Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Rajner Marija Rilke

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
panonski galeb

Master
Master


Ženski
Poruka : 15955

Učlanjen : 18.12.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Pet 11 Maj - 21:27

ОЗБИЉАН ЧАС

Ко сада плаче негде у свету,
ко без разлога плаче у свету,
због мене плаче.

Ко се сад смеје негде у ноћи,
ко се без разлога смеје у ноћи,
мени се смеје.

Ко сада иде негде по свету,
ко без разлога иде по свету,
к мени иде.

Ко сад умире негде у свету,
ко без разлога мре у свету:
мене гледа.
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

Master
Master


Ženski
Poruka : 15955

Učlanjen : 18.12.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Pet 11 Maj - 21:27

Лиши ме вида: гледаћу твој лик,
запуши уши моје: слушаћу те,
онеми ме, ал' зваћу те кроз крик,
без ногу још ћу к теби наћи путе.
Сломиј ми руке: хватаћу те срцем;
зауставиш ли срце мени, сам
мој мозак тад ће куцати и бдети,
а ако ми и мозгом ужгаш плам –
на крви својој ја ћу те понет
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

Master
Master


Ženski
Poruka : 15955

Učlanjen : 18.12.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Pet 11 Maj - 21:28

Ја волим свога бића полутмину
што даје мојим чулима дубину;
у њој се, као из писама старих,
мој живот једном већ проживљен жари,
у пребољену одмакнут даљину.

Из ње се точи у мене сазнање
да имам доста простора пред собом
за другога живота вечно ткање.

И каткад сам к'о дрво, чије грање
шуми негдашњем дечаку над гробом
и чији корен простирку му плете, –
дрво што онај испуњава сан
који је дечак у далеки дан
изгубио у песми пуној сете.
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

Master
Master


Ženski
Poruka : 15955

Učlanjen : 18.12.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Pet 11 Maj - 21:28

Preokret ( Depart )

Dugo je on sve to
mucno prisvajao gledanjem.
Zvezde na kolena padahu
obrvane njegovim pogledom.
Il' bi sagledao klececi
a miris bi njegove usrdnosti
kao blagi umor padao
na kakvo bozansko bice, koje bi mu se
onda
osmehnulo, u snu.

Kule je tako gledao
da su trnule od straha:
opet ih uvis zidajuci, najednom!
Ali cesto bi predeo, otezao od dana,
pokojem
strujao u njegovo tiho opazanje, uvece.

Zivotinje su smireno stupale
u otvoreni pogled, pasuci,
a zasuznjeni su lavovi
zurili unutra kao u nepojamnu slobodu;

ptice su proletale kroz njegovu dusevnost; cevece se
ogledalo u njemu,
krupno, kao u deci.

A kad se rascu da ima jedan sto gleda,
to dirnu i bica koja su manje
i nepouzdanije vidljiva,
dirnu zene.
Otkada gleda?
Otkada vec, lisavajuci se u dusi,
preklinjuci sa dna pogleda?

Kuda bi on, koji vecito ceka, sedeo u
tudjini;
a rasejano odvracena soba u
prenocistu
mrgodno bila oko njega,
i u izbegavanom ogledalu
ponovo soba,
i kasnije, sa postelje mucenicke,
ponovo:
tad bi se u vazduhu vecalo,
neshvatljivo vecalo
o njegovom osetljivom srcu,
o njegovom srcu sto kroz bolno zasuto telo
ipak oseca,
vecalo bi se i presudilo:
da on ljubavi nema.

(I bilo bi mu uskraceno
ma koje novo posvecenje.)

Jer vidis li, gledanju ima granica,
i sve sagledaniji svet
iste da raste u ljubavi.

Zavrseno je delo ociju,
vrsi sada delo srca
na slikama u sebi, zarobljenim; jer ti
si ih
savladao: ali sada ih ne znas.
Pogledaj, unutrasnji covece, svoju
unutarnju devojku,
nju, izvojstenu
iz hiljada priroda, ovo
tek izvojsteno samo, a dosad
jos nedovoljno stvorenje...
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 18:25

МАЛИ КРЧАГ ЗА СУЗЕ


Други примају вино и уље што им саспу
у заобљени свод, у мрачан простор кружан.
Ја, као мања мера, и највиткији сасуд,
ја се за другу потребу вајам: за слап суза.

Вино се богати, уље и даље бистрије бива.
Шта је са сузама? Од њих отежах и отромех,
заслепех, почех да се на превоју преливам,
напрсох сав – и најзад остадох празан и сломљен.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 18:27

ЈА ВОЛИМ СВОГА БИЋА ПОЛУТМИНУ

Ја волим свога бића полутмину
што даје мојим чулима дубину;
у њој се, као из писама старих,
мој живот једном већ проживљен жари,
у пребољену одмакнут даљину.

Из ње се точи у мене сазнање
да имам доста простора пред собом
за другога живота вечно ткање.

И каткад сам ко дрво, чије грање
шуми негдашњем дечаку над гробом
и чији корен простирку му плете –
дрво што онај испуњава сан
који је дечак у далеки дан
изгубио у песми пуној сете.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 18:28

МОЈ ЖИВОТ НИЈЕ

Мој живот није овај стрми час,
час који ми овако журно стреми.
Пред својим житним пољем ја сам клас,
тек један глас сам само, и то глас
што први сред мог вишегласја неми.

Између два сам звука дубок мук,
који их трајном усклађењу гони:
јер прети да надјача смрти звук —
Но тамнога их интервала мири лук
Лепотом старом песма звони.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 18:30

***

Лиши ме вида: гледаћу твој лик,
запуши уши моје: слушаћу те,
онеми ме: ал' зваћу те кроз крик,
без ногу још ћу к теби наћи путе.
Сломи ми руке: хватаћу те срцем;
зауставиш ли срце мени, сам -
мој мозак тад ће куцати и бдети;
а ако ми и мозгом ужгаш плам -
на крви својој ја ћу те понети.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 18:38

ДОДИРНЕ ДУШУ

Додирне душу скоро свака ствар,
одасвуд бруји спомињања глас.
Понеки дан што прође стран за нас
у будућности стигне тек ко дар.

Ко мери наш допринос? Да ли ко
од прошлих, старих лета нас распреда?
Шта од постања сазнасмо, сем то:
да све се једно у другом огледа?

Да се на нама равнодушност греје?
О, доме, траво, о, вечерња сени,
док се гледамо тако, обргљени,
наједном све то кроз вас к нама веје.

Кроз сва се бића пружа простор један:
суштински светски простор. Кроз нас ласте
пролећу тихо. Ја, рашћења жедан,
погледах, и: у мени дрво расте.

Бринем, а дом је на дну мог срца.
Чувам се, а у мени стража бдије.
У мојој новој љубави се свије
свет лепи, да ту почива и грца.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:07

ЈЕСЕН

Опада лишће, као да из даљина,
пада уз опор и одречан лет,
као да сред небеских тмина
вене далеке баште сплет.

И тешка Земља ноћу
пада из роја звезда у самоћу.

Сви ми падамо.
Пада рука, у сваком од нас – пад
живи неизбежно.

Па ипак, неко бесконачно нежно
падању овом даје смер и склад.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:08

ЉУБАВНА ПЕСМА

Како да душу спутам, да се твоје
не такне? Како мимо тебе њом
да грлим друге ствари и даљине?
Ах, радо бих да склоним је на које
заборављено место усред тмине,
у неки страни, туђи кутак, у ком
неће је твоје њихати дубине.
Али ипак, све што додирне нас двоје
као гудало нас неко спаја, које
из двеју струна један мами глас.
На ком смо инструменту? Ко нас сатка?
И који ово свирач држи нас?
О, песмо слатка.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:09

НАПРЕДАК

Опет мој дубок живот гласно хучи,
као да шире корито му бива –
свака се слика све више открива,
сваки ми предмет све присније звучи,
и моје се биће с безименим слива:
па сваким чулом, проникнув из грања,
небом олујним као птица сања,
и душом, што лелуја као да сва
на црним стоји рибама, урања
у прекинути дан језерског дна








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:09

ОЗБИЉАН ЧАС

Ко сада плаче негде у свету,
без разлога плаче негде у свету,
нада мном плаче.

