Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiLatest imagesRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Branko Miljković

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:18

Četiri pesme o snu
Crni jamb sna

Ja posle velikog sna poduzeh put tužan
MALARME

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:
zri zvučni cvete tužnim predelima
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj izvijen u zvezdani luk.

Taj san je smeli silazak pod tle
gde slepe ptice pevaju u tami.
U svakoj ima jedna šuma. Gle
što više govorimo sve smo više sami.

O vetar sa crnom kičmom tamni roj
i pakao raznosi svetom, menja tok
onesvešćenoj reci. Onda moj
zaluta među zvezde krvotok.

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:
zri zvučni cvete tužnim predelima
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj nezavijen u zvezdan luk.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:18

II

U snu to stojim ispod zapaljenog drveća
pred čudnim znacima i više nemam ruke
u prostor prognan i u vreme. Veća
sve biva senka moja daleko od huke
gde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh.
Joj vazduh vene umiru svi oblici!
O milosti za ono što sam bio u snu.
To paklena mi ljubav u nedoumici.
Noć slepih žiljkova me prikova za tlo.
Pod zemljom mračni predeli se mešaju.
Pomeraju se mora užasi se premeštaju
sa jednog mesta na drugo mesto zlo.
O strašni preobražaj moj u srcu sna
gde vasiona počinje mi pticama,
s dva oka varnica da l će da zna
da put mi nađe letom ili klicama.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:18

III

Sam u snu svome - ko će da me spasi!
Od svega malo pepela u rukama
za buđenje mi osta kad ugasi
krv moja ime što ga rekoh mukama.

Krv moja ima ime jednog cveta;
da uzberem to ime u sleđenoj krvi hoću
za nju što kroz moje užase mirno šeta,
kad zveri beže zle u naše reči noću.

Te zvezde - s njima ko i bez njih noć.
O kulo snage gde je plavi dan
stvar svaka kada ima lekovitu moć
i kad se rađa smisao umire mi san

u vazduhu kad se putevi produže
za mirise i anđele da prođu!
Pred kapijom sam koju crvi glođu
za zlatno groblje gde se sahranjuju ruže.
IV

Ne, više nije važno šta ću reći.
Već beše sve to nekad ko zna kad
u nekom snu il nekoj čudnoj reči.
Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

Ti, snu moj, moje tamno podne, sen
zar svedok predela nestvarnih ja
za svet od tople gline umešen!
Kuda da odem posle ovog sna.


Poslednji izmenio Esti dana Pon 2 Feb - 16:19, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:18

Daktil sna

Stoje izmišljeni bregovi
od zlata gde zvezda sjala je.
Tu smrti nema. Vetrovi
u nebo se vraćaju. Pala je

lobanja niz crne grebene.
U mračne dubine nosi li
to što sam čuo.
Ledene obale senkom rosi li

jezive vode za zakletve
od želje strašne smrznute.
Na putu ostale su kletve
I zvezde spore omrznute.

O nema šumo na obali
noć gde besvesna počinje
da l snaga me slatka obali
ili me san moj opčinje.

Zatvoren je taj predeo
u sebi. Ta mesta nemaju
svoja sunca. Pod zemljom to
oblik sna moga spremaju
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:21

O Branku Miljkoviću

[Iz knjige: Jovan Deretić, Kratka istorija srpske književnosti, BIGZ, Beograd 1983.]

Nov naraštaj pesnika, koji se afirmiše u drugoj polovini 50-ih godina, došao je na pripremljen teren i vec na samom pocetku pokazao niz prednosti što su im omogucile brz prodor u književnost: znatnu književnu kulturu, poznavanje stranih jezika i svetske poezije, negovanost izraza, ovladanost raznim pesnickim tehnikama, preuranjenu zrelost. U tom naraštaju javlja se nekoliko orijentacija. Najizrazitija je neosimbolicka. Njoj pripada glavni pesnik ovog pokolenja Branko Miljkovic (1934-1961). On je prekratio život u dvadesetsedmoj godini i tim cinom snažno obeležio svoju poeziju, koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke Uzalud je budim (1957), Poreklo nade i Vatra i ništa (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrcu protiv smrti (1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blažom Šcepanovicem (1934-1966). Pisao je takode eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i francuskog. U celom tom opsežnom radu pokazao je neumornost i žurbu ali i umetnicku disciplinu i samosvest. Miljkovic je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostiže umom" i da izražava "stanja uma", a ne duševna raspoloženja. Po obrazovanju filosof, on je verovao da se mogu prepevati filosofski sistemi. Zato se vracao prvim grckim filosofima, narocito Heraklitu, dovodeci u vezu njihovo ucenje o praelementima s modernom filosofijom bica. U pesnickom izrazu težio je da spoji moderna istraživanja s klasicnim zahtevima, zalagao se za savršenstvo kao najveci ideal pesme, smatrao da "nema velike poezije bez stroge i odredene forme", bio vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u našoj posleratnoj poeziji. Odbojan prema tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i simbolima iz naše narodne pesme.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:24

Svest o zaboravu



NADA JE LUKSUZ.

