Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Dušan Trifunović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25798

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Uto 3 Mar - 21:47

PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆE

Pristao sam biću sve što hoće,
Evo prodajem dušu vragu svome.
I ostaću samo crna tačka
Poslije ove igre kad me slome,
Kad me mirno slome.
Pristao sam biću sve što hoće.

Mislio sam da se zvijeri boje
Ove vatre koja trag mi prati.
I to sam mislio.
A sad nosim kako mi ga skroje,
Po meni se ništa neće zvati.
Po meni se ništa neće zvati.

Zablude sam, evo, prestao da brojim
Nemam kome da se vratim kući.
— Nemam kome...
Dokle pjevam dotle i postojim,
Prijatelji bivši, prijatelji budući,
Prijatelji bivši...
Pamtite me po pjesmama mojim.










Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25798

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Uto 3 Mar - 21:49



Šta bi dao da si na mom mjestu?
Da te mrze, a da ti se dive.
Šta bi dao?
Šta bi dao za veliku gestu?
Mjesto svoga da tvoj život žive.

Šta bi dao?

Ti, budi sretan sad što si preko puta.
I što nas strašni let nad provalijom dijeli.
Jer ovo je mojih pet minuta,
A pred tobom stoji život cijeli.

Šta bi dao da možeš ovako?
Dići ruke, a puk da te slijedi.
Šta bi dao?

Dal' bi i ti u svom srcu plak'o?
Kao što se moje srce ledi.
Dal' bi i ti?








Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Sre 4 Mar - 12:39

Zadnje vesti


Sa mnom je gotovo bilo onoga trena

kad sam rekao: Nemoj,

a ti si htela i htela,

a ja sam pitao zašto?

A ti si rekla

zato zato i zato

jer tako čini žena.

Ti si najbolja od svih

kojima sam želeo da kažem

to što govorim tebi.

Suviše znam o sebi i o svemu,

već sam prešao granicu grešnu

gde ništa nije sveto,

i ništa nije sramota.

Sav sam na drugoj strani,

a iza mene gori ko večni plamen

jedino tvoja lepota.

Ti si najbolja od svih

kojima sam želeo da kažem

to što govorim tebi,

al sad je kasno

ovo su zadnje vesti,

više se nećemo sresti

osim u nekom teškom snu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Sub 16 Maj - 15:31

A krune carske i kraljevske spadaju u kape odmah iza svetih oreola kojima se kite sveti ljudi sa fresaka po crkvama.
Nemanjin unuk Uros Prvi , treci sin Stefana Prvovencanog i Ane Dandolo , unuke duzda mletackog Emerika zeni se Jelenom Anzujskom koja mu u miraz donosi Dolinu Jorgovana i talenat da gradi crkve od Skadra do Zadra . Jelena Urosu rodi sinove Dragutina i Milutina . Milutin u istoriji poznat kao deda Cara Dusana Silnog i kao graditelj Gracanice i dograditelj Hilandara , i kao momak koji se cesto zenio i veliki covek koji je postao bugarski svetac.
A Dragutin , stariji brat , majku , Jelenu pusti da vlada Primorjem , a on uze zemlje od Djerdapa do reke Kupe , preko Macve , Posavine i Podravine i moglo mu se jer je u ono tatarsko doba uzeo za zenu kcer Istvana Petog , sina Bele Cetvrtog , Katalin se zvala , znala je da sije i veze , bavila se rucnim radom iako je bila kraljica. Povremeno je dolazila ovde u Klakar na Vucijaku , tu gde je bio Burgus , tvrdjava jos iz rimskog doba. Tu je rodila Jelisavetu , koju su srecno udali za Stevana Kotromanica , njegov unuk bude bosanski kralj Tvrtko cije je kosti i zastavu pronasao vas otac , udarnik Trece fiskulturne brigade na izgradnji pruge…
Taj velicanstveni kralj Dragutin umire kao monah Teoktist 1316. Racuna se da je umro u Sremskim Karlovcima , da mu je telo posle preneseno u Ras , u crkvu Sv.Djordja…
Na freskama se vidi lepi kralj sa krunom , tom vladarskom kapom kojom se mocno vlada. Eno ga u Sopocanima , u porodicnom krugu , sa ocevom rukom na ramenu , eno ga , u crkvi Sv.Ahilija…Kada budete imali nekog sekundarnog posla u tim krajevima pogledajte tu krunu kako cuva mudru glavu naseg pretka koji je bio praunuk Stefana Nemanje , a pradeda Urosa Nejakog , posle koga nema Nemanjica po muskoj liniji… Pogledajte , mladicu , kako se sve u vezi sa nama koji jurimo kroz pejsaz kuda je Dragutin hodao , onako sepav , a mi tu zemlju i puteve samo poganimo…“

Dusko Trifunovic – Andjel do Andjela








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pet 13 Nov - 19:24

Štefanija me na moru učila mađarski.
More je tenger,
voda je viz,
jo regelt – dobro jutro,
jo isokat – laku noć…
A između dobro jutro i laku noć mi na suncu. Mi stanujemo u istoj kući, vrata do vrata. Ja čujem kako Štefanija meni svako veče peva uspavanku. Ja ne ulazim u njenu sobu jer smo se tako dogovorili. Ona u moju ulazi jer se o tome nismo dogovorili. Štefanija ulazi u moju sobu, ali neće da spava kod mene jer želi da se još malo nanosi vitkosti: njene tetke čim su počele da spavaju sa muškarcima – odmah su se udebelile. To je nasledno, kaže.
Ja sam cenio njenu vitkost, zbog toga i jesam glavni na plaži što se družim s njom. Cenim njenu lepotu pa se zato suzdržavam. Suzdržavam se, ali ipak svako veče pitam: Mogu li večeras da dođem u tvoju sobu. Ona je odlazila i zaključavala se i otud mi pevala uspavanku…
Jeli smo krupne breskve – toliko se po nama cedio sok.
Pčele su nas obletale, a ja sam opet pitao mogu li večeras, pošto je poslednji dan na moru, da uđem u njenu sobu.
Rekla mi je da je to ponovo pitam, a ona će mi odgovoriti na mađarskom, pa ako budem znao šta je rekla, biće kako ja hoću…
Kleknuo sam pred nju onako sladak od bresaka i pčela i pitao: Mogu li večeras da uđem u tvoju sobu?
Lehet. Kaže Štefanija. Lehet…
Činilo mi se od svih mađarskih riječi da jedino nikad nisam čuo reč lehet…
Nisam znao, ali nisam priznao da ne znam, nego sam ponavljao lehet, lehet…skočio u more, sprao sa sebe svu slast i dok se Štefanija ozbiljna sunčala – iskrao sam se sa plaže, otišao u svoju sobu, uzeo stvari i otputovao bez pozdrava…
Pet godina posle toga dođe Lenđel u Sarajevo i prvo što mi padne na pamet – pitam ga: šta je to lehet? Pre se toga nisam setio da pitam, a imao sam priliku, ali nisam se setio, kao što se nerado sećam poraza…
Lehet je – može, kaže Lenđel.
Može!
Odmah sam odjurio u Taj grad. Odmah. Kao što sam i onda odmah pobegao bez pozdrava.
Rana jesen, jutro, aleja, lišće, retki prolaznici, radnici izlaze iz kapija i oživljavaju grad…
Ja stojim iza platana prekoputa adrese i čekam da se pojavi Štefanija, ako je još tu, da joj odgovorim za lehet od pre pet godina.
Pojavila se. Isto ono lice, ona kosa…
Prođe pored mene i ode u prekrasno radničko jutro, moja punačka Štefanija, čvrsta koraka koji odzvanja u aleji…nešto kao – lehet, lehet, lehet…
Isto tako oglašavao se voz kojim sam se vraćao iz jedne od svojih dragih, glupih nespretnosti u ljubavi…
Može li mi se to oprostiti?
Lehet!

Duško Trifunović








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pet 4 Dec - 10:54

Pesma ni o čemu

Urasta reč po reč u pesmu ni o čemu
Možda smo mnogo željeni - a željni.

Kao da smo ušli negde gde se ne sme
a ne smemo izaći
jer čekaju nas - sramne.

Živimo mnogo željeni - a željni.

A ti si tek jedna
ako si sebi jedina
i ne znaš šta bi
u želji da nikog nemaš
i da ne budeš sama.

I kao da uđosmo negde gde se ne sme
sakrivam o tebi pesme
u pesmu ni o čemu

I nestaje nas željenih - a željnih.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25798

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pon 25 Jan - 9:59

Pesnik
Duško Trifunović rođen je 1933.godine u selu Sijekovac, kraj Bosanskog
Broda. Sa 24 godine prvi put je došao u Sarajevo da bi radio kao bravar,
a kada je napunio 25-tu, objavio je svoju prvu knjigu pesama.

