Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Som.

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Som.   Pet 21 Sep - 10:24

Som (Silurus glanis)





Max. dužina: i preko 2m..

Max. težina: i preko 200kg.

Vreme mresta: od maja do jula.



Opis i građa:


Najveća rečna riba kod nas, nakon morune,je som (Silurus glanis). On uopšte ne liči na svoje
rođake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu i velika usta. Ima šest
brkova od kojih su dva na gornjoj
vilici i znatno su veći nego oni u donjoj. Još se razlikuje po tome
što ima veoma kratko leđno peraje sa pet
ili manje zrakova i po nedostatku masnog peraja. Veoma dugačko
podrepno peraje siluridima služi kao glavno sredstvo
za kretanje;ono je normalno odvojeno od repnog peraja. Trbušna peraja
su mala i neupadljiva. Koža im je glatka i bez krljušti,
ali su im peraja često ojačana koštanim bodljama koje predstavljaju
izuzetno odbrambeno oružje. Sličnost između silurida
i klarida jeste odsutnost bodlje ispred leđnog peraja. Voli mirne ili
sporotekuce muljevite vode i tu se i najradije zadržava.
Svaštojed je a glavnu hranu čine ribe, žabe, rakovi,
sisari, a lovi i ptice koje se nadu na vodi ili u vodi gde živi.
Zabeleženo je mnogo slučajeva da je lovio patke i guske.
Lovi uglavnom noću, ali i danju ne propušta zgodnu priliku da nesto
pojede ako naleti.

Navike, stanište, rasprostranjenost:


Veoma česta veličina soma u našim vodama je jedan metar i težina 10 kilograma, a love se i nešto veci primerci.
Zabeleženo je da je u Odri ulovljen som dugačak 5 metara a težak 400 kilograma. Kod nas je zabeležen slučaj da
je u Dunavu kod Apatina 1958. godine ulovljen som težak 208 kilograma na stari alaski nacin.

Razmnožavanje:


Mresti se u maju i junu, ali najcešće sredinom maja i početkom
juna, mada može da se desi da se
mresti čak i u julu. Sve ovo zavisi od temperature vode koja treba da
bude od 19 do 24 stepena i naravno od ostalih uslova,
kao što je mesto i drugo. Mreste se u parovima. Ženka prethodno
napravi gnezdo veličine 1x1 metar i visine oko 75 cm
i tu položi ikru. Mužjak oplodi ikru a ženka ostaje i čuva je dok se
mali ne izlegu. Gnezdo napravi od
drakusine ili nekog drugog sitnog materijala i tu položi od 16 000 do
17 000 jaja a po nekima od 11 000 do 48 000 komada
ikre u zavisnosti od veličine ženke. Ikra je lepljiva i lepi se za
materijal od kojeg je gnezdo napravljeno, pa je
ženka u mogućnosti da ih čuva dok se ne izlegu. Rastu brzo i već prve
godine dostignu dužinu od 20cm. Somovi imaju manje
reproduktivne sposobnosti nego druge ribe, pa zbog toga preuzimaju
veoma opsežne mere roditeljske brige kako bi smanjili smrtnost
u početnoj fazi rasta.

Mamci i pribor za lov:


Som se može loviti na mnogo načina, i raznim udičarskim alatima. Sportski ribolovci ga mogu loviti samo sa udicama.
Među udičarske alate spada i bućka. To je vrlo interesantan i atraktivan način lova na soma. Najbolja sezona za lov soma je
juli i avgust, a ribari kažu da počinje da jede kad cveta jorgovan. Kao mamac se može koristiti takoreći sve, a love
ga čak i na komad sapuna. Najčešći je mamac crna glista, pijavica, durbak, rovac, riba ili parce, žaba, a ribari
kažu da je od svega najbolji manić. Kažu: koliko imaš manica, toliko ceš somova
uloviti. Znamo da je manić riba koja se može uloviti samo u zimskim mesecima, a som se zimi baš ne lovi, pa ga
ribari čuvaju u barkama ili na drugi način dok ne počne sezona lova na soma. Kada se lovi bućkom upotrebljava se uglavnom
rovac mada može da se upotrebi i nešto drugo.

Izgled bućke

To je, ustvari, jedno parče drveta obrađeno tako da sa jednog kraja
ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je potpuno
pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku
potkovice. Ovom "potkovicom" se udara o
vodu i stvara se specifičan zvuk koji izaziva soma i pokreće ga u
akciju. Sastavni deo bućke je još i parče kanapa koje
sa jedne strane ima omču gde se vezuje dugački kanap, a sa druge
strane se vezuje veća udica i jača, iznad koje se pravi
crvena kićanka. Na kanap iznad kićanke se naniže dvadestetak komada
olova veličine i oblika spljoštenog klikera,
a na udicu komad sunđera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi,
ovaj deo bućke se vezuje omčom na jedan dugačak i jak kanap
za čiji drugi kraj se veže veća prazna plastična kanta. Ovo se radi
zbog toga ako se ulovi neki veći som koji ne može da se
zadrži.

U novije doba varalicom

Som se uspešno moze loviti i varalicom. Za lov soma varalicom mora se upotrbljavati jak pribor i dobre varalice. Kod
nas na jezeru Ada-ciganlija na Savi je ulovljeno dosta somova na taj način. Som se uspešno može loviti varalicom i na tekućim
vodama. Što se tiče naseljenosti soma u Dunavu njegova brojnost je zadovoljavajuća.

Svaku ribu pa i soma možete uloviti tamo gde mu se najmanje nadate i kada se najmanje nadate. Pravila ne postoje, pa je zato
nezahvalno bilo koga upućivati na određene terene. Osnovno je znati da određena vrsta živi u nekim vodama i gde se
najradije zadržava, a ostalo je sreća i upornost. Mnogo pomaže znanje i iskustvo, ali sreća je sreća.


izvor:pcelica.co.rs








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sre 10 Okt - 16:28

Som


Evropski som naseljava sve rijeke Evrope koje se ulivaju u Sjeverno, Baltičko, Crno, Aralsko i Kaspijsko more. Takođe naseljava brakične vode Baltika, Crnog i Kaspijskog mora. Ovo je termofilna vrsta. Najveća je riječna riba kod nas uz jesetru i morunu. Naseljava rijeke, jezera, mrtvaje, veće bazene. Voli mirna i duboka mjesta u rupama u glavnom toku i mjesta zaštićena panjevima i granama. Preferira meko dno.

On uopšte ne liči na svoje rođake u svijetu. Ima veliku spljoštenu glavu sa sitnim očima i velika usta sa sitnim zubima. Ima šest brkova od kojih su dva na gornjoj vilici i znatno su veći nego oni u donjoj. Tijelo mu je golo i ljigavo i prema repu sve tanje i pljosnatije. Leđa su mu sivomaslinasta, a stomak bijel sa plavom nijansom. Može imati nepravilne pjege.
Svaštojed je, a glavnu hranu mu čine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice koje slete na vodu. Pretežno lovi noću i za vrijeme snažnih i bučnih oluja kada kreće kako u jaku struju, tako i u plitka mjesta. Danju se odlučuje za lov samo ako je vrijeme oblačno. Problem soma je loš vid, te hranu više nalazi pipanjem i izuzetno osetljivom bočnom linijom kojom osjeća i najmanju vibraciju u vodi.

Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18°C. Idealna temperatura vode za soma je 28°C i on se pri njoj najbolje osjeća.

Mrijesti se u maju i junu, što zavisi od temperature vode koja treba da bude od 19°C - 24°C. Mrijesti se u parovima u gnijezdu veličine 1x1 metar i visine oko 75 cm. Ikra je ljepljiva i lijepi se za materijal od kojeg je gnijezdo napravljeno, pa je ženka u mogućnosti da je čuva dok se mladi ne izlegnu.

Najčešća lovna veličina soma kod nas je jedan metar i masa od 10 kilograma. Najveći ikad ulovljeni som bio je dugačak 5 m i težak 400 kg. u bivšoj Jugoslaviji je zabilježen slučaj da je u Dunavu kod Apatina 1958.godine ulovljen som mase 208 kilograma na stari alaski način.

LOV SOMA


Som je snažna riba koja se ničega i nikoga u vodi ne plaši. Veliki somovi su toliko snažni da se dešava da čovjek nema dovoljno snage da ga izvuče na obalu. Takav som ukoliko se lovi iz čamca može toliko biti snažan, da motor na čamcu ne može da mu se suprotstavi. Često, jedino rješenje za ribara je da pusti soma na slobodu. Nisu rijetki ni slučajevi da som pocijepa ribarsku mrežu i ode.

Sportski ribolovci, sa druge strane, love soma samo alatima koji imaju udicu. U ove alate spada i bućka koja se koristi iz čamca. Smatra se da je najbolje vrijeme za lov soma jul i avgust.

Som se može loviti na sve mamce koji vam padnu napamet. Ide toliko daleko, da se domaći sapun (onaj koji se pravi od kostiju) smatra tradicionalno dobrim mamcem za soma. Ipak najčešći mamac je crna glista, pijavica, durbak, rovac, riba ili parće ribe, žaba. Po nekim izvorima, najbolji mamac za soma je manić.

Tehnike za lov soma su mnogobrojne, ali se najčešće koristi lov bućkom, varaličarenje, lov na mrtvu ribu, dubinski metod (ovdje su date verzije g. Vučića i "pop-up"), plovkom, lov na živu ribu i lov sistemom bez olova.

Kao mamac za bućku upotrebljava se rovac, mrmorak ili ribica. Bućka je jedno parče drveta obrađeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nastavlja dijelom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku potkovice. Ovom potkovicom se udara o vodu i stvara specifičan zvuk koji izaziva soma i pokreće ga u akciju. Sastavni dio bućke je još i parče kanapa koje sa jedne strane ima omču gdje se vezuje dugački kanap, a sa druge strane se vezuje veća i jača udica iznad koje se pravi crvena kićanka. Na kanap iznad kićanke se naniže dvadestetak olova veličine i oblika spljostenog klikera, a na udicu stavi komad sunđera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj dio bućke se vezuje omčom na jedan dugačak i jak kanap za čiji se drugi kraj veže veća prazna plastična kanta. Ova kanta služi kao lokator za soma, ukoliko ne možete strunu zadržati u ruci. Veliki som je toliko snažan da bez problema vuče čamac po vodi. Ovakvog soma je ponekad bolje pustit da sam ide, ne bi li se izmorio, a njegov položaj odredićete po položaju plastične kante na površini.

Som se uspješno može loviti i varalicom. Najbolji period za to su maj i jun. Za lov soma varalicom mora se upotrebljavati jak pribor i dobre varalice. Varalice za soma spadaju u grupu morskih varalica. Dužina treba da im bude od 10 do 15 cm i treba da budu teške od 20 do 90 g. Sem leti, kada se som približava obali i lovi na površini i kada je moguće koristiti kašike, som se lovi na tonuće voblere. Preporučuje se upotreba Meps Anglia long br.5, žutog ili narandžastog Giant Killera, Zoranovih voblera 7,9,11,13 cm jakih boja (crvena,zelena,žuto-zelena), dvostrukih kašika, Blue Fox Super Vibrex br.6 metalno obojenog i sa dodatnim kleperom i kombinacije kašike i šeda. Takođe dobro su se pokazale 90 gramske Yann kašike, 30 gramska Eira, Toby i Rapala Inokoo. Štapovi za soma su dugi 3 do 3,5 m sa mašinicom sa long kast špulnom koja ima špulnu kapaciteta 250 m promjera 0,40 mm. Zabacivanje se može vršiti iz čamca i sa obale. Ukoliko se vrši iz čamca, mora se paziti da se ne uznemiri riba neprirodnim zvucima, koji potiču od udaraca ribara i opreme o dno barke. Zabacuje se što dalje i nakon pada varalice u vodu, ona se pušta da potone do dna. Povlačenje je lagano, tek tom brzinom da varalica zavibrira. Ukoliko dođe do trzaja, izvlačenje grdosije se obično sastoji od dvije faze. U prvoj je potrebno, što prije soma odvojiti od dna i dovesti na površinu da "proguta" vazduh. Ovakav som, sada neće preplašiti ostale u jatu. Nakon toga slijedi polako i postepeno izmaranje ribe.

U toku dana i za vrijeme hladnijih mjeseci, som neće pojuriti za varalicom. Jedino što nam preostaje je da na tonuću jig glavu montiramo mrtvu ribicu i pokušamo da pogodimo rupu u kojoj je som. Ukoliko se mamac pravilno prezentuje, somu ispred usta, rado će ga uzeti. Mamac se vodi isto kao i varalica i koristi se isti pecaroški pribor.

Som se može loviti i dubinskom metodom g. Jovice Vučića. Na kraj najlona veže se olovo, dok se dvije udice vežu iznad olova. Prva na 20-tak santimetara iznad olova druga 20-tak santimetara iznad prve. Udice su veličine 2 ili 3. Podvezi su kratki oko 10-15 cm da se ne bi prilikom zabacivanja uvrtali oko osnovnog najlona. Udica se mamci durbacima. Mamac prilikom mamčenja navući na udicu do tri puta, širim bodom. Paziti da rep ostane slobodan kako bi mahao u vodi. Durbak je za razliku od pijavice mnogo bolji mamac, jer se u vodi širi i viori, dok se pijavica grči. Pored soma na ovaj mamac može doći i šaran i klen. Pecanje se odvija noću i to je najbolje početi oko 19:00 i završiti ga do 22:00. Na vrhu svakog štapa postavlja se zvono za signalizaciju. Najlon se drži maksimalno nategnut, ali tako da ne povija štap. Štapovi se smještaju u držače pod uglom od oko 60 stepeni. Peca se sa do tri štapa. Kontrira se na jači trzaj, ne na pipkanje.

