Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljive priče iz života naučnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 8:09









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 8:10









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 8:10









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 18:19









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 18:20









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 31 Mar - 18:20









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Uto 1 Apr - 9:02









love
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sub 17 Maj - 11:15


HILJADA HILJADARKI



Ruso je svog Emila zamišljao zdravog, krepkog i robusitog, a Milanov MIlutin bio je slabunjav, mlitav, bolešljiv, sasvim različit od svoje braće i sestara. Dok su ona uveliko spavala slatkim snom, gledao je on u polutamu spavaćih soba osvetljenih škiljavim kandilom, i zidao u njoj kule i gradove. U tim večernjim časovima njegovi roditelji i staramajka igrali su obično karata i zavirivali s vremena na vreme u spavaću sobu da vide da li je zaspao, pa da i oni legnu, jer su znali da kad jednom zaspi, ne mogu ga više topovi razbuditi.

Jedne večeri, kada otac vide da još uvek ne spavam, zamota me u jorgan i donese me u trpezariju da i ja igram karata. To behu mađarske karte, ukrašene ličnostima iz legende Vilhelma Tela. Ja sam ih već pre toga često zagledao i ljubopitljivo se raspitivao kod mlađih kako se koja od njih zove.

Kada mi sada otac rastumači pravila igre i jačinu svake karte, počeh da igram sa svojim starijima i dobih odmah prvu igru.

„Jao, naopako!“ zakuka moja majka, „Sin će da mi bude kartaš!“

Sutradan preduze otac da ispita uzroke mog kartaškog talenta.

„Hajde“, reče, „da te naučim brojati!“

„Pa, znam!“

„Kako, znaš?“

„Evo da ti pokažem!“ I ja mu izbrojah do dvadeset.

„Ko te je učio?“

„Niko. To se razume samo po sebi“.

„A znaš li da brojiš dalje?“

„Ne znam, nije mi bilo potrebno“.

I otac mi za nepun sat rastumači decimalni brojni sistem i nauči me da brojim do hiljade, pa do miliona.



Idućeg dana rasprostre po svom pisaćem stolu razne novčanice i sitne pare kakve su se onda u Austriji upotrebljavale: krajcare, bugere (Buger, četiri krajcare), seksere (Sechser, deset krajcara) i forinte. Kada mi rastumači njihove vrednosti, baci preda me jednu forintu, dva seksera, jedan buger i tri krajcare i zapita me koliko je to.

Zagledah se u te pare, zgrabih prvo forintu, pa jedan sekser, pa drugi, pa buger, pa krajcare i izbrojah 100, 110, 120, 124, 125, 126, 127 krajcara.

Iznenađen time, otac me povede kod majke, koja je ležala u postelji, a pored nje novorođenče, moj najmlađi brat Bogdan, da je obraduje svojim đakom i da pred njom ponovim prebrojavanje novaca u jednoj drugoj, težoj kombinaciji.

Ovaj događaj spominjem zbog toga što sam u stanju da dosta tačno odredim njegov datum. Moj brat Bogdan rodio se 12. januara 1885. godine, pa se opisani doživljaj desio najviše deset dana docnije, koliko je moja majka ležala u krevetu posle svakog poroda.

Idućeg dana pokaza mi otac petice, desetice, stotinarke i hiljadarke i nauči me računati sa njima. Tako mi ni milion nije bio više maglovit pojam, već opipljiva činjenica: hiljada hiljadarki.

Tako sam stekao svoja prva znanja iz matematike. Brojanje do dvadeset stekao sam neosetno iskustvom, a brojanje do miliona logičnim rasuđivanjem. I ono kao da je odraslo u meni samo od sebe, a otac ga poveo na postupaonicu, pa da korača dalje, bez ičije pomoći i bez znanja nauke o rasuđivanju, logike, koju nisam nikada učio, niti ikada osetio da mi je bila potrebna.



Iz knjige „Sećanja“ Milutin Milanković








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sub 17 Maj - 11:20


RITAM DESETERCA



Jednoga dana otac donese iz biblioteke dugu svesku narodnih pesama prvog Vukovog izdanja i poče da mi čita: „Vino pije Musa Arbanasa u Stambolu u krčmi bijeloj“, tumačeći mi pri tome sve što mi je bilo nepoznato. Gutao sam svaku reč te pesme i uživio se svom dušom u nju i u događaje što ih ona tako živo predočava. Kada dođe red na ono mesto gde se priča kako izvedoše Marka pred cara, kako ga je ubila memla od kamena i kako je pocrneo kao kamen sinji, briznuh u plač i jedva se stišah.

Otac produži čitanje. Dođe na red: „…suva drenovina sa tavana od devet godina. Kad je Marko steže u desnicu, iz nje dvije kaplje iskočiše. – Pa kad ode u primorje ravno; sve se skita, a za Musu pita. Te zamete kavgu s Deli Musom“.

Pri slušanju tih mesta sav sam treperio, srce mi se pope u grlo i smiri tek pri srećnom završetku dvoboja Markovog sa Musom. Onda zamolih oca da mi pesmu pročita još jedanput.

„Neću“, reče mi on, „jer ćeš da plačeš“.

„Pa neću!“

I otac poče iznova da čita pesmu. Ja je proživeh još jedanput, sa još većim učešćem. Kad otac stiže na ono kritično mesto, ja stisnuh zube, ali bujica suza pojuri mi niz obraze. Otac me pogleda prekorno, ali mu ja, više rukama no jecavim glasom, dadoh znak da čita samo dalje. I, zaista, čim stigoše tri berbera mlada, „jedan mije, drugi Marka brije, a treći mu nokte sarezuje“, moj plač pređe u sladak smeh.

Sutradan mi otac na moju molbu pročita istu pesmu još dva puta, uz moje propisno jecanje. Dan iza toga saopštih mu da celu pesmu znam naizust: preslišao sam se sinoć u krevetu. Kada je, zaista, pred ocem ponovih, a pri tome posle pitanja carevog: „Jesi l’ djegod u životu Marko?“, izgovorih tužnim glasićem: „Jesam cale, ali u lđavu!“ otac me, onako slabačkog, pogleda, a suze mu navreše na oči.

Za kratko vreme znao sam naizust još i ove narodne pesme: Uroš i Mrnjavčevići, Smrt Kraljevića Marka i Car Lazar i carica Milica. To su, sa onom prvom, četiri najlepše pesme naše narodne poezije, dela pravog pesničkog genija, koje svojom sadržinom i pesničkom lepotom daleko odskaču od svih ostalih naših narodnih pesama.

Te pesme lako sam naučio napamet, jer pesme su svojom utvrđenom metrikom stvorene za to da se mogu tačno pamtiti. Ostvald stavlja tu odliku pesama iznad njihove estetske spoljašnjosti. I iskustva mog detinjstva govore u tom smislu. Lepotu naših narodnih pesama uvideo sam tek docnije, ali ritam deseterca osetio sam jasno već u svojoj šestoj godini, i on mi je omogućio da ih lako zapamtim recitujući ih, i nisam se nikad ogrešio o taj ritam.

Iz knjige „Sećanja“ Milutin MIlinaković








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sub 17 Maj - 11:23


KO MILUJE PRIRODU?



Kad je Nidza bio mali, igrao se k’o ostali – ili možda nije?

Priču o prvom susretu Nikole Tesle sa elektricitetom, mnogi već sigurno znaju. Pošto sam veliki poštovalac imena i dela Nikole Tesle ja ću je, ipak, još jednom ponoviti.



„Bio je suton. Pomilovao sam svog mačka i tada se dogodilo čudo od koga sam zanemeo. Moja ruka je izazvala pljusak praskavih varnica, a iznad mačkovih leđa se stvorilo polje svetlosti“.

Teslin otac, Milutin Tesla, smatrao je da je to ona ista pojava koja se stvara pri udaru groma, elektricitet.

Na kraju svega je svakako, najzanimljiviji Nikolin zaključak povodom ovog događaja. Nikola Tesla je tada postavio pitanje na koje će samo on znati da da odgovor:

„A ja sam očaran razmišljao:
Nije li priroda jedna ogromna mačka? Ako jeste, ko nju miluje po leđima. Tada sam imao tri godine, a čuda koja su dolazila bila su sve veća“.


„Čudesni“ mačak je bio prijatelj malog Nikole, bili su nerazdvojni, možda je i na taj način priroda htela da pokaže kako će otkrivati svoje najveće tajne onima koji budu voleli i cenili podjednako i ljude i životinje, kao što je to činio Nikola Tesla.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sub 17 Maj - 11:26

Anegdota o Davidu Hilbertu


David Hilbert je bio jedan od najvećih matematičara 20. veka. Kvantnu mehaniku je teško zamisliti bez Hilbertovog doprinosa i Hilbertovog prostora. Bio je poznat i kao izuzetan mentor drugim nadarenim matematičarima na Univerzitetu u Getingenu, koji je bio rasadnik poznatih fizičara i matematičara u 20. veku.



David Hilbert

Anegdota kaže da je Hilbert bio radoholik. Njegova potreba za matematikom je išla dotle da je u dvorištu na zidu koji ga je odvajao od komšije postavio tablu. Kada bi bilo lepo vreme, odmarao bi se i radio u bašti, ukoliko bi mu došla inspiracija za matematikom odmah je pisao po tabli. Ukoliko bi neko došao u goste, posluga bi gosta uputila da pogleda u dvorištu ili na drvetu gde je Hilbert znao da se sakrije i razmišlja o matematičkim problemima.

1900. godine, Hilbert je predstavio listu od 23 matematička problema koja su u to doba bila nerešena. Bio je veliki optimista i verovao je da će svi problemi u matematici kad tad biti rešeni.


Preminuo je 1943. godine, a na nadgrobnoj ploči su urezane reči: “Mi moramo znati. Mi ćemo znati. (Wir müssen wissen.Wir werden wissen.)”








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Ned 31 Avg - 21:36


Исак Њутн био је избачен из основне школе. То је учињено на захтев његове мајке која се надала да ће њен син бити фармер.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Čet 18 Sep - 12:06

Vreme je novac

Poznati američki fizičar, pronalazač i državnik, Bendžamin Frenklin (1706 - 1790) je pored nauke ostao upamćen i po stavovima o društvu i ekonomiji. Jedna od njegovih čuvenih izreka je i ona da je vreme novac.


Frenklin se zalagao za to da svi imaju pravo glasa, a ne samo oni koji plaćaju porez, obrazlažući to na vrlo duhovit način. „Ja imam lepo magare za koje plaćam porez. Dakle, imam pravo glasa. Kada mi životinja ugine neću ga više plaćati, pa prema tome neću više biti glasač. A sada bih voleo da znam ko je u stvari glasač – ja ili moje magare?“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Čet 18 Sep - 12:08

Kompletiranje knjiga

Nemački prirodnjak, geograf i astronom Aleksandar Humbolt (1769 - 1859) istraživao je Zemljin magnetizam i rasprostranjenost biljaka u zavisnosti od klime. Od ovog, osnivača moderne geografije, jedan poznanik je jednom prilikom pozajmio drugi deo retke knjige „Pernati svet Južne Amerike“. Ta mu se knjiga toliko dopala da, uprkos mnogim opomenama naučnika, nije hteo da je vrati. Na kraju mu je Humbolt poslao i prvi deo knjige sa posvetom: „Neka bar jedan od nas poseduje oba dela knjige!“


Dok je tragao za izvorom reke Orinoko, Humbolt je bio gost jednog amazonskog plemena. U znak prijateljstva, od poglavice je dobio papagaja koji govori. Međutim, Humbolt je primetio da papagaj ne izgovara reči plemena domaćina. Saznao je da je papagaj ratni plen i poslednje živo biće koje „govori“ jezikom plemena koje je uništeno u ratu. Zapisujući reči koje je čuo od papagaja, Humbolt je spasao od zaborava deo kulture plemena Majpure.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Čet 18 Sep - 12:10

Kineski filozof


Srpski naučnik Pavle Savić (1909 - 1994) proučavao je oblast nuklearne fizike, fizike visokih pritisaka i niskih temperatura. Dobio je Zlatnu medalju Lomonosova, najveće rusko naučno priznanje. Dok je bio đak, dobio je primedbu od profesora srpskog jezika da na pismenom zadatku nije koristio citate, uz komentar da se bez citata ne vidi da išta čita. Na sledećem pismenom zadatku Pavle je citirao slavnog kineskog filozofa Van Fu Džija. Dobio je odličnu ocenu i pohvalu što je tako brzo prihvatio savet. Samo najbliži njegovi drugovi znali su da pomenuti slavni filozof ne postoji.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Sre 23 Sep - 20:32

Ludi genije! Sam sebi iskopao oko, umro kao devica: Bizarni život Isaka Njutna!
Autor: 6yka.com

Da li je jabuka bila krivac za njegov genijalni pronalazak ili njegov bizarni život u svakom slučaju za ovog naučnika su svi rekli da je bio na granici ludila



Isak Njutn se smatra za jednog od najvećih naučnika koji su ikada živeli. Ali, u svoje vreme, on je bio poznat po mnogim stvarima, uključujući i vrlo bizarno ponašanje. Pročitajte deset fascinantnih činjenica o briljatnom Isaku Njutnu...

1. Njutn je bio veliki grešnik

Barem se tako smatra. Kada mu je bilo 19 godina, sastavio je spisak od 48 grehova koje je počinio.

2. Zabio je šilo u očnu duplju - namerno

U Njutnovo vrijeme se malo znalo o svojstvima svetlosti. U stvari, ljudi nisu znali da li oko proizvodi svetlost ili je sakuplja. Džejms Glejk, autor Njutnove biografije, spominje jedan detalj: Njutn je krenuo u detaljnu studiju optike – pa je sam sebi bio zamorče. U jednom momentu je zabio šilo u svoje oko kako bi sam mogao pisati svetlosnu reakciju. O tome je i sam Njutn pisao u svom dnevniku.

3. Doživeo je dva nervna sloma

Veruje se da je Njutn doživeo dva nervna sloma. Njutn je objašnjavao kako mu se to dogodilo zbog nedostatka sna, iako istoričari nude sasvim druge razloge: moguće trovanje hemijskim supstancama iz eksperimenata koje je vršio kao i akumulirani efekat hronične depresije od koje je patio.

4. Rodio se prevremeno, njegovi roditelji su bili neobrazovani
Njutn je rođen tri meseca pre termina, i bio je toliko malen da je mogao bukvalno stati u veću šolju. Njegov otac je bio nepismen, a majka je jedva znala da čita. Otišao je na Univerzitet samo zahvaljujući tome što se njegova majka preudala, pa je imala više novca.

5. Radio je kao konobar

Kao student na Kembridžu, Njutn je morao da radi u krčmi – bio je tzv “sizar” , kaže Glejk, koristeći termin koji se uportebljava za studenta koji prima finansijsku pomoć za studiranje a zauzvrat obavlja neki fizički posao. Njutn je bio i konobar,ali je i čistio sobe drugim studentima.

6. Bio je usamljen

Mnogi su spekulisali da je Njutn patio od mentalnog oboljenja ( možda čak bipolarnog poremećaja) ili čak autizma. Ovo se teško može proveriti, ali je jedna stvar jasna - Njutn je bio hronično usamljen. “ Ovo možemo videti i iz perioda kad je bio mlad, i kad je bio stari čovek” kaže Gejk “Često se tukao”.

7. Pobegao je Velikoj kugi

Kada je izbila Velika kuga u Kembridžu 1665. godine, Njutn i njegove kolege su poslani kući da izbegnu epidemiju. U tom periodu je Njutn izmislio primitivni kalkulator.

8. Praktikovao je alhemiju
Iako slavljen kao ozbiljan naučnik, Njutn je imao prste i u alhemiji – pseudonauci čiji je cilj pretvaranje metala u zlato.

9. Nije izmislio svoje teroije nakon što je video jabuku da je pala na zemlju

“Većina ljudi misli da mu je jabuka pala na glavu, ali to verovatno nije istina.Ono što je istina je da je Njutn shvatio da je neka nevidljiva sila prouzrokovala pad jabuke, ali da je takođe uticala i na kretanje meseca” kaže Glejk.

10. Umro je kao devac

Njutn se nikada nije ženio, i iako je nemoguće proveriti i ovu informaciju, veruje se da nikad nije imao seks.









Nazad na vrh Ići dole
Crvenkapa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 220

Godina : 32

Lokacija : Suma

Učlanjen : 26.04.2017

Raspoloženje : Kao sa vukom


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 20 Nov - 22:25

NIKOLA TESLA: Zanimljivosti koje nećete pronaći na Vikipediji, Od Anica Vuković

Nikola Tesla je poznat kao jedan od najbrilijantnijih umova i jedan od najvećih pronalazača u Srbiji i u svetu. Njegovi pronalasci poput Teslinog transformatora, obrtnog magnetnog polja, zatim doprinos u modulaciji radio-signala i radovi u oblasti rendgenskih zraka, čine srž današnje nauke i istraživanja.

Ono što je ipak zanimalo, a i dan danas više zanima svetsku populaciju, jeste njegov privatni život, koji je u najmanju ruku bio mističan i ispunjen kontroverzama. Vodio je usamljenički život, koji je golicao ljudsku maštu, i davao ljudima povoda da mu pripišu svakakve priče. Svako je želeo da prvi objavi nešto novo o mladom genijalcu. Nisu sve te priče bile istinite, preterivanje je uvek prisutno, ali izvesne čudne navike i fobije su svakako bile prisutne u životu ovog naučnika, pratile ga i ispoljavale se i u njegovom radu. Svako od nas ima neke svoje čudne zamisli i navike, ali nama je par Teslinih bizarnih opsesija i navika bilo posebno intersantno.
Opsednutost brojem tri

Tesla je bio neverovatno opsednut brojem tri, kao i svim brojevima koji su deljivi sa tri. Morao je po tri puta zaredom oprati ruke ili isto toliko puta obići zgradu pre nego što uđe u nju. Mnogi su te njegove ’’rituale’’ povezivali sa opsesivno-kompulsivnim ponašanjem.
Zapremina jela

Po priči njegovih prijatelja i onih koji su imali prilike da se zateknu u restorane koje je posećivao, pre nego što bi zalogaj prineo ustima morao je izračunati njegovu zapreminu, jer u suprotnom ne bi osećao nikakvo zadovoljstvo u jelu. Računao je čak i zapreminu šoljice kafe, tanjira supe… Kažu da je zbog svega toga uglavnom voleo da jede sam.
Svetlost

U ranoj mladosti počele su da mu se javljaju slike i prizori, propraćene blještavom svetlošću, koja mu je maglila pogled na stvarne prizore i predmete. Objašnjavao je da to nije halucinacija, već da u tom momentu stvarno može da uoči slike, u toj meri jasne i živopisne, da nekada nije mogao da razjasni šta je stvarno, a šta ne. Kasnije je tu ’’moć’’ pokušao da iskoristi i prilikom svog rada i stvaranja.

Biseri

Osećao je veliku odbojnost prema ženskim minđušama, naročito bisernim, pa je čak izbegavao bilo kakvu konverzaciju sa damama koje su ih nosile. Na jednoj od večera, prijatelji su ga upoznali sa veoma zanimljivom i lepom gospođicom, članicom visokog društva, ali je on jedva uspevao da uspostavi komunikaciju sa njom, i uporno je izbegavao da je pogleda, upravo zbog bisera koje je imala na sebi.
Žene

Ono što je najviše zanimalo svetsku javnost jeste ljubavni život mladog genija. Novinari su se utrkivali da saznaju da li postoji žena koja okupira njegove misli, i da li će neka od njih uspeti da ga ’’smiri’’. No, uprkos nagađanjima, Tesla je ostao sam, i nije pokazivao neku veliku zainteresovanost da nađe životnu saputnicu i da se oženi. Navodi savremenika idu dotle da postoji priča da je Tesla smatrao da celibat bolje utiče na njegovo stvaralaštvo.
Izoštrena čula i živčani slom

Tesla je oduvek imao izoštrena čula, pa je tako tvrdio da može čuti grmljavinu na udaljenosti od 880 kilometara. Međutim, ono što mu se dogodilo tokom rada u Budimpešti, bilo je neuporedivo sa bilo čim, a lekari su, u nedostatku boljeg naziva, to stanje definisali kao slom živaca. Mogao je čuti kucanje ručnog sata, koji se nalazio tri sobe dalje od njegove, dok je lagano sletanje muve na sto, u njegovoj glavi izazivalo pravu tutnjavu. Zvuk lokomotive, udaljene od njega tridesetak kilometara, naterao bi da se čak i njegov sto i tlo pod nogama zatresu, što je u njegovom telu izazivalo veliki bol. ’’Zaglušujuća buka izbliza i izdaleka’’, pisao je, a doktori su je proglasili kao neizlečivu bolest.
Golubovi

Izuzetno je voleo golubove, i bio očaran njima. Svakog dana je dolazio u park da ih nahrani, a ranjene i bolesne je odnosio u svoj apartman, pa su se mnogi gosti hotela žalili na buku i smrad. Ipak, jedna golubica je zauzela posebno mesto u njegovom srcu, voleo je kao nijedno drugo biće, brinuo se o njoj i isticao da dok god je ima, postoji svrha u njegovom životu. Nastavio je da se brine o njoj i kada se razbolela, a njena smrt ga je duboko pogodila.

Verovatno kada pročitate ove činjenice o Teslinom životu, koje se baš i ne mogu naći na jednom od njpoznatijih internet enciklopedija Vikipediji, nećete moći a da se ne zapitate koliko je tanka linija između genijalnosti i ludosti. Da li smemo uopšte da govorimo o ludosti? Šta ako naš mozak jednostavno nije u stanju da shvati širi smisao svih tih stvari, koje su bile sastavni deo njegove genijalne ličnosti?

Jedno je sigurno, koliko god da je vodio misteriozan život, sve to pada u senku njegovih dela, i onoga što je učinio za čovečanstvo. Nikola Tesla je ime koje se poštuje u svetu, i dok ga sa ponosom izgovaramo i ističemo zajedničko poreklo, duboko u srcu se nadamo da će se opet naći neki novi Tesla, koji će imati uslove da stvara u svojoj zemlji, među svojim narodom.

’’Neka budućnost kaže istinu, procenite svakog čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio.”
Nazad na vrh Ići dole
Crvenkapa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 220

Godina : 32

Lokacija : Suma

Učlanjen : 26.04.2017

Raspoloženje : Kao sa vukom


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 20 Nov - 22:29

Malo poznate i zanimljive činjenice o Mihajlu Pupinu



Slavni srpski naučnik ostavio je neizbrisiv trag u istoriji nauke, ali se čini da još uvek ne znamo dovoljno o njemu.

Mihajlo Pupin - izumitelj, profesor Univerziteta Kolumbija i počasni konzul Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pogledajte i: Nikola Tesla: život genija

Tokom svog dugog života, on je čovečanstvu i nauci učinio više neprocenljivih usluga - pronašao je: Pupinove kaleme, električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola, višestruku telegrafiju, višestruku antenu za prenošenje električnih talasa, aparat za telegrafske i telefonske prenose i još mnogo toga.

I pored svih ovih dostignuća, čini se da je Pupin uvek na našim prostorima ostajao donekle u senci Nikole Tesle, pa malo ljudi zna zanimljive detalje o njegovom životu.
Ko je zapravo bio Mihajlo Pupin?
1. Uzbudljivo putovanje u Prag

Kada je imao svega osamnaest godina (1872. godine), Pupin se uputio u Prag na školovanje, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva. Međutim, prvo njegovo duže putovanje završilo se neslavno: neko od putnika mu je iz torbe ukrao pečenu gusku koju mu je majka Olimpijada spakovala da ručak, a potom se sukobio s kondukterima.

Ipak, tada je upoznao američki bračni par od kojih je prvi put čuo engleski jezik i, kasnije, priče o Novom svetu, u kojem će kasnije izgraditi čitav život i karijeru.
2. Početak u Njujorku sa svega pet centi u džepu

Kada se iskrcao u luci "Kasl garden", Pupin je imao samo pet centi, a ubrzo je i to potrošio osladivši se pitom od šljiva.

"Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista", napisao je svojevremeno Pupin i dodao da za mladog čoveka koji je rešio da sam sebi krči put nije naročita nesreća to što nema novca - sve dok ima dovoljno snage.

Pored toga, kako bi skupi novac za ovo putovanje, prodao je sve što je imao, izuzev odeće koju je imao na sebi i fesa, koji niko nije hteo da kupi.

Inače, ista ova luka bila je prvi komad američkog tla na koji su kasnije kročili Nikola Tesla, Jozef Pulicer, Hari Hudini i mnogi drugi.
Nazad na vrh Ići dole
Crvenkapa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 220

Godina : 32

Lokacija : Suma

Učlanjen : 26.04.2017

Raspoloženje : Kao sa vukom


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 20 Nov - 22:31

3. Kao ni taj prvi dan, prve godine u Americi nisu bile lake.

Po dolasku u SAD, Pupin je dalju radio kao fizički radnik, a noću učio engleski, grčki i latinski i pohađao večernje kurseve. U jesen 1879. godine, položio je prijemni ispit i postao student Kolumbija koledža (koji je kasnije preimenovan u Univerzitet Kolumbija) u Njujorku.

Kao primeran student, oslobođen je plaćanja školarine, a već krajem prve godine studija je dobio dve novčane nagrade - za uspeh postignut iz grčkog jezika i matematike. Pored toga, nastavio je da obavlja fizičke poslove, a počeo i da drži privatne časove.
4. Još jedan težak početak

Pupin je školovanje nastavio u Kembridžu i Berlinu, a po povratku SAD postao je predavač na Kolumbija koledžu. Odeljenje za eletrotehniku, na kojem je radio, bilo je u tom trenutku novootvoreno i veoma siromašno: prostorije nisu bile adekvatne za predavanja, a uređaja kojima su vršena istraživanja i izvođeni eksperimenti bilo je premalo.

Zbog toga su Pupin i njegov kolega i veliki prijatelj Frensis Bejkon Kroker došli na ideju da naplaćuju ulaz na predavanja o elektricitetu. Cena nije bila niska za to vreme - industrijalci koji su pohađali ove časove morali su da izdvoje velikih 20 dolara. Ipak, trud se isplatio i uskoro su Pupin i Kroker prikupili dovoljno novca da Odeljenje za elektrotehniku opreme neophodnim aparatima koji su im omogućili dalja naučna istraživanja.

Upravo to je razlog što danas zgrada Univerziteta Kolumbija u kojoj su odeljenja za fiziku i astronomiju nosi ime našeg naučnika - Pupinova laboratorija.
5. Bio je jedan od osnivača Nase

Malo je poznato da je Pupin učestvovao stvaranju velikih institucija u Americi, a jedna od njih je i NASA.

"Mihajlo Pupin bio je član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku", navodi se u arhivama Nase, koja je nastala od ovog tela.

Dokaz je i fotografija s prvog sastanka Nacionalnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo, na kojoj se Pupin nalazi (prvi zdesna)
Nazad na vrh Ići dole
Crvenkapa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 220

Godina : 32

Lokacija : Suma

Učlanjen : 26.04.2017

Raspoloženje : Kao sa vukom


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    Pon 20 Nov - 22:33

6. Pupin je doprineo srpskoj kulturi

Slavni naučnik je rane školske dane proveo u društvu Uroša Predića, a s ovim slikarom je ostao blizak prijatelj čitavog života. Koliko je držao do umetnosti, pokazuje to što je kupovao značajne slike i nosio ih u SAD, gde ih je brižljivo čuvao dok se u našoj zemlji ne stvore uslovi za čuvanje važnih umetničkih dela, a potom ih vraćao u Srbiju. U Narodnom muzeju u Beogradu još uvek postoji Pupinov umetnički legat, a upravo mu je Predić pomagao da ga stvori.
7. Svetu je opisao srpsku majku

Mihajlo Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, za autobiografiju "S pašnjaka do naučenjaka". On je njom Amerikancima pokazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, rodnog Idvora, srpski narod i svoju majku.

"Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam svoju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena", rekao je svojevremeno Pupin, koji je 1913. godine pri SAnu osnovao "Fond Olimpijade Pupin" za pomaganje školovanje siromašnih mališana u Staroj Srbiji i Makedoniji.

Tokom njegovog života, u Americi je čak izvođena i predstava u kojoj je glavni lik bila - majka Olimpijada Pupin.
8. Po dolasku u Ameriku, dodao je svom imenu reč "Idvorski".

Ponosan na svoj zavičaj i kako bi istakao mesto svog porekla, Pupin je svom imenu dodao i nadimak po kojem ga je zapamtila i istorija.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljive priče iz života naučnika    

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljive priče iz života naučnika
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljive priče o slikarima
» Zanimljive priče o kompozitorima
» samo da vas pozdravim
» Zanimljive priče o matematičarima
» Priče iz života starog Srbina
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke-