Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 13 Jul - 19:56

  Vadjenje kamena ludosti


[You must be registered and logged in to see this link.]

Čovekova lakovernost čest je motiv dela flamanskog majstora Jeronima van Akena, poznatijeg kao Hijeronimus Boš. Njegov čuveni osećaj za ezoterično izražavanje predstavlja severni odgovor na Renesansu, možda čak svojevrsnu kontra-renesansu! Ova odlika, uz snažno ambivalentan pozni srednjovekovni moral je upravo ono što ga najviše odvaja od ostalih flamanskih slikara.

Madridski Prado čuva rano Bošovo platno pod imenom Vađenje kamena ludosti (poznato još i kao Lek za glupost) nastalo oko 1494. godine. Zanimljivo je spomenuti da je u toku svoje istorije, slika visila u trpezariji francuskog kralja Anrija III u Burgundiji. Drugu verziju ovog platna, od istog autora čuva amsterdamski muzej. 


A šta je na njemu prikazano?
Usred raskošnog letnjeg pejzaža, hirurg operiše glavu čoveka odsutnog pogleda, privezanog za stolicu; ovo posmatraju kaluđer i kaluđerica. Moguće je da je donekle bezizražajne likove naslikala nečija neveštija ruka, dok je majstorski delikatan pejsaž Nizozemske svakako Bošovo delo. Prikaz operacije na otvorenom, kružni oblik koji ukazuje na ogledalo smešteni su usred brižljivo izrađene složene kaligrafske dekoracije.
U Bošovo vreme, vađenje kamena ludosti je bila rutinska operacija kojom se pacijent lečio od gluposti, tako što se otklanjao, verovalo se kamenčić iz njegovog čela; najčešće je, međutim, ostavljala pacijenta u gorem stanju nego pre nje. Ovu operaciju prikazali su i ostali nizozemski majstori, poput Pitera Brojgela, čiji je rad verovatno poslužio Bošu kao izvor inspiracije. Ne postoji jasno objašnjenje za to zašto likovi imaju levak i knjigu umesto šešira na glavama, kao ni za prisustvo kaluđera i kaluđerice, mada je jasno da ih Boš prikazuje na nenaklonjen način. 
Posmatrač može da uoči kako se vadi "kamen ludosti" odnosno keye na srednjovekovnom holandskom. Hirurg sa levkom za alkohol umesto šešira trepanacijom (starom hiruškom metodom otvaranja lobanje) vadi "kamen" zamenjen ovde cvetom lale, odnosno tulipana, od kojih jedan već leži na stolu. Ovo je još jedna igra rečima u srednjovekovnom holandskom - tulipan znači i glup čovek.

Natpis goticom kaže:

Meester snyt die keye ras
Myne name Is lubbert Das
(Majstore, izvadi mi kamen,
Moje ime Je lubert Das)

[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.]

Lubert Das je šaljivi lik iz holandske narodne poezije. On je čest u holandskoj književnosti da se označi osoba izuzetne lakovernosti i gluposti.
Mnogi ikonografski simboli na platnu poput levka i lale ukazuju na šarlatanstvo hirurga. Pretpostavlja se da je kaluđerica sa knjigom na glavi, najverovatnije Biblijom, satira onovremenog flamanskog običaja da se prave hamajlije od knjiga, posebno delova iz Svetog pisma i starih rukopisa. Kaluđerica vrlo brižljivo održava knjigu na glavi, koja je zatvorena da simbolizuje neznanje i možda pokušava da upije nešto mudrosti direktno uspostavljajući fizički kontakt sa njom (uz mogućnost da je to prosto privid i prevara koju ona čini kako bi izgledala uverljivije).

[You must be registered and logged in to see this link.]
Na prvi pogled, ovo je direktan prikaz užasa pozne srednjovekovne medicine; posmatraču zatim ostaje da se pita da li je glupost koju posmatra ono što odstranjuju iz glave pacijenta, ili ono što radi hirurg, odnosno šire - da li je ovo platno upravo ruganje čitavoj hirurgiji tog vremena? Jezik koji Boš koristi ukazuje na obe stvari: debeli seljak nudi svoju glavu hirurgu sa levkom umesto šešira, hirurg vadi barsku lalu (tulupan), takođe sinonim za novac. Čovek se zove Lubert, što znači i "uškopljeni". Tako, glupi čovek daje svoj novac nesposobnom (i očito jednako budalastom) lekaru, koji ga još više povredi - posmatrač treba da primeti da je pacijentova vreća sa novcem probodena nožem!
Dalje se može reći i da je ovakav doktor daleko bezumniji od pacijenta koga pokušava da zaleči; njegovo prividno znanje samo otkriva neumerenost ludila momentalno očitu svima, osim njemu.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Boš je možda pokušao da iskaže neki rani vid terapeutske seksualnosti kroz svoje radove, sve to u visoko represivnom holandskom društvu s kraja Srednjeg veka.
Ideja da se potiskivanjem fizioloških polnih potreba podiže nivo svesti bila je vodilja u njegovo vreme; ovim platnom slikar izvrće proces liturgijske duhovne inicijacije - unutarnji preobražaj putem molitve i bdenja zamenjuje se hiruškom operacijom. Medijator, koji je hirurg tako nosi izvrnuti levak "mudrosti" na svojoj glavi, kaluđer dodaje (pričesno) vino privezanom pacijentu, ali ovo vino više nema efekta; kaluđerica drži knjigu na glavi, možda baš Bibliju, ali znanje zatvorene knjige nije dostupno.
Slikar koristi jezik biljaka kako bi pripovedao o svom vremenu: par semenki lale samo što nisu spale sa stola koji ima nogu u obliku lišća: ovaj sto predstavlja svest toga vremena. Lala je cvet usađen u ljudski um, ona je organ više svesti; Cvet je istrgnut (i to baš pred predstavnicima Crkve), iz njega ne može ništa da procveta, ništa da se razvije. Ovakvom operacijom, Crkva održava bolesno stanje ljudskog bića na nivou deteta.

Da li ovim platnom slikar, u svom gotovo kanonskom maniru, pokušava da se naruga čovekovoj lakovernosti i raskrinka prevaru, greh i glupost, ili je u pitanju nešto treće - odgovor je koji čeka još generacije istraživača flamanske umetnosti i Bošovih fantazmagoričnih ilustracija moralnih koncepata i narativa.

[You must be registered and logged in to see this link.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Uto 10 Nov - 19:27

Slike koje su inspirisale filmove

Postoje filmovi koji govore o životima umetnika, pa ih svakako možemo smatrati filmovima inspirisanim umetnoću, ali postoje i oni čija je veza sa likovnim izrazom bliska, ali nikada do kraja otkrivena.
Među režiserima, direktorima fotografije i producentima postoje brojni ljubitelji likovne umetnosti, koji se na svoj način zahvaljuju slikarima i njihovim remek delima. Evo nekoliko poznatih slikarskih radova i njihovih ostvarenja, ili kopija na filmskom platnu.
After Earth
[You must be registered and logged in to see this image.]

Režiser M. Night Shyamalan je potvrdio da je inspiraciju za pojedine kadrove filma pronašao u poznom delu Franciska Goje iz takozvane „crne faze“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sigurno da vam se ova kuća čini poznatom, američki slikar 20. veka je malo nakon izlaganja slike, 1925. imao priliku da je gleda u Hitchcockovom filmu Psiho.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Uto 10 Nov - 19:30

[You must be registered and logged in to see this image.]



Grafičar i slikar Pavel Pop, jedan od članova “Likovnog kruga” koji okuplja novosadske likovne umetnike, radi u ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi već dvadeset godina. Na pitanje da li taj prostor utiče na njegov pristup radu, Pop kaže da ne utiče, ali i da je to individualno.
Dodaje da isto radi i kod kuće, ako ima neku temu, i da je svejedno da li radi u ateljeu, ili, recimo, u Staroj Pazovi, gde je rođen.

Atelje na Petrovaradinskoj tvrđavi ima svoje prednosti, možda i mane, kada je gužva, ali Pavel Pop jednostavno onda zatvara vrata i radi neometano, sam među četiri zida. Navrate ipak i njemu gosti, kao delegacije iz Slovačke, gde je, inače, diplomirao grafiku na Visokoj školi likovnih umetnosti u Bratislavi. Dođu i kolege, a, što se tiče turista s brodova koji pristaju u Novi Sad, Pavel Pop primećuje da oni verovatno ni ne znaju da na Petrovaradinskoj tvrđavi ima umetnika.

O tome koliko se slike danas kupuju, Pop kaže da se više kupovalo devedesetih godina kada se ratovalo, a sada oni, koji imaju para, kupuju nešto drugo. Po njegovom mišljenju, na tržištu ima viška slika, zato što ih vlasnici sve više prodaju, čak i vrednija dela, često i za male pare. Mnogi, svojevremeno dobrostojeći ljudi, koji su kupovali vredna dela nekih majstora, sada su u takvoj situaciji da ih, po rečima Pavela Popa, jeftino prodaju, i ko ima para, kupuje uglavnom te slike.

Teže ide prodaja slika savremenika, pogotovo velikih formata, a Pavel Pop upravo radi takve, koje mu sve više prostora zauzimaju u ateljeu. Radi se o svojevrsnim posvetama slavnim slikarima.

- Pre par godina moj drugar, koji je bio ambasador Slovačke u Beogradu, zamolio me je da naslikam Pikasa i golubicu koja simbolizuje mir. Tako sam došao na ideju da naslikam još neke umetnike, s poznatim detaljima iz njihovog stvaralaštva. Uglavnom su to bili portreti, ima ih tridesetak. Vremenom sam sve više slikao motive njihovih dela, a portret se negde, u sklopu kompozicije, pojavljuje na slici, da bi to, odjednom, preraslo u velike formate. Ali, uvek sam prikazivao i autore na slikama - objašnjava Pavel Pop.

Tako je nastala serija velikih slika, s posvetama Kandinskom, Rembrantu, Rodenu, Ticijanu, Vorholu, da Vinčiju, Direru, Milekanđelu... Uskoro bi, 5. maja, ove slike trebalo da prvi put budu izložene u Novom Sadu.

Pavel Pop je dosad izlagao na grupnim izložbama u Beogradu, Splitu, Dubrovniku, Aranđelovcu, Sarajevu, Zrenjaninu, Zagrebu, Beču, Bratislavi, Madridu, Gracu, Maderi i Mon Ferolu. Samostalne izložbe imao je u Beogradu, Staroj Pazovi, Novom Sadu, Bačkom Petrovcu, Budimpešti, Bekeščabi, Aradu...

I kao što Vladimir Valenćik primećuje da se i na grafikama “Pavel Pop u svom stvaralaštvu često vraća u prošlost, preuzimajući u duhu postmodernih tendencija citate iz istorije umetnosti na nivou sadržaja ili izraza, tako da ih preuzima i inovaciono prilagođava svojim grafičkim kompozicijama”, tako citate uvodi i na slike i crteže - posvete. Ova dela pripadaju novijoj fazi njegovog stvaralaštva, započetoj 2008, kada se, po rečima Valenćika, Pavel Pop posvetio ciklusu crteža - portreta, posvećenim najvećim svetskim likovnim umetnicima i njihovim najpoznatijim likovnim delima.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 16 Nov - 19:09

Citati iz pisama Vincenta van Gogha




[You must be registered and logged in to see this link.]
 
o ljubavi

„Ljubav je u stvari nešto pozitivno, nešto snažno, nešto tako stvarno, da je nekome, ko voli,
jednako nemoguće ugušiti taj osećaj kao i ubiti samoga sebe.

Ako mi odgovoriš, pa ipak, neki ljudi ubijaju sami sebe, ja ću ti jednostavno odgovoriti,
ne mislim ja da sam taj čovek koji ima takvih sklonosti.
Zato bih i ja hteo, da se i ti zaljubiš, ali za to je potrebna jedna „ona“, no što se tiče te „one“,
sa njom je kao i sa ostalim stvarima: ko traži, naći će, mada je naći sreća, a ne naša zasluga.“

[You must be registered and logged in to see this link.]


Ime Vincenta van Gogha slovi danas kao jedno od najvećih u slikarstu 19. veka. Bio je poreklom Holandez, pa ga smatraju holandskim slikarem,a pošto je glavni deo svoga života proveo u Francuskoj (doduše svega 6 i po godina) Francuzi gatakođer smatraju svojim. Život mu
je bio veoma kratak: trideset i sedam godina.

Rodio se 30. marta 1853.u Zundertu u holandskoj pokrajini Brabant; otac mu je bio pastor kalvinske konfesije.Kako su u toj zemlji uvek poštovane trgovačke tradicije i Vincenta su roditelji uputili na taj put; poslali su ga da izuči praktičnu trgovinu kod jednog trgovca umetničkim predmetima. Ovaj pokušaj roditelja da sinu obezbede solidnu građansku
egzistenciju potpuno se izjalovio. Nakon sedmogodišnjeg trgovanja mladi Vincent ne
samo da se nije snašao na poslu, već je čvrsto odlučio prekinuti s tim načinom života.
Kako je po prirodi bio ono, što se naziva neuravnoteženim, prešao je u drugu krajnost:
hteo je postati pastor. Međutim, već kod pripreme za studij slomila se njegova želja, jer
mu nedovoljno obrazovanje i njegova nestrpljivost nisu omogućili ni da položi pripremne
ispite. Ovaj neuspeh nije mogao obuzdati Vincenta da se posveti pozivu za koji je mislio
da je stvoren.

Putuje u rudarska naselja i tamo se, svim žarom svog ternperamenta, baca u ulogu misionara.
Drži propovedi, posećuje bolesnike, održava časove za decu, stavlja na kocku i zdravlje i život zalažući se za obolele prilikom epidemije tifusa. Stanuje u najsiromašnijoj rudarskoj kolibi.
Njegovo misionarsko delovanje učinilo se pretpostavljenima veoma sumnjivo i oni ga lišavaju dužnosti. Otada će život Vincenta van Gogha biti ispunjen lutanjem kroz Holandiju, Belgiju i Francusku u traženju rada i lične afirmacije


 

[You must be registered and logged in to see this link.]

 Još kao trgovački putnik zavoleo je umetnost, i sada otkriva svoj pravi poziv: biti slikar. To je najzad i postao i to veliki slikar. Samo što je veličinu morao platiti besprimernim žrtvama, odricanjem i čitavog jednog dela života, užasnom bolešću i najzad smrću. Slikarstvo je učio u raznim mestima, manje na školama i kod raznih učitelja, a više sam, studirajući stare majstore i prirodu, međutim kada je došao u „posed" svojih najjviših mogućnosti, Vincent van Gogh dobio je napade shizofrenije koji su delovali da je 1890. izvršio samoubistvo. O njegovoj umetnosti napisano je mnoštvo knjiga, i nemoguće je u par reči sažeti njen značaj. Van Goghove slike, karakteristične po izvanredno originalnoj formi i neobičajnoj snazi izraza, nastale su periodu kada se evropska umetnost nalazila na odlučnoj prekretnici: one same znače tu prekretnicu, a izvršile su, u istom smislu, ogroman uticaj na skoro čitavo slikarstvo 20. veka. koje se gotovo ne može ni zamisliti bez ovog vangoghovskog uslova, iako u vreme kad su nastajale, niko u njima nije video ni slutnju onoga što se naziva umetnost. Prijatelja je van Gogh imao malo u životu. Najveći i možda jedini prijatelj bio mu je mlađi brat Theo s kojim je vodio stalnu prepisku. Zahvaljujući ovoj veoma plodnoj korespondenciji među braćom, lik velikog umetnika našoj generaciji mnogo je jasniji. I bliži.
Upoznati delo Vincenta van Gogha znači videti mnoga ona žuta ljubičasta zelena i crvena platna sa sejačima, drvosečama, rudarima žitnim poljima, voćnjacima, barkama, suncokretima, kiparisima, portretima i autoportretima. Upoznati van Gogha samog, čoveka koji se jednom rodio i umro, moguće je takođe preko vatre njegovih slika jer je njegov plamen spalio njihove požare; upoznati ih bolje, znači videti ih još jednom, a da bi ih upoznali još dublje, čoveka i delo, pomoći će nam njegova pisma.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ima jedna pletena stolica, u tom opusu, od žute slame, sa krupnim prugama; Objasniti ovu stolicu kao umetničko delo, adekvatno ili možda ravno El Grecovom Velikom inkvizitoru Velasquesovom Inocentu X., Rembrantovim autoportretima, u Vincentovo doba bilo je savršeno nemoguće, kao što je danas nemoguće isto to učiniti sa adekvatnim igrarijama astratista. Doduše, posle njegove smrti postalo je to nešto više mogućim, a danas skoro sasvim moguće.

Na tu žutu slamnatu stolicu sedao je slikar često; sedao je da piše pisma. Većinom je bio žalostan sedajući na stolicu sa prugama od žute slame, iako je bilo i drugih raspoloženja koja izviru iz njegovih pisama. Ta pisma su danas jedini autentični dokumenti retko potresnog zbivanja u čoveku, u stvari slika jedne grčevite i tragične borbe za afirmaciju životnih nagona u obliku koji se naziva umetnost.

Van Goghova pisma svedoče o neobično snažnom unutrašnjem doživljavanju, o dubokom životu skoncentrisanom u njemu samom.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Sve štoje bilo kraj njega, pored njega, sve ono kraj čega je mogao proći i kroz čega je mogao proći zauzimalo je relativno veoma malo prostora u njegovom životu; ali ga je ipak zauzimalo i čitava nadčovečanska borba, koju je proživljavao, vodila se na planu odnosa između njegove vanredno potencirane individualnosti i onoga što je okruživalo tu nevidljivu, nečujnu i neopipljivu, a ipak izrazitu individualnost; počev od fizičkog tela i njegovih elementarnih potreba pa do one beskrajno komplikovane forme oko tog fizičkog tela, forme koja se zove društvo.