Dubinski metod se koristi onda kada znamo gdje se riba nalazi ili predpostavljamo mjesto kuda će proći. Sa druge strane dubinski metod tačno postavlja mamac na željeno mjesto i dubinu. Po pravilu se koristi klizeće olovo, vezano na bočnom predvezu dužine od 50 do 80 cm preko virble, dok se na glavnoj struni vezuje udica sa mamcem. Olovo treba da stoji iznad mamca, dajući mu dovoljno slobode. Dubinskim metodom se po pravilu može prezentovati veći broj različitih mamaca, od kojih se najčešće koriste: debele crne gliste, veće klupko crvenih glista ili grupa pijavica na udici 4 ili 5. Pokazalo se da som rado uzima mamac koji ne leži na samom dnu i da nikada ne kopa po mulju. To je razlog što morate obezbijediti da vaš mamac bude dobro vidljiv. Jedan od lakših načina je da koristite komadić stiropora na vratu udice. Nakon zabacivanja, ovaj komad će izdizati udicu sa mamcem kao mini plovak.

"Pop-up" metod se koristi na svim vodama, a posebno na onima gdje je dno prekriveno debljim slojem mulja. Ovim metodom može se postaviti mamac na proizvoljnoj dubini i daljini.

Na glavni najlon postavite klizeće olovo-bombu minimalne mase 45 g. Nakon njega, stavite veliku perlu. Na kraj najlona vežite vrtilicu. Podvez dužine 60 cm sa jednom udicom vežite na vrtilicu. Za alku na udici, vežite vrlo tanak najlon. Dužina ovog najlona određuje na kojoj dubini želite da vam se nalazi mamac pri pecanju. Na drugi kraj tankog najlona postavite kuglu stiropora.

Na udicu postavite mamac i zabacite. Najlon nemojte zatezati dok se sistem ne stabilizuje. Sistem je stabilizovan, kada se kugla stiropora pojavi na površini vode. Nakon toga polako nategnite najlon. Ovim sistemom možete pretraživati sve dubine vode na jednom mjestu, samo jednim zabacajem. Polakim natezanjem najlona, pazite da ne pomjerite olovo na dnu, mamac približavate dnu, a laganim opuštanjem, mamac se opet vraća ka prvobitnom položaju. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda pecanja soma.

Ribolov plovkom je moguć u onim mjesecima i dobu dana kada som prilazi obali i tu se u plićoj vodi hrani. Za sistem sa plovkom se koristi klizajući plovak ili vagler plovak. Na kraj najlona stavimo olovo, dovoljno da ispravi plovak i da ono legne na dno. Ispod olova stavimo predvez sa par sitnih olova i udicu. Mamčimo je standardnim mamcima, uz opcionu upotrebu stiropora.

Lov soma živom ribom je u suštini lov soma dubinskom metodom i lov soma plovkom, ali se u tom slučaju koristi živa riba kao mamac. Interesantno je na koliko načina riba može da se kači. Postoji nekoliko karakterističnih vezova: jednokraka udica ispod leđnog peraja, jednokraka udica kroz rep, trokraka udica ispod leđnog peraja, bilo koja od kombinacija trokrake i jednokrake koje su do sada predstavljene i šniranje. Pod šniranjem podrazumijevam da se iglom provuče komad najlona kroz leđa ribe, ispod leđnog peraja. Taj komad se savije, napravi se omča i nakači a udicu. Međutim postoji još jedan efikasan način vezivanja žive ribe. On se sastoji u sljedećem: na kraj najlona postavite teško olovo. Iznad njega o najlon okačite neki veliki plovak, na dubini koja je jednaka dubini vode u kojoj se peca. Sada se iznad tog plovka, ka štapu, postavlja još jedan klizeći plovak koji ima alku na vrhu ili mogućnost da se preko vrtilice povežu struna i plovak. Ispod plovka se postavlja predvez. Sistem se zabacuje i sada keder može da se pomjera i pliva nesmetano od štapa pa sve do mjesta bacanja teškog olova. Za ovaj sistem se koriste štapovi dužine od 3,3 do 3,6 m, jačine od 1,4 do 1,8 kg, sa mašinicom koja može da ima 250 m najlona 0,50 mm debljine.

Lov sistemom bez olova je uspješan i jednostavan, ali rijetko korišćen način. Za ovaj metod pecanja, potrebni su vam štap i mašinica identičnih karakteristika kao i za dubinski ribolov. Osnovni najlon je monofilament prečnika 0,40 mm ili većeg. Podvez se pravi od Carp Silk-a ili Quicksilver-a nosivosti 13 kg ili monofilamenta nosivosti preko 9 kg. Ako je podvez od monofilamenta provucite ga kroz silikonsku cjevčicu dužine 15 cm. Navucite je blago i na vrat udice kako se ne bi pomjerala pri zabacivanju. Podvez vežite na glavni najlon preko vrtilice. Udica treba da je broj 2 ili veća. Pored ove opreme potrebni su vam i identifikatori trzaja, i to majmuni, prsteni ili električni signalizatori. Nakon zabacivanja, sačekajte da mamac padne na dno. Polako zategnite najlon, ali tako da ne pomjerite mamac. Postavite na najlon identifikator trzaja. Kontrirajte čim riba počne da nosi mamac.

(Ribicija)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sre 10 Okt - 16:32

Kako loviti soma?

