Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pesme o Beogradu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Čet 3 Okt 2013 - 21:24
















Nazad na vrh Ići dole
Tomiša

Super Član
Super Član


Muški
Poruka : 775

Učlanjen : 01.09.2012


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Sre 9 Okt 2013 - 22:57

Ulica u Beogradu Wink 

Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Sub 24 Maj 2014 - 21:59




Nada Knežević - Beograd

Sa putovanja kad se vraćam
Posle mnogih dana u svoj topli dom...
Srce treperi, sve je jače, jače, jače
Što sam bliže gradu svom...

Sav moj život, sve moje ljubavi
Beograd samo zna...
Moje tajne, moje snove
Beograd zna...
Beograd zna, Beograd zna, Beograd zna
Jer je moj voljeni grad...

Daljine čine ljubav većom
Poznatom kraju dok juri voz
I na savskom mostu shvatam, o ja shvatam
Da ne mogu iz grada svog...

Sav moj život, sve moje ljubavi
Beograd samo zna...
Moje tajne, moje snove
Beograd zna...
Beograd zna, Beograd zna, Beograd zna
Jer je moj voljeni grad...


(V. Borisavljević - arr. V. Simić)








love
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Sre 23 Jul 2014 - 10:55



 happy 








Nazad na vrh Ići dole
putnik

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 4234

Učlanjen : 28.03.2013


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pet 26 Sep 2014 - 18:28









happy 
Nazad na vrh Ići dole
Markoni

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 7993

Lokacija : Evropa

Učlanjen : 16.10.2011

Raspoloženje : Uvek Dobro


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pet 26 Sep 2014 - 18:51

Nazad na vrh Ići dole
putnik

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 4234

Učlanjen : 28.03.2013


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Sub 27 Sep 2014 - 7:51









happy 
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Uto 7 Okt 2014 - 8:54









love
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Sub 15 Nov 2014 - 22:04









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Sub 13 Dec 2014 - 18:54









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Sub 13 Dec 2014 - 18:59









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Sub 13 Dec 2014 - 19:01









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:07

Beograd kao pesničko nadahnuće

Војислав Илић


НАД БЕОГРАДОМ

Спомениче неми прохујалих дана,
Зашто ти је чело суморно и тавно?
Да л' се сећаш, можда, крвавих мегдана,
Што дигоше у зрак твоје име славно?

Ил' гробове бројиш туђинских синова,
Што падоше редом под зидине твоје,
- Занесени чаром освајачких снова
Далеко од крила домовине своје?

Јест, и сада често, кад те кроз ноћ гледам,
Укажу се људске горостасне сени:
С размрсканим грудима, са челима бледим,
И уснама хладним у крвавој пени...

И ја слушам шапат непојмљивог збора,
Шапат који тихо умире и тоне...
То је, можда, израз дубокога бола?
То су, можда, речи које клетвом звоне?

О, колевко снова, надања и мука
Заривено лежи у камену твоме,
Што их сруши смрти оружана рука
У данима славе, у помаму своме!

И ти јоште живиш!... Твоју седу главу
Не положи у гроб тако бурно време!
Можда чекаш снова поништену славу,
Тај блеђани призрак будућности неме?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:07

Lament nad Beogradom

Milos Crnjanski

JAN MAJEN i moj Srem,
Paris, moji mrtvi drugovi, tresnje u Kini,
prividjaju mi se jos, dok ovde cutim, bdim i mrem
i lezim, hladan, kao na pepelu klada.
Samo, to vise i nismo mi, zivot, a ni zvezde,
nego samo cudovista, polipi, delfini,
sto se tumbaju preko nas, i plove i jezde,
i urlicu: " Prah, pepeo, smrt je to."
A vicu i rusko "nicevo" -
i spansko "nada".

Ti, medjutim, rastes, uz zornjacu jasnu,
sa Avalom plavom u daljini, kao breg.
Ti treperis, i kad ovde zvezde gasnu,
i topis, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajis kao iskopan stari mac.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji plac.
A kad mi se glas, i oci, i dah, upokoje,
Ti ces me, znam, uzeti na krilo svoje.

ESPANJA i nas Hvar,
Dobrovic mrtvi, sejk sto se u Sahari beli,
prividjaju mi se jos, kao utvare, vatre, var.
Moj Sibe poludeli, zinuo kao pes.
Samo, to vise nismo mi, u mladosti i moci,
vec neki papagaji, cimpanzi, neveseli,
sto mi se smeju i vriste u mojoj samoci.
Jedan se "Leiche! Leiche! Leiche! " dere.
Drugi mi sapuce: "Cadavere!"
Treci: " Les, les,les."

Ti, medjutim, siris kao labud krila,
zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
Ti budis veselost, sto je nekad bila,
kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
U Tebi nema crva, ni sa groba.
Ti blistas, kao kroz suze ljudski smeh.
U Tebi jedan orac peva, i u zimsko doba,
prelivsi krv, kao vino, u novi meh.
A kad mi klone glava i budu stali sati,
Ti ces me, znam, poljubiti kao mati.

TI, PROSLOST, i moj svet,
mladost, ljubavi, gondole, i na nebu, Mljeci,
prividjate mi se jos, kao san, talas, lepi cvet,
u drustvu maski, koje je po meni doslo.
Samo, to nisam ja, ni Venecija sto se plavi,
nego neke rusevine, aveti, i stecci,
sto ostaju za nama na zemlji, i, u travi.
Pa kazu: " Tu lezi pasa! - Prosjak! - Pas!"
A vicu i francusko "tout passe".
I nase " proslo".

Ti, medjutim, stojis nad sirokom rekom,
nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao stit.
Ti pevas vedro, sa grmljavinom dalekom,
i tkas u stoleca, sa munjama, i svoju nit.
U Tebi nema moje ljudske tuge.
Ti imas streljaca pogled prav i nem.
Ti i plac pretvaras kao dazd u sarene duge,
a hladis, ko dalek bor, kad te udahnem.
A kad dodje cas, da mi se srce staro stisa,
Tvoj ce bagren pasti na me kao kisa.

LIZBUA i moj put,
u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
prividjaju mi se jos, dok mi zizak drsce ko prut
i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to vise nisu, ni zene, ni ljudi zivi,
nego neke nemocne, slabe, i setne seni,
sto mi kazu, da nisu zveri, da nisu krivi,
da im zivot bas nista nije dao,
pa sapcu " nao, nao, nao"
i nase " ne, ne".

Ti, medjutim, dises, u nocnoj tisini,
do zvezda, sto kazuju put Suncu u tvoj san.
Ti slusas svog srca lupu, u dubini,
sto udara, ko stenom, u mracni Kalemegdan.
Tebi su nasi boli sitni mravi.
Ti biser suza nasih bacas u prah.
Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,
u koju se mlad i veseo zagledah.
A kad umorno srce moje ucuti, da spi,
uzglavlje meko ces mi, u snu, biti, Ti.

FINISTERE i njen stas,
brak, poljupci bura sto je tako silne bila,
prividjaju mi se jos, po neki leptir, bulke, klas,
dok, u proslosi, slusam, njen korak, tako lak.
Samo, to vise nije ona, ni njen glas nasmejan.
nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
sto vice: zrak svake srece tone u Okean.
Pa mi mrmlja reci "tombe" i "sombre".
Pa kresti njino " ombre, ombre". -
i nas "grob" i "mrak".

Ti, medjutim, kreces, ko nas labud vecni,
iz smrti, u krvi, prema Suncu, na svoj put.
Dok meni dan tone u tvoj ponor recni,
Ti se dizes, iz jutra, sav zracima obasut.
Ja cu negde, sam, u Sahari, stati,
u onoj gde su karavani seni,
ali, ko sto uz mrtvog Tuarega cuci mati,
Ti ces, do smrti, biti uteha meni.
A kad mi slome dusu, koplje, ruku i nogu,
Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.

ZIVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na pucini,
prividjaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca naseg pozorista.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili vise,
nego neka pena, trenuci, sapat u Kini,
sto sapce, kao i srce, sve hladnije i tise:
da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
ni Tao, tresnje, ni mandarin.
Niko i nista.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:08

vo Andric


Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo;
i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskosi; i za letnjih oluja
kad se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim
vetrom, nosi kisu pomesanu sa prasinom panonske ravnice; i u prolece
kada izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteza
od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato; kao naknada ovoj
cudnoj varosi za sve ono cega u njoj nema i uteha zbog svega onog sto
ne bi trebalo da bude. Ali najveci raskos toga neba nad Beogradom, to
su suncevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani kao pustinjske
vizije, a zimi prigusene tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako
doba godine vrlo su cesti dani kada se oganj toga sunca koje zalazi u
ravnici, medju rekama pod Beogradom, odbije cak gore u visokoj kupoli
neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po rasutoj varosi. Tada
suncano rumenilo oboji za trenutak i najzabacenije uglove Beograda i
odblesnje u prozorima i onih kuca koje inace slabo obasjava.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:08

BEOGRAĐANKA DREVNIH VREMENA

Njeno je telo sada trošno i klonulo,
izjedeno neprimetnim osipanjem godina,
a nekada ti udovi uzbuđivaše duhove
vatre.
Kako je samo prezriva spram kukavnog
života
okolo; spram ljudi što najvećma tuđim
i mučnim životima žive; mora da sa
smeškom
posmatra te mlade ždrebice devojaka
što
koračaju sigurno, u prelepom žaru,
ubeđene
da im već pripada vlast nad svetom.
Vidim tu još uvek lepu staricu od nekih
osamdeset leta – ništa od Beograda u
Beogradu
ona više ne vidi – kao senka nestaje
u mnoštvu šetača na Terazijama, tako
ponosna
na krhku građevinu svog tela, što
kušano
čulnim nasladama, nekada zasigurno
bejaše veličanstveno.

Dragan Jovanović Danilov








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:09

BEOGRAD, PREKOOKEANSKI BROD

Ponovo dozivam prekookeanske brodove
tvojih grudi, grade za samospoznaju!
Nekada bio si meni daleka, nedosežna
žena,
a sad evo me kako hodam tihim ulicama
predgrađa, tako običnim u golubinjem
polumraku; pohodim tvoje staretinarnice
sa gravirama, inkunabulama i mapama
lepim u svojoj nemosti; dodirujem
skupocene
čaše od muranskog stakla, nezaražene
smrću;
drage su mi na srcu kapije od kovanog
gvožđa
što vode u skrovite tvoje vrtove, gde
sede
gole žene, dobrotvori svetlosti;
osluškujem razmirice vrana po
parkovima,
pratim svu tu prebujnu stvarnost što
prolazi
kao pored velike vode; ali ja ti ne dajem
ništa što već u tebi ne postoji
odvajkada.
Telo tvoje ima tajne luke, lagune i
ustalasala
žita koja hrane narode i bude kamen
želje.
Ti si knjiga koja obuhvata sve knjige;
razlistala bela ruža koju su mi dobri
anđeli
poverili da sa svake njene latice ispijam
rosu umlja nekog nepoznatog; sam Bog
odredio je
tvoj položaj, tlocrt i tajanstvene mere,
tako da te vidim sa svake razdaljine.
Ti, međutim, više i nisi na zemlji, već
si
ogledalo koje je poletelo ka nekom
drugačijem
sjaju; prsten si jedinog mog venčanja,
palimpsestični grade! Apokaliptična
dojiljo!
Pomešali smo krv – ja iz vena, a ti iz
tvojih
zagrljenih reka nad kojima kraljuješ i
sad smo jedno
u drugom, ne može nas rastaviti nikakvo
uzmicanje.
Dragan Jovanović Danilov








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:09

Branko V.Radicevic

BEOGRAD

Ti trazis grad u gradu Beogradu,
a on se veselo prebrojava.
Bas kao da izgovara, slog po slog,
najtoplija imena ovog sveta:

Spasoje, Vukasin, Milivoje, Ja Aco,
Petronije, Ranisavka, Leposava, Ja Strajo.

Pomislis: gorak je grad
zbog neispunjenih prostora u sebi,
tamo nekih taraba, tresanja i dvorista
sto zute seoskim letom.

Tada se dogodi cudo:
grad ti se usred vida za dva koplja ozida.

Toliko da se zbunis.

Al opet prozivka iskreno najsaljivija:

Ja Mitar, Jevstasije, Milomirka, Ruza.
Ja cedni otac Pantelija i Grozda.

Ti trazis grad od Cvetka i Kalemegdana.
A on izmice ka Savi.
I uz put vidis ljude kako se zagledaju
u neispunjene prostore u sebi:
u tamo neke tarabe, tresnje i dvorista
sto zute seoskim letom.

I tako- do prvih ladja.

A grad izmakne ka Dunavu.

Ali kada je sve vec jasno
i vise nema povratka,
prepukne grad na najgradskijem mestu.

Koliko da se provuce harmonika.

Pa opet tamo neka taraba, tresnja i dvoriste
sto zute seoskim letom.

I kaplju, slog po slog,
najtoplija imena ovoga sveta:

Radovan, Ja Ljubinko, Ilija, Velizir, Vasa,
Milisav, Ja Lazar, Andjelko, Andjelija, Sava,
Svetozar, Radomir, Lepotinjka, Ja Arsa.

Ti trazis grad u gradu Beogradu.
A svirala kroz pesmu progovara.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:10

Милутин Бојић

СИНГИДУНУМ

Ноћас сам те снио, престонице бела,
Китњасту и младу у сутону. Златна
На тврђави зрцају се платна,
Горди сведок моћи и крвавих дела

Сањао сам твоје торње и кубета
И свечани холост, што врх тебе клизи,
Докле у даљини по стењу и низи
У сутону сивом зрео живот цвета.

Окружена плавим висовима, слушаш
Шумор снажних река, јер су твоје чело
Браздале године и време је плело
Златан венац којим невернике кушаш.

Снио сам те лепу, али данас, јао!
Разривена зјапе твоја горда недра.
Са храмова твојих песма није ведра
А на твоје чело црне је сумор пао.

Улицама пустим густи снег се слеже
Изнад кућа дршће лик туге и страха,
А градом препуним самртнога даха
Одјекује тупо бат туђинске страже.

(1916)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:10

Раде Драинац

БАЛАДА О ЗАСПАЛОМ ГРАДУ

Сањају фењери низ пусти сиви тротоар,
Низ кровове дуге капљу месечине беле,
По моме лицу ноћ и болесни пејзаж
Шарају фантастичне аквареле.

Мутне су сенке фабрика и зграда;
Спавају уморно расцветали дрвореди,
Месец је жива, жута балада,
Што на кривом димњаку замишљено као Сатир седи.

Лутају крововима вампири и метеори,
У златној магији звезданих кола,
Блудом су премазани сви прозори;
У кафани на скверу заљубљено јеца циганска виола.

Црвене се прозори као отворене ране,
Капљу мелодије са касно осветљених балкона,
Невидљиве руке градом разбацују жуте шафране
Са ладном тугом несрећног Скарона.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:10

Владислав Петковић-Дис

Уздах са Дунава

На Калемегдану, посред старог града,
Где Београд грле и Дунав и Сава,
Једно Српче гледа земље наших нада,
Што их тајно крије та даљина плава.

Огромна равница пред њиме се пружа
Несрећна и лепа, као српска туга,
У тој земљи има и поља и ружа,
Ал' слобода само тој се земљи руга.

Столећима Србин у тој земљи живи,
Ал' Немац и Мађар вечито га гоне,
Једино се Србин тој земљи не диви,
Јер његова звона само на плач звоне.

Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни,
Далмација, Босна - све то земље Срба,
Ту је и Хрватска: свуд спомени славни,
Чувају се тајно место српског грба.

И док сунце греје Велику Србију,
На Калемегдану док цвеће мирише,
Српче стоји тако, сузе му се лију,
И његово срце овако уздише:

"О велике земље, о Српски Народе,
Када ће и за те доћи живот прави?
Што судбина крије буктињу слободе?
Велико пролеће кад ће да се јави?

С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара,
Кад ће у бој поћи наше моћне чете,
Да униште једном име господара,
Који као тиран гуши земље свете."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:11

Мавро Ветрановић (1482 – 1567)

О СЛАВНИ БЕОГРАДЕ

(Одломак из шесте песме «Пјесни Разлике»)

А и славни Биограде и ти ми говори,
тврдине и зграде тко твоје обори?
Твоја ли крајишта, о славни Биограде,
осташе за ништа, у забит сва саде?

Тко копшја и сабље сада ће ломити
и оружне корабље Дунавом водити?
Гдје ли су тве шајке, Дунавом проплиле,
које су јунаке плијенови' храниле?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:11

Доситеј Обрадовић

ОРЛЕ ХВАЛНИ, БЈЕЛИГРАДЕ СЛАВНИ
(Одломак из песме «Пјесна о избављенију Сербије»)

Орле хвални, Бјелиграде славни!
Узвишуј се превише облака!
Гласи твоји нек су свету јавни,
Јер у теби већ нема Турака!

Нејма оџа ни лудих хаџија,
Гордељивих нејма јаничара,
Нити турских ага, ни спаија,
Ни њихових ножа, ни ханџара!
(1789)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:12

Ex ponto belgradiensis
Kad bljesne sred grudi
gorko topla svetlost
nostalgije,
nisu to gore,
vucima besputne
i detinjem oku
krotke,
ni kuće seoske
maglom rasute,
ko raskinuta ogrlica
sanjom tkanih perli,
niti reke,
ukroćene sobom samim,
talasi žita
uprkos nebu iznikli.
Kad zemlja
što me rodi,
izdaleka k meni pođe,
imenu svome
odbegne.
I zamiriše
pečenim kestenom
u decembru
na ulici raspetoj
između
kralja
i prevrata.
Kad Otadžbina
pesmu pohodi,
ne kaplje iz pucadi
sremskih vinograda.
čini to škripom trola
u začaranom krugu
Kalemegdan Slavija.

Neda Kovačević








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   Pon 23 Feb 2015 - 10:12

РУМЕН НАД БЕОГРАДОМ

Дубравки Алексић

Шта то сија, што се румен слила?
Да л' црвенкаст лије реп к'о свила,
Соколице сребрних лет крила,
Или млада дубравкиња вила?

Лисица би већ у шуми била,
Соколица гори одлетила,
Бела вила не би с' градом вила.

Већ девојка, сваком срцу мила.
На Диздара кули гнездо свила,
Бујне косе вртом распустила.

Осмехне се, ласта долетила.
Оком бљесну, небо заискрила.
Када плаче, ситне сузе лила.
Док је спила, звездице је снила.

пролеће 1999. г.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pesme o Beogradu   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pesme o Beogradu
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pesme o Beogradu
» Pesme za decu
» Prvi telefon u Beogradu
» Pesme o Nišu
» Lirske pesme
Strana 2 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja :: Gradovi :: Beograd-