Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pesme o Beogradu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:12

PRED OKNIMA BEOGRADA

Avgust 1997
Kad zudnje nisu uzajamne,
Poljupci se pretvaraju u ujede
I u ocima grada
uzalud trazis svoje iscezlo lice.
Beogradski izlozi
vriste nanjusivsi Glad
iza cvrsto stisnutih usana
nekih novih zagrljenih parova,
Sraslih u svojim nemirima,
Prolistalih iz tla koje im izmice
I iz zla vremena.

Dosljaku s pamcenjem u krvi,
prostirkom od zezenog zlata
grad otvara dveri do svojih tajnih odaja:
Knjigama koje neme govore
Muzikom koja zavestava svoje odjeke
Muzama, umesto ljudima
da joj upamte Prostor i Vreme.

Bestidne goropadi
orgijaju u sparusenim glavama suncokreta.
Vetrovi im povijaju stabljike u pijanoj igri.
Vrhovi planina bezglasno umiru
u sonati sopstvene spoznaje.
Po busenju kraj drumova,
Neznani putnik prepoznaje njihova imena.
Traziti svoj lik u potamnelom staklu izloga,
isto je sto I skalpelom praviti rez
po opni mozdane mrene srasle s culom vida
Jednom, kad ni 'dovidjenja' nismo mogli reci.

Vozaci poludelog vremena ne gaze ptice,
vec devojke krilate, uzletele nad plocnicima
rasute kose poput svile
kojom u vecnosti vezu pokrove
za svoje usnule dragane.

Gori nebo iznad Usca
U vizijama slikara
Galopiraju novi vekovi nad rekom
Neki drugi svetovi kojih nema
U oknima bez svetlosti
Grada koji nestaje

Snezana Ivkovic








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:14

Povodom stare česme

Došla si nam ipak, poznanice stara
Iz vremena davno prohujalih dana,
Iz srećne prošlosti Starog Kalendara
Kad si svakom od nas bila draga, znana.

Dugo si čamila ukraj skromnog kutka
Topčiderske porte u strpljivoj nadi
Da ćemo se opet jednog trenutka
Videti gde nekad prolazismo mladi.

Mnogi tvoji znanci iz negdašnjih dana
Nisu među živim žiteljima grada.
Ostala je samo pregršt veterana
Pognutih ramena, duhig sedih brada.

U vremenu davnih, starih srpskih nošnji,
Libadeta, bundi, biser-tepeluka,
Kroza senke gustih kestenova krošnji
Slušala si kliktaj dečjih nestašluka.

Gledala si s njima pre tol’kih dekada
Fijakere, čeze i konjske tramvaje,
Povorke litija i starih parada,
Za podvige bojne orne naraštaje.

Nizaše se dani, godine, vremena,
Menjali se ljudi, događaji, stanja,
Tištala nas mnoga životna bremena,
Rađale se priče za nova predanja.

Staviše te opet pored Moskve stare,
U kraj Terazija posve drugog lika
Da gledaš moderne, nove trotoare,
Dočaravaš sebi nov soj prolaznika.

I sad kad te tvoji poznanici sedi
Gledaju na novom, svetlijem vidiku,
Čini im se kao lik tvoj da ti bledi,
Gledajući novu, sivu prozaiku.

Jer negdašnja lica i mamljive tvari
Izčezoše kao nevidljive seni,
Kestenovo lišće i travnjaka čari,
Kao da su sudbom večno pogrebani.

Al’ ti ćeš ostati i dalje da snivaš
O prošlosti davnoj i zbivanju novom,
Da viziju novih pregnuća prizivaš,
Naraštaju novom blagim, nemim slovom.

Aleksandar Sekulić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:14

ČUBURA

Mi, ljudi, Čuburci,
rodoljubi, djaci, i, suludi igrači
DOMINA, MUNTE i RATA
ispravljamo svoje vratove kad grune proleće.
Gde odoše ti klovnovi Čubure,
koji su samo mislili na karanfile, na muziku i na Otadžbinu!
Malena moja Čuburo, zelena zemljo,
raspevana krajino, na bregu! Diši!
Ostani bar još malo, dok živim.
Još koji dan sivi. Još koji dan blagi.
Ostani da te vidim pod nebom majskim
kad sviću devojke nove i za mene i za tebe!

O, Čuburci, ako vas još malo ima,
čuvajte svoja topla nedra! Dišite!
Dišite duboko, Čuburci!
Vi ste nada zemlje ove! Vi, skromni mladići,
koji lutate bregovima preostalim!
Pokažite kako se diše i umire
za malu baštu, za sobu i kujnu, i rezeda kredenac,
sa budilnikom koji sto puta ide na popravke,
i mnogo puta ne zvoni i ne budi u pravi čas,
a vi ste budni pre njega!

Dišite moji Čuburci! Mala, ali smela vojsko!
Nedisciplinovana vojsko! Ratnička vojsko!
Dišite i živi i mrtvi Čuburci! Dišite!
Neka svi vide kako se diše sa čankom skromne leče!
Disite Čuburci! Pomrli su bunari naši,
a možda će i žute fasade kuća
bačenih u lipare, među niske ograde!

Dišite Čuburci! Vi ste vreme ovoga grada!
Najbolji sinovi Beograda!
Vama pristaju i pamučne kosulje i gumene čizme
i stari revolveri.
Vi ste smeli vozači oronulih kamioneta!
Vi ste ludi drugari! Dišite!
Pokažite ljudima, došljacima,
gde je izvor vazduha i gde su baklje jutra!
Dišite Čuburci bezazleni. Na svakom mestu!
Budite orni i hrabri!
Dišite braćo moja, drugovi moji! Dišite, dišite duboko!

Libero Markoni








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:18









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:20

Zvuci ulica

Povratak u ponoć
hladan prazan stan
zvao bih u pomoć
al se sakrivam
ruga mi se pogled
iz ogledala
čujem glas sa noćnog radija

Muzika se valja
mrak se ispija
slušaj bluz sa delte misispija
prozor oko neba
nebo granica
kroz noć te vodi ova stanica

Zvuci ulica
ritam pločnika
svira radio
Beograd ne spava

Zvuci ulica
su moja muzika
noć je najcrnja pre novog svitanja

Svetiljka na uglu
se umorila
kad je sunce stiglo
ko na prstima
prve vesti lakše
idu s pesmama








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:21

357 - Beograd

Beograd,beton,asfalt,celik
koji volim,bilo ga je nekad,a sada ga samo zelim,
vidi,oseti ljude u njemu,tu temu sam zakljuc`o u tebi
i njemu,singidunum razglednica govorimo sada,
ne treba nam strano u zidu ovog grada,
mnogi se opustaju,ali tad vec su pali,
trip,haos zezanje za bedak su dali
...ribe,sex,pivo,dobra kafana,basket,fudbal,
dobra hrana,putovanja,gostovanja,svetska slava
boli glava,nekad moguce i blisko,
pali tako nisko...klinac na ulici pistolj u ruci
ko mu daje ko ga uci da druge muci,
nose zuto i belo,
po nosu mu daju samo da bi bili glavni majmuni u kraju,
Beograd...Beograd...
pljacke,kradje,pucanje u taxi,ubistvo,maltretiranje,
ko ce to da hapsi,
od najgorih bolesti umire grad,
mi smo dusa on je telo i treba nam sklad,
puno bande,puno kradje,ratni profiteri,
kome daju,kome idu beli soliteri,
zgrade kuce i grafiti sad ih grizu paraziti,
mi smo gladni oni siti,zasto kriti...
televizija je puna mladog mesa i hostesa
trazi kartu da je gledas ali ne das,
samo play back i nista nije zivo,
nema zivih boja sad sve je postalo sivo,
brzi smo od njih rima brza kao metak
nema vise pesme kao "Dodji mi u petak"
zajebi vise taj glupi klan dobar dan sad cu
da ti nabijem ciglu u ekran...udises duboko,
ali ostajes bez daha puna su mi pluca govorim
bez straha uradjeni prevarom na ivici smo ponora
u usima nam zavija sodoma i gomora...
droga i korupcija masovna destrukcija
gazenje i frka brate dokle vise trka
za zivotni opostanak bekstvo ili ostanak,fitilj gori...
za ovo ovde se bori...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:22

1
Град у коме улице
заборављају своје име.



2
Реч склизнула с таса
котрља се равно
прерушена у улицу.


(Неда Ковачевић)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:22

ŠETNJA GRADOM

Danas sam bila u gradu
voljenom, dragom i starom,
prisela na Taš u hladu
pa krenula Bulevarom.

Kad stigoh čak do Liona
onako nogu pred nogu,
prebacih se do Londona
svog zavijenog u smogu.

Onda prošetah do Ade
dok je još sunčanog dana,
obiđoh zemunske zgrade,
stigoh do Kalemegdana.

Usput sam srela i kumu,
raspoloženje joj palo,
imam li, pita, na umu
da dođem na duže malo.

Neki glas tada me trže
sa ovog tu kraja sveta -
došao čas da što brže
napustim svet interneta...

Dragana Konstantinović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:22

PISMO IZ BEOGRADA

Ponovljen poziv, let 502
surčinsko jutro, sećam se i sad
kofer pun nade, tuge, sećanja
otići moram što pre...

Pišeš k'o da znaš
da mi nema sna
i da nosim svud moj grad i ulicu

Sav Beograd sam
sakrio u dlan
ne dam ni da kap
kiše
padne na njega - na moj grad

Svaku noć sanjam isti san
odsjaj na Savi, ona prelepa
kada se budim nemam ni glas
otići moram što pre...

Pišeš k'o da znaš
da mi nema sna
i da nosim svud svoj grad i ulicu
San i sećanja vraćaju mi dah
Neimarski dan, osmeh njen i proleće...

Gordana Bulatović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:23

Marina Tot


Moj Beograde

E, moj Beograde,
sada, kada,
smo uveliko
načeli:

sve naše
aktuelne teme,
mogu ti
reći:
kako, mi,
se čini,
da,smo:

podjednako
umorni
i iscrpljeni
vekovnom
tiranijom,
podkrepljivanom
svekolikom
ljudskom
taštinom,
tokom njene,
promenade
ovim prostorima:

kroz vreme.

Što je mnogo
mnogo je!

Ali,dosetili
su se silnici:

da, joj
i ime nadenu,
nazvali su je:

Istorijom!

tako su je krstili
i uredno
u knjige upisali.

Pri tome su,
samo, jedno
prevideli:

nisu okupali
svoje kumče!

Samo su ga
takvog umotalavali ,
u šarene papiriće,
kako je,
pojedinima,
u datom trenutku:

odgovaralo!

Bonbona!

Teško onom
ko pokuša da,
da odmota
to klupče!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:23

Бели град

Бели град
као бели крин
својом љупкошћу мами:
чедна је та љупкост,
трајна,
и неуништива сасвим.
.
И кад му лични опис
нељуди промене некад,
његова лепота блиста
кроз ожиљке и кроз ране,
видљива људима који
жељу за чистотом увек
уместо очију носе.

Виолета Милићевић








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:24

BREG ZA RAZMIŠLJANJE


Ispod zidina Kalemegdana
prolazim ja,i oko mene
skupljaju se seni
svih koji su jednom
takođe, živeli.

I ja sam,vidim to
već bivši prolaznik
-nekom će isto ovako vekovi
da se otvore i usta u nemi krik

Kao meni što se
još od Rimljana noć
iznad bedema digla
i vidim, opet
od nekog roba da je
ostala samo cigla

Ostaju kule ove
i Dunav i Sava
i ovaj rt železni
što se brusi katkad
i oštri o valove
a, svi mi
sem duha/ko ga je imo/
po njemu prolazimo.

(Aleksandar Sekulić)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:24

OJ, AVALO


Oj Avalo, goro siva,
zar ti nije srca živa?
zar u tebe oči nisu
na tom vršku, na tom visu?
Il’ te kakvi jadi tište,
oj vjetrova vijalište?
je li spomen tvoga porče,
što ga vis tvoj odnegov’o,
i na tebi to njegovo
porušeno staro dvorče
što ti tvrdo srce gorče?
mani mrtve mirnom stanku,
ostavi ih vječnom sanku,
pokrij spomen maglom sivom,
teško mrtvom, blago živom!
Probudi se, dr’jemni vise,
razvedri se, razberi se,
pa pogledaj niz te nize
po tom srpskom sv’jetu l’jepom –
blago vidnom, teško sl’jepom! –

Sa visine nešto sine:
sunce sjeda, gora gleda.

Planine su vilovite,
vilama su vidovite:
gora vidi sve što vr’jedi,
kud pogledi ide k sr’jedi:
ne sluša ih kako zbore
no gleda ih kako tvore,
ona motri dole-gore,
u tamnice i u dvore,
ispituje duši spore,
srce traži, neće kore.

Oj, Avalo, de mi kaži,
nađe l’ što ti oko traži?
U srcima što ti gledu
pokazuju sve po redu,
svaku želju, svaku misa,
što im na dno Bog upisa,
što li ti se moglo kaz’ti?
Da l’ gorčine, da li slasti,
pitomine ili strasti?
Da l’ vrline ili gr’jesi
da l’ pregori ili b’jesi?
U vlasnika i u roba,
da l’ je pokaj ili zloba?
Vidje l’ cv’jeće ili stijenje,
nađe l’ porok il’ poštenje?
Vidje l’ ljude il’ udvore?
Nađe l’ svud bar srpske sv’jesti?
Oj, Avalo, nagov’jesti!

Sunce sjelo, noć se nagla,
na Avalu pala magla,
gorino se sklopi oko;
vidjelo je dosta, mnogo!
Sa visine sa planine,
kroz maglu se čuje sivu:
„Blago mrtvu, teško živu!“
A u gori nešto zbori,
ka nemušti jezik šušti,
u šipragu, u proc’jepu:
„Teško vidnu, blago sl’jepu!“

(Laza Kostić, 1884)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:25

HA КАЛЕМЕГДАНУ


БЕОГРАД


Крај мене се шири врта цветног мир,
Y граду за мном хука права;
Венчања дан празнују свој
Ту преда мном Дунав и Сава.

Ту сањам ... Чуј, коња из даљине бат,
Све ближе долази и ближе! Све ближе ...
Пода мном свет дрхти к'о влат,
Без топова, пушака стиже!

Све ближе и ближе ... Већ видим сав poj.
Гле, блеште у сунцу сечива...
A рогови бучни објављују бој ...
Шарени се гомила жива.

Ту високо вихори Мадонин стег,
Крст златни на врху му сева;
И барјак пророков, пободен у брег,
Ha њему сјај српа месечева.

Ту „Алах!" онде „Христос!" ... Ko од њих два
Избориће победу сад за се?
Не бој се! О прошлости ту сањах ja,
Видех старе дане и часе.

Европо, тако чували смо те ми
Кад дивљи дођоше удари;
Ах, тако млади изгибосмо сви
Ми југословенски варвари.

(Anton Aškerc1887)

(Превела Десанка Максимовић)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:25

ИЗ ОКОЛИНЕ ШУМНА ГРАДА*

(Одломак из песме „Госпођици Н")

Поклоник муза ja и сада
звуцима лире здравим вас
из околине шумна града,
што славом својом дичи нас.

Коме сам граду као дете,
непознат јоште с правим злом,
прорицo дане славе свете
у патриотском жару свом.

Y ком je све што срце иште
и што напретку даје лет:
различне школе, позориште,
и виши свет и нижи свет.

Y коме има сјајних двора,
болница једна, болних тма,
и фармацента и доктора,
и поред тога — гробља два.

Y коме има госпођица
(салона наших прави крас!),
жеманство, збиља, бледа лица,
слабачке груди, танак глас.
Kao да свака жели рећи,
кад са поздравом приђеш њој:
„Остави наду, пролазећи!
Стидљива скромност бог je мој".

(Vojislav Ilić 1886.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:25

ГЛАСНИК СЛОБОДЕ

Y тврђави београдској стара кула и сад стоји,
што времена ток суморни у мртвоме миру броји.

Многи борац за слободу, у мукама нечувеним,
скончао je дане своје под високим кровом њеним.

Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала
јецање се чује ноћу с мрачне куле и обала.

A с бедема порушених, где кржљава зова ниче,
страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ
кличе.

Једног дана, доста давно, тешка њена брава
шкрину,
и тавничар бледог странца посла кули у дубину.

Ал' он гордо дигo главу, a с ње пада коса дуга,
на лицу му тежак умор, a у оку пламен југа.

To je Рига, син Јеладе, мајско сунце коју гpeje,
и потомак храбрих Грка с Маратона и Платеје.

Он подиже руку десну (на груди му лева пала),
пa говори стражи својој, што се збила крај
машала:

„Отманова мрска децо, мрак нека ми тело крије,
ал' дух мој ће тек да живи, дух слободан ено
гди je.

Дух ће овај гласник бити за народе на Балкану,
да не клону у надежди белој зори, јасном дану.

Опустеће двори ваши, a остаће кула стара,
да сачека ново доба, општа љубав које ствара".

Y том часу с мрачне куле оро сури нагло прну,
страшно одби снажним крилом и у ноћ се изви
црну.


*

Y тврђави београдској стара кула јоште стоји,
што времена ток суморни у мртвоме миру броји.

Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала
јецање се ноћу чује с мрачне куле и обала —

A с бедема порушених, где кржљава зова ниче,
страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ
кличе.

( Војислав Илић,1892)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:25

ТРИ СВЕТЛА ДАНА

(Браииоцима Београда)

Не хуји Дунав; тужно тече Сава;
Не шуми ветар с банатских равница,
Не носи мирис покошених трава,
Не цвркут ласта, посвећених птица,
Што се на далек већ спремају пут; —
Само се измеђ бодљикавих жица
Смењују страже, док ледена јава
С дрвећа стресла лист јесењи, жут ...

И пада лишће с поломљених грана;
Борови дршћу и јасика бела,
Калемегданска деца срећних дана;
Сад рањеници од многих шрапнела,
И неме жртве пред велики слом, —
Док изнад града и дунавских села
Урла са треском Макензенов гром ...

Ровови ћуте; — слика мртвог дома,
Где нико више ничем се не нада;
Јер смрт je данас, у тутњави грома,
Спустила крила на бедеме града; —
И док у диму мркне сунчев сјај,
Она се верној Одбрани прикрада,
Мукама дугим да учини крај ...

Не хуји Дунав; тужно тече Сава,
Носећи стравне одјеке граната,
Док мутном струјом плови безброј глава,
С погледом дивљим на тврђавска врата, —
Обали жури многи понтон, сплав ...

Над градом ричу громови и страва,
Док мушке речи ниже један лав:

„Јунаци! Браћо! Час je куцно прави...
Ред нам je мрети, соколови знани!
Ваш подвиг данас нека свету јави
Како се славно праг Србије брани;
Како се слатко мре уз труба звук... —
Нек се за увек памте ови дани; —
смрти je славној наш намењен пут!"

Тајац ... A затим, из хиљаде грла,
Јуришни узвик одјекну, — и, тада,
Змајева деца, славна, неумрла,
Залетеше се ко вуци у стада;
Ha ножевима блесну сунчев сјај,
И крвав откос започе да пада,
Са славном смрћу за свој завичај ...

... Три дана тако, крвава и дуга,
Док надби сила десет пута јача.
Заточник паде Словенскога Југа,
Kao Леонид, сломљенога мача;
И костурница термопилска друга,
Бесмртни убра на ограшју цвет,
Да с вековима дух њезин корача,
Докле за повест буде знао свет ...

(Стеван Бешевић, 1932)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:26

ПЕСМА О СУНЦУ И О БЕОГРАДУ

Калдрма бљешти ко сребро
у септембарском сунцу,
и плави се плавља од неба
у јутарњим сенкама,
кроз које се разлеже хитро
мирис бензина
и сазрелог грожћа.
Одблеси и електричне струје
севају с плоча и окна,
између неба и земље;
и радост хуји муњевито
кроз простране, ведре улице
ка светлим видицима,
где реке и равнице
пресецају јасно и штедро
љубичасту Бескрајност.

Са риком аутомобила,
коja напрасно загрми,
иза преплашеног жбуња
меша се момачка песма
једне чете војника
што гипко, силовито
маршује к Старом Граду.

Плави, опаљени сунцем,
Шумадинци, Топличани;
шајкаче и пушке
окићене им сунцокретом;
хармоника и виолина
прате им песму,
као зујање пчела;
земља се ритмично тресе
под громким цокулама ...

Јуче још деца,
данас војници,
сутра јунаци, -—
као они други,
оцеви, старија браћа,
чије их сени прате
кроз отсеве оружја ...

Али их прате и очи
малих девојчица,
расцветалих под овим сунцем
и бојама младнх врбена. —
И стари грађанин застаје
ганут и замишљен,
и чини му се сан ...

Београде! — Лабуде бели!
Довољан ти je један
жарки пољубац сунца,
да би раширио опет
своја убава крила;
(Узалуд их решетаху
куршуми и гранате!)
да би се усправио,
ведар и усхићен,
као рањен млад јунак
што чује усклик фанфаре...

Пио си премного
из пехара Патње и Славе,
и зато си поносит,
раздраган, весео —
и гледаш заљубљеним,
младожењским очима
васкрсле земље твоје,
коју сунце волшебно краси
свадбеном копреном.

(Тодор Манојловић, 1919.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:26

БЕОГРАД Y РОПСТВУ


Откада те нисам видео, мој Граде
Ha ставама мирним Дунава и Саве,
Где сам своје дане проводио младе,
Дане првих снова, љубави и наде.

Сурова je бура преко твоје главе
Прегрмела с бесом свирепости слепе,
Уништила с мржњом твоје ноћи плаве,
Пролећа, лета и јесени лепе.
Како си ми данас мрачан и орон'о!
Ни пуста трага радосном животу;
Варварин je груби злурадо ти дон'о
Глад, ропство, беду, увреду, срамоту.

Од завере мрачне на слободу људи
Ти си мучки удар задобио први,
Поносан и храбар — из твојих су груди
Потоци потекли племените крви.

Данас, ти си тужан и остављен скоро.
И улице твоје, и тврђава стара
Пусте су, и њима одјекују споро
Још само тешки кораци варвара ...

Ал' плавом ноћи, када душе траже
Утехе у миру што с висина доће, —
Дух слободе, поред оружане страже,
Невидљиво твојим улицама прође;

Одлази на старе бедеме, и стане
Гледајући видик у нади и слутњи,
Ослушкује дуго, докле зора сване,
Удаљену буру што бруји и тутњи.

Јер далеко тамо хаос je крвави
За слободу и за ропство, који хуји,
И урла и бесни у свеопштој страви,
Y орканској ватри, страсти и олуји.

Док уморне душе, без среће и наде,
Y немирном сну се растају од света
Срамоте и ропства, мој поносни Граде,
Дух слободе твојим улицама шета;

И обиђе жртве што се у сну снаже
Надом на слободу; и кад осмех стидљив
Прве зоре сине на оне што траже
Хлеба, — он je мин'о покрај мртве страже,
Бесмртан и миран, поносан, невидљив.

(Сима Пандуровић, 1919)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:27

АВАЛИ

Када спутан клонем под немим притиском,
када ми се негве усеку у жиле,
када се увијам са безнадним вриском,
a под тврдом шаком немилосне силе,

као рањен орo мој дух теби летне,
са смирене груде суморних равница,
о Авало, што си облаке плаветне
као вео свила око горда лица.

Али ти си хладна, и ja узалудно
са уздањем чврстим и љубављу штедром
облећем те, љубим и преклињем жудно,
тебе што се холо дижеш небу ведром.

... Kao деспотица, круном овенчана,
у глухој осами порфирнога трона,
ти не ћутиш боле закорелих рана,
и не чујеш вапај ропски милиона.

O, ал' можда ове речи, речи нису,
тек очајни јецај у лудилу бола, —
можда твоја душа стрепи и у вису
за пасторчад худу заточених дола?

Поноситост твоја можда je тек варка,
и срце се твоје, кo наше, крвави,
под студеном кором крв ти кључа жарка,
и душа се твоја отима и дави.

O, ja имам веру тврду као стена, —
дивно ли се с њоме и бори и пати!
да у теби живи још спомен времена
кад си била нама свима, свима мати.

О, ja имам веру да ће доћи тренут: —
запени л' се крвљу и Дунав и Дрина
душмани ће наши поражени бленут',
кад ти груне најзад срџба из дубина.

Из утробе твоје покуљаће лава,
и од твога срца пламенога жара
усахнуће Дунав и Дрина и Сава,
и стопит' се опет отаџбина стара!

A на крају буре и подвига славни',
о, царице наша, с твог највишег крша,
као прво славље наших златних равни,
рујне ће слободе стег да залепрша!

(Вељко Петровић, 1906)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:27

БЕОГРАД

Данас ти, граде, свечано проричем:
Народу овом да ћеш велик бити.
Ал' прво ће те ужас походити.
И зато данас небо само тичем,
И топлим гласом Богу за те вичем.

Ja добро видим зло које те тражи:
Аждаја грдна, неман сикће на те —
Приправила je ноже и џелате ...
Држи се! Кликни, соколе, на стражи!
Нека те види сам Бог и оснажи!

С бедема твојих гледам поља широм —
Живим у смрти, трзају и врењу —
Ko и ти, граде, у свом подмлађењу.

Понекад планем сумњом и немиром.
Но опет видим, о ватрена лаво:
Арени крећеш неустрашив право;
И грми небо: „Цезаре! О, здраво!

(Прока Јовкић, 1912)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:27

ЕЛЕГИЈА СТАРЕ СКАДАРЛИЈЕ

Под стрејама стара „Три Шешира"
Самац Чича пије криглу пива,
A пред њим се, сред поноћног мира,
Нижу сенке нових перспектива:

,,Y оквиру градског булевара
Неће бити „Бумса" ни „Јелена",
Ни „Шешира" ... Скадарлијо стара,
Moj животе, ти оде ко пена!

По „регули" која све измења,
Гле, палате с ћепенака ничу!
Изумиру стара поколења —
Све остави усамљеног Чичу!

A он, тужан, шта ће самац туна? — „
Суво дрво које студен бије" —
Одјек давно покиданих струна,
Елегија старе Скадарлије ... —

Тако Чича с дертом „резонира"
Све за покој „дана умирућих" ...
Најзад зове газду Станимира:
„Дај још једну за покој будућих."


(Трифун Ђукић, 1929)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:27

БЕОГРАДСКЕ УЛИЦЕ

Чини ти се корачаш, путниче,
кроз град као сваки други:
домови, булевари дуги на које човек огугла;
a оно подвиг те виче
иза сваког угла.

Улицом овом ведром
коју сад газимо стопом,
где хлеб се у пећима пече,
у недавно октобарско вече
пала су три митраљесца
и борац жена за топом.

Ha тргу где свака ствар je
обична, свакодневна —
мислиш нема чим да се дичи —
бункер je заузела
шачица бораца гневна,
чули се победни покличи.

Из оног мирног парка
метак се чуо да пршти
разлетало се птичје перје,
јаук детињи допро;
сада лишћа прегршти
покрило предвечерје
као овчје руно топло.

Сад чујеш покрај Саве,
градитељске песме дивне,
посматраш пузавице.—
на новој изградњи скеле;
a ту се с непријатељем
последње борбе повеле,
ту га стигле освете кивне.

Ту где су развалине биле
и непријатељ без стида
на праг са псовком стаде,
сада се пева и зида,
ничу вртови — снови
и бели цветови — зграде.

Прскала je крв просута
одувек те зидове суре,
засипала парчад гвожћа;
сада се деца ту јуре,
роне се као сунце жута
зрна октобарског грожђа.

Чини ти се, корачаш, путниче,
улицом обичног града:
враћају се људи с рада,
свуда деце и врабаца пуно,
продавац новина виче;
a ти си стигао у крај
светлих подвига и приче.

(Десанка Максимовић, 1950.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:28

ПЕСМА БЕОГРАДУ

Београде, граде Илира и Келта,
балкански и славенски граде мили,
широкогруди грађанине света,
живи и свакој се одупири сили.

Ти наш си Месеп и наш Сингидунум,
наш Птуј и Преспа, Трогир, и
древни Рас;
слободари света у те се куну —
Корејац далеки, сусед Арбанас.

Отворио си сваком широм врата,
a срца ост'о још несагледана,
прадавна браво са седам печата
у сенци кула, липа и платана.

Дочекај старост река и планета,
планине, њиве, степе и саване,
широкогруди грађанине света,
песниче борбе, граде партизане,

Ти гнездо јулских и мартовских буна,
огњиште пуно варница и рана,
ћуд имаш огњеног бога Перуна
a срце као у Страхинић-Бана.

Брзометка си вечно ти запета,
и мач поваздан будан и опрезан,
што плану чим ко, ма на крају света,
насрне народу ком на част и дан,

Београде лепи, брдовити, лисни,
Београде присни и недокучиви,
и кад људи на Mapс стигну, живи,
стражари, чикај, под звездама кисни.

Дочекај старост река и планета,
планине, њиве, степе и саване,
широкогруди грађанине света,
песниче борбе, граде партизане.

(Десанка Максимовић, 1969)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:28

ЗВЕЗДАРА

Сузе неба
светлошћу зборе,
силазећи капљама
млечним
с груди чежње.
Хрли ми
падина
стрпљење трамваја
кушајући.

NEDA KOVACEVIC








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pesme o Beogradu
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pesme o Beogradu
» Pesme za decu
» Prvi telefon u Beogradu
» Pesme o Nišu
» Lirske pesme
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja :: Gradovi :: Beograd-