Somovi nisu glupi.Štoviše,vrlo su inteligenti za riblju vrstu.Istraživanja su pokazala da somovi spadaju u grupu najinteligentnijih riba koje se rasprostranjeno pecaju.Mnogo su pametniji od štuka i smđeva, jos više od basova i pastrva i vjerojatno da je šaran jedina riba pametnija od soma.
Ali somovi koji nikada nisu bili zakačeni na udici, što je većina, ni ne zna šta je to udica. Oni somovi koji su uhvaćeni na udicu i pušteni nazad u vodu nauče sta je to udica i asociraju udicu kao potencijalnu opasnost, ali to nije sa sigurnošću utvrđeno.
Upravo zbog ovog razloga nema nikakve logike sakrivati vrh udice u mamac sto većina ribolovaca na soma radi. Čitav proces pažljivog skrivanja udice nije samo gubljenje vremena već je i najveći razlog što ribolovci izgube soma pri udaranju kontre. Naravno i ovo ima izuzetaka, ali ipak u većini slučajeva ostavite vrh udice otkriven, da bi se udica lakše zakačila u usta soma.
Skeptičan ribolovac se može upitati: pa neće li som osjetiti udicu kada uzme mamac?
Hoće, pa sta onda...........
I dalje neće znati šta je udica a neće ga to ni malo uplašiti kada grabi i guta sve i svašta.
Somovi jedu rakove koji grebu i štipaju............Somovi jedu male patuljaste somove koji imaju bodlje sa strane isto kao i mnoge druge ribe sa bodljama na perajima.......
Čak i kada usisaju hranu sa dna, usisaju i razne druge stvari sa dna, kao sitne grančice ili lišće. Ponekad progutaju hranu i izbace smeće, ali ponekad progutaju i smeće sa hranom.
Kada pecate na gliste koje su vjerojatno najbolji mamac u travnju, ostavite vrh udice otkriven. Probodite glistu par puta i slobodno ostavite vrh udice otkriven.
Kada pecate na komad ili filet od ribe opet ostavite vrh udice slobodan. Zakačite udicu kroz jedan kraj fileta i kroz kožu i pazite da ne ostane ljuska ribe na vrhu udice.
I ako dalje, bez razlike na koji mamac pecate soma, da li na skakavca ili na pileću jetricu, uvijek ostavite vrh udice da bude slobodan. Izuzetak su neki izuzetno mekani mamci koji se kupuju u radnji i koji su specijalno napravljeni za pecanje na soma. Izuztna mekoća omogucava udici da se pri kontri veoma lako zabode u usta soma čak i ako je sakrivena u mamcu.
Iz ovog razloga dosta ribolovaca koristi mnogo manje udice u nastojanju da sakrije udici i u nadi da som neće vidjeti udicu. U biti, slobodno koristite veliku udicu prema mamacu koji koristite. Veća udica se bolje zabada pri kontri jer joj je razmak od vrata do vrha veći. Kada pecate sa jednom glistom na udici mozete koristiti udicu #4 jos bolje sa #2. Pecanje na vise glista najbolje je na #1 ili 1/0.
Pri korištenju živih mamaca velika udica je najvažnija. Što je manja udica i razmak na udici je manji,što može dovesti do ubadanja udice nazad u mamac pri kontri. Čak i sa velikim udicama ponekad se desi da se udica zabode u mamac, ali zbog veličine i širine udice ona ipak može probiti mamac i nađe put do mesa u somovim ustima.
Za kedere veličine 20-tak cm. najbolje je koristiti udice velicine 7/0. Za kedere veće od 20 cm. treba ići sa udicama veličine 10/0. Mustad pravi udice veličine 10/0 i oznaka im je 92671. dok većina ostalih proizvođača ne prelazi veličinu 7/0.
Udice ne moraju biti jako oštre da bi se zabole u meka somova usta, ali ipak ne trebaju ni biti jako tupe. Oštrije udice lakse prolaze kroz kedera sto će ga manje povrijediti i ostaviti duže u zivotu.
Ipak,oštre udice se mogu po nekoliko puta zabosti u tjelo kedera kada oni plivaju što ih može povrijediti tako da lakše i uginu.Oštre udice se lakše kače u granje na dnu. I oštre udice se mogu ponovo zabosti u kedera kada ga izvlačite van iz vode.
Ne postoji TAJNI mamac za soma. Nije to ni pileća jetrica, ni goveđa ili svinjska krv, ni pileća krv, ni žaba, skakavac, mala kornjača, usmrđeni sir, polu-usmrđeni sir, iznutrica druge ribe, ni meso od raka, ni meso od majmuna za medicinske svrhe.......... nema tajnog mamaca.
Postoje mnogi dobri mamci za soma, jedni bolji od drugih u različito doba godine i na različitim vodama. Nekoliko mamaca su ipak na vrhu liste u skoro svako doba i na svakoj vodi.
Komad ribe ili filet od ribe je jedan od mamaca odličan kroz čitavu sezonu.
Fileti trebaju biti isječeni iz jednog djela i trebaju biti držani na hladnome u toku pecanja. Najbolje u frižideru ili na ledu.
Ali ni fileti nisu svemogući i ponekad neki drugi mamci mogu biti bolji. Pileća jetrica je jedan od njih jer sadrži krv koju somovi vole. Jetrice je lako i kupiti u dućanu,iako mislim da je najbolja jetrica ona uvaljana u brasno i ispržena na laganoj vatri sa gomilom pire krompira.
Postoje i drugi čudni mamci koji se koriste na pecanju soma. Srimp ili morski račići, hrenovke..
Gotovi mamaci koji se mogu mogu kupiti u radnji, takozvani "dipbaits", su postali prava umjetnost i velika tajna proizvođača. Svaka kompanija koji ih pravi ima svoj tajni recept, i somovi ih vole. Prednost im je u tome sto su odlični za pecanje soma u hladnoj vodi, a ne samo u toku ljeta.
Većina ribolovaca koja uhvati par somova na jednu vrstu mamaca nastavlja koristiti tu vrstu mamca i dalje, misleći da je to jedina vrsta mamca na koju somovi rade, bez i malo želje za eksperimentom.
A zašto ne probati neki drugi mamac koji možda može uhvatiti par puta više somova od onoga koji koristite?......

Nikada se ne zna.

(Ribicija)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sre 10 Okt - 16:34

Albino som



Albino som
Nakon albino medvjeda i albino riba, Vukovarski ribar Željko Mazar na Dunavu kod Vučedola ulovio je potpuno bijelog soma. Ribari koji su na Dunavu više od 60 godina tvrde kako se nikad nisu suočili s ribom koja bi na takav način izgubila svoju prirodnu boju - priča 51-godišnji Mazar. Jedinstveni primjerak soma Mazar je ipak odlučio vratiti njegovu prirodnom staništu - u Dunav, a tu je prigodu prepustio kćeri Ivani.

(Ribicija)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sre 10 Okt - 16:35



Slike dan : 10. lipnja 2010


Roberto Godi pokazuje soma teškog 113.5kg . Som je ulovljen na rijeci Po u Mantovi, Italija , nakon 45-ak minuta drilanja velike ribe , vjeruje se da je najveći te vrste ikada ulovljen , vraćen je natrag u život.
Slika : LONODN MEDIA

(Ribicija)








love
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Pet 12 Okt - 16:25

NAJVEĆI SOMOVI SVETA - VEČITA ENIGMA


U rečnom ribolovu najveća fama prati soma. Koliko su stvarno bili veliki najveći? Koliko dugački a koliko teški? U ovoj temi se treba dražati evropskog soma, jer je nemoguće iole preciznije doći do relevantnih podataka za azijske. A ni u Evropi se tačno ne zna "čiji je najveći". Istina IGFA priznaje neke ulove , ali oni sigurno nisu stvarno najveći. A i marketing je čudo.
Stoga je ovo priča bez kraja, jer je nemoguće razlučiti istinu od - straha! Jer, "u strahu su velike oči", tako da su preterivanja neverovatna. Recimo, na slici desno je oktobarski som sa Ebra u Španiji. Dugačak je "samo" 220cm, ali laici bi pomislili da je veći - da nije snimljen pored ribolovca, pa se može uporediti veličina. U stvari, šta je veliko a šta malo je - relativno.



Zato pročitajte stručan, ali i duhovit, tekst "Tri metera somova" Mišike Buzaša.

Kada se povede priča o krupnim somovima valja joj u startu odrediti koordinate. Treba da se precizira da li će ostati u domenu stvarnosti, ili će da se transformiše u folkloristiku. Jer, nije svejedno...
Bar nama ribolovcima ne bi smelo da bude svejedno! Već nam se na laktov živac popeše u ribolovačko društvo zalutali ljudski faktori, koji o nama, permanentno, pričaju isti vic: “...vezali mu ruke... ovol’ke joj bile oči”. Pre nego što onima koji nas tako ocrniše uljudno kažemo “more marš!”, mi smo fino vaspitan svet, treba da se upitamo otkuda im ideja da tako vele o nama? Ako ćemo preciznije: koliko puta se dogodilo – ne nama već nekom drugom, naravno – da u žaru ribolovačko-pripovedačkog nadahnuća “malko začini” priču, pa da takvim izlaganjem sve nas dovede na zao glas? Tema, naravno, nije pojava hiperprodukcija ribolovačkih hormona – koja se po pravilu odigrava na uštrb svih ostalih – već pokušaj da se razgraniče ihtiologija i folkloristika. Te dve naučne discipline ne bi trebale da imaju dodirnih tačaka čak ni u slučajevima kada im je zajednički imenitelj – som.
Krajnje uprošćeno: ihtiologija se bavi somovima koji su ulovljeni, izmereni i premereni; izanalizirani i valjano evidentirani, a predmet folkloristike su somovi koje jesu ulovljeni i izmereni – ali nisu evidentirani; ulovljeni jesu – ali izmereni nisu; nisu ulovljeni - ali su, kao, viđeni; nisu ni viđeni - ali se pretpostavlja da su postojali; nisu ni postojali - ali neko svojim punim moralnim kredibilitetom stoji iza toga da jesu. I eto nama legende. I nas u vicevima.

STVARNI I IMAGINARNI

U sveukupnoj ribo-literaturi, naravno ihtiološkoj (folkloristika trenutno ne igra) postoji samo jedan(!) som koji je bio dugačak pet metara! Pominje ga Berg (1948./49.) i navodi da je bio ulovljen u Dnjepru, i imao je masu od 300 kilograma. Taj podatak nalazi se u izdanju “Ribe SSSR i okolnih zemalja”, jednom od najobimnijih, najdetaljnijih i najsveobuhvatnijih dela ikada napisanih o ribljem svetu, i prevedeno je na mnoge jezike.
Davne 1726. godine Marsilijus piše o ogromnog dunavskom somu, i navodi da je ribetina bila mase 340 kilograma. Dužinu ne pominje.
Interesantan je podatak koji je 1916. god. objavio “Belgrader Nachrichten”, a radi se o somu teškom 120 kilograma i dugačkom čak 4 metra, koji je ulovljen u Dunavu blizu Višnjice.
Nije nam namera da citiramo sve izvore koji pominju ogromne “brke”, već samo da skrenemo pažnju na činjenicu da evidentiranih somova od četiri-pet metara ima veoma malo! Nije za verovati da bi štampa i stručna izdanja igde ikada ignorisala takve grdosije! Istovremeno, mnogi zapisi o somovima veličine 200-250 kilograma sadrže malo ihtioloških parametara, ali mnogo više teže folklorističkim elementima. A da je somova petometraša u stvarnosti bilo onoliko koliko se o njima pripoveda u nestručnim krugovima spisak krupnih brka bio bi obimniji od telefonskog imenika mnogomilionskog velegrada.


PISMENOST I USMENOST

Kada ribolovac šacometrijski određuje veličinu soma kojeg je video u vodi, i tvrdi da je bio dugačak preko četiri-pet metara, ta konstatacija inicira krajnje racionalno pitanje. Da li je pomenuti brka bio dugačak četiri ili pet metara? Jer, opet, nije svejedno.
Ukoliko na onom somu petometrašu kojeg pominje Berg primenimo proste matematičke radnje proizilazi da je svaki metar pomenute ribetine, u proseku, imao masu od 60 kilograma. Zato nije svejedno da li je onaj negde viđeni bio dugačak četiri ili svih pet metara.
Kada procenjenu veličinu izrazito krupnih somova – koji prete da u priči prerastu u ogromne – posmatramo kako sa aspekta ihtiologije tako i folkloristički moramo uzeti u obzira i dvojakost ribolovačkog okomera. Vrsni poznavalac ribolovačke opreme nikada(!) neće da pogreši u proceni dužine štapa. Neće da kaže za varaličarca od 2,70 m da je trometraš; parabolika od 3,90 neće da skrati za stopu...
Vrednost najmanjeg podeoka na ribolovačkom okomeru finiji je od 30 centimetara. Ako i pogreši, greška će biti manja od toga. Bar kada se radi o opremi. Ali kada je som u pitanju zanosi ceo metar u stranu, pa ne zna da li je brka imao 4 il’ 5 metara. Ili “preko toga”?
Da smo ihtiološki makar približno pismeni koliko smo ribolovački usmeni ihtiologija bi bila bogatija a folkloristika siromašnija podacima.

FOLKRORIS(R)ANJE

Kada bi se folklorista od nauke istinski upustio u analiziranje somovskih priča i narodnih umotvorina na tu temu začas bi natamburao materijala za izdanje koje bi po obimu prevazišlo Novi zavet. Ukoliko se nađe avanturistički nastrojen znalac pomenute discipline društvenih nauka – eto, pomažemo mu – neka se usredsredi na tri segmenta tematike. U gotovo svakom mestu Potisja i u Podunavlju kolaju priče o somu – kao, ulovili ga alasi – koji je bio stavljen na kola, pa vozan kroz varoš; glava mu bila kod rude, rep landarao preko šaraga, pa se vuk’o po prašini. Takođe, u svakom selu il’ varoši na pomenutom prostoru znaju za nekog velikog brku koji je bećarovao baš u vodama oko njihovog atara, a guske i patke gutao je ko da su rezanci s makom! Priča sasvim svežeg datuma je prema kojoj su ronioci – ali nigde ne govore zašto – rondali po dubinama, baš tu u komšiluku, i videli toliko ogromnih somova, da su o’ma’ zatukli na obalu brzinom da im i Brzi Gonzales pozavidi. Svejedno po kom da su jezeru ronili, Zvorničkom il’ po Modracu, po Tisi ili Dunavu... svuda su ronioci posle susreta imali problema sa... gaćama!
Svaka od priča svugde je ista, ko da je štancovana na “Geštetneru”. Međutim, niko od onih koji je pričaju i prepričavaju ni somove ni te ronioce nije video. Ali čuo je od onih koji dobro poznaju ljude koji su, opet, u srodstvu sa nekima... koji jesu videli - usrane gaće!
Nije moguće da je som, ako je uopšte i ulovljen, svugde bio iste veličine i prevožen na isti način, a guske i patke obično se puštaju na bare a ne na otvorene vode - ne zato da ih somovi ne bi pojeli nego da ih voda ne bi odnela. Ako je neko ikada zaronio u Dunav ili Tisu, taj zna da na dva metra dubine ne može da vidi ni belu mačku; kakve li samo oči imaju ronioci koji su na osam i više metara dubine ugledali somove, pa još i razaznali koliko su veliki. Idi!
Novu dimenziju somovskoj folkloristici daju pisanija koja beleže njegovo – oprosti nam, some! – ljudožderstvo. Ali, takvi zapisi postoje. Tom tematikom su se bavili čak i renomirani ihtiolozi. Istina ne posvećuju joj mnogo prostora, navode mali broj takvih slučajeva, i uvek naglašavaju(!) da se radi o specifičnim slučajevima, nikada o pravilu. I priča je uvek iz “pete ruke”...
Da je na polju “somopoznavalačkog dezinformisanja” rekla - kazala odigrala značajnu ulogu, svedoči činjenica da se, istovremeno sa legendarnim somovima, u mnogim mestima prepričava anegdota o pijanim somolovcima koji su za večeru umesto čvaraka pojeli - rovce! U oba slučaja sigurno je ista količina “istine”.

