Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Sergej Aleksandrovič Jesenjin

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pet 29 Jul - 18:28


  • Ne vredi ostaviti ni ludom ni pametnom. Ako je pametan sam će zaraditi, ako je lud, sve će izgubiti.

  • Ako jednom odeš, nemoj se okrenuti, jer ako se okreneš moraš se vratiti, a ja ne želim da se vratiš odlazeći.

  • Gotov sam već. I stupam. Bezbroj je flaša u stroju. Ja zapušače skupljam – da dušu zapušim svoju.

  • I ja uvek kad zažmurim kažem: “Samo srce da oseti draž.“ Život vara, ali i on nekada radostima ukrašava laž.

  • U oluji i buri kraj nedaća svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti prirodan, nasmejan i tih najveća je umetnost na svetu.

  • Život vam je varka s toplom čamom. Zato će nas uvek opčinit s nova. Jer nam svojom grubom rukom samo piše kobno sudbonosna slova.

  • Ko je ljubio, taj ne ljubi više. Izgorelog nikog ne zapali.

  • Umreti nije ništa novo na ovom svetu, al’ ni živeti nije baš najnovije.

  • Hteo bih se ljubiti, hteo bih da me neko grli, hteo bih nekoga gledati dok spava pored mene.

  • Za ženu priznajem samo kurvu, poštene neka se ne naljute.









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48617

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 16:37

......


Pod prozorom mesec. Pod prozorom vetar.
Jablan se rasipa pun srebrnog svetla.


Harmonike plačne usamljena jeka,
i toliko prisna, i tako daleka.



Kroz smeh plače pesma i drska i setna.
gde si, lipo moja, ti lipo stoletna?



S harmonikom nekad išao sam i ja
dragani na praznik pre no dan zasija.



A sad ničim više srce da joj zgrejem.
Uz glas tuđe pesme kroz suze se smejem.



(1925)
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48617

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 16:42

......

U vece sinje , vece pod lunom, 
Bio sam mlad, a srce puno.

Al' neumitno, nepojamno,
Sve je otislo... nekud.. davno...

Srce se steglo, presvale oci...
O, sinja sreco!Lunine noci!

(1923.)
Nazad na vrh Ići dole
ana-ana

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 464

Učlanjen : 15.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 18:37

МИСТЕРИЈА ЈЕСЕЊИН (5)

Двобој на снегу
10. јануар 2006


УЗЕВШИ гитару, Кусиков је сео на столицу заградивши леђима ходник којим су отишли песници и нервозно пребирајући по струнама, нешто запевао. Девојке су селе пред њега.

- Не бојте се, друже Сандро. Ми ћемо вам помоћи, ако затреба. За Јесењина ћемо свима ископати очи!

Двориште на које је излазио задњи излаз кафеа "Домино" било је под снегом. Мећава је трајала до пре само један сат. Небо је сад било чисто. Мутна лампица осветљавала је мали простор око улаза.

Јесењин је изашао једва отворивши врата и зауставио се осврћући се око себе.

Стајао је прислушкујући неколико тренутака, онда се одлучно упутио према оближњем смету и из све снаге бацио се на њега уназад.

"Сигурно је тако и Пушкин у Црној реци", пало му је на памет.

Јесењин је лежао на снежној перини гледајући у небо обојено црвенилом залазаћег сунца. У сећању су се јавили стихови другог великог дуеланта.

"Над Москвом великом златоглавом,
Над зидом кремаљским белокаменим...
Црвена зора свиће...
О зашто се ти, црвена зоро, будиш?
Каквој се радости надаш?"

- Шта то мрмљаш, сељачино рјазањска? - зачуо је Јесењин. Погледао је према улазу. На вратима је стајао Пастернак с два секунданта. - Богу се молиш? - изазивао га је.

Јесењин је устао и капом почео да отреса са себе снег кренувши им у сусрет.

- "Како су долазили, спремали се
Успешни борци московски...
...у бој песницама
да се проведу за празник, да се утеше"

- звонко је рецитовао Јесењин Љермонтовљеве стихове, гурајући ногама снег на све стране.

- Шта сте стали, господо? Секунданти је...! То је ваш посао - да припремите место за двобој!

Млади песници су брзо почели да, исто као Јесењин, ногама рашчишћавају средину дворишта. Када је било готово, Безименски и Уткин, они о којима је тако непријатно говорио Јесењин, стали су са стране.

- И ти си, наравно, Калашњиков, "млади трговац, успешни борац"? - прихватио је Пастернак љермонтовску тему, још увек не верујући у озбиљност "двобоја" надајући се да ће се овде, на мразу, Јесењин охладити и да ће се све претворити у шалу.

АЛИ, Јесењин је скинуо капут и капу, бацио их поред себе на гомилу снега и стао у центар угажене површине. Погледавши на секунданте који су га окружили са десне и леве стране, не журећи је извадио кутију цигарета "сафо", запалио једну и изазовно избацио стуб дима према противнику, а онда презриво пљуцнуо кроз зубе.
- Шта чекамо, Кирибевичу? - питао је Јесењин, намерно наглашавајући р као Јевреји.

Пастернак је скинуо капут, дао га Безименском који је услужно прискочио и неодлучно коракнуо према Јесењину.

- Како ћемо се тући? Озбиљно? До крви? Тако треба, обећавам за празник. Пустићу те кад почнеш да молиш - храбрио се он.

Чучнувши неколико пута и махнувши руком, почео је да скаче око Јесењина као боксер на рингу. А Јесењин је стајао пућкајући цигаретом стегнутом у зубима, широко раставивши ноге и гурнувши руке у џепове од панталона и повремено, намрштено гледао у Пастернака и његове секунданте као да предосећа да битка неће бити "један на један".

- Није време за шалу - климнуо је главом на секунданте. Изашао сам ти на двобој, ја басурмански син. На страшни бој, на последњи бој.

- Доста лирике, Јесењине! - наљутио се Безименски. - Остави своје стихиће за проститутке. Хајде, туците се!

- Покажи му, Борисе! - подржао је Уткин друга. - Немој више да га мазиш, иначе ће опет почети своју лирику...

ХАЈДЕ, УДРИ МЕ...

- ХАЈДЕ, хајде, удари ме у лице! - коракнуо је Јесењин према Пастернаку који је одскочио. Ижвакао је угашену цигарету и пљунуо је у лице противника. Пастернак је обрисао лице рукавом и с узвиком: "Свињо!", ухватио коврџаву Јесењинову косу. Спустивши му главу, почео је коленом да га удара у лице.

- Ево ти! На! Тражио си у лице? Ево! Свињо, сељачка! На! На! Ево ти. Ево ти, гаде!!!

Видевши такво преимућство, секунданти су ликовали.

- Тако, Борисе! Тако! С простаком се не може другачије! - урлао је Уткин.

- Браво, Борја! Нека запамти наше! Одлично! Дај му и за нас! - понављао је Безименски, очигледно желећи да учествује у тучи.

Пастернак се зауставио, држећи Јесењина за косу, целим телом је био нагнут над њим.

- Па, шта је, је л’ доста? Или хоћеш још, јуначино?
Nazad na vrh Ići dole
Rene

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1930

Učlanjen : 27.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 19:10

" У олуји, у бури, крај 
недаћа свих, уз тешке
губитке и тугу клету,бити
насмејан, природан и тих
највећа је уметност на 
свету"
Сергеј Јесењин
Nazad na vrh Ići dole
Rene

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1930

Učlanjen : 27.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 19:15

Čežnja




Utkala u jezero zrake rujna zora.
Kroz zvonjavu tetrebi jecaju sa bora.

Plače negde žunja, u duplji se krije.
Samo ja sam veseo - do plača mi nije.

Znam, u suton ćeš doći daleko od puta,
sešćemo uz naviljak pored stoga žuta.

Ko cvet ću te skoliti poljupcima ludim,
bezumnom od radosti nikad se ne sudi.

Ti ćeš sama baciti bluzu razdragana,
odneću te pijanu u žbunje do dana.

Neka plaču tetrebi i neka romore,
grca čežnja vesela u rumeni zore.

Sergej Jesenjin


Poslednji izmenio Rene dana Ned 9 Okt - 19:17, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13871

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 19:16

Ne dolazi meni pod prozore

Pod prozor mi više ne dolazi,
prestala sam davno da te volim.
Zalud travu zelenu ne gazi
i ne plači iako te boli.

Tvoja patnja kao nož me seče,
do lepote moje što ti stalo?
Što me mirnu ostaviti nećeš,
zašto ti je srce uzdrhtalo?

Zalud patiš, tvoja biti neću,
ne ljubim te, nit volim ikoga.
Žalim tvoju izgubljenu sreću,
odlazi mi od prozora moga.

Zaboravi da sam bila tvoja
i da sam te volela bezumno.
Idi, umrla je ljubav moja.
Zašto mučiš sebe nerazumno?

Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13871

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 19:16

Tanja

Lepotica beše Tanja, nema takvih sad u selu,
crven porub krasio je dolamicu snežno belu.

Izvečeri, iza plota, kroz jarugu Tanja hodi,
u maglenoj noći mesec s oblacima kolo vodi.

Dođe momak, pokloni se, mahnu svojom grivom dugom:
"Zbogom ostaj veselnice, ja se ženim curom drugom."

Pobledela kao pokrov, ohladnela kao rosa,
kao zmija dušegupka uvila se njena kosa.

"Oh, ti momče modrooko, ne zameri, i bez duga:
Baš sam htela da ti priznam, i ja nađoh sebi druga."

Ne udara na jutrenje – na venčanje zvona biju,
svatovi se drumom kreću, konjanici lica kriju.

Ne kukaju kukavice – rodbina za Tanjom cvili,
devojačko oko njeno ugasio topuz čili.

Venac purpurni od krvi sasušen na vedrom čelu –
lepotica beše Tanja nema takvih sad u selu.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48617

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 21:07

Cvili harmoniko

Cvili, harmoniko. Puca glava…
Naviru zvuci vodoplavni.
Pij sa mnom, kučko šugava,
Pij sa mnom.



Obljubili te, opoganili-
Pripadaš ulici.
Zašto mokriš tim plavim pogledom?
Hoćeš po gubici?



U baštu bolje idi, strašilo,
Da plašiš vrane.
Do bola si me zajašila
Na sve strane.



Cvili, harmoniko. Cvili, stradijo.
Pij, mešino šuplja.
Ja bih onu sisatu radije-
Još je i gluplja.



Među ženama nisi mi prvina.
Ja sam vas mnogo…..
Ali sa takvom, kao ti, strvinom,

Prvi put smogoh.


Što bolnije, to bučnije,
Čas tu, čas tamo, bez traga.
Ja neću da se ubijem,
Idi do vraga.



Sa vašom psećom skućnicom
Vreme je da se oprostim.
Draga, ja plačem, mučim se,
Oprosti….Oprosti….
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48617

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 21:13

Lutam

Lutam po prvom snegu i ledu,
u duši cveće procvalih snaga.
Veče je plavom žižicom zvezdu
zažeglo iznad puta mi draga.



Ne znam da l’ sjaj, il’ mrak je spolja?
Da li to peva vetar il’ peto?
Možda su mesto zime na polja
labudi pali na mesto sveto.



Divno si ti, o polje belo!
Greju krv moju pretihe studi!
Prosto bih hteo uz svoje telo,
da stegnem breza te gole grudi.



O tihe šumske, dremljive humke!
O ti radosti, prebelih njiva!
Prosto bih hteo da sklopim ruke,
da grlim vrbe ta bedra živa.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48617

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Ned 9 Okt - 21:26

.........


a namerno idem razbarušen,
S glavom na plećima, ko lampom u tmini.
Ogolelu jesen vaših duša
Volim da obasjavam u pomračini.
Volim psovku, kad ko kamen zvizne,
Pogodi me, ko grad kad umlati,
Tad rukama samo jače stisnem 
Mojih vlasi klobuk sto se klati.

Tako mi je lepo tada zamišljati
Jezerce u cesti, šum jasike lesne,
Da tamo negde žive otac i mati,
Koji bi pljunuli na sve moje pesme,
Kojima sam mio, ko polje i voda,
Ko proletnja kiša na mladoj zeleni. 
Oni bi vilama došli da vas probodu
Za svaku grdnju upućenu meni.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48617

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pon 10 Okt - 11:26

......

Već je veče. Rosa 
blješti na koprivi. 
Pored puta ja stojim 
prisloniv se k ivi. 


Moćan mesečev sjaj - 
pravo po krovlju našem. 
Peva slavuj, čujem, 
tamo negde, dalje. 


Lepo je i toplo 
k'o kraj peći zimi. 
Stoje breze nalik 
svećama velikim. 

Daleko za rekom 
vidi se, za rubom, 
sanjiv čuvar lupa 
klepetušom mrtvom. 

1910.


Poslednji izmenio malalila dana Sre 26 Okt - 2:09, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

Elita
Elita


Ženski
Poruka : 2367

Lokacija : gde god me misli odvedu

Učlanjen : 23.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pon 10 Okt - 22:51

Ruke drage


Ruke drage-labudova par-
U sred zlata moje kose rone.
Ne, ljubavni nikad neće žar,
U pjesmama čovjeku da klone.



Nekad davno ja to pjevah već ,
I ponovo sad pjevam o tome,
Jer nježnošću zadojena riječ
U najdubljem diše biću mome.



Ako dušu sprži strast do dna,
Srce će ti zlatni biti kamen.
Teheranska neće luna ta,
Pjesmi mojoj da udahne plamen.



Ne znam kako da kroz život prođem,
Da me skrha nježnost mile Šage.
Ili star da svoju dušu glođem,
Jer mi pjesma više nema snage.



Sve na svjetu svog se drži pravca.
Nečem sluh je, nečem pogled sklon.
Kad je loša pjesma Persijanca,
Znači nije iz Sirasa on.



A za moje pjesme, neprestano,
Govorite svjetu čudnu stvar:
Čudesne bi bile, al me rano
Upropasti labudova par.
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

Elita
Elita


Ženski
Poruka : 2367

Lokacija : gde god me misli odvedu

Učlanjen : 23.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pon 10 Okt - 22:58

Ti ne voliš i ne želiš mene


Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.



Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?



Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.



Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.



Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.



Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.



I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.



Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
„Dobro veče“,tiho ćeš mi reći.
„Dobro veče, miss“, i ja ću tako.



I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema 
ko izgori, taj ne može planut,
ko ljubljaše, taj ljubavi nema.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pon 24 Okt - 13:34

Ja Umoran Jos Ne Bejah Tako

Ja umoran josh ne bejah tako.
pod tom vlagom sluzavom i tmurnom
o nebu sam snevao zvezdanom
i zzivotu svome zlom i burnom.

Nisam jednu ja voleo zzenu
i njih mnogo ludelo je za mnom.
da l' se zato huda sila prenu
shto me preda mom pijanstvu tamnom?

Beskonachna, razuzdana noci!
terevenka to mi nije prva!
da l' se zato rastachu mi ochi?
kao listak plav pod zubom crva?

Ja ne kukam zbog izdaje neke,
nit' od lake pobede sam srecan.
zlatno seno one kose meke
pretvara se u zzbun mutnog cveca.

Pretvara se u pepeo, vodu
shto jesenju maglu sipko prati.
proshle dane ne zzalim, nek' odu,-
ne, ja necu da se ishta vrati.

Umoran sam od muka bez cilja,
i sa chudnim smeshkom svetom bacan,
ja u lakom telu, prepun milja,
nosim tihi svet i mir mrtvaca.

A mozzda je to sudbina laka
da kroz jame skitamo se svetom. -
Ko u neku koshulju ludaka
odenusmo prirodu u beton.

I u meni, po zakonu istom,
gasne strasti, zzestina i snaga -
pa ja ipak snim s vernoshcu chistom
o poljima shto mi behu draga.

U kraj travni gde javori rastu,
gde se igrah ja pod kroshnjom njinom,
shaljem pozdrav gavranu i vrapcu
i sovama shto jecaju tminom.

Ja im klichem s jesenjih obala:
"Mile ptice, kroz drhtaje plave
razglasite kraj mojih skandala,
neka vetar sad po zemlji pochne
zreloj razzi da obara glave."








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pon 24 Okt - 13:36

Kakva Noc

Kakva noc! Ne mogu nishta.
Ne spava mi se. Nebo mesec gushi.
Pa, zar ja chuvam ishta
od potroshene mladosti u dushi.

Drugarice godina koje vec hlad znache,
ne zovi na igru ljubavi u seni.
Bolje neka svetlost mesecheva plache
i na uzglavlje struji prema meni.

Neka izrazzene crte kiti
i uoblichava kad se seti.
Jer, necesh moci odljubiti
ko shto nisi znala zavoleti.

Ne mozze se voleti toliko puta.
Zato si mi tudja ko i mnoge.
Uzalud nas menjaju lipe s puta
i u smetove polazzu noge.

Ti znash kao i ja
da u odlasku mesechine
na tim lipama ne izbija
cvet vec samo sneg i inje.

Odljubili smo se i ne gushi
mene nishta - al' tebe chupa.
I svejedno nam sad u dushi
kad igra ljubavi nije skupa.

Al' ipak mazi, grli, peva.
Lukav i strasan poljubac voli.
Neka u srcu mom uvek sneva
ta koja zauvek volim.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pon 24 Okt - 13:36

Ne Smesi Se Tako

Ne smesi se tako, srce me ne zebe.
jer ja ljubim drugu, a ne vise tebe.
Znades ti i sama, slucajno sam proso
i ne gledam tebe, nisam tebi doso.
Prosao sam tuda, srcu je svejedno-
virnuo sam, usput, kroz okance jedno.​








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pon 24 Okt - 13:37

ŠTA JE TO?

Začaranom šumom ovom
Po srebrnim dugama
Juče dugo s puškom novom
Lutah snežnim prugama.
Stazom svuda dok krivuda
Nisam u trag ušao...
Ko se kradom skija tuda?
Ko je sreću kušao?
Pogledaću, strašno nije:
Sneg utaban tamo preko.
Ovde kandže, tamo skije...
Jurio je čudan neko.
"Kad bih dobro znao tajnu,
Čarolija imo moći,
Saznao bih, ma slučajno,
Ko tu luta preko noći.
Ja bih iza jelke neke
Otkrio zauvek jasno:
Ko tragove te daleke
Seje snegom tako strasno? ...








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Pon 24 Okt - 13:37


ŠARE

Sama u sobici devojka vez veze,
Krst u šari crta i kopalja splet,
Pale na poljani pune smrtne jeze,
Na grudima palih - crta crven cvet.

Nežni konac plete lik hrabrog heroja,
Taj je heroj smeli - njene duše knez.
On leži, oboren u žestini boja,
A kraj njega trsku lomi krvav vez.

Crtež je dovršen. Lampa će da zgasne.
Devojka poniknu. Muti joj se vid.
Devojka tuguje. Jeca usred kasne
Noći koja šara prozore i zid.

Pogrebne je vence oblačje raznelo,
O njih lunin zape bledi ogrtač.
Tamo gde treperi priviđenje belo,
Kraj prozora, drhti devojački plač.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

Elita
Elita


Ženski
Poruka : 2367

Lokacija : gde god me misli odvedu

Učlanjen : 23.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Uto 25 Okt - 8:20

Cveće mi veli



Cveće mi veli - zbogom ostaj,
i krunice sve niže sleću:
Njeno lice i rodni kraj
da nikad više videt neću.

No, što ću, draga, i što znam!...
Ja videh njih i zemlju ovu,
i samrtnički drhtaj sam
primiću kao miloštu novu.

I zato što cilj, celoga veka,
postigoh iduć s osmehom zdravlja -
ja i sad stalno tvrdim, bez jeka,
da se u svetu sve ponavlja.

Nije l' svejedno - drugi će doći,
tuga rastužit otišlog ne sme.
Ostavljenoj dragoj u tihoj noći
drugi će lepše pružiti pesme.

I prateć pesmu dušom žene,
draga uz drugog dragog, sred slavlja,
setiće se možda i mene,
ko cveta koji se ne ponavlja.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48617

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Sre 26 Okt - 1:59

LAVU PRIVICKOM

Moj stari druze, 
Opet od srece gorim, 
Jer ti se vracam opet u luku.
stezem ti sad od srca drgu ruku, 
O ljuvbavi, ko nekad,
 Zborim.

Susretu ja sam rad,
De, 
Posetuj
I raznezi se malo,
Ja nisam onaj 
Kao pre -
Obesno, 
Ludo zazjavalo.

Iskipeli smo mi.
Sto da krijem?
Ja nisam ja.
A ti - de, reci meni?
U obale nam more bije, 
Ko konj 
Zahuktan, u peni.
Zaljubljen ja sam 
U neciji hod. 
Uzalus sanjam.

Grlim.
Al' ipak
Ko dalek brod
Voljenoj zemlji 
Hrlim.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48617

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Sre 26 Okt - 2:03

Snezna pustolina, bela mesecina, 
Pod pokrovom lezi nasa postojbina.
I breze u belom placu po sumama.
Ko je ovde umro?Da nisam ja sam?

( 1925. )
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Čet 14 Dec - 16:43

IZLAZAK SUNCA

Rujnom zorom se razarilo
Plavetnilo neba tamno,
Prostore je sve ozarilo
Od buktanja zlato plamno.
U nebesa sunce plovi
I zraci mu pozar cine.
Odrazeni od njih, novi
Rasuli se u daljine.
Vec po zemlji poigrava
Jarkih zraka zlatno kolo
I nebeska kapa plava
Prostrla se naokolo.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Čet 14 Dec - 16:43

Vecer je crne obrve svio,
neciji konji stoje kraj kuce.
Nisam li juce mladost propio,
nisam li prestao voljeti juce?
.
No ako jednom i zavolim drugu
i s njom cu, znadem, bilo s kojom,
sanjati o tebi, krijuci tugu,
o tebi koju sam zvao svojom.

Pricat cu sto je bilo davno,
o svemu sto si sa mnom provela.
O glavo moja, luda glavo,
do cega si me samo dovela.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   Čet 14 Dec - 16:44

O GLUPO SRCE


O, glupo srce, ne tuci!
Sve nas je varala sreća,
tek prosjak se kobi sjeća...
O,glupo srce, ne tuci!

Mjeseca žute šare
krošnjama kestena teku.
Lali skrivam u šalvare
glavu pod koprenu meku.
O, glupo srce, ne tuci!

Nekad smo prava djeca,
i plač i smijeh odjednom:
dok neki vječito jeca,
radost je suđena jednom.
O glupo srce, ne tuci!

Života varka ne uspi.
Nove se napijmo snage.
Srce bar sada usni,
ovdje, u krilu drage.
Života varka ne uspi.

Možda će i nas otkriti
usuda lavinska struja,
na našu ljubav odvratiti
pjesmom k'o u slavuja.
O, glupo srce, ne tuci.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sergej Aleksandrovič Jesenjin
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sergej Aleksandrovič Jesenjin
» Sergej Aleksandrovič Jesenjin
» Sergej Aleksandrovič Jesenjin
» Za kim su uzdisali Andrić, Crnjanski, Tolstoj...
» SERGEJ JESENJIN " PJESME "
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-