„S
jedne strane imali smo utisak da je prihvaćen, popularan pesnik, i da
je dobrodošao", priseća se Trifunovićev prijatelj i poštovalac, Jovan
Zivlak. „S druge strane, imao je jednu vrstu unutrašnjeg nesporazuma sa
svetom i, rekao bih, taman doživljaj tog sveta. To se vidi i u njegovoj
poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili
nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma
u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje
pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo
i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre
volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja
prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga
izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski
usamljen. Živeo je poeziju."

„Mislio sam da se zveri boje,
Ove vatre koja trag mi prati,
I to sam mislio;
A sad nosim kako mi ga skroje,
Po meni se ništa neće zvati."
(„Pristao sam biću sve što hoće" , pesma Duška Trifunovića koju je otpevalo Bijelo dugme)

Sa
ovim rečima slaže se i Pero Zubac, dugogodišnji prijatelj jednog od
naših najvećih pesnika: „Duško, ma koliko društven, bio je čovek koji
voli samoću. Bolje reći osamljenost."

„Da mi nije ove moje tuge,
Što mi snagu pred ljudima kuša,
S kim bih noći provodio duge,
Ostala bi pusta moja duša."
(„Da mi nije ove moje tuge", pesma Duška Trifunovića koju je otpevao Zdravko Čolić)








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25798

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pon 25 Jan - 10:00

Dusko
Trifunović je prvenstveno pesnik, ali napisao je i nekoliko romana i
drama. Preko trista njegovih pesama je komponovano, a najpoznatije su
one koje su izveli Bijelo dugme, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda
Ukraden i Vajta. 1958.godine dobio je Brankovu nagradu, a tih godina
postao je i stanovnik Novog Sada i Sremskih Karlovaca (koji su tada bili
jedan grad).
28.1.2006. godine preminuo je u Novom Sadu. U Sremskim
Karlovcima na ispraćaju nikada niko, posle Branka Radičevića, na
Stražilovu nije okupio više ljudi.

„Jednog dana u godine teške
Kada sednem da saberem greške
Smeškaću se i hvaliti javno
- Beše ludo i nezaboravno."
(„Ludo i Nezaboravno" - Duško Trifunović)
„S jedne strane imali smo utisak da je prihvaćen, popularan pesnik, i da
je dobrodošao", priseća se Trifunovićev prijatelj i poštovalac, Jovan
Zivlak. „S druge strane, imao je jednu vrstu unutrašnjeg nesporazuma sa
svetom i, rekao bih, taman doživljaj tog sveta. To se vidi i u njegovoj
poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili
nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma
u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje
pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo
i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre
volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja
prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga
izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski
usamljen. Živeo je poeziju."
Dusko Trifunović je prvenstveno pesnik,
ali napisao je i nekoliko romana i drama. Preko trista njegovih pesama
je komponovano, a najpoznatije su one koje su izveli Bijelo dugme,
Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda Ukraden i Vajta. 1958.godine dobio je
Brankovu nagradu, a tih godina postao je i stanovnik Novog Sada i
Sremskih Karlovaca (koji su tada bili jedan grad).


Ima neka tajna veza

Pesnika, iza koga je osamdeset pet knjiga,
čije stihove iz čitanki uče naša deca, čije pesme pevaju zajedno unuci i
bake, najčešće pitaju da li zna gde je Radovan Karadžić i šalje li mu
Goran Bregović pare


Nije ga bilo u novosadskom kafiću
"Bombarder" u dogovoreno vreme. Strah da se možda predomislio odagnao
nam je čim se javio na telefon. Nije došao, kaže, jer je sinoć nezgodno
pao. Kod brata je u njegovoj vikendici u Sremskim Karlovcima. Pa, ako
može da govori, uporni smo do drskosti, mi ćemo doći do njega. Eto,
trudićemo se da ga ne gnjavimo mnogo. Pristaje.
Razgovorali smo i fotografisali ga puna tri sata. Mahao nam je iza kapije dok smo odlazili.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25798

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pon 25 Jan - 10:01

Kasne
šezdesete prošlog veka. Ivi Andriću se slavi rođendan u zgradi Bosanske
akademije nauka u Sarajevu. Po protokolu, došli sekretari udruženja
pisaca iz svih republika, svaki da održi prigodno slovo. Među njima i
on, Duško Trifunović, sekretar Udruženja pisaca BiH.
- Pita me Ivo
odakle sam. Ja kažem: iz Bosanskog Broda. Niko nije iz Bosanskog Broda.
Ovi što su došli sa mnom počeše da se kikoću. Mislim, nikog ne znam iz
Bosanskog Broda, ispravi se Ivo i zaduži me da ga vadim od dosadnih
ljudi. Ako vidiš da me neko gnjavi ti samo kaži: Ivo, dođi ovamo. U
međuvremenu me zove jedan iz moje ekipe da dođem. Ja dođem, a on kaže:
gospodine Crnjanski ovo je Duško Trifunović. Ja u zemlju da propadnem.
Ovaj se zezne i pita: kako zdravlje, gospodine Crnjanski? Šta vi
mislite, ako čovek ima sedamdeset godina da se samo o zdravlju priča!
Koliko vi imate godina? Kaže ovaj šezdeset. A vi, gospodine Trifunoviću?
Trideset i neku. Možete li vi ovako, sagne se i dlanovima dotakne pod, a
da ne savije noge. Onaj što ga je pitao za zdravlje kaže da ne može,
nezgodno je, znate. A vi, pita mene Crnjanski. Ja mogu. I nas dvojica
radimo fiskulturu, a pored nas prolaze Veljko Petrović, Desanka
Maksimović, sve sami akademici. Crnjanski je uvek bio oficir i sportist i
na taj način je isprobavao ljude. Niko mi nije verovao kada sam to
napisao.
Shavitili smo poruku ove priče. Nismo pitali za zdravlje,
godine, penziju... Ali jesmo za "Bijelo dugme". I da li mu smeta što su
ga se sada, kada "Bijelo dugme" pravi mini jugoslovesnku turneju, svi
setili?
- Ne smeta mi. Čoveku je drago da ga se sete kad bilo.
Šetamo
pogledom po sobici gde Duško radi i spava kada dođe kod brata Luke.
Uočavamo i Goranovu fotografiju i Bebekovu sa omota ploče "Glavni junak"
i plakat sa Duškovim likom i naslovom "Tajna veza"...Svega se seća kao
da je jutros bilo.
U televiziju Sarajevo su ga zaposlili po kazni. Da
se ne šepuri kao slobodni umetnik. Molio je direktora da mu to ne čini
jer ne poznaje televizijski posao.
- Do tada sam imao iskustva samo
sa filmskim scenarijima, napisao sam ih za tri filma. Bio i u Puli.
Pokojna Milja, onakva lepota, igrala je u jednom od tih filmova "Život
je masovna pojava". Pravila mi je imidž, da sam slavan.
Direktor mu
je odredio rad sa muzičarima i posavetovao ga da se pravi da sve zna.
Ispostavilo se da Duško sve te momke, muzičare, poznaje. Sa njima je
sedeo u kafani. Postao je muzički urednik jedine emisije sarajevske
televizije koja je išla u JRT. Zvala se "Na ti", trajala pola sata i
išla jednom mesečno. Muzičarima je bilo veoma važno da se u njoj pojave,
a Duško nije dozvoljavao da pevaju gluposti. Tako je počeo da im piše
tekstove.
- Slušaju uveče Radio Luksemburg, a onda dođu da im ja
napišem tekst na tu muziku. Ne znam ja pisati tekstove na muziku. Samo
sam "Glavo luda" i "Život je maskenbal" napisao tako. Neću da radim ono
što ne znam. Rasteram njima tu potrebu da im ja dopisujem ono što su oni
ukrali od Radio Luksemburga. Jedino je Jadranka Stojaković na tekst
odmah pisala muziku. Zove uveče na telefon i kaže: Znaš šta, sutra moram
da imam pesmu. Sačekaj, osećam da neko dolazi. Dobro, javi mi se
kasnije.
Kad se Jadranka malo potom javila, Duško joj je diktirao:
"Osećam da neko dolazi, pred moja vrata će stati, osećam da vesti donosi
i da mi želi nešto dati. Noć je i ja sam sama i treba da se bojim, šta
li će biti kad korak stane baš pred vratima mojim." Jadranka je sutra
pevala tu pesmu.

Član, pa još i lep

Goran Bregović je u
Duškovu kancelariju ušao kukajući što su mu muzičari sa kojima je do
tada radio i sa kojima se posvađao oteli pesmu i naslov albuma. Duško ga
je ubeđivao da "Jutro" i ovako nije dobar naslov, te da nema za čim da
žali.
- Koje su ti pesme ostale, pitam ga. On kaže, evo ova je
najbolja: kad bih bio bijelo dugme, mala bi se zakopčala u me. Joj, ja
profesor gramatike. Zakopčava se dugmetom, a ne u dugme. Nema to veze,
to niko neće primetiti, kaže Goran. Nakon dvadeset godina, kada su
pravili neku njihovu retrospekciju, pozvali su i mene. Goran mi kaže:
Jesam ti rekao da niko neće primetiti osim tebe. Da sam rekao nemoj tu,
daj drugu pesmu, ne bi bilo tog naslova "Bijelo dugme". Drage su mi te
uspomene. Kada su oni imali pravo, bilo mi je drago kao i da sam ja imao
pravo.
Da li mu je Bregović tada izgledao kao neko ko će daleko dogurati?








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25798

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pon 25 Jan - 10:01

On je imao, kako se to sad kaže, rejting. Znao je otići u Firencu,
Padovu i odatle doneti novu muziku koju je on stvorio oslanjajući se na
italijansku. Bio je ambiciozan. Član partije. On ne voli da ja to
pričam. Dobio nagradu "Sedam sekretara SKOJ-a". Bio je vrlo u strukturi.
Imao je i jedan izuzetan kvalitet. On je bio lep dečak. I siguran u ono
što radi.
Pisao je Duško tekstove osim za Jadranku Stojaković i za
Vajtu, "Zlatna ribica" je njegova, Nikolu Borotu, Zdravka Čolića, Nedu
Ukraden, Arsena i Gabi, ali su najviše buke i traga ostavile baš one
kojima je Bregović napisao note.
- Zove on jedan dan i kaže kako
izdavačko preduzeće "Veselin Masleša" slavi dvadeset pet godina
postojanja i kako on treba da uradi pesmu za proslavu, a ništa ne zna o
izdavačkim preduzećima. Dosetim se ja šta je u knjizi najvažnije. Nije
pisac, sadržaj tu i tamo, ako nas dodirne. Glavni junak je najvažniji u
knjizi i svetu je svega dosta osim glavnih junaka. Tako ja njemu napišem
"Glavnog junaka". To je njegovo delo jer me je on navukao da ga
napišem. Tad sam video kako on radi. Kaže: E, to mi napiši na onu muziku
"kad su vrata škrip, škrip, škripnula, u srce me dir, dir, dirnula"...
Sve vreme sam ja govorio da je muzika rastavljanje reči na slogove.
Još
mu je u glavi slika kako Željko Bebek pravo sa Romanije ulazi u kafanu
da bi od Duška uzeo još jednu pesmu za album koji su na Borikama
"Dugmići" spremali.
- Ide Željko, a svi u kafani viču fuj, kakav je.
On je strašno bio mršav, a tek nogice...Međutim, nije oblačio pantalone
da ih sakrije, nego navuče one tirolske dokolenice da se baš vidi da su
tanke. Šta ima da ih se stidi, njegove su, na njima je prešao svet. Odem
u redakciju i napišem: "Šta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze, a
da ti se dive." Jer, to je njegov slučaj. Kad su snimali u Londonu,
tamošnji producent ih je pitao ko to njima piše pesme. Oni kažu: čika
Duško. Taj čovek da je ovde imao bi pola Londona, kaže on njima.
Da li je o i on bio u situaciji da ga mrze, a da mu se dive?
-
Kako da ne. Imao sam ja divnih neprijatelja. Oni su terali svoje, a ja
se nisam obazirao. Muzičari su mislili da je mene postavio komitet da ih
nadzirem, a pisci da sam postao urednik zbog žena i love. Bio sam jako
izložen jer sam pisao knjige, a družio se sa muzičarima. Književni
kritičari, kojih sada nema, jedva su čekali da mi nađu manu. Oni su
živeli u potaji. Preživaju slamu koja je ostala iza nas umetnika i,
naravno, da nas mrze.
Najgore mu je bilo kad mu preprave stihove. A dešavalo se.
-
Pesmu "Pristao sam biću sve što hoće" sam ja napisao za Maju Sabljić.
Ona je polagala ispit za glumicu i, propala. Bilo joj je namešteno da
padne jer su nju u stvari snimali za neki film, a da to ona nija znala.
Bolji će biti film, kažu, mi ćemo je dogodine primiti. Vidim, poigrali
se sa detetom i napišem: "Pristao sam da budem igračka, da prodajem dušu
vragu svome, da ostane samo crna tačka posle ove igre kad me slome."
Mislio sam da to treba da bude balada, elegantna. Kad ovi zagalamiše na
narod: "Pristao sam biću sve što hoće." Kažem: zašto ste to prepravili.
"Željko ne pristaje da bude igračka", kažu. Uvek su se vadili na to da
je već sve snimljeno i da tu više ništa ne može da se uradi i ubeđivali
me da će biti hit. Šta možeš, oni su finalisti, glavni. Ja sam sporedan.
Zato i nema nas u evidenciji slavnih ljudi. Mi pišemo reči.

U Tahiru je tajna

Duško sa bratom Lukom i snajom Sofijom ispred njihove vikendice u Sremskim Karlovcima
Jedan
muzički urednik je sakupio 133 Duškove pesme na koje je napisana
muzika. Mnogi poštovaoci Duškove reči će reći: sve su mu one lepe, ali
nijedna nije kao "Tajna veza". Kada je i kako pesnik otkrio tu tajnu
vezu, pitamo.
- To je u stvari jedna tužna priča. Zove me čovek iz
Zagreba i kaže da je napravio film, polaže ispit, ali da mu je profesor
rekao da u njemu mora biti muzike. Zvao je on prvo Gorana, a ovaj mu
obećao da će mu napisati muziku ako mu ja napišem tekst. Pitam ja tog
čoveka o čemu je film. O Tahiru, ne znaš ti njega. Pa kako ću napisati:
Oj Tahire, Tahire. Kaže li Tahir nešto. Evo, kaže čovek iz Zagreba,
ispričaću ti jednu scenu. Tahir skine sat sa ruke, stavi na jednu dasku i
pere ruke. Ja ga pitam: Tahire, kako si. On kaže: Jebeno. Što? Pa, kaže
Tahir, neko ubije čoveka ilž ženu, ode jal deset jal petnes godina na
robiju, ja ostao dvadeset. Šta si radio? Bio čuvar zatvora. Taj iz
Zagreba još kaže: to je tajna veza između njega i života. Odmah napišem:
"Ima neka tajna veza, za sve ljude zakon krut, sidro koje lađu čuva da
ne bude buri plen, tone skupa sa tom lađom jer je on deo njen." Jer, taj
čuvar je pristao na takav život. Dobro je, dobro je, kaže čovek,
izdiktiraj to Goranu, on će Jadranki, a ona će to pevati.
Desilo se
da se Jadranka Stojaković tek bila vratila sa turneje po Rusiji i da se
tamo zaljubila u nekog Aljošu. Ali kako je tada sve što je između nas i
Rusa bilo tajno, ona oseti, objašnjava Duško, da je tajna i njena i
Aljošina veza.
- I otpeva to, tužno, jednostavno. Goran je žurio na
neki koncert pa nije imao vremena da zakomplikuje. Kad se vratio, čuo je
kako pesma zvuči i uzme je. On je uvek tako nalazio nekog ko će mu
isprobati pesmu. Majstor je veliki.
Duško svoje pesme ne peva u sebi kada ih stvara.
- Imaju one svoju muziku, ali niko nikada nije pogodio tu moju muziku.
Nikada nije probao sam da komponuje muziku na svoje stihove. Nikada nije pevao.
-
Uvek sam zabušavao, čak i u vojničkom stroju. Ne pevam jer meni pesma, a
posebno tuđa, ugrožava život. Ona ima svoj ritam koji remeti moj ritam.
Oplemenio rok
Ineteresujemo se da li su ga Goran ili Raka Marić zvali na koncerte "Bijelog dugmeta".
-
Ranije su me zvali kad nešto prave, sad još nisu. Moguće je da će me
zvati, ali ja ne znam da li da idem. Daleko mi to, i ta muzika, i ta
gužva i taj Beograd. Sve mi je to emotivno daleko. Ja ne živim sa time.
"Bijelo dugme" je meni produžilo život umetnički. Kad neko hoće da kaže o
meni neku lepu reč, onda kaže: on je pisao za "Bijelo dugme". A
zaboravi da kaže da sam ja napisao osamdeset pet knjiga. Subkultura
vlada i ja sam njen deo. S tim što Peca Popović kaže da sam ja oplemenio
rok muziku. Nema gore stvari nego biti zaboravljeni pesnik. Ja sam
pišući za Vajtu, Zdravka, "Bijelo dugme" postigao da me narod ne
zaboravi. Moje pesme su mene nadišle. One rade ze mene. Mogu da žive bez
mene.
Duško Trifunović živi u Novom Sadu od 1992. godine. Krenuo je
poslom u Zrenjanin, i još nije ni stigao do grada na Begeju, a u
sarajevski stan su provalili neznanci. Spavao je, a da o tome nikom nije
govorio, u vozu koji je uveče iz Novog Sada kretao put mora. Sve dok mu
jednog dana gradonačelnik nije dao ključeve od garsonjere. Sam je
napravio sećiju od dasaka koje mu je poklonio radnik na stovarištu jer
ga je prepoznao sa televizije. Ostale "sitnice" donele su žene njegovih
prijatelja.
- Zoran Kolundžija, urednik "Prometeja", kaže: Ja sam
ratni profiter. Dobio sam gotovog pisca. A znaš šta si ti. Pisac bez
pokrića. Ti kažeš da imaš petnaest knjiga, a ja sam sve pregledao, fali
šest.
Tih šest je ostalo u sarajevskom stanu, na polici u njegovoj
sobi, u sedam žutih fascikli. Nije ih bilo kad je Duškova žena, sa
njegovim punomoćjem, ponovo uspela da uđe u stan.
- Znao sam tih šest
knjiga napamet. Sve sam ih ponovo napisao i Zoran mi štampa petnaest
knjiga. I dalje pišem. Nema pauza u pisanju.
Ne voli da priča o
detinjstvu i siromaštvu. Otac Vaso je umro još 1945. godine, od
tuberkuloze. Majka Petra ostala sama sa njim i mlađim bratom Lukom.
Pominje pesmu koju je napisao još kao dečak učiteljici. "Ona je došla u
našu školu da zbuni moje malo znanje i pitala me kako se zovem i kakvo
nam je imovno stanje. Mi nismo imali imovno stanje pa sam rekao da je
srednje, onako, zbog nje iz poštovanja a jasno od prve do poslednje."
Na
život u Novom Sadu se ne žali. Kaže da ima divnu decu. Sin Aleksandar
Severin studira slikarstvo u Ljubljani i piše. Napisao je dva romana.
Ćerka Ana živi u Gorici. Od nje ima i unuku Gaju.
Iako sam mogla da pretpostavim da sam bar stota koja će ga isto pitati, nisam odolela: kako pamti Radovana Karadžića?
-
Svi me pitaju dve stvari: da li znam gde je Radovan Karadžić i da li mi
Goran Bregović šalje pare - kaže Duško Trifunović bez ljutnje. -
Radovan je bio u grupi pesnika koje sam ja zvao sudbonosni dečaci. Oni
su mene poštovali, a ja njih vodao po važnim mestima da recituju svoje
pesme. Svi su dobri pesnici. Radovan je imao jednu osobinu koju mi nismo
imali. On je bio doktor, a mi smo eventualno dogurali do nekog
profesora. On leči ljude, a mi ne radimo ništa. Bila je anegdota da
Radovan može da ti dadne penziju, invalidsku, pošto je on bio
psihijatar. Jedan sarajevski pisac je izvalio parolu: svi ćemo mi,
jednog dana, kod našega Radovana. Čuda znam ali stvarno ne znam gde je
Radovan. Voleo bih da se izvuče iz toga.








Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pet 29 Jul - 17:23

Probudi se, nešto se dešava,
nemoj reći da to nisi znao,
i tvoja se sudbina rešava,
moglo bi ti jednom biti žao.

Probudi se nešto se dešava,
kajaće se ko ovo prespava..

Probudi se, nešto se dešava,
ne mogu ti jasno reći šta je,
ni laž nije, ni istina prava,
al osetim dugo će da traje.

Probudi se nežto se dešava,
kajaće se ko ovo prespava..

Probudi se nešto se dešava,
u prostoru izvan naše volje,
od ljubavi neko nas spasava,
i govori da je tako bolje.

Probudi se nešto se dešava,
kajaće se ko ovo prespava..








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pet 29 Jul - 17:23

Daljina ništa nije
ona uzalud mami
ako na kraju puta
opet živimo sami.

Vekovi ništa nisu
samo slojevi praha
ako je ljubavi bilo
uvek manje od straha.

Daljine ništa nisu
do znatiželje puke
jer sve što je moje na ovome svetu
to je na dohvat ruke.

Vekovi neka teku
po svome tajnom planu
a sve što je moje može da se desi
samo u jednom danu.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pet 29 Jul - 17:24

Patio sam više nego iko
dok se nisam na nevolje sviko,
patio sam nije bilo lako
onda sam se sredio nekako.

Možete li zamisliti mene
kako patim zbog obične žene,
kako trčim i nosim joj cveće,
kako molim a ona me neće.

Uzeo sam koliko je dala,
poljubio i rekao hvala.
Opet vidim crno mi se piše
jer sad patim što ne patim više.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pet 29 Jul - 17:24

Povlačim se u svoju samoću,
tamo gde su ljudi moga kova,
tamo gde se teško živi noću,
od tišine i opasnih snova.

Digao sam ruke od skandala,
od prošlosti i pogrešnih zelja,
od lepote izvora svih zala,
od ljubavi i od prijatelja.

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata,
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pet 29 Jul - 17:25

Ima nešto u tom što me nećeš,
ostavljaš mi vremena za druge,
vidim kako veselo obljećeš
kao leptir oko moje tuge.

Ima nešto u tom što me nećeš,
nesto čemu ni sam ne znaš ime,
sve što kažeš na šalu okrećeš,
a sve znači - ne zaboravi me.

Ima nešto u tom što me nećeš,
od te laži načisto umrjeću...

Ima nešto u tom što me nećeš,
i u tome što ja tebe neću...










Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pon 24 Okt - 23:43

Sasvim plava


Što ja ne bih pokušao da te prevarim
da ti kažem ubedljivo:
Ta su brda što se vide kroz tvoj prozor
sasvim plava.

Ti da odmah poveruješ
a da stalno gledaš mene
kako strog a uznesen
kroz tvoj prozor gledam brda
sasvim plava.

A tek posle da proveriš
pa da vidiš
kako brda kroz tvoj prozor
baš i nisu
sasvim plava,
čak i nisu neka brda



Pa da onda gledaš sebe,
da se čudiš,
da se pitaš
šta ti bi da poveruješ.

Ali da sve kasno bude
pa da plačeš kad ja odem,
a da sebe ubeđuješ
i da sebi dočaravaš
da su brda
a ta brda
sasvim plava.

Zašto ne bih pokušao
pa da sebi dočaravaš
kad ja odem.
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pon 24 Okt - 23:45

Može mi se



Ja ne pravim
i ne nudim kompromise,
sve što radim i ne radim
može mi se.

Znaš da uvek dođe vreme
kad sve srlja
u taj prostor gde se bude
crna mrlja.

Zna se da je pamentiji
ko je jači,
a ne zna se s čime ludi
želi da se izjednači.
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pon 24 Okt - 23:46

Pristao sam da budem igračka


Pristao sam da budem igračka,
da prodajem dušu vragu svome,
da ostane samo crna tačka
posle ovde igre kad me mirno slome.
Pristao sam da budem igračka.

Mislio sam da se zveri boje
ove vatre koja trag mi prati,
a sad nosim kako mi ga skroje -
po meni se ništa neće zvati.
Po meni se ništa neće zvati.

Zablude sam prestao da brojim,
nemam kome da se vratim kući.
Dokle pevam, dotle i postojim,
prijatelji bivši i budući
pamtite me po pesmama mojim.
Nazad na vrh Ići dole
Senka

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 294

Učlanjen : 03.10.2012


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Pon 24 Okt - 23:47

Cirkus


Gutam vatru, krotim lava,
letim na trapezu,
iznad vaših ludih glava
širim zlatnu jezu.

Strasću vrsnih manijaka
moju smelost masa prati,
svet navija za ludaka
da svoj život obogati.

Svi čekaju da otkacim,
da probijem telom mrežu,
da udarim svim i svacim
o zemaljsku silu težu.

To će biti bum-bumova
za udarne kolor strane:
pada jedan od klovnova
da ulepša nase dane..
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47258

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   Čet 30 Mar - 9:38

Može Mi Se


Ja ne pravim
i ne nudim kompromise,
sve što radim i ne radim
može mi se.

Znaš da uvek dođe vreme
kad sve srlja
u taj prostor gde se bude
crna mrlja.

Zna se da je pamentiji
ko je jači,
a ne zna se s čime ludi
želi da se izjednači.


happy happy happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dušan Trifunović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Dušan Trifunović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Dušan Trifunović
» Dusko Trifunovic
» Sergej Trifunović
» Duško Trifunović
» Pevani pesnici
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-