I MERENO I IZMERENO

Koreni nevolja u vezi sa netačnostima, neistinama i predrasudama vezanim za rast i veličinu somova prvenstveno se nalaze u ljudskoj sklonosti ka senzacionalizmu i težnji ribolovaca ka preterivanju. Želja je svakog ribolovca da ulovi toliku ribu da ne bi morao više da laže. I sve dok je ne ulovi preterivaće. Upravo zato viđeni, odbegli, naslućivani... i svi ostali neulovljeni somovi podložni su permanentnom i nekontrolisanom rastu. Ukoliko somovsku folkloristiku i psihološke (“u strahu su velike oči!”) faktore eliminišemo, odbacili smo nemoguće. Ono što je ostalo zove se - stvarnost. U skladu s tim, naše somovske koordinate treba postaviti na 120 kila i 2,5 metra.

Naučnici, uzevši u obzir sveukupno stanje voda u Karpatskoj kotlini, i šire, procenjuju da je rast naših somova limitiran na, otprilike, toliko. Taj podatak govori da bi poneki brka u našem okruženju – eventualno, tu i tamo, možda, ako i ukoliko... – mogao da bude toliki.
A da, ipak, bude malko duži i teži? Ljudi moji, zar ovoliko ne bi bilo dosta?
Upoređivanjem somovskih priča dolazimo do zaključka da upadljivo - liče. I dok je koren priče uvek isti, različitost u nijanama posledica je trenutnog raspoloženja naratora. Ali kod ulovljenih, izmerenih i premerenih, od strane stručnjaka izanaliziranih krupnih somova suočavamo se s velikim šarenilom podataka (stvarnih!). Tako na primer jedan od retkih stokilaša kojeg se dokopala nauka bio je težak tačno 105 kg, dugačak 247 cm, a ulovili su ga Tiski alasi kod Segedina februara 1930. Profesor Jožef Geleije egzaktnim metodama ustanovio da je riba bila stara svega 23 godine. Kažemo “svega”, jer... Čehoslovački (tako je tada bilo) ihtiolog Balon godinama kasnije paralelno je analizirao dva poveća soma. Jedan od njih (41 kg, 180 cm) imao je 21, dok je drugi (52 kg, 189 cm) bio star 29 godina. Retroaktivnim izračunavanjem njihovog rasta ustanovio je da su, nakon 15. godine života, godišnje u proseku rasli manje od 5 centimetara, a da su kilažu gomilali nesrazmerno brže. Pojava da je som star 23 godine duplo teži od brke starog 29 godina nije začuđujuća. Opšte je poznato da životni uslovi drastično uslovljavaju brzinu rasta, i na osnovu toga uočene razlike nisu začuđujuće. Manje je poznato da je uticaj genetike (genetskog potencijala) još veći. Čak se i tokom rada u kontrolisanim uslovima (laboratorija, veštačka oplodnja, isti životni uslovi, identična hrana) prirast larvi i mladunaca razlikuje do te mere da su napredni primerci duplo veći od onih koji su zaostali u rastu.
Kod soma su unutargeneracijske razlike u prirodnim uslovima ogromne, i svaki naučni rad, čiji je predmet brzina rasta pomenute ribe, vrednosti iskazuje kao prosečne. Takođe su i odnosi dužine i mase izrazito promenljivi. Samo primera iliti kurioziteta radi: na Mađarskoj listi rekorda (važila je do 1979. godine) prvoplasirani som od 71,5 kg bio je tek dva centimetra duži od jedanaestoplasiranog mase 53,4 kg. U svetlu tih činjenica ne čudi nas višnjički četvorometraš od svega sto i kusur kila, ko ni sve ostale prividne disproporcije.



Ribolovački trofej








Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sub 13 Okt - 11:07

SOM NALEĆE U PROLEĆE





Nakon dugog zimskog posta iz sna, “zdravo” gladan, budi se som. Mrest će uskoro, a za to se mora biti u punoj kondiciji. Hrana će mu omogućiti da bude spreman za mrest. Ali još je trom, ne juri, nego će radije zauzeti busiju gde zna da uvek ima bezbrižnih kedera. Na velikim rekama “brežine” su ta mesta. Pod tim pojmom podrazumevamo podvodna ostrva koja se uzdižu ali ne izvruju iz vode, ni kad je vostaj izuzetno nizak.

Duboka prolećna voda je mutna, još uvek hladna, ali se oko brežina okuplja riba. Brežina svojom masom predstavlja prepreku, i zato je protok oko i nad brežinom brži. Som će zauzeti položaj tako da što lakše iz vode kupi sve za šta mu se učini da je za jelo, a što mu voda nosi pred usta - glavom uzvodno...
Već smo rekli da je s proleća trom. To je jedan od razloga što ga tada lako (to “lako” prihvatite uslovno - op. ur.) savladamo. Trom je, a gladan. Grupiše se u manja jata, ali tako da budu samo približno iste veličine (isto godište) u jatu, jer veliki neće malog “poštedeti” ako mu se mota oko nosa. Ako nađete takvo mresto postoji mogućnost da ih ulovite više na jednom mestu.
Rezerve sala je istrošio, izgladneo, rado će nasrnuti na, skoro svaki, mamac koji mu provučete (ili zabacite), blizu mesta gde on vreba. Zapamtite: iako je gladan, neće se tada upuštati ni u kakve vratolomije - još nije u punoj snazi. Morate mu mamac ponuditi “na trpezarijski sto”.
Visokoproteinski zalogaj najviše mu paše u proleće, snop debelih glista koje ne “begaju” kad ga “vide” (kaže se pravilno lalinski: ne begadu kad ga vidu - op. D.J.) pa ne mora ni da pliva za hranom. I krupan keder, usidren teškim olovom, dobar je mamac, ali mi smo varaličari, zar ne?
Danju se mota oko brežine na dnu. Veliki je on dasa - vide ga ribe, obično leži, ako ima i malo mulja ukopan (ko neki fedajin u pesak) i iz busije vreba. Tamo mu ponudite velike silikonce na težim glavama, ali ih ne povlačite prebrzo. Tehnika “diži-spusti” na tolikoj daljini nije adekvatna, jer je najlon na toj udaljenosti skoro horizontalan, pa silikonac pliva maltene horozantalno, bez obzira na vaše cimanje u vis. Ako imate (a obično nemate) čamac, onda je to skroz druga priča. Diži-spusti je ono pravo - dobitna kombinacija. Za bez čamca - tvister ili šed tvister, za iz čamca - šedovi raznorazni... Boje nisu bitne, miris - može, smrad - još bolje! Pribor? O tome će neko drugi...
Noć je druga priča. On ne vidi najbolje, ali vide - njega! Zato je som tipičan noćni lovac. Kamuflažne šare po telu služe da se kako tako (danju) prikrije, ali to nije to - noć je za toliku grabljivicu pravo vreme. Tada prilazi obali, u našem slučaju - diže se skroz iznad brežine i čeka “prote” (protfiše).
Tada lovite zveckavim “crankbite” voblerima (po naški: “kruškicama”), a ako (opet) nemate čamac, pa ne uspevate da dobacite sa obale, kašike sve probleme rešavaju.