Ova pisma su ne samo prilog životnoj biografiji umetnika već i prilog psihologiji njegovog stvaralaštva za čiji uvod služe ovih nekoliko pasusa kao skica: ovaj deo skice, izuzimajući usputne komentare, prepustimo samom Vincentu, njegovom peru i njegovim rečima iz prepiske sa bratom Theom i prijateljem slikarom Rappardom.

Najpre o ličnosti i uslovima pod kojima je direktno živio i radio. Bio je retko skroman Vincent van Gogh; u životu istinski običan čovek, ali koji je bio uveren da ta reč, čovek, obavezuje veoma mnogo. U čitavom nizu pisama ponavlja se u raznolikim varijacijama misao koja ga progoni, muči i rukovodi: za šta je i zašto bio podesan, u ljudskom društvu „da li bi na bilo koji način mogao biti upotrebljiv i koristan"? To je osnovni lajtmotiv njegovog bitisanja i odavde zapravo počinje Van Gogh-čovek i umetnik.

Imao je prilično „nemoguće poglede i detinjaste grižnje savesti" punu glavu iluzija i neiskustva; mnoštvo iluzija o životu i njegovim oblicima koje su omogućile njegovu beskrajnu prostodušnost čoveka koji se veoma malo kretao među ljudima, on je hrabro zamenjivao u času razočarenja sa drugim:

Ne bih hteo da izgubim iluzije, koje sam imao... kad sam dolazio ovamo, nego ću ih radije izmeniti i napraviti razliku između onoga što jeste i onoga što bi moglo biti" (Theu 2. I. 1883).

 Zbog toga je u životu pretrpeo mnogo bola, mnogo gorkih časova, a na samrti reći će Theu: „Očaj neće nikada imati kraja."
 Međutim sva razočarenja nisu ga ipak slamala, naprotiv rastao je i uzdizao se je kroz njih možda zato, jer je posedovao ono što sam naziva „vatrom duše" (Theu 9. I. 1878) i neobično razvijeni osećaj za ljubav prema životu, ljudima i stvarima: „Čovek koji mnogo voli, kadar je da učini velike stvari" (Theu, Amsterdam 9. I. 1878) To je možda jedini osećaj, koji je hranio vatru njegove duše.

Živeo je kratko, ali sve što je doživljavao, proživljavao je duboko. Koliko bi slikara i ljudi uopšte moglo reći videći jednu sliku na izložbi: „Juče sam video Corotovu izložbu. Tamo među ostalim bila je slika Maslinik sretan sam što je on to naslikao" (Theu, Paris, S1. V. 1875).

 „Ako samo možemo zapamtiti ono što smo videli, nikada nećemo osetiti dosadu, nikada nećemo biti usamljeni, ili zaista sami" (Theu Loecken 15. XI. 1878).

 A Vincent je bio veoma, veoma sam. Strašan je vapaj njegovog pisma Theu iz Bruxellesa 1878:

„Neki ljudi imaju velika ognjišta u svojoj duši, a niko nikada ne dolazi da se na njima ogreje".

Samoća mu je podarila neizrecive bolove, ali i neocenjive usluge, kad je shvatio Tibulov savet: ,,In solis sis tibi turba locis."

Taj riđi besposličar sa kvrgavom glavom, proveo je sve svoje dane u grozničavom radu. Radeći ili tražeći posao izgarao je gorućim plamom koga su oči njegovih bližih otkrile tek posle njegove bedne smrti. Evo jedne ilustracje tog života.

Pešice sam prošao Pas-de-Calas, ne kanal već departement. Pošao sam na taj put u nadi da ću tamo možda naći bilo kakav posao - sve bih bio prihvatio... Putem sam ovde onde, zaradio koje parče hleba u zamenu za crteže koje sam imao u svom kovčegu. No kad sam potrošio svojih deset franaka poslednje noći sam morao spavati pod vedrim nebom, jedanput u nekim napuštenim kolima, koja su ujutru bila sasvim bela od mraza, to je bilo loše konačište, i jedanput, a to je već bilo malo bolje, u nekom načetom plastu u kome mi je pošlo za rukom da načinim dosta ugodno ležište samo što neka sitna kiša nije baš povećavala udobnost”. (Theu, Cuesmes 24. IX. 1880)."...


Da sam u Cuesmesu ostao malo duže razboleo bi se od bede. Ne smeš misliti, da ja ovde rasipno živim, moja se hrana uglavnom sastoji od suhog hleba i po kojeg krumpira ili kestena što ih ljudi ovde prodaju na uglovima ulica". (Theu, Bruxelles, l. XI. 1880).


Prošao je Vincent van Gogh „kroz besplatne tečajeve velikog univerziteta bede" kako sam veli. Otuda je poneo neugasivu ljubav prema malom čoveku poniženim i uvređenim slično autoru istoimenog eposa sa kojim ga vežu slične crte. Sa kakvom je strašću i ljubavlju prilazio toj temi svedoče nam podjednako njegove slike i njegova pisma.

Govoreći na temu Makedonca (Dela apostolska XVI. 9) propovednik u Borinageu stvara portret radnika identifikujući ga sa sopstvenim autoportretom:

„... govorio sam, da ga treba zamisliti kao radnika sa dubokim tragovima boli, i umora na licu, koji nema lepu spoljašnjost, ali ima besmrtnu dušu, što žudi za hranom koja nije prolazna." (Theu, Borinage 26. XII. 1878).
Na tom sam izletu video još nešto: sela tkalaca. Rudari i tkalo se donekle razlikuju od drugih radnika i obrtnika, a ja za njih osećam veliku simpatiju i smatrao bih se sretnim da ih jednog dana mogu naslikati. Rudar je čovek sa dna ponora de profundis, a tkalac ima zamišljen, gotovo sanjarski gotovo mesečarski izraz." (Theu, Curesmses, 24. IX 1880).

Vincentovo ogorčenje na društvene prilike izraženo je ovom između ostalih strasnih rečenica u pismu prijatelju Rappardu:
Tkalčevu sam siluetu naslikao samo zato, da kažem ovo: pogledajte kako se ova crna masa zaprljane hrastovine sa svim ovim letvama, ističe u sivilu koje je okružuje i zamislite, da u tom ambijentu živi jedan crni majmun ili patuljak ili prikaza koja od zore do mraka pokreće te letve."

Naivan i detinjski prostodušan, morao je doživeti strahovite susrete u životu dok je došao do gorke istine koju je izrekao nad umirućim ocem:

 „Teško je umreti ali živeti je još teže."

Tada je već preživeo deo svoje tragedije čoveka osuđenog na samoću i prve oštre sukobe sa društvom. Preživeo je svoju ljubav i razočaranje prema Sienni, ženi koju je podigao sa ulice i radi koje je dobacio svom društvu i čitavoj civilizaciji u lice:

„Čujte me, gospodo, ja ću vam reći, vama, koji tako držite do forme i do civilizacije i to s pravom, šta je civilizacija, delikatnije i čovečije: ostaviti jednu ženu ili osetiti sažaljenje za ostavljenu ženu?„

Čak i bratu Theu, s kojim ga je vezivala nežna ljubav i koji je možda bio jedini čovek koji ga je voleo, u času sumnje i ogorčenja dobacio je nešto, što plastično karakteriše društvene poglede ili bar jedan deo iz konglomerata njegovih društvenih pogleda:

 „Kažeš da će uskoro biti otvorena izložba Delacroixovih dela. Dobro. Na njoj ćeš sigurno videti sliku Barikada... Zamisli dakle vreme oko godine 1848... Od tada se mnogo toga dogodilo, ali ja sam duboko uveren, da bi se ti, da smo tada živeli, našao na Guziotovoj, a ja na Micheletovoj strani. A kada bismo obojica ostali dosledni možda bismo se, s nekom tugom u srcu, našli licem ulice kao neprijatelji, na primer na jednoj takvoj barikadi, ti spreda kao vladin vojnik, a ja straga kao revolucionar ili buntovnik." (Theu Nuesen 1883)


Njegova umetnost nije samo rezultat nekog apstraktnog talenta. Iza nje stoji čovek koji je godinama radio, gledao, razmišljao i pitao. Žudeo je za suštinom stvari, za istinom, za znanjem:

Dobro je da mnogo znamo o stvarima koje su skrivene mudracima, ali koje je priroda otkrila siromašnim, bezazlenim ljudima deci." (Theu, Amsterdam 9. I. 1878).


Iako nije imao sistematsko obrazovanje nužno je pretpostaviti priličan kvalitet znanja iza jedne ovakove rečenice

 „u Shakespeareu ima Rembrandta, u Micheletu Correggia, u Victoru Hugou Delacroix-a a osim toga u evanđelju ima Ternbrandta ili u Rembrandtu evanđelja."

Van Gogh je mislio da se ljubav prema slikama i ljubav prema knjigama upotpunjavaju.

Ja osećam gotovo neodoljivu strast prema knjigama, imam potrebu da jedem hleb" (Theu, 1878).

Čitao je bibliju Micheleta, Shakespearea, Hugoa, Dickensa, Eshila, Zolu, Daudeta, Gauthiera, mnoštvo značajnih i još više beznačajnih autora.

Isključiv u životu bio je isto tako isključiv u svom slikarstvu. Priznavao je doduše da u njemu vrvi od različitih protivrečja.

„Sa mnom je koji put kao sa produktom dvu negativne veličine koje daju pozitivnu" - (pismo Rappardu), ali je uveren u svoj „raison d'etre"

„Platno koje ja naslikam zaista više vredi od čistog belog platna. Ja za sebe ne tražim ništa više, ali vjeruj mi, ali zaboga ja imam prava, ja imam razloga da slikam" (Theu, Arles 1868).
„Predobro znam za čime idem i preduboko sam uveren da sam na kraju krajeva na dobrom putu, kad hoću da slikam ono što slikam, a da bi me bila briga za ono što drugi o meni govore" (iz pisma Rappardu).

Naivno gledanje ovog čoveka postajalo je oštrim kad se radilo o slikama i o umetnosti. Oštro je zapažao između ideje i „čina" između osećaja za nešto i potencije: „što znači crtati? Kako se to postiže? To je krčenje puta kroz gvozdeni nevidljivi stid, koji se, nalazi između onoga što osećamo i onoga što možemo" (Theu 1888).

Koliki je put prešao njegov duh za ciglih deset godina, možda nam ma kako bledo, ipak pokazuje razlika između njegove pohvale i raznih anonimnih engleskih i holandskih slikara i sopstvenog opusa koji svakako spada među vrhunce slikarske kreacije.


[You must be registered and logged in to see this link.]

U jednom pismu bratu napisaće 1883. godine tek, ponosnu misao čoveka koji je svestan svojih mogućnosti:

Neću da lepota zavisi o mome materijalu, nego o meni."

Doduše ovaj retko savesni čovek tek je krajem 1883. godine mogao konstatovati «ja se pred prirodom ne osećam više nemoćan kao nekada» (Theu, Etten, septembra 1881). Međutim kada je došao do te svesti, nije, ni bratu, ni prijateljima, ni onima čiju je umetnost poštovao, dozvoljavao da posumnjaju u njegov rad:

Mouve mi je zamjerio što sam rekao „ja sam umetnik", ali ja neću povući ono što sam rekao, jer se razumije, samo po sebi, da ta reč ima značenje: uvek, tražiti, a nikada ne naći savršenstvo." (Theu, bez datuma Haag 1882).
Savršenstvo nije našao, ali je svoju umetnost u punoj meri ostvario.

Pisma Vincenta van Gogha.
 Izbor iz izdanja „Kulture", Zagreb 1952, u prevodu Radovana Ivšića i sa predgovorom Radoslava Putara.




[You must be registered and logged in to see this image.]
__________________________________

Ja sam, na veliku radost gostioničara, poštara... noćnih švrljala i sebe samog, tri noći probdio slikajući. Spavao sam danju. Često mi se čini da je noć mnogo življa i bogatije obojena nego dan.“


„Ali ja moram nastaviti da idem svojim sadašnjim putem, jer ako ne budem ništa radio, ako ne budem učio, ako ne budem više tražio, bit' će zlo sa mnom. Evo, što ja mislim da je potrebno, nastaviti, nastaviti. Vidiš, strastveno radim, mada još od tog rada nema nekog velikog rezultata. Ja se ipak nadam, da će na tom trnju jednom procvasti belo cveće i da su ove moje naoko jalove borbe samo porođajne muke. Najpre boli, zatim, posle njih, radost.“

„Šta da ti kažem o prosečnim umetnicima, kojima ja, po tvom mišljenju, ne bih hteo pripadati? Zavisi šta podrazumevamo pod rečju prosečan. Ja ću učiniti što budem mogao, ali ja ne prezirem prosečnost u običnom značenju te reči. Sigurno je, da se čovek neće uzdići iznad proseka, ako prezire ono što je prosečno i čini mi se, da moramo bar u početku donekle poštovati i prosečnost, te da moramo znati, da i to već nešto znači i da se bez truda i muke ne može biti ni prosečan.“ 

 
„U slikarstvu ima nešto beskrajno, ja ti to ne mogu na brzinu razjasniti,ali to je divno za izražavanje ugođaja. U bojama ima skrivenih harmonija ili kontrasta koji deluju sami po sebi i koje bez toga ne bismo mogli iskoristiti. Stvari koje vidim, bude u meni nove užitke, jer sam se počeo nadati, da ću sam uraditi nešto, u čemu će biti duše. Velike se stvari, naime, ne rade samo po impulsu, do njih dolazimo nadovezivanjem sitnih stvari, povezanih u jednu celinu.“ 

„Ako je čovek zdrav, on mora moći živeti od jednog komada hleba, sve ako i radi celi dan i još mora imati snage da ***** i popije koju čašicu, jer je to potrebno. A ipak, mora jasno osećati zvezde i beskonačnost u visini. Tada je život uprkos svemu gotovo čaroban. Ah, ljudi koji ne veruju u ovo sunce pravi su bezbožnici!“ [You must be registered and logged in to see this link.]

______________________________


Pismo koje je Vinsent Van Gog imao kod sebe 29.jula 1890

Dragi moj brate,

Hvala ti na tvom plemenitom pismu i na novčanici od 50 franaka koja je bila u njemu. Pošto je to u redu, što je glavno, zašto bih bogami insistirao na manje važnim stvarima, pre nego što bude prilike da zrelije popričamo o poslovima, a to je verovatno daleko.

Drugi se slikari nagonski klone rasprava o današnjoj trgovini, mada na to misle.

I zaista, mi možemo govoriti samo kroz naše slike. A ipak, dragi moj brate, to stoji da sam ti govorio i da još jednom ponavljam, sa svom ozbiljnošću koja proističe iz napregnutog upornog razmišljanja kako da se potrudim da postupim što bolje mogu - ja i to opet ponavljam da ću uvek smatrati da si nešto drugo od običnog trgovca Koroom, da si preko mene učestvovao u samom stvaranju slika, koje čak i u slomu zadržavaju svoj mir.

Jer sa nama tako stoje stvari, i to je sve ili barem glavno što mogu da ti kažem u trenutku relativne krize. U trenutku kada su stvari jako zategnute između trgovaca slikama mrtvih i živih umetnika.

E pa što se tiče mog rada, ja zbog njega izlažem opasnosti svoj život i zbog njega mi je napola pomračen razum - dobro - ali ti ne spadaš, koliko ja znam, među trgovce ljudima, i možes se, smatram, opredeliti, postupajući zaista čovečno, ali šta ćeš?
[You must be registered and logged in to see this link.]

__________________________________

[You must be registered and logged in to see this link.]

pismo bratu Teu

April 1882.

Želim da radim crteže koji će pogoditi izvesne ljude. Sorrow je tek mali početak, mogućno je da i mali pejzaži poput “Avenija Medervort”, “Livade u Rejsveku”, “Sušionica ribe”, takođe predstavljaju male početke. U svakom slučaju, neposredno sadrže nešto iz mog vlastitog srca.
Želeo bih da, kako u figuri, tako i u pejzažu, iskažem ne nešto sentimentalno i setno već duboki bol.
Sve u svemu, želeo bih da postignem da za moje delo mogu da kažu: ovaj čovek ima duboka i prefinjena osećanja. Uprkos mojoj takozvanoj grubosti, shvataš li, ili – baš zbog nje.
Šta sam ja u očima većine – niko i ništa, ili čudak, ili neprijatan čovek – neko ko nema položaj u društvu ili ga neće imati, ukratko, skoro ništa.
Dobro, zamisli da je baš tako, onda bih želeo da svojim delom pokažem šta postoji u srcu tog čudaka, te ništarije.
To je moja ambicija koja nije toliko zasnovana na ogorčenosti, koliko na ljubavi “uprkos svemu”, više je zasnovana na osećanju spokojstva, nego strasti. Mada sam još često u bedi, ima u meni sklada i smirene, čiste muzike. U najsiromašnijem kućerku, u najprljavijem kutku, ja vidim slike ili crteže. I moj duh se, gonjen nekom neodoljivom silom, kreće u tom pravcu.
Sve više me druge strane napuštaju, a što me one više napuštaju, to hitriji postaje moj pogled u sagledavanju slikarske strane. Umetnost zahteba uporan rad, rad uprkos svemu i neprestano posmatranje.
Pod upornošću podrazumevam stalan rad, ali i privrženost vlastitoj koncepciji, uprkos svemu što drugi govore.
Nadam se, brate, da ćeš za nekoliko godina , a možda već sada, malo-pomalo, početi da viđaš mojih ruku dela koja će ti pružiti bar neku nadoknadu za žrtve koje si podneo. [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

Hag, 7. januar 1881.