Ко се сад смеје негде у ноћи,
без разлога смеје негде у ноћи,
мени се смеје.

Ко сада иде негде у свету,
без разлога иде негде у свету,
полази к мени.

Ко умире сада негде у свету,
без разлога умире негде у свету,
погледа мене.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:10

ПОЧЕТАК ЉУБАВИ

О, осмех, први осмех, осмех наш.
Како то беше исто:
удисати мирис расцвалих липа,
слушати тишину парка –
па тада наједном подићи очи,
погледом се срести
и чудити се све до осмеха.

У том осмеху
беше успомена на једног зеца
што је до малопре скакутао по трави;
то детињство осмеха беше –
већ га озбиљније косну кретање лабуда,
кога смо видели потом како на два дела
вечери неме рибњак полови.

А крошње –
својим рубовима према чистом,
слободном, већ сасвим будућем ноћном небу,
оцрташе руб осмеху овом
према усхићеној будућности на лицу.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:10

РЕЧИ ЗА УСПАВАНКУ

Хтео бих неког да успавам,
крај неког да бдим хтео бих ја.
Тебе да мазим, уљуљкавам,
да те пратим у сан и из сна.

Хоћу у кући тек ја да знам:
кад ноћ је хладна или сва зла.
Да се слушању потпуно дам,
слушању тебе, света и тла.

Дозиве кроз ноћ док шаље сат,
време се провиди баш до дна.
Још: доле неког незнанца бат,
и лавеж незнаног, туђег пса.

Затим – тишина! Очи бих тад
широко простр'о врх твог сна,
да нежно те држе, и пусте кад
у мраку се покрене било шта.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:25

САДА ДИВЉА РУЖА ЗРЕ

Сада већ црвена дивља ружа зре,
у леји једва дише позно цвеће.
Ко није богат сада, кад лето мре,
тај никада себе сачекати неће.

Ко сада сав не дрхти као прут
од преобиља слика која буја
и прониче у сваки душин кут,
чекајући ноћ да тмином залелуја —
тај је, као старац, прешао свој пут.

Тога ниједан сада не греје пламен,
лаже га све на јави и у сну;
па и ти, Боже – Ти што га као камен,
из дана у дан вучеш према дну.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:35

УСПАВАНКА

Када изгубим те ја,
да ли ћеш без мене моћи
да спиш: без липе што у ноћи
шумори врх твога сна?

Без мојих речи што се роје,
готово као трепавице,
на твоје груди, на твоје лице,
и на цело тело твоје?

Без мене, да те најзад ту
оставим с тобом сасвим саму,
кaо врт кроз чију струји таму
мирис плодова који зру?








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Ned 25 Jan - 19:45

САМОЋА

Самоћа је попут кише.
У вечери из мора се диже,
из равница пустих и далеких стиже,
иде у небо где је увек има.

И тек са неба пада по градовима.

Пада пре него светлост је изашла,
кад улице се окрећу спрам зоре,
и кад се тела што нису ништа нашла,
разочарано деле пуна море,
и кад људи што од мржње горе
у постељи једној морају спавати.

Тада долазе таласи самоће...








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Čet 12 Feb - 19:31

ŠPANSKA TRILOGIJA (odlomak)

Od onog oblaka, gle: oblaka
što tako divlje prekriva sad zvezdu
do maločas još sjajnu - (i od mene),
od onih brežuljaka, koje sada
ogrću noć i vetar - (i od mene),
od one reke u dolini, koja
procepljenoga nebeskog proplanka
odblesak svetli hvata - (i od mene);
od mene i od svega toga, bože,
jedan jedini da načiniš predmet:
od mene i od osećanja stada
kad, zatvoreno u tor, svojim dahom
prima u sebe golemo i tamno
gubljenje sveta - od mene i od svake
svetiljke usred mraka mnogih kuća,
bože: da jedan predmet načiniš;
od tuđinaca, jer ja ne znam, bože,
nijednog, i od mene, i od mene
da jedan isti predmet načiniš;
od onih koji spavaju, od stranih
ljudi u domu stranačkom, što važno
kašlju u svojim posteljama, i od
pospane dece na grudima tuđim,
od mnogih bića nejasnih, i opet
od mene, ni od čega drugog osim
mene i svega onoga što ja
ne poznajem, da predmet načiniš,
o bože bože bože, jedan predmet
zemaljsko-svetski kao meteor,
koji u svojoj težini sažima
jedino leta zbir, i nije težak
ni od čega drugog osim od prispeća.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Čet 12 Feb - 19:32

Iz „Soneta posvećenih Orfeju“

Trinaesti sonet II dela

Prednjači svakom rastanku, kao da je
za tobom k'o tek minula zima.
Jer među zimama beskrajna jedna ima,
te srce može samo prezimljujući da traje.

Budi večito mrtav u Euridici -, toni
natrag u odnos čist, sa pesmom hvalospevnom.
Ovde, međ prolaznima, u carstvu kratkodnevnom,
ti budi zvonka čaša, koja se lomi dok zvoni.

Budi – znajući stalno za uslov nepostojanja,
za beskonačni razlog dubokog svog treptanja,
te da jednom zauvek ispuniš drhtaj svoj.

Zalihi prirode štedre – i onoj što čeka na miru,
i onoj utrošenoj -, svem neizrecivom zbiru
kličući pribroj i sebe, pa tad uništi broj.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Čet 12 Feb - 19:32

PREOKRET
Put od prisnosti do veličine
vodi kroz žrtvu
(Kasner)

Dugo je on sve to
mučno prisvajao gledanjem.
Zvezde na kolena padahu
ophrvane njegovim pogledom.
Ili bi gledao klečeći,
a miris bi njegove usrdnosti
kao blagi umor padao
na kakvo božansko biće, koje bi mu se onda
osmehnulo, u snu.

Kule je tako gledao
da su trnule od straha:
opet ih uvis zidajući, najednom.
Ali često bi predeo,
otežao od dana, pokojem
strujao u njegovo tiho opažanje, uveče.

Životinje su smireno stupale
u otvoreni pogled, pasući,
a zasužnjeni su lavovi
zurili unutra kao u nepojamnu slobodu;
ptice su proletale kroz njegovu
duševnost. Cveće se
ogledalo u njemu,
krupno, kao u deci.

A kad se rašču da ima jedan što gleda,
to dirnu i bića koja su manje
i nepouzdanije vidljiva,
dirnu žene.

Otkada gleda?
Otkada već, lišavajući se u duši,
preklinjući sa dna pogleda?

Kada bi on, koji večito čeka, sedeo u tuđini;
a rasejano okrenuta soba u prenoćištu
mrgodno bila oko njega,
i u izbegavanom ogledalu
ponovo soba,
i kasnije , sa postelje mućiteljke
ponovo:
tad bi se u vazduhu većalo,
neshvatljivo većalo
o njegovom osetljivom srcu,
o njegovom srcu što kroz bolno zasuto telo
ipak oseća,
većalo bi se i presudilo:
da on ljubavi nema.
(I bilo bi mu uskraćeno
ma koje novo posvećivanje.)

Jer vidiš li, gledanju ima granica,
i sve sagledaniji svet
ište da raste u ljubavi.
Završeno je delo očiju,
vrši sad delo srca
na slikama u sebi zarobljenim. Jer ti si ih
savladao; ali sada ih ne znaš.
Pogledaj, unutarnji čoveče, svoju unutarnju devojku,
nju, izvojštenu
iz hiljadu priroda, ovo
tek izvojšteno samo, a dosad
još nevoljeno stvorenje.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Čet 12 Feb - 19:34

***

I duh i strast su nama neophodni:
da jedno drugom oplođuju, to je
zadatak onih što su izabrani
da u toj raspri čist postignu sklad;
budni i vični, oni prepoznaju
znamenja, ruka njihova je laka,
prekaljeno je oružje u njih.

Ni zvuk najtiši ne sme im promaći,
moraju znati da vide i onaj
ugao prema kome ih uputi
kazaljke jedva uočljivi hod,
moraju očnim kapkom uzvraćati
lagani lepet leptirovih krila
i osećati šta oseća cvet.

Krhki su oni k'o i druga bića,
a moraju u isti mah da budu
dorasli snazi najvećoj (inače
izbranje ne bi ni palo na njih!).
Gde drugi cvile, njihova je dužnost
da kažu ritam udaraca i da
iskuse kamen na dnu bića svog.

K'o trajni pastir moraju da stoje;
on iz daleka izgledati može
tužan, al' što se više približavaš
osećaš jače koliko on bdi.
K'o zvezda hod za njega, tako njima
sve mora biti poznato i blisko
što ćutke raste i kruži kroz noć.

Oni i u snu stražare: od snova
i postojanja, od plača i smeha
smisao tka se... I kada ih skoli
te ophrvani klonu prema tlu,
i kad pred smrću i životom kleknu,-
u pravom uglu njihovog kolena
tad novu meru zadobija svet.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Čet 12 Feb - 19:36

SONETI ORFEJU

(1922)
napisani kao nadgrobni spomenik Weri Ouckama Knoop

V

Ne dižite spomenik. Dajte ruži
da svakog ljeta njemu u milost cvati.
Jer to je Orfej. Prijetvorba mu kruži
ovim, onim. Ne treba nastojati

oko drugih imena. Kad se god pjeva,
vazda je to Orfej. Dođe i vrati se.
Nije li puno ako i za par dneva
nadživi katkad ružine latice.

Da to shvatite, kako li on gine!
Prem s nestajanja i sam ćuti muku.
Netom mu riječ se nad ovdašnjost vine,

već biva gdje vi ne pratite riječi.
Rešetka lire ne tišti mu ruku.
Pa osluškuje, onkraj prohodeći.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Sre 18 Mar - 18:58

Oh, ne zato što sreća postoji,
to prevremeno preimućstvo gubitka bliskog.

No zato što mnogo znači prisustvo na ovom svetu, i zato što smo
prividno nužni svemu ovdašnjem, ovom nepostojanom što se nas
čudno doima, nas najnepostojanijih.

...Ah, u drugi odnos, avaj, šta se preuzima? Ne posmatranje
ovde sporo izučeno, i ništa što ovde se zbilo. Ništa.
Dakle, bolovi. Dakle, pre svega, tegoba,
dakle, dugotrajno iskustvo ljubavi - dakle, sve same neizrecive
stvari.

"Deveta devinska elegija", R.M. Rilke








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   Čet 16 Apr - 8:54

Dodirne dušu skoro svaka stvar

 
Dodirne dušu skoro svaka stvar,
odasvud bruji spominjanja glas.
Poneki dan što prođe stran za nas
u budućnosti stigne tek k’o dar.
 
Ko mjeri naš doprinos? Da li ko
od prošlih, starih ljeta nas raspreda?
Šta od postanja saznasmo, sem to:
da sve se jedno u drugom ogleda?
 
Da se na nama ravnodušnost grije?
O, dome, travo, o, večernja sjeni,
dok se gledamo tako, obrgljeni,
najednom sve to kroz vas k nama vije.
 
Kroz sva se bića pruža prostor jedan:
suštinski svjetski prostor. Kroz nas laste
prolijeću tiho. Ja, rašćenja žedan,
pogledah, i: u meni drvo raste.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Rajner Marija Rilke   

Nazad na vrh Ići dole
 
Rajner Marija Rilke
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Rajner Marija Rilke
» Rajner Marija Rilke, (1875-1926)
» Religija,inspiracija umetnika
» Rajner Marija Rilke
» Erih Marija Remark
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-