Idealno bi bilo da je vučete nizvodno, da mu je “voda nanese pred usta” ali ona tako povlačena loše (ili skoro nikako) ne radi. Bacajte malo dalje od “hot spota”, visoko u vis - da pljesne što jače kad padne na vodu. Neke kašike - legendarni “cet” često napravi - kad pogodite ugao pod kojim pljesne - zvuk sličan bućki: BLUUOP! Zvuk će mu skrenuti pažnju. Vi kašiku polako, pod uglom od (oko) 45 stepeni, vucite prema brežini. Postepeno se pomerajte nizvodno i dijagonalno presecajte vodu iznad brežine.
Ako bacate ukoso nizvodno ili čak popreko na tok, matica će zanositi varalicu (istina, tada ona najžešće radi), pa će mu ona dolaziti s leđa. Može se i tako uloviti som, ali bolje je ovako kako sam vam opisao. Poslušajte me - prvo pretražite brežinu kosim zabačajima uzvodno, postepeno se pomerajući nizvodno, a ako to ne da rezultata stanite naspram brežine pa tucite kao lepezom - baražno, iz različitih uglova. Većina ribolovaca upravo tu greši - kad zabacuje jako nizvodno! Razlog što tako rade je pakleno vibriranje voblera, a moguće je pustiti da ga voda odnese nizvodno pa misle da tako veću površinu pretražuju?! To je tačno, samo što som nije tamo!
Uvek bacajte ukoso uzvodno, ili poprečno na tok - sve ribe su glavom okrenute ka matici. Grabljivice napadaju glavom, a ne repom!

(Ribolovački trofej)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sub 13 Okt - 11:20

SOM - PLIVAJUĆI JEZIK




U svetu postoji čak (oko) 2200 vrsta somova i taj riblji rod čini oko 8% svih ribljih vrsta. Somove možemo pronaći na svim kontinentima, sem Antarktika. Somova ima veoma malih i gotovo prozirnih pa sve do orijaških evroazijskih (tj. naših) primeraka koji su i najveći u "bratstvu".

Za uspešan lov na soma neophodno je što više saznati o lovini. Radi se o ribi koja je savršeno opremljena čulima, više nego ijedna druga slatkovodna vrsta!
Čulo mirisa skoncentrisano u dve rupice ispred očiju pomaže mu da otkrije hranu na veoma velikoj udaljenosti. Broj mirisnih ćelija kod soma je 10 puta veći nego kod basa. Som je prava slatkovodna ajkula jer može osetiti miris krvi i kada je jedna njena kap rastvorena u 10 biliona kapi vode!
Čulo ukusa sačinjavaju još brkovi i sva koža koji su prekriveni porama preko kojih som prepoznaje ukus potencijalne hrane. Tih pora on ima oko 5000 po kvadratnom centimetru, a njihova koncentracija je još veća na famoznim brkovima. Takve ćelije poseduju i druge riblje vrste, ali kod njih su one najvećim delom skoncentrisane u ustima, po jeziku i škrgama.
Tako opremljen pomenutim čulima som vrlo lako pronalazi plen čak i u najzamućenijoj vodi ili najtamnijim dubinama. Praktično, soma možemo opisati i kao veliki plivajući - jezik!
Čulo sluha skoncentrisano je, kao i kod mnogih drugih ribljih vrsta, u njegovom mehuru. Kod soma taj mehur nije povezan kao kod nekih drugih vrsta sa unutrašnjim uhom.
Somov "sonar" efikasniji je oko 15 puta od pastrmkinog ili onog kojim raspolaže bas. Bočna linija je takođe puna pora koje prenose zvučne vibracije do unutrašnjeg uha. Slična osetila se nalaze i oko očiju soma, na donjoj i gornjoj vilici i na glavi. Savršeno čuje kretanje rakova po dnu, pljuskanje po vodenoj površini ili plivanje. Raspoznaje i vibracije nastale neopreznim hodanjem ribolovca po obali. Navodno, može čuti bat ljudskih koraka na daljini od pedesetak metara. Razmislite o tome dok skačete po čamcu ili cepate drva na obali!
Čulo vida mu nije jača strana što sugerišu i veoma sitne oči, ali to nikako ne znači da je som ćorav, naprotiv. U bistrim vodama upravo je vid njegovo glavno oružje u lovu! Jedino po mraku njegov vid se ne može upoređivati sa vidom koji krasi smuđa, na primer.
Som raspolaže još jednim neobičnim čulom - elektroosećajem!
Na glavi i duž bočne linije nalaze se senzori pomoću kojih som detektuje prisustvo drugih živih bića u svojoj okolini, a da ih pri tome ne mora videti, čuti, namirisati. Zahvaljujući svom "instrumentu" kojim otkriva električni naboj u okolini, poput ajkule u moru, vrlo lako otkriva i najskriveniji plen.
Njegov elektro-detektor upija slabe impulse koje emituju druga živa bića i to mu je glavni putokaz u pronalaženju plena u mutnoj vodi, te dok rije po dnu tražeći rakove, larve insekata i školjke.
Kada soma lovite na mrtav mamac ili filet, možete ih "oživeti" komadićem bakarne žice! Radi se o pravljenju svojevrsnog galvanskog elementa. Da li su možda zato na nekim starim Rapalama bili bakreni prstenovi?!
Dakle, imajući na umu sva pobrojana čula, soma pecam koristeći: plastificirana olova, zvečku na živim mamcima da bi ih ozvučio, ribljim uljem namirisane mamce i posežem za još po kojim malim trikom. Te naizgled sitnice mogu biti aduti koji prave razliku između prazne udice i ulova.
Prilikom zamaranja vašeg sledećeg soma razmislite o tome kako je ta izuzetna riba pronašla i polakomila se baš na vaš mamac.



(Ribolovački trofej)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sub 17 Nov - 2:22









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Uto 11 Dec - 13:19

Neobična prirodna selekcija: Metar i pol veliki somovi na obali love golubove!



Jato riba iz rijeke Tarn na jugozapadu Francuske naučilo je kako uloviti golubove koji slijeću na obalu. Oko otočića patroliraju somovi veliki čak metar i pol koji kada primjete goluba, iskoče iz rijeke, zgrabe pticu i otplivaju natrag kako bi u miru pojeli svoj plijen. Tijekom napada nakoliko sekundi se zadrže na kopnu.

Sve je primijetio ribolovac iz grada Albi i obavijestio o tome znanstvenike.

Julien Cucherousset sa sveučilišta u Toulouseu Paul Sabatier promatrao je napade s mosta ispod kojeg protječe rijeka. Tijekom ljeta 2011. godine snimio je čak 54 pokušaja lova.

No, i druga vodena stvorenja ponašaju se slično. Kljunasti delfin navodi male ribe na kopno radi lova, a argentinski kit ubojica pliva do obale kako bi uhvatio morske lavove koji odmaraju. Cucherousset zove somove iz Tarna “slatkovodnim kitovima ubojicama”.

Sve je primijetio ribolovac iz grada Albi i obavijestio o tome znanstvenike.

Julien Cucherousset sa sveučilišta u Toulouseu Paul Sabatier promatrao je napade s mosta ispod kojeg protječe rijeka. Tijekom ljeta 2011. godine snimio je čak 54 pokušaja lova.

No, i druga vodena stvorenja ponašaju se slično. Kljunasti delfin navodi male ribe na kopno radi lova, a argentinski kit ubojica pliva do obale kako bi uhvatio morske lavove koji odmaraju. Cucherousset zove somove iz Tarna “slatkovodnim kitovima ubojicama”.



(Jutarnji.hr)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sub 15 Dec - 22:51









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Pon 11 Feb - 17:59

Nova tehnika ribolova soma sa obale

Poštovani prijatelji ribolova, već neko vrijeme želim sa Vama podijeliti sljedeću tehniku ribolova. Ova tehnika se uglavnom koristi u ribolovu iz plovila u pokretu, većinom na jezerima, tzv. Vuča ili šlepanje ( trolling ) Ali svoj puni potencijal ova tehnika će dobiti ako poželimo pecati sa obale na rijeci tekućici, jer većina ipak peca sa obale.

Složit ćete se samnom da su razne ribolovne tehnike pokrile skoro sve načine ribolova grabežljivica, u svim slojevima vode. Ali ja mislim da nijedna tehnika ne omogućava pecanje npr. Pecanje soma na plovak, u površinskom sloju ( do 1m ispod površine ) sa srednje velikim kederom bez olova na dnu.

Sistem sa kederom se samo zabaci iz ruke nekoliko metara u vodenu struju, koja ga pritom, gle čuda, ne odnese nizvodno, nego ravno ispred nas. Na željenu daljinu. Zvuči nevjerojatno, ali ustvari je vrlo jednostavno. A ono što je najbitnije, sistem je vrlo jednostavan za izraditi doma.

Evo skica i nekoliko slika da vidite to čudo, pa ga onda možemo zajedno prokomentirati.








Da napravim mali rezime. Osnova svega je da na trokutasto jedro postavljeno pod određenim kutem, djeluje vodena struja isto kao zračna struja na jedro plovila ili npr.zmaja. Tehnikom povlačenja i popuštanja osnovne niti, vodena struja bi trebala sistem nositi dalje od obale, ali u određenoj mjeri i nizvodno.Kao što vidite na slikama ovo čudo je malo savijeno, što nam omogućava da prilikom zatezanja strune ono reže vodu pod određenim kutem i na taj način ga vodena struja gura u stranu. popustimo par metara, pa malo zategnemo i tako možemo sistem plasirati gdje želimo.

Štipaljka nam služi da nam sistem bude fixiran za strunu, da možemo španovati lagano te na taj način povećavati daljinu. Ali prilikom kontriranja ribe, struna izlazi iz štipaljke te time sistem više nema otpor prema vodi, on samo sklizne dolje do olova ili do stopera. Štipaljka se da napraviti od obične štipaljke vulgaris + mali leptir vijak

Tijelo ovog sistema se radi od plastike, plexiglasa ili sličnog laganog materijala koje se da saviti. Od plovka do olova može ići neka cjevčica ili najobičnija okrugla drvena letvica. Plovak se stavlja da bude proporcionalan kederu i olovu sa doljnje strane.

A kako to izgleda u praksi ???





Meni je posebno zanimljivo što se sistem može podešavati desno ili lijevo, ovisno na koju stranu teče rijeka. Zatim kad dovedemo sistem na željeno mjesto, stavimo štap u držač a u ruku uzmemo pivo hehe

Sve u svemu, napokon pecaroši sa obale ne moraju biti ljubomorni na one u čamcu

Sistem je dobar i za vuču na stajačicama, tada npr. možemo bez problema koristiti 3 štapa sa jedne strane i 3 sa druge strane, i na svakom štapu imati drugačiju dubinu, i drugačiji mamac ( varalicu ) što je u normalnim okolnostima nemoguće.

Sistem za vuču ( trolling ) se zove side planer ili planer board a kako izgleda i kako se koristi pogledajte na linku ispod. Također postoji lijevi i desni ( za obje strane čamca ili barke).

(Vukovi sa Dunava)








love


Poslednji izmenio Abu Dabi dana Čet 2 Jan - 10:34, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sre 1 Maj - 15:47









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sre 1 Maj - 15:51









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Pon 5 Avg - 12:17









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Čet 12 Sep - 10:37









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Čet 2 Jan - 10:37

Lov soma na kanister

Ovaj sistem se zove sistem na kanister sa pucajućim najlonom, dole na dno ide blok ili 2-3 cigle, gore kanister, od kanistera prema ribi ide tzv. pucajući najlon 0,15 - 0,20 zavisi od kvaliteta i veličine ribe... a do ribe prema štapu naravno osnovni što jači i deblji, po mogućnosti super jaki štap sa multiplikatorom i 250 - 300 m najlona ili strune.


Nema nikakvih virbli, samo 2 udice, gornja velika jednokraka a ispod nje tj. tačno ispod ribe ide velika trokraka, sve na osnovnom najlonu ili struni.

Zatim za gornju udicu samo zavežemo tzv. pucajući najlon i spojimo sa kanisterom. Kad brka klepi onda taj najlon pukne i ostane nam mrcina na štapu, bez predveza, bez slabe tačke...

(Rinus)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Čet 2 Jan - 10:45

Sistem za pecanje soma sa vodenom kuglom

Koristi se deblji osnovni najlon (0.45 do 0.50 mm), klizno olovo prilagodjeno brzini vode ili veličini kedera ukoliko ga koristite kao mamac, nešto tanji predvez dužine 40 do 50 cm na koji je montirana "vodena kugla" ili manji plovak te čelična sajlica sa trokrakom udicom i dve jače vrtilice.


Svrha vodene kugle ili plovka je da lagano odiže mamac od dna (ujedno i smanjuje zapinjanja udice za dno). Ako se koristi živi mamac plovak mu neda da se smiri na dnu ili uvudje u travu, a i za ostale mamce je bolje da su malo odignuti od dna jer rečna struja dalje širi miris mamca.

Vrtilice služe da smanje uvrtanje najlona i kao graničnici.

Po zabacivanju se najlon lagano napne, da mamac ne bi bio predalako od dna.

(Rinus)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Pet 7 Feb - 0:16









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Pet 7 Feb - 0:16









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Pet 7 Feb - 0:17









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Pet 7 Feb - 0:19









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Pet 7 Feb - 0:19









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Sre 12 Feb - 9:58




 happy

 happy

Svaka čast majstoreeeeeeeeeee.  happy








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Som.   Uto 18 Feb - 23:59









love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Som.   

Nazad na vrh Ići dole
 
Som.
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Sport :: Ostali sportovi :: Sportski ribolov-