Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Egipatska mitologija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Egipatska mitologija    Sre 31 Avg - 18:01

Sešat 
Sešat, drevna boginja, za koju se mislilo da je Totova sestra ili običnije da mu je žena, bila je boginja pisanja i merenja pre nego su te funkcije pripisali njenu suprugu. Zvali su je „Gospođa knjiga” ili nebeskom knjižničarkom, a bila je i zaštitnica aritmetike, graditeljstva i zapisa. Iako je te funkcije delila s Totom, Sešat je u biti bila kraljevsko božanstvo te je pripadala samo faraonu. Stoga su, kad su se osnivali hramovi -kraljevske građevine -Sešat i faraona slikali zajedno kako natežu uže da bi izmerili njihove dimenzije. Kao zapisničar, ispisivala je kraljevo ime na listove Drva života, blizu kojega je boravila, te ga tako učinila besmrtnim, a trajanje kraljevoga zemaljskog života označavala je listovima na palminoj grani koju je nosila, izračunavši dužinu njegovih dana. Čini se da je u tom svojstvu bila povezana s Anubisom. 
Sešat su uopšteno slikali kao ženu koja nosi cveće ili zvezdu na glavi s ureusom, znakom povezanosti s kraljem. Odevena je bila u leopardovu kožu, a obično je držala pero i pisarsku paletu sa crnilom. Bogovi -zaštitnici faraona i kraljevstva Videli smo da svi lokalni bogovi imaju u stanovitom smislu političku ili barem vojnu ulogu jer je svaki bio vođa svoga naroda kao socijalne ili političke grupe. 
Takođe smo videli da su bogovi onoga naroda koji je stekao prevlast u Egiptu zadobili naročito značenje. Vođe toga naroda, koji su bili glavni sveštenici božanstva, tvorili su kraljevski dom kraljevstva. Najugledniji među takvim božanstvima bili su dakako Horus i Ra, koji su oba bili nerazrešivo povezani s kraljevskim domom kroz sve sreće i nesreće duge egipatske istorije. Njihova ujedinjena snaga kao Ra-
Harakhte utisnula je sunčanu sliku tako čvrsto na pojam državnog boga da su i sva druga zaštitna božanstva kraljevstva poprimila sunčanu boju. Takva su božanstva mogla imati dugu istoriju u drugome liku, a mogla su imati i različite mitologije. No kad su stekla važno nacionalno značenje, poistovetili su ih sa sunčanim kultom faraona. Tako je bilo čak i u vreme rane i kasnije egipatske istorije kad su Ozirisa najoduševljenije i uopšteno poštovali više od svih bogova. Pa čak kad se Ozirisova mitologija donekle prilagodila državnoj religiji, Oziris se na ovome svetu nije mogao takmičiti s kultovima sunca koji su moralna osnova vlade, božanskog poretka ili ravnoteže koju faraon drži između dvojnih polova -što je karakteristika egipatskog mišljenja. To se dvojstvo isticalo u razlici koja je uvek postojala između Gornjeg i Donjeg Egipta -čak u vreme kad ujedinjenje Dveju zemalja nije bilo u pitanju: faraonova se jakost merila njegovim uspehom u njihovu ujedinjenju. Iako su Nekhebet i Buto, zaštitne boginje dvaju kraljevstva, bile ujedinjene u kraljevskim insignijama, uvek su smatrali da su odvojene. 

Nekhebet
Nekhebet je bila boginja-sup gornjeg Egipta, a njen je grad bio Nekheb koji se nalazio na drugoj obali Nila nasuprot Nekhenu ili Hierakonpolisu, kultnom središtu Horusa, boga sokola. Oba grada bila su u predistorijsko doba spojena kao glavni grad Gornjeg Egipta. Nekhebetina važnost rasla je s važnošću Horusa, ujedinitelja Dveju zemalja, ali kad se Nekhebet čvrsto povezala i s Donjim Egiptom, ostala je samo božanska zaštitnica Juga. Glavni bog njena kraljevstva bio je u rano doba Set, ali pošto je pao u nemilost te ga je zamenio Tot, Nekhebet je ponovno postala važna. Dok su pre Horus i Set vršili simboličke geste samtaui, Nekhebet i Buto sve su više 
simbolizovale ujedinjenje Dveju zemalja. Nekhebet je bila potpuno uključena u sunčanu mitologiju te se zvala Raova kći i 
njegovo desno oko. Ona je bila uvučena i u Ozirisovu sferu kao žena Khenti-Amentiua, Prvoga od zapadnjaka; nema sumnje da je ideju sugerisala činjenica što su obične mrtvace bacili u pustinju gde su im tela izjeli strvinari. Nekhebet je bila povezana i s Ozirisovim vidovima plodnosti jer su smatrali da je žena Hapija, Nila, koja otvara brane omogućujući Nilu da teče iz praiskonskog okeana. Stoga se mislilo da je boginja majka, zaštitnica rađanja dece, pa su je kao „veliku divlju kravu” 
poistovećivali s Hator. Kad su Nekhebet poznavali kao „Gospođu strave”, obično su je prikazivali kao ženu ili kao supa koji nosi belu krunu Gornjeg Egipta. Ona je naročito bila kraljeva zaštitnica koju su slikali kako nad njim širi krila, a u tom položaju u svojim kandžama drži kraljevski prsten ili tučak.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Egipatska mitologija    Sre 31 Avg - 18:01

Buto 
Buto, ispravnije poznata kao Udjat ili Edjo, bila je boginja kobra kojoj je prvobitna domovina i glavno kultno središte bilo u baruštinama Delte. Kao što je Nekhebet bila majčinska zaštitnica faraona tako je Buto bila njegova nasrtljiva hraniteljica. Prikazivali su je kao kobru ureus koju je isprva na čelu nosio Ra, a zatim svi faraoni, i koja preteći širi kukuljicu spremna da na faraonove neprijatelje ispljuje otrov ili da ih sprži svojim plamenim pogledom. Ponekad se mislilo da se u rano doba njena moć mogla okrenuti protiv samoga faraona jer je njen ugriz bio smrtno sredstvo kojim je rukovao Anubis da bi u određeno vreme usmrtio faraona. 
Kako smo videli, ureus je bio levo Raovo oko, što gaje, pošto je učvrstio svoju nezavisnost, bog sunca smestio u počasni položaj na svome čelu. Buto je stoga personifikovala sunčevu žarku toplinu i bila poznata kao Gospođa neba i kraljica svih bogova. Bila je tesno povezana s Horusom starijim kad se dizao do prevlasti u Donjem Egiptu, a bila je povezana i s Horusom mlađim jer je pomagala Izidi te detetu postala pomajka. Našli su se i drugi načini kojima su je uvrstili u Ozirisov sustav: zvali su je Anubisovom kćeri i dali joj ime „Zelena” ili „ona koja opskrbljuje hladnom vodom” pa su je tako usporedili s Nekhebet koja je bila povezana s Nilom. S boginjinog hrama u Butu moglo se videti „Veliko zelenilo” ili Sredozemno more. Buto su prikazivali kao ženu koja nosi ureus ili crvenu krunu Donjeg Egipta. Ta kruna, poznata kao Gospođa čarolija, takođe ju je povezivala s Izidom, Velikom čarobnicom; u njenu hramu u Butu bilo je čuveno proročište. Prikazivali su je kako drži stabljiku papirusa oko koje se ovijala kobra, a katkada samo kao kobru smotanu u kotarici i koju podupiru biljke papirusi dok nosi krunu Donjeg Egipta. U drugo doba umesto Buto bila je samo kruna -uopšteno kao sastavni deo dvostruke krune ili pšent, te su je zvali Gospođa moći ili Gospođa plamena, koja je simbolizovala vrhovnu faraonovu vlast nad Dvema zemljama. 

Harsafes 
Harsafes (ili Herišef), lokalni bog Herakleopolis Magne u Faiyumu, postao je nacionalno božanstvo za vreme Prvog međurazdoblja kad su njegovi sledbenici savladali azijske osvajače u Delti i ujedinili pod svojom vlašću Srednji i Donji Egipat. Njihova vladavina nad Gornjim Egiptom bila je samo nominalna, a konačno su ih istisnuli Tebanci i Mont. Harsafes bio je božanstvo ovan koje su prikazivali kao čoveka s ovnovom glavom. Bio je bog plodnosti i povezan s vodom jer mu ime znači „onaj koji je u svom jezeru”. Kad je bio nacionalno božanstvo, smatrali su da je jedan Horusov oblik. 

Mont 
Mont (ili Montu) bio je lokalni bog Hermonthisa, grada koji je desetak kilometara južno od Tebe i glavni grad tebanske nome. Za Jedanaeste dinastije postigao je nacionalno značenje jer su tada faraoni dolazili iz Hermonthisa. Neizbeživo povezivanje kralja s Raom dovelo je do toga da je i Mont povezan sa suncem, a Hermonthis je postao velikim središtem sunčanog kulta, poznatim kao Heliopolis Juga. Mont je bio poznat kao jedan oblik Ra-Harakhtea, pa su ga zvali „živa Raova duša”. Budući da je njegova sveta životinja od davnine bio bik, zvali su ga „Bik planina sunčeva izlaska i zalaska”, međutim, on je personifikovao i razornu silu sunca, pa su ga 
zvali i „Bik moćne ruke”. U Novoj državi njegova je posebna funkcija bila funkcija faraonova ratničkog boga. Slikali su ga kako pred faraona dovodi poražene neprijatelje i kako mu uručuje khepeš, svoj srpoliki mač. Monta su prikazivali kao vologlava čoveka koji nosi luk i strele, toljagu i nož. U kasnije doba govorilo se da se otelotvorio u bika Bukisa. U njegovu sunčanom vidu Monta su prikazivali kao čoveka sa sokolovom glavom koji na glavi između dva duga pera nosi sunča vi kolut i ureus. Mislilo se da stoji na pramcu sunčeva noćnog 
čamca i da kopljem ubija sunčeve neprijatelje. U toj prilici kao branitelj faraona i sunca Mont je definitivno postao dinastičkim likom, ali ne i popularnim božanstvom. 

Sebek 
Sebek (ili Sukos ili Sobk) bio je božanstvo krokodil, drevni gradski bog Krokodilopolisa u Faiyumu, području jezera i baruština u Donjem Egiptu. Bio je bog vode čije ime znači „onaj koji čini da se bude trudan ili plodan”, a govorilo se da je sin Neit iz Saisa. Isprva je bio dosta nevažno božanstvo, što je po Raovoj zapovedi vršilo neke zadatke kao što je na primer hvatanje četiri Horusovih sinova u mrežu kad su u lotosovu cvetu izranjali iz vode. Za Dvanaeste dinastije Sebek se uzdizao te je postao bogom faraona -nakon prvog Amonova uspona, ali pre svoje prave premoći za Osamnaeste dinastije. U tom su razdoblju faraoni preneli svoj glavni grad na ulaz u Faiyum koji su kultivirali izgradnjom mreža navodnjavanja i drenaže. Sebekovo glavno sedište ostalo je Faiyum, ali nakom Dvanaeste dinastije posvuda su ga poštovali te je dobio drugo važno svetilište u Gornjem Egiptu u Ombosu (Kom Ombo). To je kasnije bio razlog da su ga poistovetili sa Setom: kad je Set bio u nemilosti, imao je oblik krokodila. Sebeka su poštovali i u Tebi i na jezeru Moeris. 
U Tekstovima sarkofaga u Srednjoj državi Sebeka su kadikad poistovećivali sa zmijom Maka, dugom pedeset stopa, koja je imala kremeni oklop i koja zamahuje nožem te se suprotstavlja sunčevu čamcu dok ulazi u podzemni svet; zato je bio oličenje nečastivog. Za vreme dok je bio državni bog, poistovećivali su ga sa suncem, pa mu je ime bilo Sebek-Ra. Videli smo kako se aart, koji je lečio Geba, pretvorio u 
Sebeka. Jedna verzija toga mita govori da je, dok se Ra-Harmakhis borio s neprijateljima pokraj svetog jezera blizu Het Nebesa, došlo do borbe protiv njega pa se sklonio u jezero. Tamo se pretvorio u krokodila sa sokolovom glavom te je uspeo savladati svoje neprijatelje. (Uistinu je bog nome, u kojoj je nastalo Sebekovo kultno središte, bio božanstvo soko.) Nakon toga je Sebek bio kraljevski, sunčani bog 
koga su često poistovećivali s božanskim kraljem Gebom. U oziriskom verovanju govorilo se da je oblik koji je uzeo Horus da bi našao delove Ozirisova tela što ih je Set pobacao u Nil. On je dugo ostao strašno, iako uopšteno dobrotvorno božanstvo sve do Kasnog doba kad su u jezeru Moeris držali svetog krokodila ukrašenog draguljima i zlatom. Sebeka su prikazivali kao mumificiranog krokodila ili kao čoveka s krokodilskom glavom na kojoj su rogovi poput Amon-Raovih rogova, sunčani kolut i dve zmije ureus, a obe nose sunčani kolut.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
 
Egipatska mitologija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Egipatska mitologija
» Oni su među nama
» Slovenska mitologija
» Japanska mitologija
» Rimska mitologija
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-