Vecna noc u krvi
izmisljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.
Zar znam sta sam znao zar znam sta cu znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno uskladjene s prazninom sto pamti
jalovost cveta i jalovost zime.
Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
sto mami iz mene to sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad razlicit od sveta
predeo me tace i pretvori u prasinu.
Al zaboravom svet sam sacuvao i cuvam
za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta kada vetar duva
i pustos pomera? Gde zvezda moja plaha?
Niskosti uzalud ceznu pesmu Citam
na kolenima predeo koji se otvara
u bicu u kamenu praznom gde je skita
poslednja zvezda ciji sjaj ne vara.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:25

I


Prošla je pored kuće gde se pali svetlost pije mleko i spava i ostavila na trotoaru svoje stope kao klavirske dirke od tada nosim na usnama poljubac veliki ko njeno čelo i smišljam reč koja će je pronaći i prepoznati

II

rodio sam se od jutros uprkos svim podacima o meni a ipak sam stariji od jutra i od sutra i nisam zaboravio ništa što je bilo pre moga rođenja i sećam se svega što je bilo posle moje smrti i nisam kriv nizašta što se desilo juče

III

kažem
ćutim
izgovorena reč stoji nasuprot meni
optužuje me
nasmejem se
reč se vraća postiđena u moja usta
moje me reči ne prepoznaju

IV

voleo sam je
a sreo sam je na trotoaru
onoga jutra kad sam se rodio
i bilo mi je krivo što je ona postojala i juče

V

juče je ono što je bilo davno
juče je ono što je bilo pre 24 časa
juče je ono što nikada nije bilo
juče je sve ono što je bilo i nije bilo prije 24 časa

sutra je ono što će biti ko zna kada
sutra je ono što će biti posle 24 časa
sutra je ono što nikada neće biti
sutra je sve ono što će biti i neće biti posle 24 časa

danas je okamenjeno vreme između juče i sutra
danas jedina smetnja da bude sutra
kameno danas koga uporno razbijaju otkucaji časovnika
časovnik na zidu je jedina savest

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:25

Raspored reči

Plod neumoljen vidom slep
Dozivanje zdravca pokoj i san
Vek njiše se peskom i sen
Padom i harfom probuđen slap
Isceljen zabludom pretvoren u kip

Javu kad zbuni pesnik i mag
Krije početak tajnu i mig
Od jezera dublja stoji kap

Poverene boli dostojan stih
Marljivim zaboravom izmenjen lik
Veni u gromu kasna za lek
Prognane šume gde nogom stah.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:26

Svest
o pesmi

Mene
ničega više nije stid.
Klonu sunce preko svega. Željen plod
pun
je noći. Glas što sebe sanja, zid
otkri u daljini gde zazidan mi
brod.

U tom zidu čuvam svoju gordost, pevam
iz te
zazidanosti lepše no na slobodi.
Otkud ta moć da sebi odolevam,
a
ne odoleše vinogradi rodni!

Je li to čudna želja da se živi
bez sebe? Želja za pesmom bez pesnika?
Od prošlosti i zaborava
vreme što se divi
izdajstvu moga zaustavljenog lika?

Da li
to znači reći promeni: neću!
I ostaviti pesmu da se sama menja?

Pokloniti sebe životinjama i cveću
i snagu svoju dati gladi crnog
korenja?

U ovoj noći mene nije stid
što pevam iz zida lepše
no na slobodi.
Sunce mi u peti bridi. Blešti zid
na kraju puta
što nikud ne vodi.

* *

Reč vatra! ja sam joj rekao
hvala što živim
toj reči čiju posedujem moć da je kažem.
Njen
pepeo je zaborav. Ako pred tom reči skrivim
pod čelom mi poledica i
dan poražen.

Reč krv! najlepša reč koja se ne sme.
A koliko
ptica i zveri u krvi mojoj prenoći!
Možda izvan moga srca i nema
pesme,
jer krv je vanvremena mastilo bez moći.

Reč žudnja!
jedina još smisao ne nađe;
I ptica u paklu kroz tužnu mi glavu.
O
gorko more za moje bele lađe
kroz ispisani predeo i verbalnu javu!


Reč smrt! Hvala joj što me ne sprečava
da otputujem u
sebe ko u nepoznato,
gde ako ne nađem sebe i smisao što spasava

naći ću svoga dvojnika i njegovo zlato.


Reč vatra! Ja sam
joj rekao hvala što živim.
Reč smrt hvala joj što me još ne preči
da volim samog sebe i da se divim
svojoj ljudskoj moći da izgovaram
reči.


* * *

Verujem da bih mogao da govorim
da izađem iz sebe s nadom na povratak,
makar kroz pustinju do mesta
gde gorim,
makar kroz smrt do istinskih vrata.


U
pogrešnom rasporedu reči utešno vreme
možda ću naći. Ili ću otkriti
kako je besciljno ljubim ko kiša, kao vreme,
ko onaj što menja reči
a ne svet skroviti.

Verujem, mada bez nade ući mora
u noć,
u zaborav kroz koji se prostirem,
ta pesma bez zavičaja, ta ptica
bez gora,
da smrt svoju ne izdam, da živim dok umirem.


Onaj ko peva ne zna je li to ljubav
ili smrt. Kada miris pomeri
cvet,
gde je cvet, da l' tamo gde miriše sa ruba
sveta punog a
praznog, il' tamo gde mu je cvet?


Svaka je pesma prazna i
zvezdana,
Ni bol ni ljubav ne može da je zameni.
Ona je sve što
mi osta od nepovratnog dana,
Praznina što peva i mir moj rumeni.

Pesmo prazna i zvezdana, tamo,
tvoj cvet mi srce slaže, kroz
krv šeta,
ako ga uberem ostavlja me samog,
ako ga napustim za
leđima mi cveta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:27

NIZVODNO

Dok lutam
predelima svoga sklopljenog oka
gde ni jedan cvet nije uzaludan niti
izmišljen
ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči
pošao sam
negde a udaljavam se o vodo

Ti si glas ptice posle ponoći vremena
anđeo
s dvostrukim licem i potaja
daleko iza svetlosti daleko iza časova
kada
je smrt velika maska sunca

Izmenih se pevajući kasnim te reko
u
noći zasađenoj najlepšim baštama
duh mi valovlju sličan al istrošen
na bizarne
cvetove
što cvetaju u našem oskudnom znanju

Dan
se udvaja gde se rađa vreme buduće noći
veliki vodeni duše nad gorama
kad grom mi
snuješ
u sluhu kad mi prostore pomešaš
reko sa
srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš
Možda bi trebalo da pevam tako
da
se ne razlikujem od drugih koji silaze po
vodu
ali pored tebe
najbolje sazreva moja podsvest
smeštena između sunca i meseca
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:28

PIŠI MI O NJOJ

Dragi prijatelju,ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Prije svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, točnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmickoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pjevanja. Sad moje pjesme traže moju glavu. Više nema tko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i bjesomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobjeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me riječ moze ubiti. Ja sam najveći dio svojih pjesama napisao prije nego sam Nju zavolio, ali tek sa Njom ja sam postao pjesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu pjeva, koji ima jedan povlasten položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrijednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pjesnik da je ta divna Zena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgorio. Poraz ne moze biti pobjeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umijem pisati. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sjećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih “Jedan nesretan čovjek ne može biti pjesnik”. Tek sada vidim koliko je to točno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je posljednji ostatak onoga sto je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne vjerujem da ću je nadživjeti.

Želi ti sve najbolje Branko

P.S
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocjenjive vrijednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počet ću da mislim o smrti.
Ponoć je. Dovidjenja.
Branko
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:28

Ispaštanje Sna

Kad su ti dve tužne ptice večnost dale
Strpljivost prostora i svoj lik po kazni,
Glavo niz crne stube u neprolazni
Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale?

U dnu je sunce i vreme je vatra. Ždrale,
Gde mu je odjek u snu il smrti? Porazni
Svedoci mora i promena ispraznih
Usnuše mir i skameniše vale.

Svet pretvoren u vreme otet zlome zmaju
Mirovanjem vatre i bolne nejasnosti. Grade
Nema osuđenih noćas svi sanjaju
U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade
Nema, ali nema ni straha od zmije
Pred vratima iza kojih prostor gnjije.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:29

Poistovećivanje bića i reči

Tražim početak sjaj i sate stale
Da žive moj život i da ga vaskrsnu
Iz ostatka zbilje prerušene u snu
Kad ušav u pustinju nataji pospale.

Ponavljam reči koje su mi dale
Taj cvet taj kamen pticu što iskrsnu
Iz ničega, sunce koje se rasprsnu
Nad svetom koji su same odabrale.

Osluškujem pun nade strane sveta.
Zalazi mesec vreme. Nepokretna
Reč je nad svetom za reči ostale.

Dan slepe ljubavi minu polustvaran.
Ne prođe pamteći svet balzamom začaran
Kad su ti dve tužne ptice večnost dale.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 2 Feb - 16:30

KAMEN

I kamen moze da postane ptica i da odleti
Ali se brzo pokaje i pojede svoja krila od vetra



CVET

Evo cveta dovoljno smelog da mirise
Na praznom mestu i u uspomeni.



SUMA MRTVIH

Niko ne cuje
kako sumi lisce.



ODISEJ

Ici bez priblizavanja
Lutati i biti uvek daleko od necega.

Otimati od noci deo po deo puta
I videti sebe unakazenog u razmrskanom ogledalu
jutra

Dok na gromobranima cvetaju modri cvetovi.



NEMIR LUTANJA

Da oci budu svetiljke u buri cela
da pogled nikad ne opustosi luka
da zenama ne utonem u tisinu lica,
ogrnucu ramena vetrom i lutacu
dok me ne raskomada daleka raskrsnica.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Čet 12 Feb - 19:19

BEDA POEZIJE

Reci mi nešto što je šuma
Reci mi nešto što je more
Ko zna šta je to što treba reći
Bos i gorak potucaš se od reči do reči

Vatra gorča od dima
Pod čelom ti gori
Ona će ti pribaviti mnoge počasti
Ako ne sagoriš pre vremena

Ali ako budeš hteo
Da učiniš stvarnim tuđe reči
Da pohvališ tuđe srce
Onda ćeš zažaliti što si pesnik

Jer pesma se ne piše ona se živi
Pesma nije pesma ako nije radosna
Ko nikad nije pohvalio tuđe srce
Taj se predao na milost i nemilost rečima
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35951

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Misli i izvodi iz najljepših pjesama Branka Miljkovica   Branko Miljković - Page 3 Sat610Ned 22 Feb - 14:57

- Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha...

- Kroz tuđe srce vodi pravi put, ko drugačije putuje nailazi na tamu.

- “Budim je zbog sunca

koje objašnjava sebe biljkama

zbog neba razapetog između prstiju

budim je zbog reči

koje peku grlo“ - Uzalud je budim

- Vreme treba pobeđivati, što svešću i pesmom, što zaboravom, ali nikada nadom, niti onim što je već ostvareno.

- “Sloboda je zastarela,

moje pravo ime čeka da umrem“ - Zamorena pesma

- Misao koja ne ume da misli, zavlada svetom.

- “Gde je uteha za ono što znamo,

nada bez onoga koji se nada,

san bez onoga što sanja, svet bez seni!“ - Bol i sunce

- Jedna reč čini ljubav, oko nje kruže imenice koje misle.
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74915

Učlanjen : 06.06.2011


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Pon 16 Mar - 22:07

Kap mastila


Šta sve može da stane u kapi mastila
jedno nenapisano sunce
jedna nepotpisana ptica
jedan nenacrtani cvet
i još će ostati toliko
da se napiše epitaf:

dve su zvezde zanoćile
u čijem srcu u čijoj noći
zatim su dva cveta nikla
iz čije krvi iz čije krvi
i dve su ptice poletele
iz čije glave u čiju noć
dve zvezde dva cveta dve ptice
niko ne zna čije su
niko ne zna odakle su


Branko Miljković
(1934-1961)










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Branko Miljković - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Uto 17 Mar - 19:05

Pod neumoljen vidom slep
[*] Dozivanje zdravca pokoj i san
Vek njiše se peskom i sen
Padom i harfom probuđen slap
Isceljen zabludom pretvoren u kip

Javu kad zbuni pesnik i mag
Krije početak tajnu i mig
Od jezera dublja stoji kap

Poverene boli dostojan stih
Marljivim zaboravom izmenjen lik
Veni u gromu kasna za lek
Prognane šume gde nogom stah
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Uto 17 Mar - 19:07

Odbacivanje sumnje

Nekoga sveta teške sene pale
Robe napornog brega i zlih vesti
Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj
svesti
Celoga života reči su nas krale.

Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale
U jedan kraj mnogo prisniji me smesti
Gde reč ima vrednost sudbine i podsvesti
Gde su veličanstvene senke a stvari male.

Kad oslepim sve pojave vode kuda vode?
Deca dužna da porastu neka se rode
Za smisao tajne koja u Prividu snije.

Frulo nespokojna u svome vazduhu
Kad sunce izmišljene vatre poklanjam zloduhu
Šta je to što se u dnu pesme krije?
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Uto 17 Mar - 19:07

Početak traganja za bićem

Lepi moj dane s dušom elegije
Kad od Bića senka biva predelima
Lutam u suzama strah me obuzima
Zvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije (!)

Neizdvojen pojavom još niko nije otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima
Vrati mi dan ako ga negde još ima
Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se
zmije.

Poređane glave u zaboravljenom vremenu
Sa uzaludnim mislima i poslednjim rečima
Slute svoj lik u mutnome kamenu.

Tražim te u vetru ako te još ima
Izgovorena reči za svetove pale
Tražim početak sjaj i sate stale.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Ned 26 Apr - 16:28

Kraj vatre kojom ne hrane se dani
Izobliceni oblici od zestokog rastvora
Sna i praznine. Istino govora
Sve je zamenjeno recju na nejasan poj mami.

Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami
Koji se zavrsava zvezdama iznad naznacenih
gora
I nakazom u poljupcu koja se roditi mora
Svojim dolaskom izmislili smo sami.

Al vrebaju nas visine gde stvari smisao gube,
Gde je sustina okrugla i oblik sebi slican,
I od cele jave ostale su tek reci. A boje?
A zvukovi i miris? Mogu i da se ljube
Al ne postoji ljubav. Dogadjaj preprican,
Zakopani lelek i nenadjeno blago stoje.


"Izmisljanje sveta"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Uto 19 Maj - 9:18

Nema je ovde, sve je više gubim
U casnom krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko varke, varko živa,
kad kamen vida njeno lice biva.
Daj mi snage da neporocno ljubim
dane zapoceo tužno. Tu se skriva
bol bez odjeka i rec bez odziva.
O, daj mi snage nad silama grubim.

Vrati mi slicnost da usnim, dok strava
tišti mi celo i nice na stolu.
Ona je deo predela što spava.
Pomešana s vetrom dok cuti u sjaju
iscrpem buducnost u svirepom bolu
što sanja krv leta i pakao u raju.

Branko Miljkovic
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35951

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Sub 4 Jul - 20:05

Кратки филм Слободана Шијана из 1976. године, посвећен Бранку Миљковићу, вечитом младићу српске поезије.
Миљковићеве стихове говоре Предраг Мики Манојловић и Рада Ђуричин.
Филму претходи Кишово кратко сећање на последње дане Бранка Миљковића.

Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35951

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Sub 4 Jul - 21:19

Sećanje na Branka Miljkovića – Od Sartra priznanje, od istraživača istina o smrti.

Bio je jedan od najvećih srpskih pesnika 20.veka, prevodili su ga na svetske jezike i izučavali književni teoretičari planete. Branko Miljković, poeta vatre i smrti, iza koga je u nevelikom, ali vrednosno dubokom opusu ostala i antologijska pesma “Uzalud je budim” bio je među retkima kojima je stigla pohvala jednog Žan-Pola Sartra. Miljković je to doživeo 1958. kada je jedan od najvećih svetskih i francuskih filozofa bio u poseti SANU, i nakon toga su postali prijatelji. A, onda je proteklo samo tri godine, u kojima se Miljković seli iz Beograda za Zagreb i 12.februara 1961. biva pronađen u noći kada je napustio društvo za kafanskim stolom obešen na drvetu. Danas bi imao 80 godina i doživeo Srbiju koja se u nečemu polako menja. U odnosu prema velikanima, koje je do juče gurala u prašnjave arhivske rafove, zaborav. Nova talas u društvu krenuo je i iz Ministarstva kulture, koja je bilo inicijator okupljanja poštovalaca Miljkovićevog dela, porodice i prijatelja na Novom groblju, tu gde u parceli broj 28 leži ovaj pesnik za koga državni sekretar Dejan Ristić kaže da nije samo među prvim domaćim, već i evropskim i svetskim posetama minulog veka.
– Pesnici nikada ne umiru, rekao je državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Ristić nad grobom pesnika vatre i smrti, koga su se setili, u pionirskim pokušajima da se napravi obrt ka vrednostima i nezaboravu onih koji su te vrednosti stvorili, i ka priznanju onima koji ih sada stvaraju, Narodna biblioteka Srbije, Filološki fakultet u Beogradu, Institut za književnost i umetnost, Institut za srpski jezik SANU, Biblioteka grada Beograda, Srpska književna zadruga, Udruženje književnika Srbije, Srpsko književno društvo, Srpski PEN centr, Društvo književnika Vojvodine, Udruženje književnih prevodilaca, kao i veliki broj književnih stvaralaca i poštovalaca dela Branka Miljkovića.


Ostavio nam je Branko i poruku da se “Svet deli na one koji su zapevali i na robove“.
– Možda od svih naših poetskih velikana Branko predstavlja specifičnu, jedinstvenu pojavu svojim životom i stvaralaštvom. I ta nama darovana poezija Branka Miljkovića, iako skromna po obimu, izuzetno značajna po dubini, temama i emocijama o kojima govori i deli ih sa nama. I stoga pesnici nikada ne umiru, oni se pojavljuju, govore i žive, žive svoju poeziju i nestaju u jednom trenutku kada svoje stvaralaštvo zaokruže. Nažalost, Miljković je to učinio vrlo mlad, stradajući tragično. Za nepune tri decenije života iza sebe je ostavio antologijsku poeziju koja s pravom biva uvrštena u najznačajnije stihove, pesme, napisane na srpskom, kaže Dejan Ristić koji istovremeno upućuje apel da negujući, uživajući i iznova iščitavajući Brankovu poeziju, sačuvamo ga od zaborava, a delo mu utkamo u ono što jeste – antologija savremene srpske poezije. Skup sećanja na Miljkovića neminovno prati pitanje da li je ovo izuzetak ili se odnos nadležnih u zemlji prema velikanima promenio?
-Mislim da odnos svih nas mora da se menja kada su u pitanju velikani iz oblasti kulture. Ministarstvo kulture i informisanja je tu da zauzme jedan proaktivan stav, u smislu da podseća, podržava, da suorganizuje i da jedan snažan impuls ustanovama kulture, umetničkim udruženjima, istaknutim pojedincima. Čuvajući i negujući kulturu sećanja na naše velikane, ne samo iz nedavne prošlosti, već i iz one dalje, jačamo svest o kontinuitetu kulture u društvu. I, ako nešto u Srbiji ima kontinuitet, to je upravo kultura. Mislim da je važno da je nikada ne ispustimo iz vida. Događaji poput ove manifestacije, koja je spoj književnosti jednog važnog datuma, jeste jedan naš zajednički pokazatelj i opredeljenje da želimo da pamtimo, da proučavamo i nastavimo da iščitavamo, i da na taj način delo jednog izuzetnog pesnika, ne samo očuvamo živim, već i dodatno obogatimo i učinimo stalno aktuelnim. Ono što jeste prednost Brankove poezije je da je ona svevremenska, kao i njegove poruke, ideje, teme koje obrađuje i emocije koje je uneo u nju. Generacije čitalaca njegovu poeziju doživljavaju kao da je nastala u njihovo doba, iako je prošlo toliko decenija, objašnjava državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja. Ristić podseća da je osim u zemljama u našem okruženju, Miljković preveden i na francuski, nemački i engleski jezik.

– Na nama je da kao društvo, a pre svega institucija poput Ministarstva kulture, smognemo snage da u ovoj godini priredimo izbor iz Brankove poezije preveden na jedan od svetskih jezika ili čak i kompletno stvaralaštvo, koje po značaju nadilazi sam broj pesama. Mislim da možemo sa jednim optimizmom gledati na naredni period i da možemo očekivati mnogo intenzivniji i dinamičniji kulturni život i aktivnosti u našoj zemlji, i u smislu afirmacije, odnosno reafirmacije naših velikana, dodaje Ristić s kojim u sećanju na velikana ne zaboravljamo ni trenutke retko upisane u našu istoriju. To je vreme kada se 1958. jedan Sartr šetao Knez Mihailovom i diskutovao sa jugoslovenskim i srpskim stvaralačkim kremom.

U sam vrh Sartr stavlja ono što radi Miljković, s kojim postaje prijatelj.

– Da. Često nismo svesni da su naši velikani u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva, kao i naši savremenici, zaista velikani koji svojim stvaralaštvom, vrednošću svojih dela i intezitetom stvaralaštva, nadilaze granice domovine, širim svetskim okvirima. Branko spada u tu plejadu i zato s pravom možemo da kažemo da je jedan od najznačajnijih evropskih i svetkih pesnika minulog veka. Njegova dela su prevođena na svetske jezike, proučavana i od strane svetskih stručnjaka. To govori o tome da našu vizuru treba da proširujemo kada je u pitanju kultura i sagledavanje onih vrednosti koje naša kultura ima, kaže Ristić. Miljković inače rođeni Nišlija, često je u doba kada su nastajale njegove „Balada posvećena ohridskim trubadurima“, „Uzalud je budim“, „Ariljski anđeo“… viđan po kafanama Beograda, u kojem je vodio boemski i bezbrižan život, koji su karakterisali i sukobi sa režimom, partijom, zabrane objavljivanja… Ali ga je publika volela.
-Kraj pedesetih i početak šezdesetih godina bilo je jedno dinamično doba, vrlo neobično razdoblje Jugoslavije, otvaranje zemlje prema zapadu, doba koje je usledilo nakon distanciranja i prekidanja odnosa sa istočnim blokom. To je period kada SFRJ pokušava da se pozicionira u međunarodnim okvirima i vrlo vešto koristi kulturu u menjanju, što bi današnjim rečnikom rekli – imidža zemlje. U tom smislu, to je vreme bogate i raznolike kulturne aktivnosti, posebno u oblasti književnog stvaralaštva, i proznog i poetskog. I pojava Branka Miljkovića, čini mi se da i nije bila slučajna. Mislim da je to razdoblju koje je on svojim stvaralaštvom obeležio, a nažalost, i sama nejgova smrti obeležila je kraj tog razdoblja na simboličan način, objašnjava Ristić omaž u kome je nastao i nestao pesnik koji je pisao: “O propasti poezije govore oni koji se plaše progresa”. Iz ovovremenskog nestao je razlog za strah, posebno kada je u pitanju njegov nestanak. U poslednjoj noći njegovog života, između 12. i 13. februara 1961, viđen je kako pije u društvu nekoliko devojaka. Prema iskazu svedoka, bio je veseo, čuli su ga kako je govorio da je završio sa uobraženim urednicima, političkim ulizicima i partijom, i da je spremao objavljivanje nove kolekcije pesama. Ubrzo nakon ponoći, napustio je prijatelje za stolom, rekavši da mora da se sastane sa nekim. Pronađen je obešen o drvo u blizini kafane. Zvanični nalazi govore da je izvršio samoubistvo. Prijatelji i poznanici, tumačeći njegov čin, tvrde da se ubio jer nije više mogao da podnese pritisak i ruganje. Neki su govorili da nije mogao da prežali sukob sa partijom zbog kojih se odrekao svojih pesama. Ostali tvrde da je patio od neuzvraćene ljubavi (prijatelj Petar Džadžić, na primer). Postoji sumnja da je ubijen. Jedan broj svedoka tvrdi da je bio pijan, i da je nakon napuštanja svojih prijatelja otišao u drugu kafanu gde je glasno pevao srpske pesme, i da kad su ga okružili hrvatski nacionalisti, on ih je psovao. Ovo nikad nije bilo zvanično uvršteno u izveštaj o smrti, jer bi ubistvo pesnika od strane nacionalista izazvao veliki broj problema u tadašnjoj Titovoj Jugoslaviji. O njegovoj smrti decenijama se nagađaju razne stvari, a Ristić objašnjava postoji li mogućnost da se otvore dosijei i napokon obelodani istina o Brankovom tragičnom kraju.

Branko Miljković - Page 3 227014_kubranko-miljkovic-foto-kostadin-kamenov_hf
Branko Miljković(1934-1961), foto Kostadin Kamenov
-Kao istoričar, a ne državni sekretar Ministartva kulture i informisanja, reći ću da se arhivska građa nalazi u našim arhivima. Budući da arhivska građa postaje dostupna nakon pola veka, a od Brankove smrti je prošlo više od 50 godina, to može da znači da je istraživačima i istoričarima otvoren poziv da se pozabave prikupljanjem i proučavanjem građe poslednjih dana pesnikovog života, kako bismo svi zajedno došli do odgovara na pitanje na koji način je i zašto tako stradao, kaže Ristić, koji iznosi, kao istoričar i poštovalac lika i dela Branka Miljkovića i svoj stav.

-Ako bih odgovorio kao ljubitelj poezije, rekao bih da se Branko iscrpeo i da je tragični kraj bio posledica jednog sleda događaja koji je neumitno pre ili kasnije vodio ka tome. Kao istoričar budući da nisam bio u prilici da konsultujem građu o tragičnom događaju, pa kao profesionalac ne bih mogao da dam bilo kakav osvrt. Verujem da će istoričari motivisani ovim jubilejom iskoristiti ovu godinu da nam podare informacije i odgovore na pitanja zasnovane na istorijskim činjenicama, poručio je naš sagovornik. Osim spomenika na Novom groblju u čast pesnika Srbija je podigla značajan broj spomenika i spomen obeležja. I kada je reč o memorijalnom aspektu, na dostojanstven način se zemlja odužila.

– Takođe je važno što škole i veliki broj biblioteka nosi njegovo slavno ime. Nezaobilan je deo obrazovanog programa i osnovnim i srednjim školama i na fakultetu. Interesantno je da je malo velikana u našoj kulturnoj istoriji koje pamtimo po imenu, pa kada čujete ime Branko, asocijacija je Branko Miljković. To govori koliko je utkan u našem kolektivnom sećanju i koliko je njegova poezija svima nama značajna i pojedinačno. I verujem da će u ovoj godini, ali i u narednom periodu, naši sugrađani iznova otkrivati njegovu poeziju, konstatacija je državnog sekretara, koja nije kraj naše priče o Miljkoviću, već samo najava godine u kojoj će se obeležiti jubilej velikana.

Princ među pesnicima

-Filološki fakultet čuva sećanje na Miljkovića, izučava njegovo stvaralaštvo i o njemu predaje, a bio mu je i akademski dom. U kulturnoj istoriji ostaje upamćen kao vrstan pesnik, odličan esejista, teoretičar književnosti, zapažen prevodilac sa ruskog i francuskog jezika, naročito poezije simbolista, autor koji je smatrao da se čak i Ajnštajn može prepevati. Vezujući se za neosimbolizam, poetički nasleđujući Valerija i Malarmea, Miljković piše intelektualističku poeziju koja se u periodu posle Drugog svetskog rata vraća disciplinovanoj formi, sonetu, rimi, tradicionalnim oblicima. Kao pripadnik druge generacije psoleratnih modenista, zajedno sa Ivanom B. Lalićem i Borom Radovićem, imajući prethodnike u Vasku Popi, Miodragu Pavloviću i Stevanu Raičkoviću, poštovao je načela simbolizma, hermetizam, apstraktnost pesme, metapoetiku, autopoetiku, u svojim pesmama najviše pevajući o svojim pesmama. Novica Petković je kao osnovnu Miljkovićevu poetsku odliku definisao inverziju poezije i poetike. Miljkovićevu poeziju karakteriše kreativan odnos prema pesničkoj, kulturnoj, filozofskoj, pa čak i naučnoj tradiciji. Izuzetno je popularan i jedan od retkih koji je veoma dobro dočekan od književne kritike. Još za života nazvan je princem pesnika mlađe generacije. I kao što mu je poezija bila korisnik jednog raznovrsnog nasleđa, tako ona sama sada postaje i još će više postojati jedno slojevito, raznovrsno i inspirativno nasleđe. Ona dokazuje snažnu i izuzetnu pesničku imaginaciju, refleksivnu okretnost i smelost, misaonu ekstazu i versifikatorske moći. Čitava poezija mu je jedan redak, dramatičan i tragičan prizor pesnikovog spora sa životom, beležimo stav dekana Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr  Aleksandre Vraneš.

Malo više Srbin no što se u Zagrebu smelo

U isto vreme kada su o smrti Miljkovića kružile zvanične informacije da se obesio i sve bilo u raznim nagađanjima, u jednom televizijskom dokumentarnom programu, članovi porodice su tvrdili da je tokom identifikacije telo bilo pokriveno crvenim pečatima i da je drvo o koje se Branko obesio navodno bilo drvce, o koga bi se teško odrasla osoba obesila. Danas kada je pošta poeti odana na skrovitoj parceli Novog groblja beležimo stav rodbine o preranom odlasku velikana.

-Dok sam već izvesno vreme bila u braku sa Dragišom, svi skupa sa Brankom smo živeli na Dušanovcu, sve do tog decembra kada je otišao u Zagreb. A, bolje da nije ni išao. Ta Oktobarska nagrada i tadašnja država, po mom mišljenju, došli su mu glave. Isto kao što sada kažu da je Ćuruviju ubila država, mislim da se isto dogodilo i sa našim Brankom. Jedan lekar kod koga sam slučajno bila, rekao mi je da je „Branko u to vreme bio pametniji za glavu i zato su ga skinuli za glavu“. Od trenutka njegovog nestanka, cela porodica zna da su ga ubili i prikačili na tu vrbu, ali nikada nismo imali konkretne dokaze. Sve više dobijamo saznanja da ga je država ubila. Tada je ministar unutrašnjih poslova bio Hrvat, a Branko je kada malo popije znao da bude malo više Srbin nego što se u to vreme smelo. Svake godine dolazimo do novih saznanja, a čuli smo i da se u BiH odavno priča da je ubijen po nalogu tog ministra. Dobrila Nikolić iz Velike Plane, koja je to veče bila sa njime, govorila je da je sa Brankom došla do tog restorana na periferiji Zagreba, da je ostala da ga čeka da nekima nešto pokaže u restoranu, a onda su izašla tri nepoznata mladića i rekli joj „Gospodična, ako čekate pesnika, nećete ga dočekati“, uplašila se i pobegla. Sutra ujutru je čula da je obešen. Muž, svekar i svekrva sedam dana posle Brankove smrti u Ministarstvu kulture su videli fotografiju na kojoj je obešen sa šeširom na glavi u klečećem položaju, ali im nisu dali tu sliku, kaže za naš list supruga pesnikovog rođenog brata Anđelija Miljković.

Vladimir Đuričić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610Sre 31 Avg - 17:20

Propovedanje ljubavi - Branko Miljkovic 

Nema mene, al´ ima ljubavi moje 
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. 

Dovrsava se dan u njenoj zahvalnosti 
Slicno muzici, slicno praznini, spokojem. 

Ona ce sacuvati namere moje i tvoje 
I vaskrsnuce mrtve rodjendane po milosti. 
U podnozju vetra nemerljiva sen oholosti 
Nestace u pepelu onih sto vise ne postoje. 

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi. 
Minula ceznjo, da se svet ponovi. 
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um. 
Pa mi je prazan dan koji jos dosao nije 
Ko granu koja se izduzuje u uzaludan sum 
Neka me nedostojnog vetar obavije.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Branko Miljković - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Branko Miljković   Branko Miljković - Page 3 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Branko Miljković
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Antun Branko Šimić
» Branko Ćopić
» Branko Oreščanin
» Branko Radičević
» Joseph Branko Zbukvic
Strana 3 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-