Nikada nisam čuo neku dobru propoved o mirenju sa sudbinom, niti sam ja ikada smislio dobru, postoji samo ta Movova slika i Mileovo delo.
To je mirenje sa sudbinom, ali ono pravo, ne pastorsko. Te rage, te jadne. iscrpljene rage, crne, bele, smeđe; one su tu strpljive, krotke, spremne, rezignirane, mirne. Uskoro će morati još jednom da vuku teški šlep, naporni rad se bliži kraju. Kratak predah. Dahću, oblivene znojem, ali nečujne su, ne ropću, ne bune se, ni na šta se ne žale. Odavno su navikle na to, navikle već godinama. Pomirile su se sa sudbinom da još malo žive i rade, ali sutra će ići na čerečenje; “neka bude”, one su spremne.
Nalazim na toj slici tako neobično uzvišenu filozofiju, primenljivu i bezglasnu, a čini mi se da kaže: “Umeti patiti bez roptanja, to je jedina praktična stvar, to je velika veština, lekcija koju treba da naučimo, rešenje životnog problema.” Čini mi se da bi ta Movova slika bila jedna od retkih pred kojom bi Mile dugo stajao mrmljajući: “Ovaj slikar ima srca.”
Teo, ja zaista nisam pejzažista, mada radim pejzaže, na njima će uvek biti tragova likova.Ipak je jako dobro to ima ljudi koji su prevashodno pejzažisti. I jako me zaokuplja misao da si jedan od njih “i ne znajući”. Govorim ti o tome jer, usred finansijskih teškoća, osećam da ništa nije sigurnije od manuelnog zanata u bukvalnom smislu, rada koji se izvodi rukama. Kada bi postao slikar, jedna od stvari koja bi te iznenadila bila bi da je slikarski zanat, uz sve što podrazumeva, relativno težak fizički posao; ako izostavimo duhovni napor, intelektualno mučenje, taj posao svaki dan iziskuje prilično značajan fizički napor. [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]
Hag, 7. januar 1881.
Evo ponovo sam u periodu borbe i obeshrabrenja, strpljenja i nestrpljenja, nade i očajanja. Ali potrebno je da ga junački prebrodim i uskoro ću imati bolju koncepciju akvarela.
Više volim da šest meseci ne ručam i tako uštedim, nego da povremeno dobijem od Tersteha deset guldena uz njegove zamerke.
Baš bih voleo da znam šta bi slikari rekli za njegov argument da “treba raditi manje po modelu, jer je jeftinije”, s obzirom da se, nakon dugog traganja, mogu naći i modeli koji nisu mnogos skupi.
Raditi bez modela je pravo mučenje za slikara likova, naročito u početku.
P.S. Teo, ovo je gotovo čudesno!”Prvo me obaveštavaju da treba da odem po tvoje pismo. Nakon toga K.M. naručuje od mene dvanaest malih crteža perom, vedute Haga, od kojih su neki već nacrtani (Pademus – Gest – Vlersteg su bili gotovi) za 2,50 guldena po komadu, što je cena koju sam ja odredio, uz obećanje da će, ako mu se ovi crteži dopadnu, naručiti još dvanaest, ali da će on odrediti cenu, veću od moje. Treće, evo gde srećem Mova koji se srećno oslobodio svoje velike slike i obećava mi da će me posetiti. Dakle; “krenulo je, ide, biće još bolje!”
I još jedna stvar koja me je pogodila i to duboko pogodila : rekao sam modelu da ne treba danas da dođe – nisam rekao zašto – ali sirota žena je ipak došla i ja sam se pobunio. “Da, ali ja nisam došla da poziram, došla sam da vidim da li imate šta da jedete”, a donela mi je porciju boranije i krompira. Ipak postoje stvari zbog kojih vredi živeti.
Evo nekoliko reči koje su me jako pogodile i dirnule kod Sansjeovog Milea, to su Mileove reči:
“Umetnost je borba – u umetnost treba uložiti sebe u potpunosti”.
Treba raditi i više nego naporno: više bih voleo da ništa ne kažem, nego da se slabo izrazim.”
Tek sam juče pročitao ove poslednje Mileove reči, ali sam ranije osećao to isto i zbog toga imam nekad potrebu da se izražavam grubom stolarskom olovkom i perom radije nego tankom četkicom.
“Čuvaj se, Tersteh! Čuvaj se! Grdno grešiš!”

vidi ostala pisma; [You must be registered and logged in to see this link.]



[You must be registered and logged in to see this link.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Čet 19 Nov - 12:03

LJUBAV ŽIVOTA JE TUŽI: Marina Abramović prekršila Ulajeva autorska prava?
Toliko o ljubavi...

Bivši umetnički i ljubavni partner svetski poznate umetnice performansa Marine Abramović, Frank Uve Lejsipen, poznatiji kao Ulaj tužio je ovu umetnicu jer smatra da je prekršila njegova autorska prava i da mu nije isplaćivala dogovorene sume.
Ulaj i Abramović su bili ljubavnici i saradnici na umetničkim projektima više od 10 godina. Rastali su se 1988. performansom "Ljubavnici" na Kineskom zidu.
Oni su se 2010. videli ponovo tokom njenog performansa "Umetnik je uvek prisutan" u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku. Tokom ovog performansa posetioci galerije sede preko puta umetnice i gledaju je u oči, kada je Ulaj iznenada seo preko puta nje, ona je počela da plače i uhvatila ga je za ruke.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sada, par godina nakon ovog emotivnog susreta, Ulaj je izneo tvrdnju da je umetnica prekršila njihov dogovor iz 1999. da dele zasluge oko zajedničkih radova, kao i prihode od prodaja reprodukcija.
On takođe tvrdi da je Abramović tražila od galerija da je najavljuju kao samostalnog umetnika oko njihovih zajedničkih radova, što je suprotno njihovom ugovoru i da mu je platila samo četiri puta za 16 godina.
- Ona nije samo bivši poslovni partner. Čitav naš opus postao je istorija. Nalazi se u školskim knjigama, ali ona je jednostavno odlučila da manipuliše time i da izostavi moje ime u zajedničkim radovima - rekao je Ulaj za Gardijan. 
Advokat Marine Abramović tvrdi kako se njegov klijent uopšte ne slaže sa tvrdnjama bivšeg partnera i da ne želi da ih komentariše.
- Moj klijent smatra da je ova tužba uvredljiva i da želi da nanese štetu njenoj reputaciji u javnosti - rekao je advokat.
Prema navodima Ulaja, Marina Abramović i on nisu razgovarali godinama posle raskida, a uz posredovanje galeriste Šona Kelija u Njujorku, koji zastupa ovu umetnicu, sklopili su 1999. ugovor o načinu korišćenja zajedničkog opusa.
Ulaj je prodao svoju fizičku arhivu, uključujuci negative i slajdove Abramovićevoj, koja je prema odredbama ugovora imala pravo da ih koristi za reprodukcije, ali i obavezu da ga obaveštava o njima i prodaji.
Ugovorom je, kako navodi Ulaj, utvrđeno da 20 posto od prodaje zajedničkih radova dobija on, dok 30 ostaje njoj, a 50 dobija galerija. Međutim, on sada tvrdi da je umetnica kršila ugovor i da je dobio znatno manje novca.
Umetnici će se naći na sudu sledećeg meseca u Amsterdamu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 21 Dec - 9:48

Glumac Ratko Tankosić Sarma ima izložbu slika

Novosti Online | 19. decembar 2015.
Urbana legenda srpskog filma, Ratko Tankosić zvani Sarma, otvara retrospektivu svojih slika u ponedeljak 21. decembra u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"
[You must be registered and logged in to see this image.]
Urbana legenda srpskog filma, Ratko Tankosić zvani Sarma, otvara retrospektivu svojih slika u ponedeljak 21. decembra u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu u 17 sati, koja će trajati do 31. decembra.

Malo je poznato da je ovaj epizodni junak u više od sto domaćih filmova i slikar.
- Slikarstvom se bavim više od 30 godina, izlagao sam mnogo puta u Beogradu, po Srbiji, učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama slikara - priča Tankosić.
Ono po čemu ga javnost najčešće prepoznaje su uloge probisveta, prevaranata, lopova i robijaša koje je igrao maestralno i karakteristično, a ono što ga karakteriše u slikarstvu je - nadrealizam.
- To su uglavnom figurativne kompozicije sa mnoštvom detalja i sa veoma snažnim tonovima kolorita u kompoziciji - objašnjava stručno Ratko Tankosić.
[You must be registered and logged in to see this image.]
ljubitelji Tankosićevog nadrealizma ne bi trebalo da propuste retrospektivu u "Cvijeti Zuzorić" - to je Tankosićeva priča u slikama o dešavanjima u poslednjih trideset godina na Balkanu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 20 Avg - 18:05

Maruna Abramovic uvredila Aboridzine

Izvod iz još neobjavljenih memoara Marine Abramović izazvao je lavinu kritika zbog navodnog rasizma prema starosedeocima Australije.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Likovna kritičarka iz Njujorka, Rejčel Vecler, objavila je na svom instagram profilu sliku stranice iz još neobjavljene autobiografije Marine Abramović, "Walk Through Walls: A Memoir" (Hod kroz zidove: Memoari), uz komentar "trolovanje na visokom nivou u memoarima Marine Abramović".

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Printscreen / Promo
[size][size]
[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.][/size][/size]
"Izgledaju kao dinosaurusi. Stvarno su čudni i druačiji i trebalo bi se odnositi prema njima kao prema živom blagu. A to se ne čini. Kao prvo, oni zapadnjačkim očima izgledaju grozno. Lica su im kakvih nema na Zemlji, imaju velike trupove (samo jedna od loših posledica spajanja sa zapadnom civilizacijom je ishrana bogata šećerom koja je nadula njihova tela) i noge kao štapove".
Rejčel Vecler je zatvorila svoj profil za javnost ubrzo nakon objavljivanja ove slike i odbila je da komentariše pitanje da li je reč o autentičnom tekstu.
Bez obzira na to, njen post izazvao je kritike mnogih na društvenim medijima, uključujući i neke ugledne Aboridžine. Međutim, umetnik starosedelac i akademik Kristijan Tompson, koji se družio sa Marinom u Sidneju prošle godine, stao je u odbranu Abramovićeve:
- Uspostavio sam divan odnos sa Marinom. I dalje održavamo prijateljsku vezu. Bila je puna podrške prema aboridžinskoj kulturi, naročito prema našim umenticima koji često budu nezapaženi i nepriznati - istakao je Tompson.
- Pomenuti odlomak iz knjige je samo loše vladanje jezikom a ne rasno motivisan napad, kako je predstavljeno. On nije odraz osobe koju sam upoznao niti njenih sadašnjih stavova. Od Marine sam čuo samo tople reči i veliko poštovanje vezano za naše narod i kulturu - zaključio je Tompson.
Marina Abramović je, sa svoje strane, na fejsbuk profilu (https://www.facebook.com/MarinaxAbramovic/posts/10154372705925912) objavila sledeće :
"Taj pasus ne predstavlja razumevanje i uvažavanje Aboridžina koje sam vremenom stekla kroz uranjanje u njihov svet i koje danas nosim u svom srcu. Prema ovom narodu osećam najveće poštovanje i njemu dugujem sve.
Taj opis koji se našao u prvoj, neredigovanoj verziji moje predstojeće knjige, preuzet je iz mojih dnevnika i odraz je moje prvobitne reakcije na ovaj narod kada sam ga upoznala 1979."
Ovaj izvod nalazi se u prvim primercima knjige koji su poslati nekim američkim izdavačima na recenziju, ali zvanično izdanje - u knjižarama od oktobra - neće sadržati sporne rečenice, rekao je Đulijano Arđencijano, direktor Instituta Marina Abramović.
- Sporni pasus nije zvanično odobren izvod iz Marininih memoara već se nalazio u prvoj, nekorigovanoj verziji knjige koja je potom dodatno izmenjena - napomenuo je Arđencijano.
Dok je boravila u Sidneju 2015. Marina je dala intervju za Fairfax Media i tom prilikom opisala svoj boravak u Velikoj Viktorijinoj pustinji sa plemenom Pičančačara. - Mislim da ljudi ne razumeju koliko je Australija promenila moje viđenje sveta. U mojoj svesti desila se ogromna promena. Aboridžinska kultura je potpuno nematerijalna. Sve se dešava sada. Oni vam neće reći da se nešto desilo u prošlosti ili će se desiti u budućnosti, sve se uvek dešava u ovom trenutku... Uticaj na moj rad je ogroman. Čitava ideja o nepomičnosti i nematerijalnosti nastala je usled tog iskustva.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 26 Avg - 11:16

Antonen Arto: Tri pisma za Pabla Pikasa
[You must be registered and logged in to see this image.]
Pariz, 13. novembra 1946.
Dragi Pablo Pikaso,
Napisao sam 5 pesama od kako sam stigao u Pariz i one su me učinile nesrećnim : Časopis La Rue je hteo da objavi dve ali je propao. Tri ostale pesme su ODBILI da objave neki drugi časopisi i listovi.
No, našao sam izdavača: G. Pjer Bordas, koji hoće da objavi, u jednoj knjižuci, svih tih pet pesama, me je zamolio da vas upitam da li biste hteli da ih ilustrujete sa pet-šest bakroreza ili litografija. To je za vas puno posla ali ipak vam šaljem pesme. Možda ćete hteti posle čitanja pesama vi, Pablo Pikaso, da kažete nekoliko reči o njima.
Budite uvereni da sam vam iskreno odan od srca.
Antonen Arto

*

Pariz, 20. decembra 1946.
Dragi Pablo Pikaso, dragi prijatelju,
Poverio sam vam 5 pesama otkucanih na mašini.
Pjer Loeb vam je kazao da bi hteo da ih objavi Pjer Bordas : 300. primeraka na luksuznom papiru i 1000. primeraka, na moj zahtev, na običnom papiru, da bi mogli studenti i siromašni pesnici, mladi ljudi bez novca, da ih čitaju a ne samo ljudi koji su se obogatili na crnoj berzi. Amerikanci iz obe Amerike i lame koji nisu videli rat već sto hiljada godina sem mužjake koji su uspeli da savladaju ženku, itd. itd..
Ovim hoću da vam kažem da su te pesme za mene zov kojim još uvek zovem savest, ne nalazeći za to bolju reč, jer gde još uvek postoji savest od vremena otkako zlo gospodari; samo nekoliko retkih ekstremiteta tela ljudske savesti nije učinilo neku svinjariju?
Ovo što radim nije umetničko delo namenjeno samo poznavaocima umetnosti, i mislim da će se Pablo Pikaso potpisati dletom ili stiletom, kao i ja, ispod onoga što užasava.
Hteo bih da vas vidim u subotu u podne, sem ako ne budete nečim sprečeni. Vaš,
Antonen Arto


*

Subota, 3. januara 1947.
Pablo Pikaso,
Nisam početnik koji traži ilustracije od jednog velikog slikara da bi lansirao svoje prve napisane pesme. Već sam se dovoljno zlopatio i preznojavao u životu da bih napisao pesme koje nisu baš mnogo vrednije od tog užasa iz kojeg su nastale, ali koje su dovoljne same sebi i nije im potrebna zaštita niti potpora bilo čija ili bilo koga, ma ko on bio, da bi živele svoj mali život.
Od svega što sam napisao od kako sam izašao iz duševne bolnice u Rodezu, izdvojio sam tih pet pesama koje su privukle pažnju jednog izdavača, koji je izrazio želju da te pesme budu ilustrovane sa nekoliko vaših bakroreza ili litografija, jer se ja s”m toga nikada ne bih setio. I ja sam takođe sposoban da napravim svoj portret i ilustrujem svoje tekstove vinjetama koje prestaju da bivaju crteži da bi postale živa bića. Neumorno sam fabrikovao, u Rodezu, crteže, ta živa bića koja su postala povod, službenicima policije duševne bolnice u kojoj sam se nalazio, da me bez prestanka maltretiraju.
Pedeset mi je godina. Živim u Ivriju. Proveo sam devet godina zatvoren u duševnoj bolnici, upoznao sam u njoj splačine od hrane i glad, tri godine sam proveo u samici, protivzakonito hapšen, mučen, bio u ćeliji i ludačkoj košulji, i pet meseci sistematski trovan kalijumovom kiselinom, čemu treba dodati da sam u Rodezu dve godine lečen elektrošokovima, pet puta bio u komi, na leđima nosim ožiljke od uboda noža, i trpim nepodnošljive posledice od udaraca gvozdenom šipkom zbog kojih su mi, u Dablinu, u septembru 1937. godine, operisali kičmu, što bi trebalo da znači da se jedva vučem ovakav kakav sam, i da nije previše prijateljski da me terate da već pet puta vučem svoje telo od Ivrija do ulice Grand Ogisten, bez ikakve potrebe.
Moguće je da vas moje pesme ne interesuju i da smatrate da ja nisam vredan truda, ali to ste mi trebali barem reći i počastiti me vašim odgovorom, ma kakav on bio.
Teško je vreme, Pablo Pikaso. Knjige, rukopisi, platna ili bilo koje drugo umetničko delo nisu više ništa; ono što govori o jednom čoveku je njegov život a ne njegovo delo iako je ono, u najmanju ruku, barem krik njegovog života. Moje delo je delo čoveka koji pati ali koji je čedan; živim sam, i ubeđen sam da je razlog tome što niste odgovorili na moja pisma ponajviše taj Demon koji vas, u vašim godinama, još uvek drži potčinjenim ne znam kojem predubeđenju ili kojoj napasti, kojem robovanju seksualnosti.
Savest mržnje, koja svima upravlja, zna puno načina kako da poseduje ljude koji ponekad poveruju da su spremni da hoće da učine napor da preskoče bestijalnost, a među tim ljudima, zahvaljujući erotizmu koji uzima više nego što daje, rođen je bog, onda kad sam se ja vratio na tu ključnjaču seksa, i odatle je sebe prozvao duh a ne telo, i nije na nekolicini retkih ljudi koji poverovaše da su rođeni neprijatelji pakosti, da ostvare, služeći se cakama seksa, tu opaku igru večnog fašizma boga.
Antonen Arto

Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 29 Avg - 16:59

[You must be registered and logged in to see this image.]
Креирање овог феноменалног боди пејнтинга трајало је читаве четири недеље.
Аутор је бивши светски шампион у боди пејнтингу, 35-годишњи Јоханес Стотер.
На први поглед, оно што видимо на овој фотографији је тропски папагај. Међутим, тек добро око уз мало напора може да уочи да је у ствари у питању жена коју је је Стотер тако добро осликао да илузију представе папагаја чини изузетно верном на први поглед.
Стотеру, који тренутно живи у Италији, било је потребно четири недеље да осмисли и оствари цео пројекат, а за само сликање по телу ове атрактивне младе жене било му је потребно четири сата. Следећи сат му је био потребан како би је правилно позиционирао и тиме добио ову савршену фотографију.
Њена лева нога представља реп, а повијена лева рука преко главе кљун папагаја, док њена десна нога и рука представљају папагајева крила.
- Нимало није било једноставно одрадити читав овај посао, објаснити моделу како да заузме позицију и да учинимо што вернијом слику птице. Колико је било њој тешко да држи једну исту позу дуго времена, исто толико је и мени било компликовано да ухватим што вернији моменат фото камером. Коначно, врло сам срећан оним што смо постигли. Чак и доста мојих пријатеља који знају чиме се бавим није успело да на први поглед препозна да на овој фотографији није прави папагај. Када су и спазили како треба, били су запањени - испричао је Стотер.
(Из пристиглог мејла. Текст и слика са интернета)








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 2 Sep - 11:57

Johan Joahim Vinkelman: „Misli o podražavanju grčkih dela u slikarstvu i vajarstvu“ 
[You must be registered and logged in to see this image.]
Poput ljudi, i lepe umetnosti prolaze kroz mladalačko doba, a njihovi počeci kao da liče na početke svakog umetnika kome se dopada samo ono što je raskošno i zadivljujuće. Možda prvi grčki slikari nisu crtali na način koji bi se razlikovao od načina na koji je njihov prvi veliki tragični pesnik pevao. U svakom ljudskom delovanju javlja se prvo neobuzdanost; slede spokojnost i tačnost, a treba vremena da naučimo da im se divimo; oni su odlika samo velikih majstora – učenicima su silovite strasti čak i korisne. Plemenita jednostavnost i mirna veličina grčkih kipova pravo je obeležje svojstveno grčkim spisima iz najboljih vremena, odnosno spisima Sokratove škole; a to su i svojstva koja krase posebnu Rafaelovu veličinu, koju je ovaj postigao podražavajući stare. Bila je potrebna duša lepa poput njegove, u lepom telu, pa da oseti i prvi u novom vremenu otkrije istinsko obeležje starih, a na njegovu veću sreću već u onom dobu kada su proste i neuobličene duše još neprijemčive za stvarnu veličinu.
Johan Joahim Vinkelman: „Misli o podražavanju grčkih dela u slikarstvu i vajarstvu“, 1755.
Skulptura: Diskobol (Bacač diska). Rimska kopija Mirona, 470-440. godine pre nove ere.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 2 Sep - 12:00

[You must be registered and logged in to see this image.]
Znamo da je veliki Bernini bio jedan od onih koji su Grcima neprestano osporavali uzvišenost delom lepše prirode a delom i idealne lepote njihovih figura. Povrh toga, on je bio mišljenja da priroda svakom svom delu podaruje potrebnu lepotu: čitavo umeće sastoji se u tome da se ona pronađe. On se dičio time što je opovrgao jednu staru predrasudu, time što je najpre uočio draži Medičijeve Venere, kakve je posle mukotrpnog proučavanja otkrio među različitim pojavama u prirodi.
Venera ga je, dakle, naučila da otkrije lepotu u prirodi, kakvu je ranije verovao samo u ovoj može naći, kakvu bez Venere u prirodi ne bi ni tražio. Ne sledi li otud da se lepota grčkih statua može otkriti pre lepote u prirodi, da je ona dirljivija, manje rasuta i jedinstvenija nego ova druga? Proučavanje prirode mora stoga, u najmanju ruku, biti duži i mučniji put saznavanja savršene lepote no što to predstavlja proučavanje starine: mlađim umetnicima, koje je vazda upućivao na ideal onog najlepšeg u prirodi, Bernini nije pokazao najkraći put do tamo. Podražavanje lepote prirode je ili upravljeno samo na jednu jedinu osnovu, ili ih skuplja iz više izvora i sjedinjuje u jednu. To se naziva kopijom, portretom; to je put ka holandskim oblicima i figurama. Ovo je, međutim, i put ka opštoj lepoti i idealnim slikama; a tim su putem išli i Grci. Razlika između njih i nas je u ovome: Grci su do tih slika, ako ove i nisu poticale od nekih lepših tela, dolazili svakodnevnim posmatranjem lepote prirode kakva nam se ne prikazuje svakog dana, a svakako retko onako kako bi to umetnik poželeo.
Johan Joahim Vinkelman: „Misli o podražavanju grčke umetnosti u slikarstvu i vajarstvu“, 1755.
Skulptura: Venera knidska. Rimska kopija Praksitelove skulpture, IV vek pre nove ere.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Uto 13 Sep - 20:26

 Djordjo Vazari - Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata : Mikelandjelo, Sikstinska kapela, deo drugi




Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Odvajanje svetla od tame
Citat :
Kompozicija ovog dela podeljena je na šest oslonaca sa strane, na kojima je izradio, u veličini od šest lakata, sibile i proroke, dok je na srednjem delu naslikao prizore od stvaranja sveta do potopa i Nojevog pijanstva; u lunetama je prikazao celu genealogiju Isusa Hrista. U kompoziciji nije primenjivao perspektivna skraćivanja, niti onde ima stalne tačke gledišta; kompoziciju je podešavao više prema figurama nego figure prema kompoziciji, zadovoljavajući se da nage i obučene figure izvede savršenim crtežom, stvarajući tako izvrsno delo koje se neće moći više izvesti niti se ikada izvelo i koje bi se teško moglo podražavati. Ovo delo je bilo i zaista jeste luča naše umetnosti i unelo je toliko koristi i svetlosti u slikarsku umetnost da je bilo dovoljno da obasja svet  koji je stotinama godina bio u tami. I zaista, slikari ne treba da se više trude  da traže nove invencije i izume, poze, odela figura, nove izraze i veličanstvenost različito naslikanih stvari, jer je sve to savršenstvo koje se u toj veštini može postići Mikelanđelo već dao. Ali sada treba da se divi svaki čovek koji ume da opazi lepotu figura, savršenstvo smanjivanja, izvanrednu oblinu oblika koji nose u sebi ljupkost i vitkost date u dobrim srazmerama, što se vidi kod lepih nagih tela koja je, da bi pokazao vrhunac i savršenstvo umetnosti, izradio u svim dobima različita izraza i oblika kako u licu tako i u stasu, dajući više vitkosti i glomaznosti u udovima, što se naročito izražava u vrlo lepim položajima njegovih figura, koje sedeći i okrećući se, pridržavaju neke festone od hrastovog lišća i žira - grb i znamenje pape Julija, pokazujući da je doba za njegove vlade bio zlatni vek, jer Italija tada nije bila u nevolji i bedi kao kasnije. Pojedine od tih figura drže neke medalje na kojima su izrađeni crteži u bronzi i zlatu, uzeti iz Knjige o carevima. Da bi pokazao savršenstvo umetnosti i veličinu božju, Mikelanđelo je naslikao kako Bog odvaja svetlo od tame, prikazavši ga u svoj njegovoj uzvišenosti kako raširenih ruku pridržava sam sebe i pokazuje ljubav i umetničku lepotu.


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Stvaranje sunca i meseca
Citat :
Na drugoj slici naslikao je sa mnogo razboritosti i talenta trenutak kada Bog stvara Sunce i Mesec pridržavan od mnogih dečaka, a izvanredna izgleda zbog skraćivanja ruku i nogu. Isto to izveo je kada je naslikao kako Bog u letu blagosilja zemlju i stvara životinje, gde zbog skraćivanja izgleda kao da se i on stalno okreće u svim pravcima kamo god čovek po kapeli pođe; tako je i na sledećoj slici, gde Bog [You must be registered and logged in to see this link.]; sve su to vrlo lepe figure, dostojne da budu izvedene jedino božanskom rukom Mikelanđela. 


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Stvaranje Adama
Citat :
Ispod ove naslikao je Stvaranje Adama, gde je Bog prikazan kako ga nosi jedna grupa nagih dečaka koji izgledaju kao da pridržavaju ne samo jednu figuru, nego ceo teret sveta - kako nam se to čini zbog veličanstvenosti Božje i načina pokreta njegove ruke kojom je obgrlio nekoliko dečaka kao podupirući se, dok desnu ruku pruža prema Adamu prikazanom u takvoj lepoti, položaju i okolini da izgleda kao da je ponovo stvorio uzvišeni i prvi njegov Tvorac pre nego da potiče od četkice i crteža jednog čoveka. Ispod ove vidimo na jednoj drugoj slici kako iz njegovog rebra stvara našu pramajku Evu i zatim dve nage figure, jednu gotovo mrtvu zarobljenu snom, a drugu koja oživljuje i budi se, primajući Božji blagoslov. Kičica ovog vrlo talentovanog umetnika sasvim je istakla razliku između sna i budnog stanja, kao i koliko postojana i čvrsta može izgledati božanska uzvišenost prikazana na ljudski način. 


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Prvobitni greh i izgnanje iz raja
Citat :
Ispod ove vidimo kako Adam, na nagovaranje jedne figure pola žene i pola zmije, uzimajući jabuku, prouzrokuje smrt i svoju i našu, kao što se vidi i kako su on i Eva isterani iz raja; u likovima anđela ogleda se sa veličanstvenošću i plemenitošću izvršenje naređenja naljućenog Gospoda, dok držanje Adama izražava njegovo kajanje zbog greha, istovremeno sa strahom od smrti; isto tako se na želi odražava stid; plašljivost i želja da se preporuči dok grči ruke, sastavljajući ih u dlanovima, pognuvši vrat prema grudima, okrećući glavu prema anđelu, jer se ona više plaši pravde nego što ima nade u božansko milosrđe. Ništa manje nije lepa slika sa žrtvama kaina i Avelja, gde je prikazan onaj što nosi drvo, kao i onaj što sagnut potpiruje vatru i ostali koji kolju žrtvu; i ova slika svakako nije izrađena sa manje razmišljanja i brižljivosti nego ostale. 


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Potop
Citat :
Istu umetnost i isti način rasuđivanja upotrebio je Mikelanđelo slikajući Potop , gde su prikazani razni načini umiranja ljudi koji, poplašeni užasom tih dana, pokušavaju na razne načine da spasu svoje živote. Na licima tih figura čita se da im je život prepušten smrti, a ništa manje strah, užas i prezir prema svemu. Prikazana je i samilost mnogih koji se međusobno pomažu, izvlačeći jedan drugog na vrh stene i tako tražeći spas; među njima se nalazi jedan koji, zagrlivši nekog polumrtvaca, pokušava da ga spase, što se ni u prirodi ne može bolje pokazati. 


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nojevo pijanstvo
Citat :
Ne može se izraziti kako je dobro prikazana priča o Noju, koji opijen vinom spava otkriven, a kraj njega se nalazi sin koji mu se smeje, dok ga druga dvojica pokrivaju - slika i majstorstvo neuporedivog umetnika koje niko sem njega nije mogao nadmašiti. I pošto je, zahvaljujući stvarima koje je do tada uradio, dobio poleta, uzdigao se i pokazao još veći na slici gde prikazuje pet sibila i sedam proroka u veličini  od pet ili još i više lakata, koji su svi u različitim pozama, a ističu se lepotom tkanina i raznolikošću odevanja, izvedeni čudesnom invencijom i rasuđivanjem, tako da onima koji ih shvataju izgledaju božanstveni. 
  

Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Prorok Jeremija
Citat :
Vidi se onde i prorok Jeremija kako sedi prekrštenih nogu, držeći jednu ruku na bradi, naslonivši lakat na koleno a drugu stavivši u krilo, dok mu je glava pognuta, tako da jasno pokazuje setu, zamišljenost i ogorčenje koje oseća zbog svog naroda. Isto su tako lepo naslikana i dva dečaka iza njega, kao i prva sibila ispod njega prema vratima; u njoj je hteo da predstavi starost i, pored toga što ju je obavio tkaninama, polazao je kako se njena krv usled godina već hladi, kao što i pri čitanju, pošto joj je vid već oslabio, približuje knjigu očima. Ispod re figure nalazi se stari [You must be registered and logged in to see this link.] sa vrlo mnogo draži u pokretu, bogato odeven, koji jednom rukom drži svitak sa proročanstvima, a drugom, koju podiže okrenuvši glavu, pokazuje da želi govoriti o uzvišenim i velikim stvarima; iza njega su dva dečka koja mu drže knjige.Ispod ovoga nalazi se jedna sibila koja, nasuprot eritrejskoj sibili o kojoj je gore bilo reči, držeći knjigu daleko od očiju, hoće da prevrne jedan list i, prebacivši jedno koleno preko drugog, razmišlja sa ozbiljnošću o onom što treba da napiše, sve dok jedan dečak koji se nalazi iza nje, duvajući u ugarak vatre, ne zapali svetiljku. Ova figura je izvanredno lepa zbog izraza lica, zbog načina češljanja i odevanja; mišice su joj gole i lepe kao i ostali delovi tela. 


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Prorok Joil
Citat :
Ispod ove sibile nalazi se [You must be registered and logged in to see this link.], koji zamišljen uzima jedan list i čita sa mnogo pažnje i ljubavi; iz njegovog držanja vidi se da nalazi veliko zadovoljstvo u onom što je napisano i izgleda kao živo stvorenje kada mnogo razmišlja o nekoj stvari. Iznad vrata kapele postavio je [You must be registered and logged in to see this link.], koji, tražeći u knjizi nešto što ne može da nađe, stoji sa jednom podignutom nogom a drugom spuštenom i u žurbi ne primećuje nezgodan položaj koji ga zamara. Ova figura izgleda vrlo lepo zbog starosti i dosta je krupna, u vrlo lepoj odeći sa malo nabora; onde je još jedna sibila koja, okrenuta s druge strane prema oltaru, pokazuje neke spise i nije ništa manje za pohvalu sa dečacima koji je okružuju nego što su druge sibile. Ali ko bude posmatrao proroka Isaiju iznad nje, utonulog u svoje misli, prekrstivši noge, držeći jednu ruku u knjizi kao znak dokle je čitao, podbočivši obraz drugom rukom, koju je laktom naslonio na knjigu, i na poziv jednog od dečaka koji se nalazi iza njega okreće samo glavu, ne pomerivši se inače - videće da su crte ove figure zaista uzete iz prirode, koja je prava majka umetnosti, i videće lik koji dobro proučen može ukazati u velikoj meri na sva pravila dobrog slikarstva. 



Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Libijska sibila
Citat :
Iznad ovog proroka jedna stara vrlo lepa sibila sedeći proučava knjigu sa izvanrednom ljupkošću, okružena sa dva dečaka u vrlo lepoj pozi. Ne može se zamisliti da bi se išta moglo dodati savršenstvu figure mladića koji predstavlja Danila; sa neverovatnim žarom on prepisuje u jednu veliku knjigu izvesne stvari iz nekih rukopisa; da bi podupro ovaj teret, Mikelanđelo mu je stavio jednog dečaka između nogu koji drži knjigu dok on piše - delo koje nikada  neće moći izraditi kičica u bilo čijoj ruci, isto tako je vrlo lepa figura libijske sibile koja, pošto je ispisala celu veliku svesku koristeći mnoge knjige, pokazuje u ženstvenoj pozi kako istovremeno hoće i da ustane i da knjigu zatvori; vrlo teška stvar, da ne kažem i nemoguća za svakoga drugog osim za njenog tvorca. 

Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
David i Golijat
Citat :
Šta bi se moglo reći za četiri prizora u uglovima na osloncima tog svoda ? na jednom David sa svojom dečačkom snagom pobeđuje Golijata, odrubivši mu glavu na veliko iznenađenje nekih vojnika koji okružuju logor; isto tako su divne poze koje je izradio prikazujući [You must be registered and logged in to see this link.] u drugom uglu, gde se vidi trup Holoferna, koji se bez glave trza, dok ona stavlja mrtvu glavu u kotaricu na glavi jedne svoje stare služavke koja, pošto je visoka, mor ad ase sagne da bi Judita mogla lako da dopre do nje; i ona, držeči ruke na teretu, traži da ga prekrije i, okrećući glavu prema trupu koji tako mrtav podizanjem jedne noge i jedne ruke stvara buku u šatoru, pokazuje u svom držanju strah od uzbune i od mrtvaca - slika zaista dostojna poštovanja. 


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Bronzana zmija
Citat :
Ali još je lepša i božanstvenija od ove kao i svih ostalih jeste slika iznad levog ugla oltara na kojoj je prikazao priču o Mojsijevim zmijama; onde se vidi pokolj ljudi koji nastaje usled navale, peckanja i ujedanja zmija; onde se pojavljuje i ona bronzana zmija koju je Mojsije stavio na drvo; u ovom prizoru su živo prikazani razni načini umiranja ljudi lišenih svake nade zbog ujedanja zmija; vidi se kako bezbroj njih umire od vrlo jakog otrova, grčeći se i plašeći se smrti; da ne pominjemone kojima si zmije vezale nogei obavile ruke u položaju u kojem su bili, te ne mogu da se pomaknu; niti one vrlo lepe glave koje vapiju i, pognuvši se, predaju se očaju. Nisu manje lepi ni oni koji, gledajući zmiju, osećaju kako im se pri tome smanjuje bol i vraća život, te posmatraju zmiju sa vrlo mnogo ljubavi; među njima se vidi i jedna žena koju pridržava jedan čovek na takav način da se oseća kako joj je isto tako potrebna pomoć, kao i njegova želja da je vodi i pridržava zbog pretrpljenog straha i uboda.


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Kažnjavanje Hamana
Citat :
Slično i na onoj slici gde je prikazao kako Ahasver u postelji čita svoje anale ima vrlo lepih figura, među kojima se vide tri lica koja za stolom jedu, a predstavljaju savet koji se sastao da oslobodi jevrejski narod i da obesi Amana, koga je Mikelanđelo izvanredno izveo u smanjenom obliku; stub na koji se on oslanja i ruka ispružena ne izgledaju naslikani nego živi i u reljefu, kao i noga kojom stupa napred, upravo kao i istali delovi tela u pozadini; figura koja je sigurno najlepša i najteža među onim teškim i lepim; ali suviše dugo vremena bi trajalo opisivanje tolikih lepih zamisli različito prikazanih, cela genealogija predaka, počevši od Nojevih sinova, da bi se pokazalo Hristovo poreklo; ne može se iskazati raznolikost koja se primećuje na tim figurama, tkaninama, izrazima lica i na bezbroj neobičnih i vrlo lepih novih zamisli; onde nema stvari koja nije izvedena sa talentom, a sve figure izrađene su vrlo lepo i umetnički, u smanjenom obliku i svaka stvar kojoj se divimo jeste dostojna hvala i zaista je božanstvena.


Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Prorok Jona
Citat :
Ali ko se neće diviti, ko neće biti zasenjen kada ugleda užasni izgled Jone, poslednje figure u kapeli ? Na mestu gde prav zid po samoj prirodi treba da bude nagnut prelazeći u svod, naslikan je kako se savija unazad, tako da zahvaljujući crtačkoj umetnosti, senkama i svetlosti izgleda izrađen na pravom zidu.
O, zaista je srećno naše doba, o, blaženi umetnici, koji se s pravom morate zvati otkada ste u naše vreme mogli na izvoru tolike jasnosti da razgrnete tamu sa očiju i da vidite kako se , zahvaljujući tako divnom i jedinstvenom umetniku, ostvaruje sve ono što je bilo teško ! svakako zahvaljujući slavi njegovih napora, i vi ste poznati i cenjeni, jer je on skinuo onu traku koju ste nosili preko očiju svesti tako punih tame; otkrio vam je istinu od laži, koja vam je zamračivala razum. Zahvalite za to, dakle, nebu, i trudite se da u svim stvarima podražavate Mikelanđela.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Čet 15 Sep - 18:19

 Djordjo Vazari - Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata : Mikelandjelo, Sikstinska kapela, deo prvi





Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Papa Julije II, Rafaelo
Citat :
Kada se papa vratio u Rim a Mikelanđelo je završavao ovu statuu u Bolonji, Bramante, prijatelj i rođak Rafaela da Urbina, a s obzirom na to ne mnogo naklonjen Mikelanđelu, videvši da papa ceni i sve više veliča značaj njegovih vajarskih dela, naumi da u odsustvu Mikelanđela ohladi njegovo raspoloženje, tako da, kada se Mikelanđelo vrati, njegova svetost obustavi završavanje svoje grobnice, govoreći da to izgleda kao požurivanje smrti i da je pripremanje groba za života loš znak; Rafaelo i Bramante su toliko ubedili papu da je on, kada se Mikelanđelo vratio, odlučio da za uspomenu na Siksta, svoga strica, njemu poveri ukrašavanje svoda kapele koju je ovaj dao sagraditi u dvorcu; Bramante i drugi Mikelanđelovi suparnici smatrali su da će ga na taj način odvući od vajarstva u kome su i oni priznavali da je savršen; mislili su da će ga dovesti do očajanja, jer će, primoran da slika, a pošto nije imao iskustva u slikanju fresaka, što je bio manje cenjen posao, pokazati i manje uspeha nego Rafaelo; ali u slučaju i da uspe da posao uradi, oni su se nadali da će ga u svakom slučaju zavaditi sa papom i tako, bilo na jedan ili na drugi način, sprovesti svoju nameru da ga se oslobode. Kada se Mikelanđelo vratio u Rim, papa, odlučivši da zasada ne radi na završavanju grobnice, zatraži od njega da slikama ukrasi svodove kapele. Mikelanđelo, koji je želeo da završi grobnicu, a kome se slikanje svoda činilo velik i težak posao, pošto je u tom imao malo iskustva, pokuša da na svaki način strese taj teret sa svojih leđa preporučujući za to Rafaela. Ali ukoliko je on više odbijao, utoliko je više rasla želja pape, koji je bio uporan u svojim poduhvatima, a uz to još ponovo podstaknut od Mikelanđelovih suparnika, naročito Bramantea, tako da se, pošto je bio prek, na Mikelanđela gotovo naljutio. 
Citat :
Videvši da njegova svetost ostaje uporna, Mikelanđelo odluči da primi posao, a papa naredi Bramanteu da podigne skelu, da bi se moglo gore slikati, što on uradi probušivši svod i obesivši skelu o užad; kada je Mikelanđelo to video, upita Bramantea kako će, kada završi sa slikanjem zatvoriti rupe, na što ovaj odgovori : "o tome će se misliti kasnije", - i reče mu da se ne može raditi drugačije. Mikelanđelo shvati da se Bramante malo razume u te stvari ili da mu nije naklonjen, te ode papi i reče mu da ona skela ne stoji dobro i da je Bramante nije znao napraviti; papa mu u prisustvu Bramantea odgovori da je napravi na svoj način. Tako Mikelanđelo naredi da se skela podigne na podupiračima tako da ne dodiruje zid, a to je način kako se utvrđuju svodovi da bi se izvela mnoga lepa dela, koji je zatim pokazao Bramanteu i drugima; siromašnog drvodelju koji je ponovo napravio skelu snabdeo je Mikelanđelo sa toliko užadi , poklonivši mu ih, da je on, pošto ih je prodao, obezbedio miraz za svoju kćerku.  
Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Atinska škola, Rafaelo : Mikelanđelo
Kada je Mikelanđelo pristupio izradi crteža za pomenuti svod, papa je želeo još da se sa strane skinu slike koje su ranije, u vreme Siksta, naslikali majstori i odredi da na ime troškova za sve poslove Mikelanđelo dobije petanest hiljada dukata ovu cenu utvrdio je Đulijano da San Galo. Zbog veličine poduhvata Mikelanđelo je bio primoran da zatraži pomoć, zato pošalje u Firencu po ljude, rešen da tim delom pobedi one koji su ovde ranije slikali, a da takođe i modernim umetnicima pokaže kako se crta i slika. Predmet koji je izabrao podstakao ga je da se sebi na čast, a umetnosti na sreću, uzdigne do tolike visine i da završi crteže koje je zatim hteo da izvede a fresko na zidu; pošto to nikada ranije nije radio, pozove iz Firence u Rim neke svoje prijatelje slikare da mu u poslu pomognu, kao i da mu pokažu kako se radi na zidu, pošto su neki od njih u tome imali iskustva; među ostalima to su bili Granačo, Đulijan Buđardini, Jakopo di Sandro, Indako Stariji, Anjolo di donino i Aristotile; pristupivši radu, on im dade neke stvari za probu. Ali, videvši da su njohovi napori bili vrlo daleko od njegove želje i da ga ne zadovoljavaju, odluči jedno jutro da uništi sve što su oni bili uradili, pa zatvorivši se i kapelu, nije hteo da im je više otvara, niti se u kući pojavljivao pred njima. Videvši da su izigrani i da šala suviše traje, oni odluče da se vrate u Firencu, na svoju veliku sramotu. 
Mikelanđelo reši da sam uradi ceo posao i, uloživši truda i znanja, sa mnogo uspeha privede ga kraju; u želji da nikom ne da povoda za pokazivanje svoga rada, nije se dao ni videti; zato je kod sveta svaki dan sve više rasla želja da ga vide. 
Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Rekonstrukcija prvobitnog izgleda Sikstinske kapele
Papa Julije je mnogo želeo da vidi rad Mikelanđela, i upravo zbog toga što je on to krio, papu obuze neodoljiva želja. Zato jednog dana pođe da vidi, ali mu vrata nisu bila otvorena, pošto Mikelanđelo nije hteo da delo pokazuje. Tako je i došlo do sukoba o čemu je već bilo govora, i Mikelanđelo je morao otići iz Rima, pošto nije hteo da svoj rad pokaže papi; prema onome što sam čuo od njega, da bi rasvetlio ovu sumnju, saznao sam da je trećina fresaka bila završena kada se počela pojavljivati neka plesan koja dolazi u zimsko doba usled severnog vetra. uzrok tome bio je rimski kreč koji se , da bi bio beo, pravi od travertina, i zato se ne suši tako brzo, a ako se pomeša sa pocolanskom zemljom kestenjaste boje , daje tamnu smesu koja, kada je tečna, vodenasta i kada je zid dobro natopljen, često u sušenju procvetava i na mnogim mestima izbacuje slane vlažne mrlje koje vremenom iščezavaju. Očajan zbog toga, Mikelanđelo nije hteo da nastavi rad izvinjavajući se papi da mu taj posao ne ide od ruke; zato mu je njegova svetost poslala Đulijana da San Gala, koji ga je ohrabrio da nastavi rad, pošto mu je objasnio usled čega je došlo do greške i naučio ga kako se plesan uništi. Kada je delo do polovine bilo završeno, papa, koji je uz pomoć Mikelanđela. penjući se na lestve nekoliko puta išao da vidi delo, jer je po prirodi bio nagao i nestrpljiv i nije mogao sačekati da delo bude završeno i da, kako se to kaže, dobije poslednji potez.  
Citat :
Čim je kapela bila otvorena, pojuri ceo Rim da je vidi, a papa je došao prvi, ne mogavši sačekato ni da se slegne prašina koja je nastala usled rušenja skela; Rafaelo da Urbino, vrlo spretan u podražavanju, čim je video delo, promeni odmah svoj način rada i, da bi pokazao svoju veštinu, odmah poče slikati proroke i sibile u Crkvi dela Pače; Bramante tada pokuša da nagovori papu da drugu polovinu kapele poveri Rafaelu. Kada je Mikelanđelo to čuo, on se požali na Bramantea i ispriča šapi, nemajući pri tome nikakvog obzira, sve njegove mane u životu, kao i greške pri radu na arhitekturi koja je, kao što ćemo kasnije videti, Mikelanđelo morao da ispravlja prilikom građenja crkve San Pjetro. Ali papa, koji je svaki dan sve više cenio Mikelanđelov talenat, htede da on nastavi rad; i pošto je video otkriveno delo , verovao je da će Mikelanđelo drugu polovinu uraditi još bolje; i tako za dvadeset meseci Mikelanđelo potpuno završi sam ovo delo uz pomoć samo onih koji su mu mrvili boje. Ponekad se mikelanđelo žalio da zbog žurbe na koju ga je papa gonio nije mogao da završi onako kako bi on želeo, pošto mu je papa dosađivao, zapitkujući kad će biti gotov. I tako mu je jednom prilikom odgovorio da će završiti kada u umetničkom pogledu on sam sa sobom bude zadovoljan. "A mi želimo", - odgovorio je papa, - "da zadovoljite našu želju i završite brzo." i na kraju je dodao da će, ukoliko brzo ne završi, dati da ga bace sa skela. Mikelanđelo, koji se bojao papinog gneva a imao je i razloga, završi delo odmah, nemajući vremena da doradi ono što je još nedostajalo; srušivši ostatak skela, otvori kapelu na dan Svih svetih, gde je tog jutra papa služio službu na zadovoljstvo celog grada. 
Citat :
[You must be registered and logged in to see this link.]
Unutrašnjost Sikstinske kapele
Mikelanđelo je želeo da dotera još neke delove kada se osuše, kao što su to činili majstori na prvobitnim freskama, prelazeći polja, odela i vazduh ultramarinsko-plavim, a poneka mesta da ukrasi zlatom, što bi im dalo bogatiji i lepši izgled; kada je papa čuo da te pojedinosti još nedostaju, želeo je, pošto su svi koji su videli kapelu hvalili njegov rad, da se uradi i to; ali pošto bi ponovno postavljanje skela predstavljalo za Mikelanđela suviše dug posao, sve je ostalo kao što je i bilo. Viđajući se često sa Mikelanđelom, papa mu je govorio : "Kapelu treba obogatiti bojama i zlatom, jer je ovako siromašna." Mikelanđelo je otvoreno odgovarao : "Sveti oče, u ono doba ljudi na sebi nisu nosili zlato, i oni koji su naslikani nisu nikada bili suviše bogati nego sveci koji su prezirali bogatsto. " Papa je u više mahova isplatio Mikelanđelu za ovo delo sumu od tri hiljade škuda, od kojih je za boje on morao potrošiti davdeset i pet. Ovo delo završio je Mikelanđelo uz vrlo veliki napor, jer ga je radio držeći glavu okrenutu prema gore, i toliko je pokvario vid da nije mogao čitati niti posmatrati crtež osim gledajući gore; to ga je držalo nekoliko meseci, što mogu posvedočiti ja, jer da nisam napravio jednu stolicu na koju sam naslanjao glavu i mogao na njoj ležati dok sam radio svodove u pet velikih dvorana u dvorcu vojvode Kozima, ne bih nikada završio; taj rad mi je iskvario vid i zamorio glavu u tolikoj meri da to još osećam i čudim se kako je Mikelanđelo podneo toliki napor. Međutim, zagrevan svaki dan sve više željom za stvaranjem i napretkom koji je postigao, nije osećao umor niti je vodio računa o naporu.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Čet 15 Sep - 18:22

 Djordjo Vazari (i ja:) o Rafaelu




Citat :


[You must be registered and logged in to see this link.]
Priroda ga je poklonila svetu kada je, pobedjena od ruke Mikelandjela Buonarotija, zelela da u osobi Rafaela istovremeno bude pobedjena i umetnoscu i lepim ponasanjem. I zaista je najveci deo predjasnjih umetnika bio od prirode sklon nekim ludostima i surovostima, usled kojih ne samo da su bili nastrani i cudljivi, vec je to bio i razlog sto se kod njih cesce srecu mrak i tama poroka nego svetlost i sjaj onih vrlina koje ljude cine besmrtnima; razumljivo je da su u Rafelu, naprotiv jasno zasjale najredje vrline duha, pracene sa toliko ljupkosti, ljubavi ka nauci, lepote, skromnosti i najlepseg ponasanja, da bi bile dovljne da sakriju i najruzniji porok i najvecu sramotu. Stoga se sigurno moze reci da oni koji su obdareni tako retkim darovima, kao Rafaelo da Urbino, nisu samo ljudi nego, ako se sme tako reci, smrtni bogovi; sem toga, da se oni ostavljaju ovde medju nama, zahvaljujuci svojim delima slavno i postovano ime, na nebu mogu nadati nagradi dostojnoj njihovog rada i zasluga. 


Rafaelo se rodio u Urbinu, vrlo poznatom mestu Italije, 1483. godine, na Veliki petak u tri sata posle ponoci, od oca Djovanija Santi, koji nije bio narociti slikar, ali covek zdravog razuma i sposoban da uputi sinove pravim putem, koji na nesrecu njemu u mladosti nije imao ko da pokaze. ... kada je odrastao, poceo je otac da ga poducava slikarstvu, primecujuci njegovu sklonost ka toj umetnosti, kao i lep stvaralacki dar; nije proslo mnogo goina kada Rafaelo, jos decak, postade od velike koristi ocu u mnogim radovima koje je izvodio u drzavi Urbino.


Najzad, ovaj dobri i nezni otac, svestan da sin nema gotovo vise sta od njega da nauci, odluci da ga odvede Pjetru Perudjinu, koji je, prema onome sto su mu govorili, zauzimao prvo mesto medju tadasnjim slikarima. ... Pjetro je, videvsi Rafaelov nacin crtanja, lepo ponasanje i navike, doneo o njemu sud koje je vreme potvrdilo delima. Vrlo je znacajna stvar da je Rafaelo, uceci u Pjetrovoj skoli, verno u svim stvarima podrzavao njegov nacin, da se ucenikove kopije nisu mogle razlikovati od originala ucitelja ...

[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.]


















Autoportret, Pjetro Perudjino                                                             Portret Pjetra Perudjina, Rafaelo


Citat :

[You must be registered and logged in to see this link.]
Kada je stigao, grad mu se nije manje dopao nego ta dela koja su mu izgledala bozanstvena, i Rafaelo odluci da onde ostane neko vreme; sprijateljivsi se sa nekolikim mladim slikarima, medju kojima su bili Ridolfo Girlandajo, Aristotile San Galo i drugi, postade u gradu vrlo postovan, a narocito ga je cenio Tadeo Tadei, koji je zeleo da mu Rafaelo bude stalan gost u kuci i za stolom, jer je uvek bio naklonjen darovitim ljudima. Rafaelo, koji je bio olicena ljupkost,ne zeleci da u ljubaznosti bude nadmasen,naslika za Tadea dve slike na kojima se raspoznaje Pjerov nacin rada i onaj koji je, usavrsavajuci se, stekao kasnije,o cemu ce jos biti govora; ove slike se jos i danas nalaze u kuci Tadeovih naslednika. Rafaelo je, takodje, bio u velikom prijateljstvu sa Lorencom Nazijem, za koga je, posto se tih dana ozenio, naslikao Bogorodicu kako drzi dete izmedju nogu, kome mali sv. Jovan sav radostan pruza pticicu na veliko zadovoljstvo i jednog i drugog.

(to je ova prelepa Bogorodica de Cardelino tj. Bogorodica sa cesljugarom, koja je jako nastradala 1547. kada se srusio deo Nazijeve kuce. Vec je ocigledan uticaj Leonarda sa cijim se delima Rafaelo susreo u Firenci i koja je pomno studirao i ucio iz njih ali i Mikelandjela u Skulpturalnom tretmanu tela, narocito decaka. Sv. Jovan dodaje Hristu cesljugara i to sve, kako Vazari kaze, deluje jako radosno iako je u stvari ova pticica simbol pasije koja ceka malog Hrista, sudbina od koje ne moze pobeci i koja je njemu predodredjena i pre njegovog rodjenja. Cesljugar je simbol stradanja stoga sto se hrani medju trnjem. Ovu sliku je potom obnovio Ridolfo Girlandajo, sin onoga Ridolfa sa kojim se Rafaelo tako lepo druzio)
Takodje je od njega naruceni i poznati portreti bracnog para Doni, koji je nekada bio diptih : Anjolo Doni je bio sa heraldicki vaznije leve a njegova zena Madalena sa desne strane :

 

[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.]


 









Anjolo je morao da keep up sa porodicom svoje nove zene, ma kako skrt bio : ona je poticala iz mocne porodice Stroci koji su jos od 14. veka narucivali umetnicka dela, a to su nastavili i u petnaestom kada uposljavaju takve umetnike kakvi su bili Djentile da Fabrijano (Poklonjenje Maga), Fra Andjeliko (Pala di Santa Trinita),Deziderio de Setinjano (Portret Marijete Stroci), Benedeto da Majano (Portret Filipa Strocija i Bogorodica sa Hristom iz Stroci kapele u crkvi Santa Marija Novela),Filipino Lipi (freske iz Stroci kapele) ... znaci narudzbine date najvecim umetnicima svoga vremena.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Ovo je period kada Rafaelo najpriljeznije izucava Leonardova dela a ove slike mnogi uzimaju kao pocetak njegovog zrelog stila. Zanimljivo je, medjutim, da u isto vreme, znaci negde oko 1506. godine (mada neki misle da je Rafaelo par godina ranije, dakle oko datuma samog vencanja naslikao portrete) Mikelandjelo radi takodje za ovaj bracni par - tada on slika jako poznati i jos znacajniji Tondo Doni, predstavu svete porodice sa Jovanom Krstiteljem. Nama su sada ostale samo tri slike na platnu Mikelandjela a ovo je jedina koju je i dovrsio. Izuzetno je zanimljiva, ali o njoj neki drugi put da ne bih sada, na Rafaelov dan, pricala o Mikelandjelu happy Anjolo Doni je bio izuzetno bogat ali izgleda poprilicno skrt trgovac i ljubitelj umetnosti. Vazari kaze da je bio isto tako skrt u drugim stvarima kao sto je rado trosio, stedeci koliko se moglo, na slikarska i vajarska dela u kojima je uzivao. I od Rafaela i od Mikelandjela Anjolo je ove slike narucio verovatno zato da bi proslavio svoj brak sa Madalenom mada ako se prihvati da je Rafaelo ranije izradio slike onda ce pre biti da je Mikelandjelu tondo narucen povodom rodjeja njihove kceri, sto ima vise smisla. Bilo bi zanimljivo znati da li su se dva umetnika u ovim prilikama i sreli.
Bramante je neko vreme nakon ovoga pisao Rafaelu, koji mu je bio i neki dalji rodjak kao i zemljak,da je nagovorio papu da ga pozove u sluzbu kako bi dekorisao neke njegove sobe. Ove Stanze su najmonumentalnija i medju najbitnijim Rafaelovim delima (tu je recimo Atinska skola, koju svi znaju cak iako ne znaju da je njegova, gde je predstavio i Mikelandjela u liku Heraklita:), ali su suvise bitna i komplikovana da bih se njima bavila sada vec idemo jos malo napred )
Citat :

[You must be registered and logged in to see this link.]
Dogodilo se, dakle, u to vreme, kada je Mikelandjelo u kapeli napravio lom i poplasio papu, i bio primoran da pobegne u Firencu, o cemu cemo govoriti u njegovom zivotu, da je Bramante, koji je imao kljuc, pokazao svom prijatelju Rafaelu kapelu da bi mogao razumeti Mikelandjelov nacin slikanja. Ova poseta je bila uzrok sto je Rafaelo u crkvi sant' Agostino u Rimu iznad slike sv. Ane Andrea Sansovina odmah ponovo naslikao proroka Jesaju, koga je vec bio zavrsio; na ovoj slici, posto je video Mikelandjelova dela, popravio je i doterao znatno svoj nacin rada i svojim delima dao vise velicanstvenosti; a kada je kasnije Mikelandjelo video Rafaelovo delo , verovao je, i to sa pravom, da je Bramante, da bi Rafaelu ucinio uslugu, njemu naskodio.


[You must be registered and logged in to see this link.]
Uskoro posle toga Agostino Kidji, vrlo bogat sijenski trgovac i veliki prijatelj svih umetnika, poveri ukrasavanje kapele Rafaelu, koji je pre kratkog vremena naslikao u jednoj lodji njegovog dvorca, danas nazvanog Kidji u Trasteveru, vrlo umilnim nacinom Galateju koju po moru u kolima vuku dva delfina, okruzenu tritonima i mnogim morskim bogovima. Kada je Rafaelo zavrsio skicu za pomenutu kapelu na ulazu u Crkvu santa Marija dela Pace, s desne strane glavnih vrata izveo ju je a fresko novim nacinom, mnogo velicanstvenijim i vecim nego sto je bio predjasnji. Na ovoj slici je Rafaelo prikazao, pre nego sto je Mikelandjelova kapela bila otvorena javnosti, koju je on, medjutim, vec video, nekoliko sibila i proroka; ona se zaista medju njegovim toliko lepim slikama smatra za najbolju i najlepsu, jer su na njoj zene i deca izradjeni vrlo zivo i savrsenim koloritom; ovo delo donelo mu je za zivota i posle smrti velik ugled, jer je najredje i najsavrsenije sto je Rafaelo naslikao u svom zivotu. 

(umesto te stavljam sliku gore pomenute Galateje)

...
Citat :

[You must be registered and logged in to see this link.]
Stoga je u velikoj meri porasla slava Rafaelova, kao i njegovi prihodi; da bi ostavio uspomenu na sebe, dao je sagraditi jedan dvorac u Borgo Nuovo u Rimu po nacrtu Bramantea. Zbog ovoga, kao i zbog mnogih drugih dela, slava ovog plemenitog umetnika doprla je u Francusku i Flandriju, te je Nemac Albert Direr, izvrsni slikar , koji je radio u bakru izvanredna dela, poslao Rafaelu kao znak postovanja svoj portret koji je sam naslikao vodenom bojom na vrlo finom platnu; svetlost je postigao pomocu prozracnosti platna, ne upotrebivsi belu boju, dok su senke izradjene vodenim bojama; ovaj nacin rada zadivio je Rafaela, te mu on posalje crteze radjene sopstvenom rukom, sto je mnogo obradovalo Alberta. Ova glava se nalazila u Mantovi medju stvarima Djulija Romana, naslednika Rafaelovog.

(to nije ovaj Direrov autoportret)

[You must be registered and logged in to see this link.]
Slikao je mnoge zene, medju kojima i Beatrice Ferareze i narocito svoju dragu. Rafaelo je bio vrlo ljubazan i naklonjen zenama i uvek spreman da im bude na usluzi; zbog toga je, stalno se odajuci telesnim uzivanjima, nailazio na preteranu usluznost i predusretljivost svojih prijatelja. Kada mu je Agostino Kidji, njegov dobar prijatelj, dao da ukrasi slikama prvu lodju dvorca, Rafaelo se nije mnogo trudio oko tog rada zbog ljubavi prema jednoj zeni ; ocajan zbog toga, Agostino je teskom mukom postigao pomocu drugih i raznim sredstvima da ta zena dodje da stanuje u onom delu dvorca gde je Rafaelo radio; na taj nacin je uspeo da zavrsi sliku. 
( Ona je ovde predstavljena kao Zena pod velom dok ju je kasnije predstavio on ili slikari njegove radionice i nagu. Njeno lice se nalazi, mnogi smatraju, i na najpoznatijoj Rafaelovoj Madoni - Sikstinskoj. Fornarina je bila Margerita Luti, kcerka pekara (na ita. fornaro te otud Fornarina)  iz rimske cetvrti Santa Dorotea. Rafaela i Fornarinu, u ljubavnom zagrljaju a bas pred onom nagom slikom ovekovecio je, mnogo kasnije, Engr)

[You must be registered and logged in to see this link.]
                                                              Engr, Rafaelo i Fornarina
...
Citat :

[You must be registered and logged in to see this link.]
I tako je Rafaelo, krisom i bez mere, nastavio svoja ljubavna zadovoljstva; dogodilo se da je jednom, presavsi sve granice, kada se vratio kuci, dobio visoku groznicu. A posto nije priznavao razuzdanost kojoj se odao, lekari su mislili da je prehladjen, te mu nesmotreno puste krv, usled cega je jos vise oslabio, bas kada je trebalo da ojaca; zato napisa testament; pre svega, kao dobar hriscanin, udalji svoju dragu iz kuce, ostavivsi joj sredstva da moze pristojno ziveti; zatim je podelio svoju imovinu ucenicima Djuliju Romanu, koga je uvek mnogo voleo i Djovanu Francesku Fiorentinu, nazvanom Il Fatore, i jos jednom, nije mi poznato kojem svesteniku iz Urbina, svome rodjaku. Odredio je da se od njegovih sredstava u Crkvi santa Marija Ritonda restaurira jedan stari tabernakl novim kamenom i da se podigne oltar sa statuom Bogorodice u mramoru; ovo mesto je izabrao za svoju grobnicu i vecni pokoj; ostavio je imanje Djuliju i Djovanu Francesku, a za izvrsioca testamenta odredio je gospara Baldasara de Pesija, koji je tada bio upravnik papske kancelarije. Zatim, ispovedivsi se i pokajavsi se , zavrsio je svoj zivot u trideset i sedmoj godini, na Veliki petak, u isti dan kada se i rodio; veruje se da je njegova dusa, koja je svojim talentom ulepsala svet, isto tako ukrasila i nebo.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Kada je umro, izlozivsi ga u dvorani gde je radio, postavili su mu iznad glave njegovu sliku Preobrazenje, koju je zavrsio za kardinala Medicija; ovo toliko zivo delo pored njegovog mrtvog tela izazvalo je bol u srcu svih prisutnih; ovu sliku je zbog Rafaelove smrti kardinal postavio u crkvi san Pjetro a Montorio na glavni oltar i bila je uvek kao retkost cuvana sa mnogo postovanja. Sahranjen je uz velike pocasti, kao sto je tako plemenit duh i zasluzio; nije bilo ni jednog umetnika koji od bola nije zaplakao i do groba ga otpratio.
(zapravo ova slika i nije bas zavrsena u trenutku Rafaelove smrti. Nju je narucio kardinal Djulijo Medici za francusku katedralu u Narboni, ali se valjda predomislio kada je umetnik umro pa ju je ostavio u Rimu) 

[You must be registered and logged in to see this link.]
Tako je, po svemu sudeci, Rafaelo rodjen i umro na isti dan, pa je to jos oba puta bilo bas na Veliki petak. Sahranjen je u Panteonu gde se i dan danas moze videti njegova grobnica. Na zalost, ziveo je kratko a iako osam godina mladji od Mikelandjela ovaj ga je nadziveo za citave 44 godine ! dok je jos stariji Leonardo umro godinu dana pre Rafaela. Nema sumnje, ma sta kasnije Prerafaeliti mislili o njemu, da je on bio veliki umetnik. No, njegov znacaj i uticaj ne mogu se porediti sa ostalim nindza kornjacama Mikelandjelom, Leonardom i vajarem Donatelom. Na stranu moja licna shvatanja ali cak i da je poziveo duze, i ma koliko ljubak bio, sto ovi drugi nisu bili, ovaj princ slikarstva nije bio takav genije. Pa eto mu cak i njegov savremenik Vazari posvecuje mnogo manje stranica u svojoj knjizi i , pored svih pohvala, neuporedivo manje divljenja nego spram ostalih. OK, Vazari jeste bio Mikelandjelov grupi, obzavaoga do, sto se kaze, imbecilnosti i non-stop visio kod njega u studiju, sto sve licno u potpunosti razumem, ali ipak se pravedno poneo i prema ovom talentovanom ficfiricu. Rafael je bio just that i zato ga Mikelandjelo nije mogao podneti (pored toga sto je verovao da je sve prekopirao od njega:) - kretao se gradom obucen bogato i po najnovijoj modi, sve sa svojom svitom obozavatelja i ljubavnica, bio prava zvezda grada Rima. Veseo po prirodi, nekako blentav i bez ikakve malicioznosti, ziveo je zivotom punim zadovoljstava svake vrste, dok je Mikelandjelo brundao vecito sebi nesto u bradu i bezao od nesnosnog sveta koji ga je samo nervirao.Mislim da bi Rafaela lepo igrao mladi Britanac Ben Barns.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Medjutim, iako sam i ja (barem u svojoj glavi) grupi bozanskoga Mikelandjela ima i kod ovog Rafaela onoga sto veoma volim. Lepe su njegove Madone, koje je slikao mnogo narocito pre Rima ali i onda kada se tamo doselio da nervira Mikelandjela. Nisu misticne i obavijene velom nekakve misteriozne tajne kao Leonardove no su ljupke i lepe, nekako nezne i slikane s velikom ljubavlju prema zenama. Videli smo, ponekad im je davao lica zena koje je voleo, sto nije bio tako redak slucaj ni tada ni kasnije, mada je bas stoga onaj drugi Mikelandjelo iz Karavadja propisno nastradao, no to su bila druga vremena. Od ovih nije mi ipak najomiljenja Sikstinska Madona koja je mozda i najpoznatija zbog onih andjelcica ispod, vec Madona Granduca, naslikana za velikog vojvodu Ferdinanda III. Ova Madona je nastala u Firenci i pripada periodu kada se tamo Rafael susrece sa delima velikih slikara prethodne generacije,narocito Leonarda ciji je uticaj na njega ostao preogroman. Pa opet , iako se jasno vidi njegov dug Leonardu opet je to sasvim Rafael koji poseduje jednu izrazitu neznost koju Leonardo nikada nije imao u svojim nezemaljskim vizijama. 

[You must be registered and logged in to see this link.]
Najomiljenija njegova slika , ipak, za mene nije ni neka od Madona koje su ga proslavile, niti velike i vazne kompozicije iz papskih soba,vec jedna mnogo manje poznata slika koja me medjutim neobicno privlaci. Eto je ovde sa strane teksta - to je portret izvesnog Binda Altovitija. Taj Bindo bio je bankar i patron umetnosti, Firentinac po poreklu. Nastala je 1515. i to je otprilike sve sto o njoj znam, iako izgleda postoji citava knjiga napisana samo o njoj. Nadam se da cu nekada doci do nje. Ne znam sta je to sto me u vezi ove slike toliko fascinira, da li je to neobicna zelena pozadina, lepota mladica ili taj pokret glavom koji on pravi, okrecuci se ka nama. Tek, uvek mi je bila omiljena slika od svih Rafaelovih. Ona se sada nalazi u Vasingtonu, dok je ranije bila u Nemackoj. Sve do 1808. doduse posedovali su je Bindovi naslednici. Kazu da je i ovde izuzetan uticaj Leonarda, sto bi onda znacilo da mi se najvise dopadaju slike na kojima je njegov uticaj na Rafaela bio najocigledniji; to je cudno jer iako zivim u strahopostovanju od Leonarda nisam njegov izraziti fan. Mozda resenje lezi u tome da mi kod Leonarda nedostaje nesto te ljudskosti i neznosti koju Rafael dodaje Leonardovim podukama. No, eto, danas bi bio i rodjendan i datum smrti Rafaela, jednog stvorenja uzivanja i radosti zivota, pa da obelezimo i to happy








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 19 Sep - 18:51

Božidar S. Nikolajević o crtežima dlanova Leonarda da Vinčija
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Božidar S. Nikolajević (1877-1947), srpski istoričar umetnosti i pesnik, ovako je pisao o Leonardu da Vinčiju:
„Još je veštije Leonardo crtao ruke. U tom ga niko nije nadmašio, mada je i pre njega bilo nekoliko dobrih umetnika u tom pogledu, kao što su Verokio, Kriveli i Botičeli. Ali ruke kod Leonarda mnogo više kazuju. Nisu to samo nežne, odnegovane i gospodske ruke, sa vitkim prstima i ružičastim noktima, nego u njima ima i duše i temperamenta. Kao i oči, tako i one kod Leonarda prikazuju tajnu unutrašnjeg života; one su ogledalo onoga, što se tog trenutka zbiva u duši naslikanih likova – ogledalo koje zaluđuje posmatrača savršenstvom i lepotom. Samo je jedan dubok psiholog bio kadar da od ljudskih prstiju stvori tako rečitu klasifikaciju duševnog stanja.“
Izvor: Božidar S. Nikolajević, „Leonardo da Vinči“, Liber, Atc, Tisa, Beograd, 2006.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 19 Sep - 18:53

Božidar S. Nikolajević o „Tajnoj večeri“ Leonarda da Vinčija
[You must be registered and logged in to see this image.]
Leonardo je postavio „Tajnu večeru“ kao idealno produženje manastirske trpezarije. Kaluđeri obeduju naporedo s apostolima i Hristom, imajući tako uvek nad sobom neku vrstu nebeskog nadzora: da sofru ne smatraju mestom uživanja, već podmirivanja jedne telesne potrebe. Radnja se na slici zbiva u odaji, kroz čija tri prozora navire meka predvečernja svetlost, ozarujući lica apostolska osim Judinog, na koje pada senka greha i zločina. Ali je zato lik Učiteljev čudesno obasjan. Izgleda kao da je Sunce, koje maločas zađe za lombardijske bregove, poslednjim zracima celivalo Božjega sina. Crte mu se lica gotovo ne razaznaju više od svetlosti, i ne zna se kakva ga misao raspinje u tom mučnom trenutku. O čemu razmišlja propovednik bratsktva među ljudima? Možda o neprijemčivosti njihovoj za tu veličanstvenu ideju, ili o tom kako je puno Juda među nama? Pa da li nas on zbog toga sažaljeva ili prezire? Ni jedno ni drugo. On nam prašta, jer – ne znamo šta radimo. Sunce njegovog Nebeskog Oca, koje je tamo u daljini oblilo večernjim rumenilom visove Lombardije, ogrejaće nas i sutra. A mi ćemo, u znak zahvalnosti, raspeti Božjega Sina…
Sredstvo pomoću kojeg je umetnik potresao i uzbunio dotle mirnu, svečanu večernju trpezu, jesu kobne reči Učiteljeve: „jedan između vas izdaće me“. Kao grom iz vedra neba padoše one među učenike i poraziše ih. Cela se zajednica prenerazi i uskomeša, samo njen vođa osta miran, nem i oborena pogleda, kao da u sebi ponavlja reči: „Zaista, zaista vam kažem: jedan između vas izdaće me“. Zagonetka svega silnoga života, koji vri u ovoj slici, jeste kretanje, upravo igra ruku. Gete, pišući naročitu raspravu o „Tajnoj večeri“, veli da je samo jedan Talijan moga tako nešto pronaći (1). U njegovog je naroda celo telo savitljivo, svi udovi sudeluju pri iskazivanju osećaja i strasti, pa čak i mišljenja. Takva jedna narodna osobina nije mogla ostati neopažena od Leonarda, koji je umeo da iznađe i mnogo manje karakteristične odlike. U tom je pogledu ova slika jedinstvena i čovek je se ne može dovoljno nagledati. Kroj lica i svi pokreti stoje u savršenoj saglasnosti, tako da su i celina i uzajamni odnosi oku odmah shvatljivi.
Likovi s obe strane Gospoda daju se po troje posmatrati, jer svaka trojica obrazuju zasebnu grupu, koja opet stoji u svezi sa susedima. Prvo s desne strane Hristove: Jovan, Juda i Petar. Petar, krajnji, shodno svojoj žestokoj naravi, razabravši reč Gospodnju, naglo skoči iza Jude; ovaj, opet, bacivši uznezvereno pogled u vis, nagnu se prema stolu, držeći kesu čvrsto stisnutom desnicom, a levicom praveći grčevite pokrete kao da bi hteo reći: šta to znači? – Šta li će sad biti? Petar je međutim ščepao Jovana, koji mu se priklonio, levom rukom za desno rame i ukazujući mu na Hrista, tutka omiljenog učenika da pita Učitelja: ko je izdajnik. Pri tom je desnom rukom nesvesno upro dršku astalnog noža u Judina rebra, što je i nehotice pojačalo izdajnikovu prestravljenost, tako da je, povivši se u napred, preturio slanik. Ova se grupa može smatrati kao prava i najsavršenija.
Dok je tako na desnoj strani Gospodnjevoj izražena gnevna pretnja, dotle na levoj izbija užasnutost i gnušanje zbog izdaje. Jakov stariji se povio od straha unazad, i raširenih ruku gleda ukočeno preda se, kao čovek koji je saznao o nekoj nesreći, pa mu se čini da je i očima gleda. Iza njegovih leđa Toma prilazi Spasitelju i upire desni kažiprst prema čelu. Filip, treći ove grupe, divno je zaokrugljuje. On je ustao, nagao se prema Učitelju, i stavivši obe ruke na grudi, jasno izgovara: „Gospode, ja nisam! Ti zanš to! Ti poznaješ moje čisto srce! Ja nisam!“
Tri dalja apostola na ovoj strani razgovaraju među sobom o strašnoj vesi. Mateja je žurno okrenuo lice dvojici drugova, a ruke isturio naspram Učitelja, vezavši na taj način svoju grupu s prednjom. Tadija ispoljuje silno iznenađenje, sumnju i zloslutnost. Levu je rasklopljenu šaku stavio na sto, a desnu je tako podigao, kao da će sad pljesnuti njom o levu, i uzviknuti: „Nisam li ja rekao? Nisam li uvek slutio?“ – Simon sedi dostojanstveno na dnu stola i vidi se celom figurom. On je najstariji i sav pokriven borama. Lice i pokreti mu pokazuju, da ga je vest ganula, ali on o njoj mirno razmišlja.
Na protivnom ćemo kraju stola ugledati prvo Vartolomeja, koji se digao, prebacio desnu nogu preko leve i odupro se rukama o sto. Osluškuje da bi, bez sumnje, čuo šta će Jovan dokučiti od Učitelja. Jakov mlađi, do Vartolomeja ali iza njega, stavio je levu ruku na rame Petrovo, ako što je ovaj učinio s ramenom Jovanovim, samo Jakov mirno i blago, a on burno i preteći. Na posletku, ispred Jovana sedi Andreja, s otvorenim i napred pruženim šakama, u znak najvećeg užasa i odvratnosti prema onom što će se zbiti.
Vrlo su važni za proučavanje „Tajne večere“ dva bakroreza. Prvi je radio 1800. godine firentinski bakrorezac Rafael Morgen, a drugi Nemac Rudolf Štang krajem prošlog veka. Oni imaju tu dobru stranu, da su na njima sve pojedinosti jasno i matematički tačno reprodukovane. Naročito je Morgenov bakrorez u tom pogledu nenadmašan i svojom živopisnošću ne zaostaje ni za slikarskim kopijama.
Napomena:
(1) Gete je posetio Milan 1788, a spomenutu je raspravu pisao 1817. i 1818., povodom dela Čuzena Bosija „Del Cenacolo di L. da Vinci“ (Milan, 1810). Rasprava je prvi put štampana u časopisu „Ueber Kunst und Altertum“, sveska I (1818). Na osnovu je nje izvršen i ovde opis slike.
Izvor: Božidar S. Nikolajević, „Leonardo da Vinči“, Liber, Atc, Tisa, Beograd, 2006.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 19 Sep - 19:05

Božidar S. Nikolajević o ženskim portretima Leonarda da Vinčija
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Božidar S. Nikolajević (1877-1947), srpski istoričar umetnosti i pesnik, ovako je pisao o ženskim portretima koje je naslikao Leonardo da Vinči:
„Ženska je lepota u prvom redu interesovala Leonarda. Među njegovim se crtežima nalaze studije sviju onih milokrvnih glava, koje srećemo na njegovim slikama, a ima i drugih, ne manje lepih. Tu vam je jedna Marija, krupnih, meko čulnih očiju; i sočnih, za poljubac spremnih usana; zatim, nekoliko strožijih žena, datih u profilu, i klasično otmenih; pa onda slede druge, zavodljive, nežnije, s izvesnim umorom u očima i erotično drhtavim usnicama. Može se reći da je Leonardo tražeći lepotu, nalazio u Milanu vrlo pogodne modele. Jer Milan leži blizu francuske granice, a posle su i okupacije od strane francuza doprinele , da se njihov duh tamo ukoreni. Zato Milan i danas budi utisak malog Pariza, i dok je Firentinka više koščata, dotle Milanka skriva nečega požudnog, meko francuskog. Nema spora da je ova etnografska razlika sudelovala pri stvaranju Leonardovog ideala žene, mada bi takav umetnik umeo svaku vrstu lepote da preobrazi po svom ukusu.“
Izvor: Božidar S. Nikolajević, „Leonardo da Vinči“, Liber, Atc, Tisa, Beograd, 2006.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 19 Sep - 19:06

O Pikasovim ženskim portretima
[You must be registered and logged in to see this image.]
Balerina i prva slikareva supruga Olga Khokhlova u Pikasovom studiju
[You must be registered and logged in to see this link.] odličan su pokazatelj promena i razvoja (koji je sa promenama podrazumevan) u opusu španskog slikara. Na priloženoj fotografiji vidimo prvu suprugu Pabla Pikasa u umetnikovom ateljeu, okruženu svojim portretima. Pikaso je tokom svog rada za modele uglavnom – mada, ima i izuzetaka – uzimao žene sa kojima je imao afere, veze i, kasnije, brakove. Među njegove modele izdvajaju se Fernanda Olivier, Eva Guel, Gaby Lespinasse, Olga Khokhlova (prva Pikasova žena), Marie-Therese Walter, Dora Maar, Lee Miller, Nusch Éluard, Francoise Gilot, Genevieve Laporte, Sylvette David, Jacqueline Roque (druga Pikasova žena).
Sve one inspirisale su na različite načine eksperimentisanje i pomeranje granica u domenu žanra portreta. Ne samo što je isti izgubio mnoga, tradicijom već definisana figurativna obeležja, već je istom, od strane slikara, prošireno područje po kojem bi se kretale, stapale i međusobno definisale boje. Ako mene pitate, nije intezitet – podjednako stvaralački i seksualni – presudan kada se posmatraju ovi portreti koliko su boje, njihov intezitet i međusobni uticaj.
Najzad, forme koje se menjaju lako i vraćaju ciklično, forme koje su čas apstraktne, čas kubističke, čas impresionističke a čas realistički figurativne odaju utisak kao da je u pitanju umetnik bez plana. Ali taj isti umetnik je jednom prilikom izjavio: „Ako tačno znate šta ćete da radite, zašto onda to radite? Pošto znate, taj posao je besmislen. Bolje radite nešto drugo.“. Shodno tome, Pikaso je, očigledno, voleo da počinje da radi ne znajući šta tačno želi da postigne. Ili je i to samo još jedna od mnogih manipulativnih odlika savršenog retora i Volšebnika umetnosti slikarstva 20. veka?








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35377

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Ned 16 Okt - 11:46

Vrt uživanja
Efekti tripa starog 500 godina


Dekadencija i razvrat su uvek prethodili velikim civilizacijskim promenama kao što su humanizam, novi vek, avangarda, komunizam, nastanak ajfona, društvenih mreža i legalizacija psihodeličnih droga. Ova izborna godina može biti presudna za temeljni afektivni preoket, koji će, svi se nadamo, učiniti da prihvatimo unutrašnje impulse i duha i tela. Kroz priču o velikom jubileju Hijeronimusa Boša, i analizu njegove najpoznatije slike Vrt zemaljskih uživanja (koju u Beogradu možete videti u kafani Bivši, svakog dana posle 7 časova), u ovom tekstu ćemo potpuno nepretenciozno zajedno doći do velikih istina, brutalno umešati Njegoša, Raf Simonsa i Lakana i otkriti AKO IMA BOGA.

Uvek sam govorila da je lakše razumeti savremenu umetnost od bilo koje druge umetnosti, jer je jednostavnije shvatiti umetnika koji živi i radi u istom svetu kao i mi. Po toj logici, renesansa je većini običnih smrtnika nedokučiva. Ali, ove godine, navršava se jubilej 500 godina (i slovima: PETSTO) od smrti Hijeronimusa Boša (c. 1450 – 9. august 1516), jednog od najvećih stvaralaca pozne renesanse, genija poslatog iz budućnosti, koga je tek danas moguće razumeti na pravi način. U njegovom rodnom gradu Der Bosch biće organizovana njegova do sada najveća samostalna izložba i skup kulturno-umetničkih manifestacija pod nazivom Dobrodošao kući Jeronime, a sva velika dela poput Vrt zemaljskih uživanja, Strašni sud, Hajvanski triptih i Operacija u kamenu koja se nalaze u muzejima i galerijama širom sveta za tu priliku biće izložena na jednom mestu. I ne samo to, u popularnoj kulturi, od početka godine, već je počelo divljanje na temu Boša – padaju mi na pamet Tim Vokerov opskurni editorijal za Love Magazine, i VR aplikacije za mobilne telefone, a dok ovo pišem gledam u sliku Dejvida Birna koji sa ličnom kustoskinjom obilazi izložbu “Hijeronimus Boš: Vizije genija” u Nordbrabants muzeju i veli da je “jako moderna”.  O životu umetnika, i o svetu u kome je Hijeronimus, to jest Jeronim živeo zna se srazmerno malo, jer on nije ostavljao pisane traktate kao neki drugi umetnici, a o njegovom radu, savremenici su pisali daleko manje nego što je to danas slučaj. Pretpostavlja se da je bio voljen i poštovan, ugledan slikar, jer su njegove pozne radove naručivale tadašnje mecene, bogataši i razni političari iz zemlje i inostranstva. U tom svetu, na prelazu iz XV u XVI vek, negde u vreme nastanka tehnike štampe, već je bilo moguće videti reprodukcije Bošovih dela ili njihovih detalja u obliku recimo tapiserije, te se može naslutiti da je bio delom nečega što bismo danas nazvali popularna kultura. Možda je bio jedan od retkih umetnika, inače tada vrlo nepopularne gilde, čija su dela zaživela u narodu. Danas, njegova dela žive kroz brojne trice i kučine, a nadrealni svet koji je stvorio ne prestaje da inspiriše umetnike (da ne zaboravimo i Mladena Miljanovića koji je istoimeni rad predstavio na 55. Venecijanskom bijenalu u paviljonu BiH), pa na dalje od visoke mode i kolekcija Aleksandra Mekkvina ili prošlogodišnje kolekcije Raf Simonsa za Dior do gomile popularnih drangulija, a osim standardne muzejske ponude šolja, postera, maskica za telefone i magneta za frižider, tu su kolekcije original Martinki ili duksevi indie brenda Aloha from Deer, čak i zavese za kadu, a ne bi me čudilo da je nešto od toga stiglo i kod Kineza u blok 70  Za razliku od drugih flamanskih majstora, čija su dela puna uzvišene dostojanstvenosti, rad Hijeronimusa Bosha ispunjen je flambojantnim ushićenjem slavlja života. U svim zvaničnim interpretacijama njegove najpoznatije slike, triptiha Vrt zemaljskih uživanja, stajaće da je prizor zemaljskih uživanja, okružen prizorima raja i pakla sa leve i desne strane, opomena i pretnja da je jedino večni život vredan, i da na umu moramo imati paklene muke koje slede. Možda. Ali usudiću se da ponudim novo čitanje ovog remekdela, da samo na trenutak zamislim da je Boš naš savremenik, i da je baš ovo delo pogodno tumačiti kroz rastući svetski trend psihodelije. Otvorimo stoga vrata percepcije i utonimo u Bošovu halucinaciju!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ko što znamo, Vrt (ovo)zemaljskih uživanja je triptih, ali iako opisuje i raj i zemlju i pakao, nazvan je po centralnom i najvećem panelu: VRT-ZEMALJSKIH-UŽIVANJA, a ne prosvetiteljski La Danse Macabre, Put do prosvetljenja, Opomena i kazna ili tako nešto. Volim da mislim da je Boš namerno nazvao delo prema najintrigantnijem, najekskluzivnijem i najkontroverznijem, ali nažalost, ne i (dugo)večnom trenutku ljudske egzistencije, životu na zemlji. Ovakav fokus, navodi me na to da pomislim da je Boš naslikao najveću pohvalu zemaljske ljubavi, avangardnu viziju divnog, radosnog života, punog zadovoljstava čija je konzumacija ograničena – na ljudski životni vek. Princip zadovoljstva (negde načelo užitka), kod Boša doduše nije isključivo svojstvo ljudi, jer se u vrtu sreću i u svet uživanja koje pomera granice (v. jouissance) kroz ispunjavanje raznovrsnih telesnih potreba ulaze sjedinjeni: nebeska stvorenja, stvarne i izmišljene živuljke i biljke, neki opskurni polusvet, arhetipski i paganski simboli, čuda prirode, minerali, nadrealne fantazije i vrlo žive, korporealne halucinacije. Centralni pano predstavlja zemlju kroz nebrojeno mnoštvo detalja, ali ni jedan od njih ne odnosi se na frustrirajuća, otuđena, odbijajuća svojstva i oblike života, mada ima tu i tamo ponešto zazorno (što bi Frojd rek’o “unheimlich”, a ja volim neautorizovani panslovenski prevod “bezdomno”), kao uostalom i u većini naših fantazija, ali i tripova na esidu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Po vertikali, od gore ka dole, spuštajući se s neba na zemlju, Boš prikazuje pad iz raja, rođenje čoveka u nekakvim boženskim kreacijama, falusoidnim dvorcima na ušću biblijskih reka, sa sve Fontanom života, sličnoj onoj u Edenskom vrtu (na levom panelu), i potocima plodove vodice i drugih telesnih tečnosti, simbolično gledano reka božanskih i nebeskih uticaja koji se u čoveku sustiču, preko središnjeg dela u kome je radni vek, odnosno neprekidno kolo raznih ljudskih zanimanja, do samog dna gde su smešteni trubaduri, gozbice, fešta i razne seksualne prakse, odavanje prizemnim (i bukvalno – pri zemlji) zadovoljstvima, koja su – posebno u srednjem veku – smatrane teškim prestupom, da ne kažem grehom. I, kao što je centralni deo triptiha najopširniji, tako je na ovom panou dno zauzelo veći deo slike, koji je ujedno i najbliži posmatračima.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Psihoanalitičke teorije nude čitanje tri ravni ljudskog postojanja kroz strukturu koju čine Superego – najviši plan moralnih normi u formi božanskih zakona; Ego – svesna ljudska dela i kolko tolko organizovani život; i konačno,  podsvest odnosno Id – tamo gde je žurka (!!!) odnosno svet potisnutih fantazija, strahova, strasti i socijalno i moralno zabranjenih uživanja. Pogađamo, najinteresantniji i najdetaljniji je deo povezan sa neinhibiranim carstvom nagona, podsvesni i bukvalno najniži deo slike, odnosno da se figurativno izrazim, memljivi suteren.

Gledajući ko što običaji nalažu, s leva ka desno i od gore ka dole logiku slike, konzervativno bismo (i biblijski) mogli razumeti ljudsku sudbinu kao neminovnu propast, pad iz divote (izgubljenog) raja, a život bi bio hod dolinom smrti do neumitnog ambisa pakla u kome čekaju svakojake muke, nakaze i grdobe. U red dela koja jeretički problematizuju ovu mračnu viziju, moram bestidno ubaciti i Njegoševu Luču Mikrokozmu, najveći kosmički ep ikad napisan na našem jeziku, a i šire. Drugim rečima, čak i da govori o neumitnom moralnom i svakom drugom posrnuću po izlasku iz nebeskih dveri, kao i Njegoš, Jeronim gledaoca uvodi u središte zbivanja – bahtinski karneval u kome se ne zna časnog krsta, direktno u bujnu i nesputanu lepotu ljudske egzistencije, njenu kompleksnost, pri čemu vizije raja i pakla ostaju potpuno periferne, kao uostalom i u stvarnom životu. Pominjem karneval, koji je oda ljudskoj prolaznosti (sviđa mi se izraz “Zbogom tijelu”) jer jedino tako je moguće razumeti potpuno odsustvo gravitacije, tiranije ispravnog koju nameće poželjni odnosno društveno (i crkveno) dopušteni način života, i jer stvara tvist u načelima održivosti, zaokružujući priču o beskonačnim mogućnostima. Tako taj karneval slavi svaki oblik života i uspostavlja novu estetiku u čijem je fokusu običan čovek, te nezvanično carstvo Naroda (da ne kažem prostih i neobuzdanih seljana ili ko voli “dece cveća”) svoju ekscesnu prirodu izražava kroz pobunu protiv građanskih i crkvenih pravila svakodnevice to jest regulative životnih aktivnosti.   Ako dakle sliku pogledamo, obrnuto od pomenutog, pretpostavljenog bogocentričnog stanovišta, iz ugla gledaoca, kome je najbliži ovaj šarenoliki deo sa raskalašnim radostima, cvećem i mutantskim oblicima života, i nastavimo ka gore, ka svetu radnih ljudi i životinja, kad sasvim uzdignemo čelo, ugledaćemo istinu – “svod plavetni neba sveštenoga” (Njegoš), i podsećanje na božansko (i vrlo falusno) poreklo, odnosno nedokučivi začetak egzitencije. Drugim rečima, sve je to od Boga. I jeste, možda postoji sila veća od života, i bilo da je to Bog, Otac, Veliki Drugi, Veliki Štrumf i slično, tamo je neko carstvo soka od zove i marmelade, gilijamski grandiozni neboderi, odnosno moralne gromade koje su u stalnom procesu obnove i izgradnje, ali to je sve, nažalost, ipak zasnovano na čistoj fantaziji. Život sam je bujna i pulsirajuća gomila đubreta, i Boš nam to pokazuje iz raznih nadrealnih perspektiva koje se sudaraju dodajući na platno skoro sve što se da pojmiti, odnosno život u realnom, simboličkom ili imaginarnom poretku. I to je uradio mnooogo pre nego što je Lakan ustvrdio trijadu S-I-R. Meni pošto volim antiku, iz ove bašte vrišti Aristotelovo “Daj da prvo živimo, onda filozofirajmo”, pa prema tome, Vrt uživanja danas vidimo i kao pohvalu životu, uz nezaobilazni deo podsećanja o njegovoj prolaznosti. Al’ ajde da vidimo bliže, šta se to može naučiti iz ove prepetstogodišnje starine i pretvoriti u životne afirmacije u duhu tradicije popularnih magazina, mimova sa motivacionim slikama, uvida sa esida i naravno poruka na flaši vode koje potpisuje Lujza Hej:

Sve izgleda komplikovano, ali u stvari nije. Bitno je da si go kad god možeš, i da se ne stidiš svog tela. Plivanje je poželjno, nebitno da l’ je u pitanju reka, jezero ili potoci ženske ejakulacije, sve je to od Boga. Kad si u prilici, mazi se s delfinima, i ako nikog nema okolo, uživi se u seksualnu tenziju koju voda izaziva. Jahanje je isto kul, bilo da su zmajevi, kamilice ili nešto treće. Izgrli se i izljubi s kim god možeš i ne obaziri se na okolinu i razna etiketiranja. Žurke, festivali i vašari su deo života, tako da je poželjno izlaziti i slušati muziku, a ako treba i istetovirati se na dupetu kao neka srednjovekovna grupi (tetovaže su isto lepe). Ako baš ‘oćeš “da igraš kao da te niko ne gleda” najbolje da staviš nešto na glavu. Svi predmeti falusoidnog oblika mogu da se koriste kao seks igračke, recimo i cveće može da bude butt-plug. Ne plaši se halucinacija ma koliko da su nestvarne, jer sve što nam nameće podsvest, integralni je deo nas samih, prihvati Id i on će biti dobar prema tebi. U ljubavi, najbolje da budeš nežan i pun poverenja, ako si strpljiv sve ide glatko i dobićeš mnogo više nego što se nadaš – neće biti granica. Uživanje nas okružuje u mnogo različitih oblika, boja, situacija, samo treba nekako da prihvatimo to mnoštvo na seksualno, emocionalnom, psihološkom i naravno – spiritualnom nivou. Postoji dosta intimnih odnosa koji se opiru postojećim i razumljivim kategorijama, a monogamija duboko otuđuje čoveka od njegove suštine, koja je prema Bošu, veoma društvena i naklonjena svakakvim ljubavima. Ne postoji “normalno”, tako da je najbolje ne opterećivati se društvenim očekivanjima i ne prozivati druge. Ljubav je kompleksna i predivna.

roze


[You must be registered and logged in to see this image.]

I za kraj, nešto najvažnije što možemo naučiti iz Vrta zemaljskih uživanja, dakle moja djeco moje male laste, zapamtite dobro: BOG, TO JE FRAJER S LEVOG KRILA, TRANDŽIRAN U ROZE HALJINU.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 15 Feb - 12:08

Gugl joj posvetio stranicu: Sve borbe i uspesi Nadežde Petrović

Nadežda Petrović rođena je u Čačku 12. oktobra 1873. godine od oca Dimitrija - Mite Petrovića i majke Mileve, sestričine Svetozara Miletića. Njen mlađi brat je književnik Rastko Petrović

Na današni dan 1873. godine rođena je slikarka Nadežda Petrović. U to ime internet pretraživač Gugl (Google) obeležio je 142. godine od rođenja velike srpske slikarke Nadežde Petrović interesantnim "dudlom".

Rođena u Čačku 12. oktobra 1873. godine od oca Dimitrija - Mite Petrovića i majke Mileve, sestričine Svetozara Miletića.Njen mlađi brat je književnik Rastko Petrović.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Sa porodicom se 1884. godine preselila u Beograd. Višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Sledeće, 1892. godine, polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama i postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića. 1896/97. godine pohađa školu kod Cirila Kutljika. Od 1898. godine počinje školovanje u Minhenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea.

Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Godine 1901. započinje rad u ateljeu Julijusa Ekstera u Minhenu. Godine 1903, 26. avgusta sa Delfom Ivanić i Milicom Dobri osniva humanitarno društvo Kolo srpskih sestara.

Društvo je nastalo kao odgovor na pogrome nad hrišćanima u, kako se tada smatralo Staroj Srbiji, nakon Ilindenskog ustanka. Nadežda je sa Milicom Dobri krajem 1903. čak otišla u Makedoniju i tamo delila humanitarnu pomoć koju je društvo sakupilo. Sa njima je pod maskom pratioca išao i Vojislav Tankosić koji je radio na stvaranju srpske četničke organizacije.

Nadežda je svoje impresije sa ovog opasnog putovanja ostavila u drami Vojvoda Micko Porečki, gde je glavni lik vojvoda Micko Krstić. Drama nije objavljena za njenog života. Od 1904. godine angažuje se u domovini oko Prve jugoslovenske umetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslovenske umetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905. godine). Bavila se i likovnom kritikom.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Do 1912. godine izlagala je na mnogobrojnim izložbama: Izložba Lade; Izložba jugoslovenske kolonije 1907; Izložba srpskog umetničkog udruženja 1908; Druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenjem salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; naredne 1911. godine izlagala je u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i Jesenjem salonu u Parizu. U Beogradu je 1912. godine otvorila slikarsku školu i učestvovala na četvrtoj jugoslovenskoj izložbi.

Otac joj je umro aprila 1911, a majka 1912. godine. Njihovu smrt je teško podnela.

U Prvom balkanskom ratu učestvuje kao dobrovoljna bolničarka na frontu. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je u Valjevu 3. aprila 1915. godine, od pegavog tifusa, bila je na dužnosti dobrovoljne bolničarke. Epidemija u Valjevu je odnela živote i lekarima Draginji Babić, Selimiru Đorđeviću i drugima.

U Čačku se od 1960. održava slikarsko bijenale pod nazivom Memorijal Nadežde Petrović.

Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnijeg našeg umetnika s početka veka, uvodi srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svetu, ali i srećnim okolnostima da se, početkom 20. veka, školuje i da poseti likovne centre Evrope, njeno slikarstvo ide, najvećim delom, u korak sa evropskim ekspresionizmom, a ponekad se čak približava, tada još neafirmisanoj, apstrakciji.
Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene, užareno crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gde se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja.

Snažni potezi četkice i široki i gusti, pastuozni, namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Volela je da slika portrete i pejzaže, a njen patriotizam ogledao se i u čestom izboru tema iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije.

Mesto sahrane 1915. godine, slikarke Nadežde Petrović u Valjevu umrle od tifusa.

Delo Nadežde Petrović, u celini, zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene žene - slikara sa Balkana. Školovanje u Minhenu, posete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, pa se njen opus može podeliti na nekoliko perioda.

Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata bavila se i fotografijom, kao prva žena ratni fotograf.

(Newsweek.rs / Wikipedia)








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30390

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 15 Apr - 19:57

Густав Климт: Жена као предмет обожавања

Густав КЛИМТ, XIV део: ИНТИМНИ СВЕТ У ЖЕНСКОМ ОБЛИЧЈУ

Климт ствара свој свет у женском обличју, виђен оком мушкарца, даје слику женскости као визију њеног пола. Он то не чини на начин који би био перверзан, сиров или агресиван, ова је еротика префињена и елегантна, наклоњена декадентном естетицизму.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Климт је жене цртао док спавају, пасивне, замишљене, одсутне… Постављао је моделе у положаје који откривају, истичу и нуде се посматрачу. Користио је и крупан кадар, или цртежом наглашавао интимну област, остало наговештавајући у фрагментима или обрисима. Интересантна је паралела са портретима, где је такође испољио склоност ка фрагментарном али и дематеријализацији тела у орнаменте. Скраћењима, перспективом, кадрирањем или пропорцијама, поглед посматрача је вешто усмерен. Он није приказивао женско тело као лепо и узбудљиво, већ женску сексуалност, отуд су и тела фрагментарна. Не слика жену већ пол, кроз свој мушки угао гледања на сексуално узбуђење и ужитак. Нормална сексуалност је његова тема, без насиља, мучења, принуде, учесници су равноправни у ужитку ако већ нису у својим улогама. Женска, лезбејска љубав је такође део тог света цртежа, његова мушка радозналост приказује жену из сваког угла, у свакој ситуацији, али не као омаж ослобођеној женској сексуалности већ мушком доживљају.

Мушкарци су одувек налазили да је призор лезбејства крајње еротичан, у западноевропској умености од тзв. девијантних сексуалних односа оно је најпотпуније представљено. Еротска уметност је углавном намењена мушкарцу, тако да се лезбејска љубав може схватити и као радозналост мушкарца за оно шта жене раде кад он није присутан, или кроз Фројдово тумачење воајеровог страха од кастрације. Табу против мушке хомосексуалности је много строжији, он се испољава индиректно и најчешће кроз андрогино. Ови су цртежи послужили и као студија за Водене змије I и Водене змије II, где умножава тела својих путених бића и слика љубав жена, као и на слици Пријатељице непосредно пред смрт.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Има и цртежа на којима је жена потпуно обучена, али разголитивши своје међуножје делује еротичније него да је потпуно нага, постаје потпуно нага. Као и у јапанској уметности, тензија еротског је постигнута кроз однос сакривеног и откривеног. Игру сакривеног и откривеног је користио и на портретима, с тим што су на њима инкарнат и орнамент повезани контрастом натуралистичког и стилизованог, где откривена кожа постаје украс своје врсте.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Жене су склопљених очију или гледају негде у страну, нема комуникације између посматрача и модела као на сликама Јудита I и Нада I код којих тај поглед има провокативну улогу. Оне наизглед не хају за погледе док подлежу емоцијама и нагонском, делују као случајно ухваћен призор кроз прозор или кадар филма, нешто што се збива и наставиће се. Отуд и та нелагода или ужитак воајеризма. Оне су лепе и бестидне, а то је категорија намењена мушком оку.

У свим Климтовим радовима је акценат на сексуалном узбуђењу жене, фокус је на жени, она је објекат. Идентитет мушкарца је сачуван тиме што га нема, он је у улози посматрача или је заклоњеног лица. С друге стране, идентитет жене је деперсонализован, сведен на нагонско. Веселманово (Wesselman) платно Велика америчка голотиња бр. 91 из 1967. године необично подсећа на Климтове еротске приказе жена. Такође је приказана жена без идентитета, али као пародија на свеприсутну експлоатацију женске сексуалности у 20. веку. Уметност са сексуалним контекстом не мора бити само хедонистичка – тај елемент често заузима сасвим друго место, сексуалност је данас можда више него икад главни и најизрабљиванији мотив западне културе. Потрошачко друштво успешно манипулише природним нагонима увлачећи их у све сфере као мотивацијску силу потрошње. Отуд је и интригантна разлика између женске самосвести на слици Nuda Veritas и ових еротских приказа где је жена сведена на свој пол. Али, није ли разоткривање нагонског и суштина порнографије, тог мушког воајеризма где је сексуални чин циљ по себи, а жена средство?Жене овде постоје само као сексуална бића чија је намена да буду гледана. Откривена је женска сексуалност, слављена је лепота жене, али мушким очима и за мушке очи. Кирхнерово (Kirchner) дело Љубавници даје сасвим другачији, и на други начин занимљив и редукован приказ сексуалног чина. Нарочито је интересантан по партнерској равноправности – жена је дата као личност једнако као и мушкарац, није објекат. Приказан је секс између мушкарца и жене, а не над женом. Међутим, вероватно је у питању жена која није модел, већ жена коју је уметник доживљавао и у другим сферама као своју партнерку

Женскост је исцрпљена кроз сексуално и еротско. Цртежи не указују на неко друго, више значење. Немају потребе за тим, не морају да пролазе било какву цензуру, та је порнографија приватна. С једне стране је Климт уздигао еротско на ниво уметности, а с друге је редуковао жену на оно елементарно, пол, секс. Тиме он није жену еманциповао, нити му је то била намера, једнако као што није намеравао ни да је понизи, већ је закорачио у област која је била табу и у уметности. Он ствара свој свет у женском обличју, виђен оком мушкарца, даје слику женскости као визију њеног пола. Он то не чини на начин који би био перверзан, сиров или агресиван, ова је еротика префињена и елегантна, наклоњена декадентном естетицизму. Они не поседују агресивност и очај Шилеових цртежа, Шилеово дело је грубље од Климтовог, пожуда се преплиће са насиљем. Експресионисти као Кирхнер и Хекел (Heckel) уносе дах примитивног у своје еротске приказе, а Климт је ближи префињеној еротици Енгра или Матиса. Комбинација еротског и естетског истрајава чак и у приказу најсмелијих и најпровокативнијих поза и у детаљном приказивању ерогених зона – он флертује са еросом а не са својим моделима, покушавајући да ухвати и задржи тренутак екстазе.

Уметници попут Климта и Шилеа се никад нису заситили цртежа жена у еротским позама, воајеризам је начин гледања који кулминира у њиховим радовима. Али за Шилеа није само женска мастурбација и женско тело извор инспирације, често је и сам изводио еротске егзибиције пред огледалом! Атракција шпијунирања самог себе је посебна врста воајеризма и фасцинације собом. За мушког уметника је представљање свог мушког самозадовољавања сасвим другачије од женског приказа истог мотива. Поред очараности недозвољеним или тешко изводљивим, то је и понирање у самог себе. Ово је била необична и нова врста воајеризма – продукт краја 19. века у Бечу. За Шилеа је нагост посебна врста експресије, не због тога што је тело потпуно изложено погледима, већ зато што је личност потпуно огољена.

Еспресионисти креирају свој свет по властитој мери и обличју. Модерни нарцис свара своју уметничку визију у којој његов его и личност преплављују видљиви свет. Сваки објекат у том чину представљања постаје аутопортрет, не само властити делови тела. У каснијим годинама Шиле је проредио овакве аутопортрете, или је просто исцрпео тему.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Улогу модела у еротским цртежима немамо разлога да идеализујемо. Па ипак, због начина на који их је сликао, Климтови цртежи су схваћени и као важан показатељ његовог протеста против јавног морала и еманципаторске улоге његове уметности. Међутим, не могу се тек тако прихватити као уметност која има за циљ да подржи друштвене промене. Он се није много занимао за проблеме у друштву, нити за социјалну неправду, а поврх тога, ти цртежи су углавном сасвим приватне скице или студије за слике. Пример за наведено је слика Смрт и Живот где Климт не истиче социјалну једнакост пред смрћу, већ неминовност смрти и дуалитет живота и смрти у животном циклусу.Али, те друштвене промене и отпочета еманципација жене евидентно су утицали на моралне стандарде и упловили у уметничке визије еротике и сексуалности.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Женски модели се нису много питали, заузимали су тражене позе и радили оно што им се наложи. Оне су зарађивале за живот својим телом. Интимне позе и егзибиционизам ове врсте су свакако у супротности са владајућим моралом, али та револуционарност није по њиховој жељи и израз њихове женскости или личности већ по Климтовим инструкцијама. Те жене нису биле важне – важне су њихове кретње, позе и гениталије, а оне су само медиј за постизање одређеног ефекта. Оне нису особе већ средства. Биле су са дна друштвене лествице у хијерахији жена, нису имале много избора. Сем тога, нема сумње да су биле и Климтове љубавнице. Помиње се како је Климт у односу на друге уметнике био великодушан и добар према својим моделима, али и он их је експлоатисао једнако као и други уметници. Један од малобројних радова чије су околности настанка релативно добро познате је Нада I. Она је Климтов модел и жена са улице или дна друштвене лествице, отуд је и њено презиме остало непознато, знамо само да се звала Херма. Зависила је материјално од новца који је добијала као модел, и иако је испочетка одбила да позира у трудноћи, на крају је ипак пристала.

Сликар је био господар, модели подређени економском нужношћу, подређени па и понижени, принуђени на простутуисање и свог тела и особе. О односу сликара и модела јасно говоре и платна других уметника. Дела Манеа (Олимпија, 1963.), Сезана (Модерна Олимпија, 70-е19. века), Кирхнера (Аутопортрет с моделом, 1907.). Њих су уметници углавном видели као сексуалне објекте и своја оруђа у открићу женске сексуалности. Ако су те жене биле фаталне по мушкарца, Климта или било ког другог, могле су то бити једино због претећег сифилиса или трудноће.

За П.У.Л.С.Е Зорица Атић, историчар уметности








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
» Zanimljivosti iz fizike
Strana 6 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo-