dobar ratnik, nećeš sebe optuživati zbog toga – ali nipošto ne dozvoli da se tvoje greške ponove.”


*

“Razlika između pustolovine i sna je znati reći ‘da’ izazovu.”


*

“Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada. I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj i samo postoji taj trenutak.”








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Čet 7 Jul - 21:56

“Bez obzira na ono što čini, svako na zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji sveta.”
“Čak i ako znači rastanak, samoću, tugu, ljubav je ipak vredna svakog novčića svoje cene.”
“Čekanje boli. Zaborav boli. Ali ne znati za šta se odlučiti najteža je patnja.”
“Da bi verovao u svoj vlastiti put, nema potrebe da dokazuješ kako je tuđi put pogrešan.”
“Deca znaju da posmatraju svet bez gorčine. Kad želi saznati da li je neka osoba u njegovoj blizini dostojna poverenja, ratnik svetlosti želi najpre videti kako neko dete na nju gleda.”

“Imam svoj put, put potrage za ljubavlju i činim sve što je moguće da ga pređem s dostojanstvom.”
“Kad nešto zaista želiš celi će se svet urotiti da to i dobiješ.”
“Ljubav se samo ljubavlju otkriva.”
“Ljubav ima svoj vlastiti glas i govori sama za sebe.”
“Ljubav me ponovno pronašla nakon što me beše tražila od nemila do nedraga.”

“Možda nas ljubav postara pre vremena i podmladi kad je mladost već iza nas.”
“Oni koji vole očekujući nešto zauzvrat, samo gube vreme.”
“Onaj ko voli mora znati izgubiti sebe i ponovo se pronaći.”
“Srce odlučuje, i što odluči je, bez sumnje, ono što vredi.”
“Sreća je ponekad blagoslov – ali uglavnom je moram osvojiti.”

“Sve što se dogodi jedanput može se nikad više ponoviti. No sve što se dogodi dvaput, sigurno će se dogoditi i treći put.”
“Samo onaj ko je sretan može širiti sreću oko sebe.”
“Strah ide do tačke gde počinje neizbežno, nakon toga gubi svaku smisao. I sve što nam ostaje je nada da smo doneli ispravnu odluku.”
“Smrt primorava ljude da bolje osete život.”
“Sretan je onaj čovek koji uspe živeti u sadašnjosti.”

“Svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo živeti svoj život.”
“Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče – uključujući i one koje gubimo. Kad porasteš, otkrit ćeš da si često branio laž, obmanjivao sebe ili patio zbog gluposti. Ako budeš dobar ratnik, nećeš sebe optuživati zbog toga – ali nipošto ne dozvoli da se tvoje greške ponove.”
“Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje, razočarenja i tuge.”
“Uvek, kao i u ovom trenutku na svetu je mnogo ljudi koji su već odustali od života. Ne srde se, ne plaču, tek čekaju da vreme prođe. Nisu prihvatali životne izazove i život ih više ne izaziva.”
“U času kad krenemo u susret ljubavi i ona kreće u susret nama.”

“Voli se jer se voli. Nema nikakva razloga za ljubav.”
“Zar sam doista osuđen da uvek stignem tako daleko, ali da nikada ne pređem crtu…”

Paulo Coelho








Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:45

Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi – bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uče jezik duše, i to se zove seks.
Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj...i samo postoji taj trenutak...
Bez obzira na ono što čini, svako na zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji sveta.
Ljubav je uvek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu-uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekamo odvede.Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove.Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočaranja i tuge. Jer,u času kad krenemo u susret ljubavi,i ona kreće u susret nama. I spasi nas.
Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpeti uvredu, ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jačim od sebe; uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok nas sustanar ili supružnik spava, oplakivati u potaji, svoj kukavičluk.
Kada viđamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.
Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja. Možda zbog toga oni tako rano i odustaju.  
Ako kreneš obećavši ono što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.  
Ponekad treba pustiti da voda sama teče.
Možda je Bog i stvorio pustinju da bi ljudi mogli da se osmehnu urminim palmama.  
Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta.  
Tajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost.  
Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.
Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo, sve oko nas takodje postaje bolje.  








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:46


  •  Razlika između pustolovine i sna je znati reći ‘da’ izazovu.

  •  Naš život je stalno putovanje, od rođenja do smrti. Okolina se menja, ljudi se menjaju, potrebe se menjaju, ali voz i dalje ide. Život je voz, a ne železnička stanica.

  •  Nedavno sam nešto otkrio: pravi prijatelji su oni koji su na našoj strani kad nam se događaju lepe stvari. Oni navijaju za nas, raduju se našim pobedama. Lažni prijatelji su, naprotiv, oni koji se pojavljuju u teškim trenucima, s onim žalosnim, tobož solidarnim licem, a zapravo im naša patnja služi kao uteha u njihovim bednim životima.”

  • Usredsredi se samo na trenutke u kojima si uspevao ono što si želeo – i ta snaga će ti pomoći da postigneš sve što hoćeš.

  • Umovi su kao padobrani – funkcionišu samo kad su otvoreni.

  • Čudo života možemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:46









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:47


  • U ljubavi niko nikoga ne može da povredi;  svako od nas je odgovoran za ono što oseća i ne možemo  drugog da krivimo za to.

  •  Već sam iskusila patnju kada sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam čvrsto ubeđena da niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje.


  •  Najjača ljubav jeste ona koja može pokazati svoju slabost.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:47


  • Iskusan borac podnosi klevete; poznaje snagu svoje pesnice, spretnost svojih udaraca.Kad se nađe pred nespremnim suparnikom, gleda ga pravo u oči i pobeđuje,bez potrebe da prenosi borbu na fizički plan.

  • Važno je dopustiti nekim stvarima da odu, da nestanu.

  • Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred velikog grada. I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube značaj i samo postoji taj trenutak

  • Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče – uključujući i one koje gubimo. Kad porasteš, otkrićeš da si često branio laž, obmanjivao sebe ili patio zbog gluposti.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:47


  • Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.

  • Najmračniji trenutak nastupa uoči samog izlaska sunca.

  •  Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo, sve oko nas takođe postaje bolje.

  • Kad su nam velika blaga pred nosom, nikad ih ne primećujemo  

  • Sve što se jednom desi, ne mora se nikad ponoviti. Ali sve što se desi dva puta, desiće se sigurno i treći put.

  • Kada vidjamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne  bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život.A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.  

  • Ako kreneš obećavši ono što nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.

  •   Uvek nastoj da znaš šta hoćeš.  

  •   Ne odustaj nikad od svojih snova.  

  •    Nije zlo ono što ulazi u čovekova usta, nego je zlo ono što iz njih izlazi.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:47


  • Dva razloga sprečavaju čoveka da ostvari svoje snove: sumnja u njihovo ostvarenje ili to što se prilika ukazuje toliko naglo i neočekivano da upravo time što nam je na dohvat ruke postaje neostvariva. Jer tada se javlja strah od puta koji vodi u nepoznato, od neslućenih izazova koji nas vrebaju na tom putu od mogućnosti da sve ono na šta smo navikli izgubimo.

  • Ljudi bi hteli sve da menjaju a u isto vreme zaziru od svakakve promene

  • Jer istinski opasni ljudi nikada ne prete

  • Nije želja za pridržavanjem zakona ono što nas tera da poštujemo društvena pravila već strah od kazne.

  • Onaj ko voli očekujući nešto za uzvrat, samo gubi vreme









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:48


  • Ljubav je puna zamki. Kada se prikazuje mi vidimo samo nejnu svetlost – a ono što je u seni ostaje skriveno.

  • Mogla sam. Nikada nećemo do kraja razumeti značenje te fraze. Jer u svakom trenutku našeg života postoje stvari koje su se mogle dogoditi a nisu. Postoje magični trenuci koji prolaze neprimećeni i odjednom ruka sudbine menja čitav naš svet.

  • Pokušaj živeti. Sećanja su za starije.

  • Treba se izlagati opasnostima. Čudo života možemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.

  • Ja se sećam mog magičnog trenutka, onog časa u kojem jedno DA ili jedno NE može izmenit celi naš život.

  • Patnja. U razdobljima promena rađaju se mučenici. Da bi ljudi mogli pratiti svoje snove, neki od njih se moraju žrtvovati.

  • Promeni se. Budi borac i budi srećan u svojoj borbi. Izazivaj svoju sudbinu.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:48


  • Ljudsko biće ima dva velika  problema: prvi je, da zna kad treba da počne, drugi – da zna kad treba da prestane.

  • Kad neko ode, odlazi zato što neko drugi treba da dođe

  •    Prestanite da budete ono što ste bili i počnite da budete ono što jeste.

  • Zašto je toliko važno pustiti neke stvari da odu od nas. Odvežite ih.

  •   Želim da vjerujem da je divno biti slobodan. Ponovo slobodan. Spreman
    da sretnem pravu ljubav svog života, onu koja čeka samo na mene i koja
    nikad neće dozvoliti da ponovo zapadnem u ovu ponižavajuću situaciju.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Pet 5 Avg - 15:48


  •   Šta navodi jednu osobu da sama sebe prezire?  Verovatno kukavičluk.Večiti strah da nešto grešite, da nećete postupiti onako kako to drugi od vas očekuju.

  •   Šta je stvarnost? To je ono što se podudara sa shvatanjima većine. To ne mora nužno biti ono što je najbolje i najlogičnije,ono što odgovara kolektivnim željama i potrebama. Vidite šta ja nosim oko vrata? Kravatu. Jedan ludak rekao bi da nosim neku šarenu, smešnu krpu, beskorisnu, vezanu na jedan veoma komplikovan način, koja još uz to otežava pokretanje glave i zahteva dodatni napor, koja još uz to otežava okretanje glave….

  • Šta si mogla da izgubiš? Svoje dostojanstvo. Da se namećem tamo gde nisam dobrodošla. A šta je dostojanstvo? Je li to želja da te svi smatraju dobrom, pristojnom osobom, punom ljubavi prema bližnjima? Poštuj prirodne zakone, gledaj filmove o životinjama pa ćeš videti kako se one bore za svoj prostor.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Čet 1 Sep - 20:09

Ako bi sad trebalo nekome da ispricam svoj zivot, mogla bih to da ucinim tako da ostavim utisak nezavisne, hrabre i srecne zene. ali to bi bilo daleko od istine, jer mi je zabranjeno da pomenem jedinu rec koja je mnogo vaznija od onih jedanaest minuta - ljubav.
Citavog zivota shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva. To je laz: sloboda postoji jedino kad je prisutna i ljubav. Onaj ko se potpuno predaje , ko se oseca slobodnim, taj voli celim bicem.
A ko voli celim bicem, oseca se slobodnim.
Upravo zbog toga, uprkos svemu sto mogu da iskusim, otkrijem, nista nema smisla. Jedino zelim da vreme sto brze prolazi kako bih mogla da se ponovo posvetim traganju za samom sobom - a to znaci za covekom koji ce me razumeti, koji me nece pozledjivati.
Ali o kakvim to glupostima govorim ? U ljubavi niko nikoga ne moze da povredi. svako od nas je odgovoran za ono sto oseca, i ne mozemo drugog da krivimo za to.
Vec sam iskusila patnju kad sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam cvrsto ubedjena da nikoga ne gubim , jer nikoga ne posedujem.
To je istinsko iskustvo slobode : imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je.

Iz Marijinog dnevnika...., 11,minuta








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Čet 1 Sep - 20:10

Danas, dok smo hodali pored jezera, onim cudnim putem za Santjago, covek koji je isao sa mnom - jedan slikar, jedan zivot drugaciji od mog - bacio je kamencic u vodu. Na mestu gde je kamen pao, pojavili su se mali krugovi koji su se sirili, sve dok nisu dotakli jednog patka koji je tuda plivao, i nije imao nikakve veze sa bacenim kamenom. I umesto da se uplasi zbog pojave neocekivanog talasa, on je poceo da se igra sa njim.
Nekoliko sati pre tog dogadjaja, usla sam u jedan kafe, zacula neki glas, i to je bilo kao da je Bog bacio kamencic na to mesto. Talasi energije zapljusnuli su i mene i i coveka koji je sedeo u jednom uglu i slikao. On je osetio treperenje izazvano kamenom, ja takodje. I onda?
Slikar ume da prepozna trenutak kad naidje na pravi model. Muzicar zna kad je njegov instrument nastimovan. Ja sam svesna da ovde, u ovom dnevniku, postoje recenice koje nisam napisala ja vec neka druga zena koja u meni zivi i zraci "svetloscu" koju odbijam da prihvatim.
Mogu da nastavim po starom. ali mogu, isto tako, kao onaj patak u jezeru, da se igram i zabavljam talasima koji su najednom naisli i uzburkali vodu.
Taj kamen o kome govorim ima svoje ime koje glasi "ljubav". Ta ljubav moze da znaci lepotu iznenadnog susreta dve osobe, ali se ne ogranicava samo na to. Ljubav takodje podrazumeva pred necim neocekivanim, produbljeni zar, veru u ostvarenje nekog sna. Ljubav nam salje signale koji upravljaju nasim zivotom - a na meni je da te signale odgonetnem.
Volela bih da verujem da sam zaljubljena, u nekog koga ne poznajem, iako to nisam planirala. Svi ovi meseci samokontrole, upornog odbijanja ljubavi, doveli su do sasvim suprotnog ishoda : da se prepustim prvoj osobi koja mi je ukazala drugaciju paznju.
Sreca sto nemam njegov telefon, sto neznam gde stanuje i mogu da ga izgubim ne kriveci sebe sto sam propusila jednu priliku.
Pa cak i da je tako, cak i da sam ga vec izgubila, zivot mi je darovao jedan srecan dan. A kad se ima u vidu kako je sazdan ovaj svet, jedan srecan dan gotovo da je ravan cudu!....

I Marijinog dnevnika...

JEDANAEST MINUTA








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   Sub 24 Sep - 19:21

VERONIKA JE ODLUČILA DA UMRE


Sve je u njenom životu bilo isto, a kad mladost jednom prođe, nastupa dekadencija, starost koja ostavlja neizbrisive tragove, dolaze bolesti, a prijatelji odlaze. Na kraju krajeva, nastavljanjem življenja ništa se ne dobija: naprotiv, otvaraju se samo nove mogućnosti za patnju. 

Kako opravdati – u jednom svetu gde svi nastoje da prežive, po svaku cenu – osobe koje same odluče da umru? Niko o tome ne može da sudi. Svako, sam, najbolje zna dokle seže njegova patnja, i da li mu je život lišen svakog smisla.

Kao što to obično biva u svakoj porodici, i on je bio sklon da svu krivicu svali na nekoga izvan nje, odlučno tvrdeći da roditelji nisu znali šta čine kad su donosili tako drastičnu odluku. 

A kako ljudi uvek nastoje da pomognu jedni drugima – samo zato da bi se osetili boljima nego što zapravo jesu – vratiće me na posao u biblioteci.

Otkad zna za sebe, bilo joj je jasno da mnogi ljudi koje poznaje govore o nesrećama svojim bližnjih kao da se brinu kako da im pomognu, a zapravo se naslađuju tuđom patnjom, jer im to pruža iluziju da su srećni i da je život prema njima bio darežljiv. Prezirala je tu vrstu ljudi. 

Moja se depresija nikad ne javlja u ovakvim danima, oblačnim, sivim, hladnim, Po takvom vremenu uvek sam osećala da je priroda sa mnom u skladu, kao da odslikava moju dušu. S druge strane, kad bi granulo sunce i deca počela da se igraju na ulici, kad su svi bili raspoloženi što je vreme lepo, ja sam se osećala očajno. Kao da je nepravedno što se priroda pokazuje u svoj svojoj raskoši, a ja u tome ne mogu da učestvujem. 

Upravo zato što je sve u životu smatrala glupim i besmislenim, počela je da prihvata sve što joj je život nametao... I na šta je straćila svu svoju energiju? Na nastojanje da sve u njenom životu ostane isto. 

«Da sam imala izbora, da sam ranije shvatila da su moji dani jednaki zato što sam sama tako želela, ko zna, možda bi...» 

Astralno putovanje – duša u stanju kome napušta telo, lebdi, «putuje».

Izveštaji o iskustvima i vizijama su se razlikovali, ali neke ključne pojedinosti su se podudarale: čudna, neprijatna buka koja prethodi razdvajanju duha i tela, zatim šok, gubitak svesti, a onda spokojstvo i ushićenje koje ispunjava dušu dok lebdi u vazduhu, vezana za telo samo jednom tankom srebrnom niti – niti koja je mogla beskonačno da se razvlači, iako su pojedine knjige upozoravale da bi čovek mogao da umre ukoliko se ta srebrna nit prekine. Ali to je bila puka izmišljotina... Naučila je, da kad poželi da se premesti s jednog mesta na drugo, mora prethodno poželeti da sebe projektuje u prostoru, predstavivši sebi u svesti mesto na koje želi da dospe. Astralno putovanje se odvijalo kroz nekakve tajanstvene tunele. 

Kad čovek jednom stupi u takav azil, navikne se na slobodu koja vlada u svetu ludila, i na kraju više ne može bez nje... Kod većine pacijenata nastupa osetno poboljšanje, čim kroče u sanatorijum: više ne moraju da se naprežu da prikriju svoje simptome, a «porodično» okruženje im pomaže da prihvate svoje neureoze i psihoze. 

Ljudi ništa ne mogu da nauče iz priča, moraju sve sami da otkriju. 

«Ludilo je nesposobnost da iskažeš svoje misli. Kao kad se nađeš u nekoj stranoj zemlji – vidiš sve, shvataš sve što se oko tebe dešava, a ne umeš da se izraziš i da zatražiš pomoć, jer ne razumeš jezik koji se tamo govori. «

«Svi mi smo to već iskusili.»

«Svi mi smo, na ovaj ili onaj način, ludi.» 

Šta navodi jednu osobu da samu sebe prezre?

Verovatno kukavičluk. Večiti strah da neprestano grešite, da nećete postupiti onako kako to drugi od vas očekuju. 

Prevladala je svoje sitne nedostatke da bi pretrpela poraz u važnim, suštinskim stvarima. Uspevala je da ostavi utisak nezavisne žene, onda kad je očajnički vapila za društvom... – i trošila je svoju najdragoceniju energiju nastojeći da se ponaša u skladu sa slikom koju je o sebi stvorila. I upravo zato, nikad joj nije preostajalo snage da bude ono što jeste: osoba kojoj su, kao svim ljudima na svetu, potrebni drugi da bi bila srećna.

Ako ne želiš da zapadaš u neprilike, uvek podeli odgovornost. 

I kao što zatvor nikad ne popravlja zatvorenika – već ga samo podstiče na nove prestupe i zločine, tako i sanatorijumi navikavaju bolesnike na jedan potpuno nestvaran svet, u kojem je sve dozvoljeno, i gde niko ne mora da snosi odgovornost za svoje postupke. 

U razdobljima kad se određena društvena zajednica suočava s nekim krupnim, opštim problemom – kao u slučaju rata, ili hiperinflacije, ili epidemije – zapaža se neznatni porast broja samoubistava, ali i upadljivo smanjenje broja obolelih od depresije, paranoje, psihoza. 

Što ljudi imaju više uslova za sreću, to su nesrećniji. 

Ljudi obično nisu u stanju da shvate vlastitu sreću. 

Ako se izuzmu pojedini teški patološki slučajevi, ljudi obično polude onda kad nastoje da pobegnu od kolotečine. 

Šizofrenik je osoba koja ima urođenu težnju da se tuđi od sveta i povlači u sebe, sve dok ga neka okolnost – teška ili beznačajna, zavisno od slučaja – ne potstakne da stvori jednu zasebnu stvarnost, isključivo za sebe. To se dalje može razvijati u pravcu potpune odsutnosti – koju mi nazivamo katatonijom – ali može doći i do poboljšanja, kada bolesnik postaje sposoban da radi i da vodi jedan praktično normalan život. Sve zavisi od jedne jedine stvari – sredine. 

Sva ljudska bića poseduju u svom organizmu gorčinu – u većem ili manjem stepenu – kao što gotovo svi mi nosimo u sebi bacil tuberkuloze. Ali obe te bolesti napadaju samo one čiji je organizam već oslabljen. U slučaju gorčine, bolest najlakše izbija kad se javi strah od takozvane stvarnosti. Pojedine osobe, u grozničavoj želji da izgrade sebi jedan svet u koji nijedna spoljašnja pretnja ne može da dopre, razviju preko svake mere odbrambene mehanizme protiv spoljašnjeg sveta – nepoznatih ljudi, novih mesta, drugačijih iskustava – ostavivši pritom unutrašnjost bez ikakve zaštite. Od tog časa, Gorčina može nesmetano da krene u svoj ubilački pohod. Glavna meta Gorčine (ili vitriola, kako je doktor Igor to radije nazivao) bila je volja. LJudi koje napadne ta pošast, gube želju za sve, i već nakon nekoliko godina više ne uspevaju da izađu iz svog sveta, jer su istrošile sve zalihe svoje energije podižući visoke bedeme, u zaludnom nastojanju da stvore sebi stvarnost kakvu su zamislili. Izbegavajući napade iz spoljašnjosti, ograničavale su i sputavale svoj unutrašnji rast. I dalje su odlazile na posao, gledale televiziju, žalile se na gradski prevoz i rađale decu, ali sve su to obavljale mehanički, bez velikih osećanja – jer, na posletku, sve je bilo pod kontrolom. Kod trovanja Gorčinom naročito je bilo problematično to što se ni strasti – kao što su mržnja, ljubav, očajanje, oduševljenje, radoznalost – takođe više ne ispoljavaju. Posle izvesnog vremena, žrtvi gorčine ne preostaje ni jedna jedina želja. Nema volje ni da živi ni da umre, i to je bio glavni problem. Zbog toga su takozvane «ogorčenike» oduvek privlačili ludaci i heroji: njih nije bilo strah ni života ni smrti. I junaci i heroji su podjednako ravnodušni prema opasnosti, i uvek nastavljaju svojim putem, uprkos upozorenjima da to ne treba da čine. Ludak se ubija, junak se žrtvuje u ime neke ideje – ali i jedan i drugi umiru po svojoj volji – a ogorčenici danima i noćima odmeravaju i pretresaju besmisao i veličinu ta dva postupka. To su i jedini trenuci kad bi ogorčenik smogao snage da se popne do vrha svog odbrambenog bedema i proviri napolje; ali ubrzo bi ga sustigao umor i on bi se vraćao kolotečini svakodnevnice. Hronični ogorčenik postajao bi svestan svoje bolesti samo jednom sedmično: nedeljom popodne. Tada bi, lišen posla i rutine koji mu ublažavaju tegobe, uviđao da s njim nešto ozbiljno nije u redu – jer bi se mir i spokojstvo tih večeri pretvarali u pakao, a vreme se zaustavljalo, izazivajući nepodnošnjivu razdražljivost. Ali osvanuo bi ponedeljak, i ogorčenik bi brzo zaboravljao na simptome svoje bolesti – proklinjući, tobož, svoju zlu sudbinu što nikad nema dovoljno vremena za odmor i što mu vikendi prođu za tili čas. 

Jedina velika prednost ove bolesti, sa socijalnog stanovišta, ogledala se u tome što je ona, usled svoje rasprostranjenosti, postala gotovo pravilo, tako da ogorčenike nije trebalo smeštati u bolnicu, izuzev u slučajevima kad bi trovanje uzelo već toliko maha da ponašanje bolesnika počinje ugrožavati druge. Ipak, većina obolelih mogli su nesmetano da nastave svoju život napolju, u slobodi, ne predstavljajući nikakvu opasnost ni za druge ni za društvo u celini, budući da su – blagodareći onim visokim bedemima kojima su se opasali – već bili potpuno izolovani od sveta, mada su, prividno, sudelovali u njemu. 

Shvatila je isto tako da je u životu imala dovoljno i ljubavi i nežnosti i zaštite, ali da joj je nedostajao samo jedan element koji bi sve to pretvorio u istinsku blagodet: malo više ludosti. 

Eto, i ja sam počela ponovo da uživam u suncu, planinama, pa čak i u problemima, a počela sam i da uviđam da za besmisao mog života nije kriv niko drugi osim mene... Kad bih jednog dana mogla da izađem odavde, dozvolila bih sebi da budem luda – jer su zapravo svi ludi – a najgori su oni koji su toga nesvesni, i ponavljaju čitavog života ono što im drugi određuju. 

«Položili ste dva najteža testa na putu duhovnosti: strpljenje da sačekate pravi trenutak, i hrabrost da se ne razočarate onim na šta naiđete. Vas vredi poučiti.» 

Prestani sve vreme da umišljaš kako izazivaš neprilike, kako si drugima na smetnji! Ako nekome tvoje društvo ne prija, sam će se požaliti. A ako nema petlju da se žali, onda je to njegov problem. 

Čoveku je usađena sklonost ka samouništenju.

«Šta je to pravo JA?»

«To je ono što vi jeste, a ne ono što su drugi učinili od vas.» 

Zakoni nisu stvoreni da bi rešavali probleme, već da bi beskonačno odugovlačili sporove. 

«Ali čovek je takav, veliki deo svojih emocija zamenio je strahom.» 

Ah, kad bi svi mogli da spoznaju svoje unutrašnje ludilo i da se s njim sažive! Da li bi svet time postao gori? Ne, nego bi ljudi bili pravedniji i srećniji. 

Paradoksalno, kukavice su jače i uspevaju da nametnu svoje stavove. 

Nikad nisu prihvatili jedinu stvarnost koju neka zamisao može imati: dobra ili loša, ona postoji samo ako neko pokuša da je sprovede u delo. Šta je sufi meditacija? Šta je Bog? Šta je Spasenje, ako svet uošte treba da bude spasen? Ništa. Ako bi svi – ovi ovde i oni napolju – živeli svoj život i pustili druge da čine to isto, Bog bi bio prisutan u svakom trenutku, u svakom zrnu gorušice, u pramenu oblaka koji se namah ukaže i već sledećeg časa iščezne. Bog je bio tu, a ljudi su i dalje verovali da treba da nastave da ga traže, jer im se činilo da bi bilo suviše prosto i jednostavno prihvatiti život kao jedan čin vere. 

U osnovi za sve što nam se u životu dešava, krivica je isključivo naša. Mnogi su prolazili kroz iste teškoće kao i mi, ali su drugačije reagovali. Mi smo izabrali najlakši put: odvojenu stvarnost. 

Rekla bih im da se ne pridržavaju pravila o lepom ponašanju, da otkriju svoj vlastiti život, želje, pustolovine, i DA ŽIVE! ... Ako budete živeli, Bog će živeti s vama. Ako odbijete da preuzmete svoje rizike, On će se vratiti na daleka Nebesa i biće samo predmet filozofskih spekulacija. Svi to znaju. Ali se ne usuđuje da učini prvi korak. Možda iz straha da ga ne proglase ludim. 

Glavni učinak elektroterapije jeste zaboravljanje svežih sećanja. Edvard nije smeo da pothranjuje nemoguće snove. Nije smeo da upire pogled u budućnost koja ne postoji; njegove misli morale su da ostanu okrenute prošlosti, inače će zaista poželeti da se vrati u život. 

Svi mi živimo u nekom svom posebnom svetu. Ali ako pogledaš zvezdano nebo, videćeš da se svi ti različiti svetovi spajaju obrazujući sazvežđa, sunčeve sisteme, galaksije. 

Mnogo ljudi ne dopuštaju sebi ljubav upravo zbog toga – što time stavljaju mnoge stvari na kocku, bilo da se tiču prošlosti ili budućnosti. 

«Normalnost» je samo pitanje opšte saglasnosti, odnosno, drugim rečima, ako većina ljudi smatra da je nešto ispravno, onda to i postaje ispravno. 

Svako ljudsko biće je jedino, jedinstveno, sa osobenim svojstvima, nagonima, uživanjima, težnjama ka pustolovinama. Ali društvo svima nameće jedan zajednički obrazac ponašanja – a ljudi se najčešće čak i ne zapitaju zašto. Jednostavno ga prihvataju, kao što su i daktilografi prihvatili raspored QWERTZ kao najbolji mogući. Jeste li ikad u životu sreli nekoga ko se zapitao zašto kazaljke na satu idu u jednom smeru a ne u suprotnom?

Na kraju krajeva, diplomatija je umetnost odlaganja odluka do trenutka dok one ne sazru same od sebe. 

«Budi kao izvor koji se preliva, a ne kao bunar s ustajalom vodom». 

Izazov jedne pustolovine vredi više od hiljade dana lagodnog i udobnog života. 

Uskoro će moći da privede kraju svoja istraživanja i utvrdi jedini pouzdani znak izlečenja od trovanja vitriolom (gorčinom): svest o životu. A obelodaniće i lek kojim se služio u svom prvom velikom opitu izvedenom na pacijentu: svest o smrti. 

Svest o smrti podstiče nas na život. 

Ali, svima koji se upuste u istraživanje zabranjenih i neprikosnovenih stvari potreban je izvesna hrabrost i spremnost da budu neshvaćeni.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Paulo Koeljo   

Nazad na vrh Ići dole
 
Paulo Koeljo
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Paulo Koeljo
» Paolo Koeljo
» Svašta nešto
» Romantični citati
» OSLIKANI STATUSI O LJUBAVI
Strana 3 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-