Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljive priče iz života naučnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 10:09









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 10:10









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 10:10









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 20:19









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 20:20









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 20:20









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Uto 1 Apr - 11:02









love
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sub 17 Maj - 13:15


HILJADA HILJADARKI



Ruso je svog Emila zamišljao zdravog, krepkog i robusitog, a Milanov MIlutin bio je slabunjav, mlitav, bolešljiv, sasvim različit od svoje braće i sestara. Dok su ona uveliko spavala slatkim snom, gledao je on u polutamu spavaćih soba osvetljenih škiljavim kandilom, i zidao u njoj kule i gradove. U tim večernjim časovima njegovi roditelji i staramajka igrali su obično karata i zavirivali s vremena na vreme u spavaću sobu da vide da li je zaspao, pa da i oni legnu, jer su znali da kad jednom zaspi, ne mogu ga više topovi razbuditi.

Jedne večeri, kada otac vide da još uvek ne spavam, zamota me u jorgan i donese me u trpezariju da i ja igram karata. To behu mađarske karte, ukrašene ličnostima iz legende Vilhelma Tela. Ja sam ih već pre toga često zagledao i ljubopitljivo se raspitivao kod mlađih kako se koja od njih zove.

Kada mi sada otac rastumači pravila igre i jačinu svake karte, počeh da igram sa svojim starijima i dobih odmah prvu igru.

„Jao, naopako!“ zakuka moja majka, „Sin će da mi bude kartaš!“

Sutradan preduze otac da ispita uzroke mog kartaškog talenta.

„Hajde“, reče, „da te naučim brojati!“

„Pa, znam!“

„Kako, znaš?“

„Evo da ti pokažem!“ I ja mu izbrojah do dvadeset.

„Ko te je učio?“

„Niko. To se razume samo po sebi“.

„A znaš li da brojiš dalje?“

„Ne znam, nije mi bilo potrebno“.

I otac mi za nepun sat rastumači decimalni brojni sistem i nauči me da brojim do hiljade, pa do miliona.



Idućeg dana rasprostre po svom pisaćem stolu razne novčanice i sitne pare kakve su se onda u Austriji upotrebljavale: krajcare, bugere (Buger, četiri krajcare), seksere (Sechser, deset krajcara) i forinte. Kada mi rastumači njihove vrednosti, baci preda me jednu forintu, dva seksera, jedan buger i tri krajcare i zapita me koliko je to.

Zagledah se u te pare, zgrabih prvo forintu, pa jedan sekser, pa drugi, pa buger, pa krajcare i izbrojah 100, 110, 120, 124, 125, 126, 127 krajcara.

Iznenađen time, otac me povede kod majke, koja je ležala u postelji, a pored nje novorođenče, moj najmlađi brat Bogdan, da je obraduje svojim đakom i da pred njom ponovim prebrojavanje novaca u jednoj drugoj, težoj kombinaciji.

Ovaj događaj spominjem zbog toga što sam u stanju da dosta tačno odredim njegov datum. Moj brat Bogdan rodio se 12. januara 1885. godine, pa se opisani doživljaj desio najviše deset dana docnije, koliko je moja majka ležala u krevetu posle svakog poroda.

Idućeg dana pokaza mi otac petice, desetice, stotinarke i hiljadarke i nauči me računati sa njima. Tako mi ni milion nije bio više maglovit pojam, već opipljiva činjenica: hiljada hiljadarki.

Tako sam stekao svoja prva znanja iz matematike. Brojanje do dvadeset stekao sam neosetno iskustvom, a brojanje do miliona logičnim rasuđivanjem. I ono kao da je odraslo u meni samo od sebe, a otac ga poveo na postupaonicu, pa da korača dalje, bez ičije pomoći i bez znanja nauke o rasuđivanju, logike, koju nisam nikada učio, niti ikada osetio da mi je bila potrebna.



Iz knjige „Sećanja“ Milutin Milanković








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sub 17 Maj - 13:20


RITAM DESETERCA



Jednoga dana otac donese iz biblioteke dugu svesku narodnih pesama prvog Vukovog izdanja i poče da mi čita: „Vino pije Musa Arbanasa u Stambolu u krčmi bijeloj“, tumačeći mi pri tome sve što mi je bilo nepoznato. Gutao sam svaku reč te pesme i uživio se svom dušom u nju i u događaje što ih ona tako živo predočava. Kada dođe red na ono mesto gde se priča kako izvedoše Marka pred cara, kako ga je ubila memla od kamena i kako je pocrneo kao kamen sinji, briznuh u plač i jedva se stišah.

Otac produži čitanje. Dođe na red: „…suva drenovina sa tavana od devet godina. Kad je Marko steže u desnicu, iz nje dvije kaplje iskočiše. – Pa kad ode u primorje ravno; sve se skita, a za Musu pita. Te zamete kavgu s Deli Musom“.

Pri slušanju tih mesta sav sam treperio, srce mi se pope u grlo i smiri tek pri srećnom završetku dvoboja Markovog sa Musom. Onda zamolih oca da mi pesmu pročita još jedanput.

„Neću“, reče mi on, „jer ćeš da plačeš“.

„Pa neću!“

I otac poče iznova da čita pesmu. Ja je proživeh još jedanput, sa još većim učešćem. Kad otac stiže na ono kritično mesto, ja stisnuh zube, ali bujica suza pojuri mi niz obraze. Otac me pogleda prekorno, ali mu ja, više rukama no jecavim glasom, dadoh znak da čita samo dalje. I, zaista, čim stigoše tri berbera mlada, „jedan mije, drugi Marka brije, a treći mu nokte sarezuje“, moj plač pređe u sladak smeh.

Sutradan mi otac na moju molbu pročita istu pesmu još dva puta, uz moje propisno jecanje. Dan iza toga saopštih mu da celu pesmu znam naizust: preslišao sam se sinoć u krevetu. Kada je, zaista, pred ocem ponovih, a pri tome posle pitanja carevog: „Jesi l’ djegod u životu Marko?“, izgovorih tužnim glasićem: „Jesam cale, ali u lđavu!“ otac me, onako slabačkog, pogleda, a suze mu navreše na oči.

Za kratko vreme znao sam naizust još i ove narodne pesme: Uroš i Mrnjavčevići, Smrt Kraljevića Marka i Car Lazar i carica Milica. To su, sa onom prvom, četiri najlepše pesme naše narodne poezije, dela pravog pesničkog genija, koje svojom sadržinom i pesničkom lepotom daleko odskaču od svih ostalih naših narodnih pesama.

Te pesme lako sam naučio napamet, jer pesme su svojom utvrđenom metrikom stvorene za to da se mogu tačno pamtiti. Ostvald stavlja tu odliku pesama iznad njihove estetske spoljašnjosti. I iskustva mog detinjstva govore u tom smislu. Lepotu naših narodnih pesama uvideo sam tek docnije, ali ritam deseterca osetio sam jasno već u svojoj šestoj godini, i on mi je omogućio da ih lako zapamtim recitujući ih, i nisam se nikad ogrešio o taj ritam.

Iz knjige „Sećanja“ Milutin MIlinaković








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sub 17 Maj - 13:23


KO MILUJE PRIRODU?



Kad je Nidza bio mali, igrao se k’o ostali – ili možda nije?

Priču o prvom susretu Nikole Tesle sa elektricitetom, mnogi već sigurno znaju. Pošto sam veliki poštovalac imena i dela Nikole Tesle ja ću je, ipak, još jednom ponoviti.



„Bio je suton. Pomilovao sam svog mačka i tada se dogodilo čudo od koga sam zanemeo. Moja ruka je izazvala pljusak praskavih varnica, a iznad mačkovih leđa se stvorilo polje svetlosti“.

Teslin otac, Milutin Tesla, smatrao je da je to ona ista pojava koja se stvara pri udaru groma, elektricitet.

Na kraju svega je svakako, najzanimljiviji Nikolin zaključak povodom ovog događaja. Nikola Tesla je tada postavio pitanje na koje će samo on znati da da odgovor:

„A ja sam očaran razmišljao:
Nije li priroda jedna ogromna mačka? Ako jeste, ko nju miluje po leđima. Tada sam imao tri godine, a čuda koja su dolazila bila su sve veća“.


„Čudesni“ mačak je bio prijatelj malog Nikole, bili su nerazdvojni, možda je i na taj način priroda htela da pokaže kako će otkrivati svoje najveće tajne onima koji budu voleli i cenili podjednako i ljude i životinje, kao što je to činio Nikola Tesla.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sub 17 Maj - 13:26

Anegdota o Davidu Hilbertu


David Hilbert je bio jedan od najvećih matematičara 20. veka. Kvantnu mehaniku je teško zamisliti bez Hilbertovog doprinosa i Hilbertovog prostora. Bio je poznat i kao izuzetan mentor drugim nadarenim matematičarima na Univerzitetu u Getingenu, koji je bio rasadnik poznatih fizičara i matematičara u 20. veku.



David Hilbert

Anegdota kaže da je Hilbert bio radoholik. Njegova potreba za matematikom je išla dotle da je u dvorištu na zidu koji ga je odvajao od komšije postavio tablu. Kada bi bilo lepo vreme, odmarao bi se i radio u bašti, ukoliko bi mu došla inspiracija za matematikom odmah je pisao po tabli. Ukoliko bi neko došao u goste, posluga bi gosta uputila da pogleda u dvorištu ili na drvetu gde je Hilbert znao da se sakrije i razmišlja o matematičkim problemima.

1900. godine, Hilbert je predstavio listu od 23 matematička problema koja su u to doba bila nerešena. Bio je veliki optimista i verovao je da će svi problemi u matematici kad tad biti rešeni.


Preminuo je 1943. godine, a na nadgrobnoj ploči su urezane reči: “Mi moramo znati. Mi ćemo znati. (Wir müssen wissen.Wir werden wissen.)”








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Ned 31 Avg - 23:36


Исак Њутн био је избачен из основне школе. То је учињено на захтев његове мајке која се надала да ће њен син бити фармер.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Čet 18 Sep - 14:06

Vreme je novac

Poznati američki fizičar, pronalazač i državnik, Bendžamin Frenklin (1706 - 1790) je pored nauke ostao upamćen i po stavovima o društvu i ekonomiji. Jedna od njegovih čuvenih izreka je i ona da je vreme novac.


Frenklin se zalagao za to da svi imaju pravo glasa, a ne samo oni koji plaćaju porez, obrazlažući to na vrlo duhovit način. „Ja imam lepo magare za koje plaćam porez. Dakle, imam pravo glasa. Kada mi životinja ugine neću ga više plaćati, pa prema tome neću više biti glasač. A sada bih voleo da znam ko je u stvari glasač – ja ili moje magare?“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Čet 18 Sep - 14:08

Kompletiranje knjiga

Nemački prirodnjak, geograf i astronom Aleksandar Humbolt (1769 - 1859) istraživao je Zemljin magnetizam i rasprostranjenost biljaka u zavisnosti od klime. Od ovog, osnivača moderne geografije, jedan poznanik je jednom prilikom pozajmio drugi deo retke knjige „Pernati svet Južne Amerike“. Ta mu se knjiga toliko dopala da, uprkos mnogim opomenama naučnika, nije hteo da je vrati. Na kraju mu je Humbolt poslao i prvi deo knjige sa posvetom: „Neka bar jedan od nas poseduje oba dela knjige!“


Dok je tragao za izvorom reke Orinoko, Humbolt je bio gost jednog amazonskog plemena. U znak prijateljstva, od poglavice je dobio papagaja koji govori. Međutim, Humbolt je primetio da papagaj ne izgovara reči plemena domaćina. Saznao je da je papagaj ratni plen i poslednje živo biće koje „govori“ jezikom plemena koje je uništeno u ratu. Zapisujući reči koje je čuo od papagaja, Humbolt je spasao od zaborava deo kulture plemena Majpure.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Čet 18 Sep - 14:10

Kineski filozof


Srpski naučnik Pavle Savić (1909 - 1994) proučavao je oblast nuklearne fizike, fizike visokih pritisaka i niskih temperatura. Dobio je Zlatnu medalju Lomonosova, najveće rusko naučno priznanje. Dok je bio đak, dobio je primedbu od profesora srpskog jezika da na pismenom zadatku nije koristio citate, uz komentar da se bez citata ne vidi da išta čita. Na sledećem pismenom zadatku Pavle je citirao slavnog kineskog filozofa Van Fu Džija. Dobio je odličnu ocenu i pohvalu što je tako brzo prihvatio savet. Samo najbliži njegovi drugovi znali su da pomenuti slavni filozof ne postoji.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sre 23 Sep - 22:32

Ludi genije! Sam sebi iskopao oko, umro kao devica: Bizarni život Isaka Njutna!
Autor: 6yka.com

Da li je jabuka bila krivac za njegov genijalni pronalazak ili njegov bizarni život u svakom slučaju za ovog naučnika su svi rekli da je bio na granici ludila



Isak Njutn se smatra za jednog od najvećih naučnika koji su ikada živeli. Ali, u svoje vreme, on je bio poznat po mnogim stvarima, uključujući i vrlo bizarno ponašanje. Pročitajte deset fascinantnih činjenica o briljatnom Isaku Njutnu...

1. Njutn je bio veliki grešnik

Barem se tako smatra. Kada mu je bilo 19 godina, sastavio je spisak od 48 grehova koje je počinio.

2. Zabio je šilo u očnu duplju - namerno

U Njutnovo vrijeme se malo znalo o svojstvima svetlosti. U stvari, ljudi nisu znali da li oko proizvodi svetlost ili je sakuplja. Džejms Glejk, autor Njutnove biografije, spominje jedan detalj: Njutn je krenuo u detaljnu studiju optike – pa je sam sebi bio zamorče. U jednom momentu je zabio šilo u svoje oko kako bi sam mogao pisati svetlosnu reakciju. O tome je i sam Njutn pisao u svom dnevniku.

3. Doživeo je dva nervna sloma

Veruje se da je Njutn doživeo dva nervna sloma. Njutn je objašnjavao kako mu se to dogodilo zbog nedostatka sna, iako istoričari nude sasvim druge razloge: moguće trovanje hemijskim supstancama iz eksperimenata koje je vršio kao i akumulirani efekat hronične depresije od koje je patio.

4. Rodio se prevremeno, njegovi roditelji su bili neobrazovani
Njutn je rođen tri meseca pre termina, i bio je toliko malen da je mogao bukvalno stati u veću šolju. Njegov otac je bio nepismen, a majka je jedva znala da čita. Otišao je na Univerzitet samo zahvaljujući tome što se njegova majka preudala, pa je imala više novca.

5. Radio je kao konobar

Kao student na Kembridžu, Njutn je morao da radi u krčmi – bio je tzv “sizar” , kaže Glejk, koristeći termin koji se uportebljava za studenta koji prima finansijsku pomoć za studiranje a zauzvrat obavlja neki fizički posao. Njutn je bio i konobar,ali je i čistio sobe drugim studentima.

6. Bio je usamljen

Mnogi su spekulisali da je Njutn patio od mentalnog oboljenja ( možda čak bipolarnog poremećaja) ili čak autizma. Ovo se teško može proveriti, ali je jedna stvar jasna - Njutn je bio hronično usamljen. “ Ovo možemo videti i iz perioda kad je bio mlad, i kad je bio stari čovek” kaže Gejk “Često se tukao”.

7. Pobegao je Velikoj kugi

Kada je izbila Velika kuga u Kembridžu 1665. godine, Njutn i njegove kolege su poslani kući da izbegnu epidemiju. U tom periodu je Njutn izmislio primitivni kalkulator.

8. Praktikovao je alhemiju
Iako slavljen kao ozbiljan naučnik, Njutn je imao prste i u alhemiji – pseudonauci čiji je cilj pretvaranje metala u zlato.

9. Nije izmislio svoje teroije nakon što je video jabuku da je pala na zemlju

“Većina ljudi misli da mu je jabuka pala na glavu, ali to verovatno nije istina.Ono što je istina je da je Njutn shvatio da je neka nevidljiva sila prouzrokovala pad jabuke, ali da je takođe uticala i na kretanje meseca” kaže Glejk.

10. Umro je kao devac

Njutn se nikada nije ženio, i iako je nemoguće proveriti i ovu informaciju, veruje se da nikad nije imao seks.









Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljive priče iz života naučnika
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljive priče o slikarima
» Zanimljive priče o kompozitorima
» samo da vas pozdravim
» Zanimljive priče o matematičarima
» Priče iz života starog Srbina
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke-