Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Ljubavna pisma i prepiske

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Uto 20 Jan - 7:18

"...Pođimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja; potamnjela je put tvoja i oči su tvoje crne; noge su ti išarane i masna je kosa tvoja; sva si crna, sva si divlja, o crna ljubavi moja.
Ljubim krik iz očiju tvojih i ljubim krik iz grudiju tvojih; u njemu je ljubav naša i u boli se ljubi žena i bol rađa djecu, o gola ljubavi moja. Velika si u slobodi i veća je ljubav naša, naša je ljubav tamna ko šuma i krvava ko božanstvo; žena je moja prva od žena: crna ko noć, tajanstvena ko oblak, divlja ko cjelov moj i prevratna ko stihovi moji.
Naša će ljubav biti kaos: mutna i izmiješana i ljudi joj ne nađoše dolične riječi; mi ćemo se cjelivati goli i topli i štipaj će biti krvava pjesma naša, čupat ću ti kose, a ti ćeš tiskati oči svoje u dušu moju i bijes će biti prokleta pjesma naša; svijat ćemo se ko zmija i plaziti ko ideal - i tragika će biti očajna pjesma naša; zatravit će nas ljubav naša - šibat će nas strahotom i bol će biti grozna pjesma naša; šuma će biti hram naš i trava postelja naša - kaos božanstvo naše, a duše naša žrtva. Iz kaosa će se izviti dijete, naše dijete - o nezakonska ženo moja i nezakonska ljubavi moja; i njegovo će ime biti: nezakonsko dijete; i gacati će svijetom gladno ko strast naša, prokleto ko pjesma naša i krvavo ko ljubav naša; i lomit će se kletva na nj i neće imati među ljudima mjesta; proklinjat će i oca i majku i ljubav njihovu, a psovku će dizati od ljudi do boga; čemer će i groza drhtati kuda prođe noga njegova i neće imati mrve suhoga kruha; hvatat će ga i vezati, i zločin će biti hrana njegova. Mrtav je svijet, ljubavi moja, i crno je u dosadi njegovoj; mrtav je narod, ljubavi moja, i sanljiva je pjesma njegova; suluda je šutnja, ljubavi moja, a šutnja je govor njihov; gle, pospani su i zijev im je glazba dana; njihova je duša prazna ko smijeh bludnica, a smijeh beživotan ko slovo zakona; zakoni su njihovi ko bog njihov - o nema srca božanstvo njihovo; jednolična je žrtva njihova ko dim cigara i miris njezin ko miris strvine; nema zvijezda na nebištu njihovom i oblaci su drugi; njihovo je sunce blijedo ko mrtvačka svijeća i zidovi su šuma njihova; pusto je, crno, ljubavi moja, i dani su im jednaki ko misli; nema nemira u njihovome oku i njihovo je oko ko oko krmače; nema bune u kretnjama njihovim i njihove su kretnje ko kretnje volova; nema krvi u tijelu njihovom i prazna je duša njihova ko bog. Tamo ćemo baciti dijete naše, o crna ljubavi moja; onuda će gacati noge njegove i bljeskati psovka njegova; tamo će drhtati plamen duše njegove: misao prevrata, kretnja bune i dah srdžbe; on će biti onaj koji će buditi zaspale i uskrisivati mrtve; i okovi će biti vjerenica njegova. Nezakonsko dijete naše, o nezakonska majko njegova - bezimeno ko zločin i osamljeno ko glad! I klicat ćemo glasom cjelova naših i punoćom krvi naše: O bezimeni, naše si dijete! I naš će klik biti klik zanosa i drskosti: ogroman ko vječnost, strastven ko štipaji i zamaman ko žena u mraku šumskome. Pođimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja; ljubit ćemo se u kaosu, a iz kaosa će nicati dijete, dijete krvi naše, dijete duša naših, dijete života našega. Pođimo, Ciganko moja, gola ljubavi moja; i rodit ćemo dijete, bezimeno dijete; i nadjest ćemo mu ime, najljepše ime od lijepih: Prevrat će biti ime njegovo, o nezakonska ljubavi naša! .."

Janko Kamov
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Uto 20 Jan - 7:20



"Čeznem da se uselim u tebe, da ti postanem način i jedini mogući odraz onog najskrivenijeg u tebi.Da ti obojim svijet bojama ljubavi,
i da prepoznaš moj lik u svemu što vidiš.
Čeznem da ti kažem sve riječi koje sam godinama skupljala i čuvala, koje su postale dio mene i koje su jedini način da ti poklonim dušu.
I ljubav. Ljubav koja se svakim pogledom iznova rađa i ne umire. Ljubav, čija se veličina ne može otkriti, kao ni veličina svemira.
Ljubav, koja se riječima ne može iskazati.
Ali ipak čeznem da ti kažem sve riječi, iako mi je teško da se usudim da izrazim i ograničim tu neobjašnjivu veličinu na par možda besmislenih riječi.
Čeznem da tražeći sebe pronađemo jedno drugo. Da jedno u drugom otkrijemo ostvarenje naših želja. Da ispunjeni jedno drugim savladavamo prepreke na putu u neki novi svijet koji će dobiti ime naše ljubavi.
Čeznem… da i bez riječi shvatiš sve što želim da ti kažem."

Danica Radović

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Uto 20 Jan - 7:21



Draga moja Nasanin Noori,

Soba i kuhinja su sada lijepe. Sve je lijepo u ovom stanu. Čisto je i mirno. Radim dolje u dvorištu kameni bazen za tebe, to ako ikad opet dođeš, a i to je manje bitno. I za sebe ga radim, sada se smiješ, znam to. Simin i Farhad i mnogi drugi sviraju cijele dane, ovdje se opet pjeva. Pjevam stalno. Tiha je to, kućna proslava koja više ne staje niti na trenutak. Tako je to zadnjih tjedana. I rekao sam sebi da će tako i ostati. Sve one oluje, opasne i razorne, sve su prošle. Ne spavam više na kauču, ne gledam sijevanje kroz prozore. Ne sijeva više. Nova godina nam je došla s proljećem, i proljeće s njom. Laleh (lole), makar jedan, svjež, crven, neotvoren je uvijek u kuhinji. Na onom zidiću, gdje bi ga ti stavila. Svako jutro donesem jedan iz dvorišta, nitko nema ništa protiv, susjedi me samo nijemo promatraju dok ga izvlačim iz zemlje. Ionako tulipani bujaju u zadnje vrijeme. Da, ne probudim se jutrom, dočekam ga. Sretniji nego što sam bio godinama. Nar otjera svaku primisao na ružne događaje. Ti znaš koliko ih je samo bilo, ali neću ih više spominjati. Povratak se događa, nitko i ništa ga više ne može zaustaviti. To proljeće, Nasanin, tu je.

Ne skrivam više svoje slabosti i boljke, ne moram lagati, nitko me neće uhvatiti u tim istinama koje sam morao prešućivati. Jer takvi smo uvijek bili, fini ljudi, dok nam nije preostalo nego zamijeniti tu finoću krikovima i grubim riječima, traženjem reakcije za koju smo znali da neće nikada doći, ali, sve je to u redu.

I onda ti kažu da si dobar, da si na mjestu, da te neće mijenjati u potpunosti, oblikovati na svoju sliku i nepriliku, i onda uvidiš kako li su samo podlo lagali.

No tome dođe kraj. I tome je došao kraj. I to je razlog što opet dišem lakoćom, što hodam stanom jednako po noći i po danu, jer razlike i nema. Ah, moja Nasanin, uskoro ću opet napisati i pjesmu, možda i dvije. Završavam i roman, to će te veseliti znati, da je zapravo već gotov, ali nam dajem vremena da još malo dišemo prije nego se sredimo i uredimo i onda sjednemo na kauč, zapalimo cigaretu, baš u zoru, popijemo kavu, možda i čaj od nara. Osjećam sve to kao jedno veliko kretanje, slobodno kretanje, i olovku držim čvrsto u ruci, još i čvršće nego prije.

Odem do naše stare kafane tu i tamo, i uvijek sviraju, sada neki mlađi ljudi, ali i dalje bi ti se sviđalo. Sjećaš se naše kafane, ne sumnjam, ti ne poznaješ zaborav. U radosti ti pišem ovo pismo. Nadam se da će te u radosti i naći, za pokoju suzu uvijek ima mjesta, i u radosti ima, moje pismo za tebe je oda radosti, u molu, kao i uvijek, kakva je naša radost uvijek i bila. Ovo mjesto više nije crna kuća. (sjećaš se kada smo prvi put gledali ”Khaneh siyah ast”?)
Prošlo je previše godina, ali vrijedile su ovog proljeća, baš ovog proljeća i nijednog prije, jer nijedno do ovog nije donijelo takav mir i zadovoljstvo u moje srce.

Možda tek ono naše, kako li je to davno bilo!, i sada ćeš se opet nasmijati, znaš ti dobro, moja Nasanin, da se ono i ovo proljeće slabo razlikuju, samo je između znala bivati tama. Tako da ovo ne mogu prozvati početkom, nego povratkom, a time i nastavkom čežnje. Uskoro će zora, idem ti malo odspavati. Pa mi piši, da mogu onda reći: pođimo sada, moja Nasanin, ne više kući – pođimo ostati ovdje.

Ili tamo, kod tebe. Pođimo zato sada, ostati u ovome proljeću, natrag, natrag, još natrag, do kraja, kao nikada prije, sve dok zadnji list ne padne s drveta dolje u dvorištu, sve dok ne izvadimo i zadnji laleh iz zemlje.

Ey Nasanin, emruz jekšanbe ast, baleh. (sada se smijem dok pišem, naglas, puno se smijem u zadnje vrijeme, i to isto)

Tvoj zauvijek, tvoj i u ovom proljetnom snu…

Kruno Čudina

Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Uto 27 Jan - 15:46

‘’Dragi prijatelju,

Ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada vise necu oporaviti. Pre svega moraš da znas da moja nesreca nije puki ljubavni jad. Ili, tacnije receno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozistickom smislu.
Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotac od metafizicke studeni. Bez nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmickoj besmislici i noci. Moja je usamljenost sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast cistog važenja i pevanja. Sada moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna.
Pored Nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomucno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeci od onog šta sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da dišem. Svaka me rec može ubiti.
Ja sam najveci deo svojih pesama napisao pre nego što sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik tj. onaj koji nije ugrožen onim o cemu peva, koji ima jedan povlašcen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najžešceg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj koji se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda makoliko veliki bio. Izgubivši Nju ja sam izgubio i svoju snagu i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreca od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesrece. Secaš li se dragi prijatelju, da sam ja napisao stih: “Jedan nesrecan covek ne može biti pesnik.” Tek sada vidim koliko je to tacno. Ja cu pokusati da živim dalje mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne ocekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da cu je nadživeti.

P.S.
Ako želis da mi piseš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možes znati. Svaka sitnica koja se na nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj, pocecu da mislim o smrti.
Ponoc je.Dovidenja.
Branko.''

Branko Miljkovic








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52068

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sre 11 Feb - 16:50



Ljubavno pismo Džonija Keša najlepše je ljubavno pismo
 svih vremena. Evo zašto



Nova anketa otkrila je koja su najlepša ljubavna pisma svih vremena. Džoni Keš je zauzeo
prvo mesto, a iza njega su se našli Čerčil i Džon Kits. Deseto mesto zauzelo je ljubavno
pismo Džimija Hendriksa.

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 83877_profimedia0173435282_630x0

Džoni Keš i Džun

Pismo koje je Džoni Keš napisao svojoj ženi Džun za njen 65. rođendan izglasano je za
najlepše ljubavno pismo svih vremena.
 
Ovo pismo, koje je napisamo 1994, dobilo je više glasova od pisama koje su napisali Kits,
Čerčil, Džimi Hendriks i Ričard Barton.

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 83878_profimedia0217865281_300x0

Srećan rođendan, princezo.
 

Starimo i navikavamo se jedno na drugo. Isto razmišljamo.
Čitamo jedno drugom misli. Znamo šta ono drugo želi a da ništa
ne pitamo. Ponekad jedno drugom idemo na živce. Ponekad
jedno drugo uzimamo zdravo za gotovo.

 

Ali ponekad, kao danas, razmišljam o svemu i postaje mi jasno
koliko sam srećan što sam život proveo s najboljom ženom
koju sam upoznao. I dalje me fasciniraš i inspirišeš. Utičeš

na mene da budem bolji. Ti se predmet mojih želja i glavni

razlog mog postojanja.
Mnogo te volim.
 

Srećan rođendan, princezo.



Džon 


Reči Vinstona Čerčila o večnoj ljubavi, koje je 1935. napisao svojoj „dragoj Klemi“,
našle su se na drugom mestu.
 
Bez obzira na to što je imao mnogo žena, reči Henrija VIII upućene njegovoj drugoj
ženi, Ani Bolen, takođe su se našle na listi, na sedmom mestu.
 
Pismo Džona Kitsa Fani Braun zauzelo je treće mesto, a pismo koje je Džimi Hendriks
napisao svojom „maloj devojčici“ našlo se na desetom.
 
Anketu je sprovela britanska kompanija za životno osiguranje "Beagle Street" kako
bi podstakla Britance da budu romantičniji 14. februara.

PISMA KOJA SU ZAUZELA PRVIH 10 MESTA
 
2) PISMO VINSTONA ČERČILA SUPRUZI KLEMENTAJN (1935)
 
„Draga moja Klemi, u svom pismu iz Madrasa napisala si reči koje su me dirnule,
o tome koliko sam obogatio tvoj život. Ne mogu da ti opišem koliko me je to
 usrećilo, a kada bi postojali ljubavni računi, zauvek bih ti ostao dužan.“
 
3) PISMO DŽONA KITSA KOMŠINICI FANI BRAUN (1819)

„Ne mogu da postojim bez tebe. Ja zaboravljam na mnoge druge stvari, ali
svaki put kad tebe ugledam moj život se zaustavi i ne vidim dalje. Upila si
 me u sebe.“

............


Poslednji izmenio malalila dana Sre 11 Feb - 16:58, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52068

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sre 11 Feb - 16:55

................


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 83879_profimedia0097023371_300x0

4) PISMO ERNESTA HEMINGVEJA MARLEN DITRIH (1951)
 
„Ne umem da ti opišem kako se se svaki put kad obavijem ruke oko tebe osetim kao da
sam kod kuće.“
 
 
5) NAPOLEON I DŽOZEFIN (1796)
 
 
„Otkad sam otišao od tebe, stalno sam potišten. Moja sreća je pored tebe. Neprestano
se sećam tvojih dodira, suza, tvoje brižnosti. Šarm neuporedive Džozefin neprestano
pali sjajni plamen u mom srcu.“

6) PISMO RIČARDA BARTONA ZA ELIZABET TEJLOR (1964)
 
„Moje slepe oči očajavajući čekaju da te vide. Ti, naravno, ne shvataš, E.B., koliko
fascinantno lepa si oduvek bila i koliko si na neobičan način stekla posebnu i opasnu
ljupkost.“
 
7) KRALJ HENRI VIII I ANA BOLEN (1527)
 
„Želim da znam kakve su tvoje namere po pitanju naše ljubavi. Moram da dobijem taj
odgovor, jer sam više od godinu dana ranjen strelom ljubavi, a još nisam siguran da
li ću da propadnem ili će se za mene naći mesta u tvom srcu.“
 
Cool PISMO BETOVENA MISTERIOZNOJ „BESMRTNOJ LJUBAVI“
 
„Iako sam i dalje u krevetu, moje mislili i izvan njega, tebi, moja Besmrtna Ljubavi.
Nastavi da me voliš i nikad ne potcenjuj verno srce tvoje ljubavi. Uvek tvoj.
Uvek moja. Uvek naši.“
 
9) PISMO DŽERALDA FORDA BETI FORD NEDUGO NAKON ŠTOJOJ JE

DIJAGNOSTIFIKOVAN RAK DOJKE (1974)
 
„Nikakve pisane reči ne mogu adekvatno da izraze našu duboku, duboku ljubav. Mi svi
znamo koliko si divna i mi, tvoja deca i tata, probaćemo da budemo jaki isto koliko
i ti. Vera u tebe i Boga održaće nas. Naša ljubav je uz tebe zauvek.“

10) PISMO DŽIMIJA HENDRIKSA „NJEGOVOJ DEVOJČICI“
 
„Sreća je u tebi. Zato zbaci lance sa svog srca i pusti sebe da procvetaš kao slatki
cvet, što i jesi. Ja znam odgovor – samo raširi svoja krila i oslobodi se.“


blic.rs








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Uto 24 Feb - 19:50

Dear, dear Brenda, pisma Henrija Milera

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 X_mas_PinUp_by_hollowone

Pismo voljenoj 25.4.78


U pisanju ljubavnih pisama ti si prava kraljica! Nenadmasna.
Mila moja, celog sam dana mislio (izmedju pisama) gde li si. Nadam se da si bila u Neptunovom narucju, a ne u narucju neke filmske zvijezde.
Vidim te u vodi, stopljenu sa Neptunom, kako pustas njegovim umislim valima da ti ljube svaku pojedini dio tjela. I kako se nasladjujes- oplakivana Vaseljenom, sjajem i glicerinom. Kako bi bilo divno kad bih bar mogao plivati uz tebe, ili cak na tvojim ledjima! Kad si mi rekla da ne mozes nositi onu ljepu japansku bluzu koju ti je Paul poklonio, naprosto sam se zgranuo. Odvise njezna koza! A koliko je ta koza podnjela modrica, ogrebotina, udaraca, slomljenih kostiju i cega sve ne. Ti si utjelovljeni "okimoron". I k tome pravi nebojsa. Vjecno sanjarim o tome kakva bi divota bila naprosto prolezati kraj tebe jednu noc. Nesto kao ostvaren san. Istina je dakle da ne volis. Da si me oduvjek voljela- odvajkada. To je upravo nevjerovatno divno. Najradije bih zagrlio sam sebe. Ponesto si se promjenila otkada se poznajemo. Tvoje prave osobine dolaze vise do izrazaja; sve se bolje upoznajemo, da tako kazem, iako je mozda smjesno tako sta reci. Dobro se drzis. Cini se da si imuna na vecinu zenskih slabosti. Nije da si muskobanjasta. Nisi, nego samo dobro poznajes svoj um, svoje navike i svoje slabe i jake strane. Obicno si izvrsno raspolozena. I obicno si osetljiva na dodir i na tres touchable.
Za vecerom sam pricao o tome kako sam prvi put ugledao kucu svojih predaka u Minderman Weser u Njemackoj. Kako sam kada sam video robnu kucu ocevog oca, rekao sebi: " Kako je uopce mogao otici iz ovog prelepog sela u Ameriku!" (Ali oba su mi se djeda radije odselila iz Njemacke nego da postanu vojni roboti) A njihova unucad ugledala se na njih. Hvala budi Alahu!
Mila moja, uzdam se da mi neces zamjeriti ako ovde prekinem. Zbilja sam ispumpan. Jos cu samo dodati da te svakim danom sve vise i vise volim. Nikada mi nije dosta tebe, njezna moja, elegantna kraljice harema. Citaj i dalje Razocarane. Uz njih ces odrasti, probuditi se i postati jos vise ono sto jesi.

Tvoj voljeni
Henry
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Pet 10 Apr - 23:45

Henry Miller - Brendi Venus (prvo pismo od 17.6.1976. godine)

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcTpEjcGuMVXfL4AyPriTfDHFpLYWDoHzr0_LLzP4aqB8391ev-6jA

Draga Brenda,
Tek što je prošlo devet sati a ne mogu spavati. Opčinila si me! Sad kad znam da si Škorpija, moram biti vrlo oprezan, jer će mi se inače srce raspasti na komadiće. Ja padam na ženske Škorpije, što si već sigurno prokljuvila.
Prvo i prvo, osjećam se kriv bacajući ti lire. Da ti pravo kažem, ozbiljno sam zaljubljen već desetak godina u jednu ženu - koja je, takodjer, glumica, samo što je Kineskinja! To je «vječna» ljubav - mislim sasvim ozbiljno. Ali ja sam muškarac, iako mi je 84. godine, pa sam uvijek zaljubljen u još jednu, ili dvije, ili tri, ili četiri ženske. Ipak, ovaj put osjećam da sam iznevjerio svoju ljubav. Medjutim, vjerojatno zato što si Škorpija, i što si neobično lijepa, i što si s krajnjeg Juga, naprosto ti ne mogu odoljeti. U isti mah želim ti se približiti i udaljiti se od tebe. Što uopće ja mogu pružiti takvoj ženi kao što si ti? Čini mi se da mogu samo uzimati - a to je u mojim godinama dvostruka sramota. Ipak, uvjeren sam da ćemo se fizički naći - i to uskoro. Možda ćeš mi čak dopustiti da te zagrlim - nakratko (?). Neprestano me kopka ta tvoja Venerina ogrlica. Ništa ne mogu protiv toga, jer znam šta to znači.
Očekujem pismo od tebe. Glas ti je na telefonu tih i povremeno ne razumijem neku riječ ili rečenicu.
Pokušavam ustanoviti u kojem kraju stanuješ. Zašto? Zato što bih te htio pozvati na večeru u japanski restoran «Imperial Gardens» što se nalazi tik ispod Chateau Marmonta na Bulevaru sumraka. To jest, ako ti ne bi bilo teško da dodješ po mene i odvezeš me tamo. Ja ne vozim kola i nemam ih... Bi li mogla tako jednom doći do mene? Ja već godinama odlazim u taj restoran. Tamo sam upoznao i Hoki, moju bivšu ženu Japanku.
E pa, sad sam istresao vreću, štono riječ, sad je na tebi red.
Žao mi je što izgleda kao da te požurujem, ali to je samo zato što si tako primamljiva, tako zavodljiva, tako neodoljiva.
Možda ću te ipak totalno razočarati. Ako te razočaram, neka to bude što prije!
A sad se vraćam u krevet. Mislit ću na tebe i u krevetu i razgovarati u mislima s tobom. Što kažeš na to?
Je t'embrasse encore une fois et plus tendrement.

Henry Miller








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Pet 10 Apr - 23:46

Henry Miller - Brendi Venus (drugo pismo od 1.7.1976.godine)

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcS8RokiPYflWskjpDbqIwvtY8xQ3Vi22baoFNStciimi5Z8kOstGQ

Henry Miller sa Brendom Venus

Draga Brenda,
Ne mogu ti puno pisati - dolaze mi gosti na ručak, a neke druge opet izvodim na večeru u «Imperial Gardens». Ali obećao sam ti da ću ti napisati nešto o japanskom filmu koji sam sinoć gledao.
Jedan moj prijatelj Francuz, filmski distributer, upriličio je privatnu projekciju najerotskijeg filma koji je ikada snimljen u Japanu. Naslov mu je francuski - L'Empire de sens (Carstvo čula).
E pa, duboko sam razočaran. To je, po mom mišljenju, pornić, samo malo uljepšan fabulom i snažnom spolnom ljubavlju izmedju dvoje glavnih junaka. Zapravo je film baziran na istinitoj zgodi za koju sam odavano znao, ali su činjenice razradjene, izmijenjene i preuveličane.
Nakon gledanja filma rekao sam čovjeku koji mi ga je prikazao da mi se ni najmanje ne svidja. Scenarij kao da je napisao pokojni markiz de Sade. Isprobavaju sve poze, a jednom se služe i umjetnim penisom - vrlo mučna scena. Žena je čista nimfomanka koja na kraju stvarno zapada u seksualno ludilo. Polako davi partnera dok je na njemu. To je navodno vrhunac spolnog zadovoljenja. A kad je on mrtav, odreže mu penis, nosi ga u kimonu i onda se sama predaje policiji. Za cijelog filma nisam se ni jedan jedini put seksualno uzbudio niti mi je srce ijednom zadrhtalo - iako nisam nikad prije nešto slično vidio.
Mislim da su Japanci opsjednuti seksom i smrću. To se kod njih neprestance ponavlja. Uzmimo samo za primjer Mišimu.
Titlovi nisu bili na francuskom, nego na engleskom. Film će se uskoro prikazivati u našim kinima. Sumnjm da će se Amerikancima dopasti, ma koliko inače bili ludi za seksom i nasiljem.
U jednoj sceni neka 70-godišnja starica gleda njih dvoje kako se tucaju. Djevojka nagovara frajera da i staru malo razgali. I on je stvarno namrtvo izjebe, kako Bog zapovijeda. Usred jebačine, stara umire.
Njegova ga ljubavnica svaki čas zaustavlja - bilo gdje - da mu kaže da joj se jebe, da ne može čekati, nek je odmah pojebe! On joj govori: «Ali mogu nas ljudi vidjeti», a ona mu odgovara: «Baš me briga». Pravi ženski seksualni manijak. Pa ipak sve to ništa ne uzbudjuje čovjeka, daleko od toga da svršiš u gaće.
Poslije filma odveli su me na večeru u «St. Germain» - francuski restoran na uglu Melrosea i Cahuenge. Bogovska večera! Jesi li bila kad tamo?
Moram prekinuti. Pošta još nije stigla. Kao i ti, vječito čekam poštara, iako se veći dio pošte sastoji od dosadnih pisama mojih poštovatelja.
Evo, stigla je! Da vidim ima li opet koje pismo od tebe.

Henry








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Pet 10 Apr - 23:59

H.Miller - Brendi Venus (treće pismo, od 29.9.1978.godine, jedno od poslednjih koje je Miler napisao)


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcTggtexN6Q2sLifv-FPmmEw7xTEXLqMB67oUu8HRyDDgDShCm4U

Draga Brenda,
... A sad, 87-godišnjak, ludo zaljubljen u mladu ženu koja mi piše izvandredna pisma, koja me voli do groba, koja me drži na životu i u ljubavi (prvi put savršene ljubavi), koja mi iznosi u pismima tako duboke i ganutljive opaske da sam radostan i zbunjen kao kakav šiparac. Ali i više od toga - zahvalan, haran, sretan. Da li zaista zaslužujem sve one lepe reči kojima me obasipaš? Nagoniš me da pitam ko sam ja zapravo, da li zaista znam ko sam i šta sam? Ostavljaš me da bludim u misteriju. Zato te još više volim. Padam na kolena, molim se Bogu za tebe, blagosiljam te s ono malo svetaštva što mi je još ostalo. Bog bio s tobom, predraga moja Brenda, i nemoj nikad zažaliti zbog ove romantične ljubavi sred svog mladog bića.
Oboje smo blagoslovljeni.
Mi nismo od ovoga svijeta.
Mi pripadamo zvezdama i s one strane svemira.
Živela Brenda Venus!
Neka joj Bog podari radost i ispunjenje svih težnji i večnu ljubav!

Henry.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sub 11 Apr - 0:01

Pismo Olje Ivanjicki upućeno Leonidu Šejki

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 104271_2201-kuolja--olja-i-sejka--slikanje-tela_hf

Olja Ivanjicki i Leonid Šejka
(slikanje tela)

Nema početka ni kraja. Osećam tvoju prisutnost svuda oko sebe,
nestvarnu, neopipljivu i čvrstu, kao da sagledavam stvarnost. Želim da
te dodirnem kao stvar, kao tvoj kaput, ali to je više od mene, to je
divno.
Potpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u
talasima nemira kao i mi, kao kiša, kao krv u otkucajima izmedju
stvarnosti i sna. Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca
našeg vremena, izgubljena i uznemirena izmedju nas i svega oko nas.
Vraćam se u našu prošlost, kod mene sadašnjosti i budućnosti prošlost.
Vidim nas na kraju puta, svuda je pustoš oko nas. Hladno je. Biće nam
uvek hladno, to je zakon visine. Samo su ti oči tople. Moje nisu, nikada
ih nisam videla tople jer sam uvek gledala sebe.
Ti znaš, možda su uvek takve?
(imaš samotaste oči, kao jelen. Uvek imam utisak da imaš tri koncetrična kruga u očima; mi ostali imamo dva.)

p.s. Kaži mi nešto.

Da li misliš na mene?








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sub 11 Apr - 0:03

Petar Kočić M.Vukmanović, 1899.

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcRbZs9soZPFcKCAu2XvJsUSU92ExpxqAe1ycxjl9rJRuGRnR8W3_w

(kćer Petra Kočića, 1930.god.)

Draga i mila Mico,
Juče u devet sati uveče prispeo sam u lijepo i pitomo Sarajevo. Ja sam ti obećao pisati iz Jajca, ali su okolnosti bile take da nisam mogao nikako izvršiti svoje obećanje. Zbog toga, draga i lepa Mico, oprosti mi, i nemoj misliti da sam zaboravio na naše grlenje i ljubljenje poslednje večeri. Ah, kako mi se bilo teško rastati sa Banjom Lukom, gde mi je ostalo ono što mi je najdraže na svetu. Onu celu noć nisam mogao spavati, nego sam tri-četiri puta prolazio pokraj tvoje kuće, gledeći na onaj prozor gde ti obično sediš. Nemoj se brinuti, budi vesela i pevaj, jer je pesma melem zaljubljenoj duši i rastuženom srcu. Ja ovo tebi govorim, a sam se ne držim toga.
Celog svoga putovanja, neraspoložen i neveseo, ćutao sam i jednako pušio, a u zraku pred očima lebdila mi je ona tvoja lepa i ljupka slika, a usne su mi gorele od tvojih slatkih poljubaca. Ah, kako je slatko ljubiti i ljubljen biti! Ne mogu ti iskazati kako sam bio srećan kad sam naslonio svoju glavu na tvoje bujne i mlade grudi, slušajući silno kucanje tvoga mlađanog i žarkog srca, koje jedino za me kuca i živi. Budi vesela, opet velim, jer nas grob samo može rastaviti.
Posao zbog koga sam ovamo došao nisam još ******. Sutra ću ići na Visoku zemaljsku vladu kod barona Kučere[6] radi toga posla, koji se, kako sam ti već pisao, tiče i moje i tvoje sudbine. Ako ne dobijem povoljna odziva, onda od mene nema ništa. Ako hoćeš begati u daleki svet, pa šta nam sudbina dade. Ja ću ti ovde ukratko izložiti radi čega sam ovamo došao. Stvar je u ovome. ****** sam gimnaziju u Beogradu, kao što ti je poznato, pa sam sad namislio da idem u Beč, da slušam filozofiju, kako bih postao profesor. Ali za to treba dosta novaca…
Pisao bih ti još mnogo, ali veruj, draga i mila Mico, da nemam vremena. Ti si dobra pa ćeš mi oprostiti.
Primi nebrojeno poljubaca od tvog vernog i odanog studenta filozofije
Petra Kočića,
Pozdravi mamu i Savu, ako ga vidiš. Ja ću brzo doći.

Spustivši glavu na moje grudi,
Plakala ti si, nevino čedo,
A tvoje nežne i bujne vlasi,
Skrivahu lice turobno bledo.
I ja sam plako, gledeći tebe
I bujni potok suza je teko,
Ali sam ipak presrećan bio,
Jer ljubav sam za ljubav steko.

P. Kočić
Sarajevo, 5/ VIII 1899.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sub 11 Apr - 0:04

Đura Jakšić svojoj ženi 1866.

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 250px-Djura_Jaksic_Devojka_u_plav

Đura Jakšić, "Devojka u Plavom" (ulje na platnu)


Slatka Tino!

Kunem ti se živim Bogom! Kunem ti se grobom i spomenom moje i tvoje majke! Kunem ti se mojom i tvojom slatkom dečicom: Milošem, Belom i Tijanom! Kunem ti se, Tino, mojom ljubavlju da ću biti dobar, da ću te kao i do sad u duši i srcu mome nositi, da se nikada, pa baš nikada neću opoiti! Niti da ćeš iz mojih usta ikada čuti kakvu reč koja bi te uvrediti mogla. Samo dođi, moli tvoga dobrog oca, plači pred njime, preklinji ga, da te sa slatkom našom dečicom kući pošalje. Prošenije sam predao za podanstvo, molio sam Ministarstvo prosvete da me premeste u varoš, negde. I sve će dobro biti samo dođi ti sa Milošem, Belom i Tijanom! Oh, Tino! Tino! O, deco moja slatka, deco moja! Golubovi! Anđeli i svako dobro, moja sva sreća u nesrećnom životu mome! Dođite da vas vidim živim očima, da živim za vas.

Vaš bez vas najnesrećniji otac i muž.
Đ. Jakšić

1866.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sub 11 Apr - 0:05

Jedan od Ljubavnika o Merlin Monro

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 640px-Marilyn_Monroe%2C_The_Prince_and_the_Showgirl%2C_1

Marilyn Monroe (1926 – 1962)

"...Žena koju sam voleo nalik je ženama koje ste vi, mladići, voleli.
To je čudesno stvorenje koje bogovi sazdaše od golubije krotkosti,
zmijske nepouzdanosti, paunove gordosti, vučije zlobe,
od lepote bele ruže, strahote mrkle noći,
od šake pepela i pregršti morske pene.

...sve to beše jos juče, a prošlost je samo san sto se ne vraća.
Danas je žena koju sam voleo otišla u zemlju daleku i pustu,
divlju i hladnu, u zemlju pustoši i zaborava...

...Život je ime žene koju sam voleo!

...Jer život je Žena, lepa čarobnica što nam srce očara,
što nam dušu mami, što nas obećanjima zatrpava..
Život je Žena što se kupa u suzama svojih zaljubljenika
i što se ukrašava krvlju svojih žrtava.

Život je žena preljubnica, ali je prelepa;
ko njenu preljubu nije okusio, lepotu njenu je omrznuo."


Wyatt








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sub 11 Apr - 0:10

Albert Ajnštajn - Milevi


Ebendorf, jul 1901.

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcRJHxUC3mslOGlRSDHG6W1K4g1EwY_qhZevMeQJQn0nyDnyEYTUgA


Albert Einstein i Mileva Marić


... Raduj se neopozivoj Odluci koju sam doneo! O našoj budućnosti odlučio sam sledeće: odmah ću potražiti posao. Moji naučni ciljevi i moja lična taština neće me odvratiti od toga da preuzmem najpodređeniju ulogu. Čim dobijem takav posao, oženiću se Tobom i uzeti Te k sebi, ne obaveštavajući o tome nikoga ni jednom rečju dok sve ne bude gotovo. A tada niko neće moći da baca kamen na Tebe, već teško onome ko sebi bude dopustio nešto protiv Tebe...








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sub 11 Apr - 0:11

Franc List Princezi Zajn Vitgenstajn

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcTiZ91zGJsU9lzIlkHuN5MfP5Y5lqMHWLxwvnEE3jybkkZUPkhspQ

Princess Caroline Sayn Wittgenstein in Rome

1849. godine

Da li osećaš svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osećaš li tu čarobnu snagu koja nas okružuje, zbog koje svašta novo
pronalazimo. Dođi uđi, sedi i uživaj u karuselu slika. Pokazaće ti se
snovi, nade, želje i hiljadu misli, koje kao cveće, šareno i nežno
crtano leti i teče kroz i oko tvog sveta snova. Poklanjam ti najlepše
cveće, svaku reč koja se može ravnati sa najlepšom ružom. Odgovaraš,
progovaraš lepe reši, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo.
Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bih ti svu ljubav svoju
mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cveće moje duše da bi stiglo do
tebe.

Sudbina nas je vodila, spojila da se nađemo, zauvek i jos večnost duže!
Moje srce je tebi doletelo i tu će ostati jer je samo tebi obećano.
Zahvalan sam za ruže iz duše tvoje koje mi poklanjaš svaki dan
bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirišem to polje prepuno
lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nežni poljubac što moje srce
dodiruje.

Čuvaćemo i pazićemo, svaki dan nanovo naš mali vrt, pun sreće, ljubavi i
raznovrsnog šarenog cveća osećanja. Večno tu u našem malom vrtu želim da
osećam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun pažnje i poštovanja ...








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Sub 11 Apr - 0:12

Franc List Karolini Zajn Vitgenstajn

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcQM4PdH2Vivn9Q4ldQUR8KyFvvAaWUO5Gb9lCm_M5Ojdu1h4k6luw

Princess Caroline Sayn-Wittgenstein.


Oh, dozvoli mi da ponavljam tvoje ime stotinu puta, hiljadu puta;
jer evo već tri dana ono živi sa mnom, muči me, sažiže me.
Ja ti ne pišem, ja sedim pokraj tebe. Vidim te, čujem te... Večnost u
tvome naručju... nebo, pakao, sve je u tebi, pa čak i više od svega...
Oh! Ostavi me da ludujem u svom delirijumu.
Osrednja, oprezna, uska realnost više mi nije dovoljna.
Moramo da živimo punim životima, ljubavima, osećajima...!
Oh! veruješ da sam sposoban za požrtvnovanost,
poštenje, trezvenost, samilost, zar ne?
Ali ne govorimo više o tome... sama ispituj, zaključuj, spasavaj me...

Tako je dobro razgovarati sa tobom sada...


1849.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Pon 20 Apr - 9:29

Dzejms Dzojs - Pismo Nori Barnakl

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcR5xjMRxhPYY-rhHYsJdaN7fJVUOl4fFrRXpB8YAJp6yEuebpGvRA

James Joyce and Nora Barnacle in 1904.

10. septembra 1904.


Moja draga, draga Nora, pretpostavljam da si od sinoć veoma uzrujana. Neću govoriti o sebi, jer osećam se kao da sam postupio veoma svirepo. U neku ruku, nemam prava da očekujem da mene smatraš išta boljim od drugih - zapravo, imajući u vidu moj sopstveni život, nemamo nikakvo pravo da to očekujem. Ali, izgleda da sam ipak to očekivao, makar zbog toga što ja nisam nikoga cenio kao što tebe cenim. Postoji, takođe, nešto pomalo đavolsko u meni što me nagoni da uživam rušeći predstave ljudi o meni i da im pokazujem da sam zapravo sebičan, ohol, lukav i bezobziran prema drugima. Žao mi je što ti je moj sinoćnji pokušaj da se ponašam onako kako sam verovao da treba, zadao toliko bola, ali ne vidim kako sam drugačije mogao postupiti. Napisao sam ti jedno dugačko pismo objašnjavajući, koliko je bilo u mojoj moći, kako sam se te noći osećao, i imao sam utisak da ne prihvataš ono što sam govorio i da sa mnom postupaš kao da sam samo običan partner u požudi. Možda će ti smetati brutalnost mojih reči, ali veruj mi da takav postupak prema meni, imajući u vidu moj stav prema tebi, predstavlja uvredu za mene. Zaboga, žena si i svakako možeš shvatiti šta govorim! Znam da si se prema meni ponela veoma plemenito i velikodušno, ali pokušaj da na moju iskrenost uzvratiš istom takvom iskrenošću. Iznad svega, nemoj ići unaokolo i boriti se s mislima jer ćeš se od toga razboleti, a znaš da si nežnog zdravlja. Možda ćeš mi večeras moći poslati makar par reči da mi saopštiš da mi možeš oprostiti za sav bol koji sam ti naneo.

Džim








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Pon 20 Apr - 10:14

Volim te svom snagom svog uma i uobrazilje, i svom snagom svog tela

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcRYmE7PJQPABthllKeoBWxnrpSpCg5TQ7YzNVozo6lW-kQL-O7KOA

Anaïs Nin and Henry Miller

Nikada neće biti tame, jer i u tebi i u meni uvek ima kretanja, obnavljanja, iznenađenja. Nikada nisam doživela zastoj. Čak ni samoposmatranje nije bilo nepomično iskustvo… Ako je tako, pomisli samo šta sam našla u tebi, tebi koji si zlatni rudnik. Henri. Volim te, sa svešću, sa poznavanjem tebe celog celcatog, volim te svom snagom svog uma i uobrazilje, i svom snagom svog tela.
Amoralnost, ili složenija moralnost, ima za cilj krajnju odanost, a previđa odanost, neposrednu i bukvalnu.
Rekao mi je: – Ti pružaš divan uzor, sve je na svom mestu, deluje uverljivo jasno, odveć jasno. A u međuvremenu, gde si ti? Ne na jasnoj površini svojih ideja, nego si već zašla dublje, u tamnije oblasti, te čovek stiče utisak da si mu iznela sve svoje ideje, zamišlja da si se ispraznila kroz tu jasnoću. No, ima slojeva i slojeva – ti si nedokučiva, bez dna. Tvoja je jasnoća varljiva. Ti si mislilac koji u meni izaziva najviše zbrke, najviše sumnje, najviše nemira.

Kad pustim najdublje korene, tad osećam i najjaču želju da sebe iščupam iz korena.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74952

Učlanjen : 06.06.2011


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Ned 8 Nov - 13:37

Ivan Turgenjev Mariji Savinoj

Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Images?q=tbn:ANd9GcQ3eyz1gg9eqjg_V_ReEppERhC0GOZZhX7iHUoWWAZuzPsHBcXr

Maria Gavrilovna SAVINA (1854-1915)


Spasko, početak leta, 1880.


Mila Marija Gavrilovna, ipak ovo ne liči ni na šta. Već je treći dan kako je u Spaskom božanstveno vreme, od jutra do večeri šetam u parku ili sedim na terasi i trudim se da mislim, razmišljam o raznim stvarima, a negde duboko, na dnu duše, neprestano zvuči jedna ista nota. Meni se čini da razmišljam o godišnjici Puškinove smrti i najednom uočavam da moje usne šapuću: „Kako bismo noć proveli... i šta bi bilo potom? A, Bog će to znati!“ i odmah uz to dolazi saznanje da to nikad neće biti i da ću ja u neznani kraj, bez uspomene na nešto što nikada nisam osetio. Meni se zbog nečega čini da se mi nikada nećemo videti: u vaše putovanje u inostranstvo nisam verovao i ne verujem, ove zime neću doći u Petrograd, i vi pogrešno korite sebe što me nazivate svojim grehom. Avaj! Ja to nikad neću biti. Ako se možda i vidimo, posle dve-tri godine, ja ću već sasvim ostariti, vi ćete krenuti određenim putem vašeg života i od pređašnjeg neće ostati ništa. Za vas, ni po jada, sav život je pred vama, a moj - iza mene. Taj čas u vagonu, kad sam se osetio skoro kao dvadesetogodišnji mladić, bio je poslednji plamičak kandila koje se gasi. Teško mi je da objasnim samom sebi koje ste osećanje probudili u meni. Jesam li se u vas zaljubio, ne znam: ranije je to kod mene bivalo drukčije. Ta neodoljiva čežnja za spajanjem, za osvajanjem, za predavanjem sebe kada se čak i čulnost gubi u nekoj tananoj vatri... Verovatno, ja govorim koješta, no bio bih neizrecivo srećan kad bih ... kad bih... A sada, kad znam da to ne može biti, ne mogu reći da sam nesrećan, čak ne osećam neku naročitu melanholiju, ali mnogo mi je žao što je ona volšebna noć izgubljena zauvek, ne dodirnuvši me svojim krilom. Žalim zbog sebe, a smem dodati, i zbog vas, jer sam uveren da ni vi ne biste zaboravili tu sreću koju biste dali meni. Ne bih vam pisao sve ovo kad ne bih osećao da je ovo pismo oproštajno. I ne u tom smislu da će se naša prepiska prekinuti - o ne, ja se nadam da ćemo mi često razmenjivati misli: ali vrata koja su se bila upola otvorila, ta vrata iza kojih se nagađalo nešto tajanstveno, čudesno, zatvorila su se za svagda. No, sada dosta o tome. Bilo je... (ili nije bilo) i otišlo u nepovrat. Sve mi to ne smeta da vam poželim sve najbolje na svetu i da u mislima ljubim vaše drage ruke. Na ovo pismo ne morate da odgovorite, a na prethodno odgovorite.

Vaš I. Turgenjev

P.S. Molim vas da se ne uznemiravate zbog budućnosti.
Ovakvo pismo vi više nećete dobiti.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35983

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Čet 18 Feb - 8:48

Kada su iščezla ljubavna pisma? Kada su nestala iz običnog života i postala samo deo slatkog sećanja za one koji su imali tu sreću da vole i budu voljeni u neko drugačije, mnogo naivnije i romantičnije vreme? Ljubavna pisma još postoje samo u knjigama i u filmovima, i tek ponekad na forumima na netu.
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35983

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Ljubavna pisma poznatih   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Ned 7 Avg - 18:13

FRANC KAFKA

Kad je Franc Kafka umro, u njegovom pisaćem stolu pronađeno je ovo pisamce naslovljeno na njegovog dugogodišnjeg prijatelja Maksa Broda:
 
Dragi Makse, moja poslednja želja: sve što ostavljam za sobom (dakle, u ormaru za knjige, u komodi, u pisaćem stolu, kod kuće i u uredu, ili je bilo gde odneseno pa ti nađeš), dnevnike, rukopise, pisma, tuđa i moja, beleške i tako dalje, neka se sve odreda spali nepročitano, a isto tako i svi moji spisi ili zapisi koji se nađu kod Tebe ili kod drugih, od kojih ih zatraži u moje ime. Pisma koja Ti ne budu hteli dati neka bar sami pošteno spale...

Tvoj Franc Kafka.  
 
Kafka je neprestano težio ženidbi i braku. U 'Pismu ocu', pismu koje nikada nije poslao, napisao je:
 
Oženiti se, osnovati porodicu, uzeti svu decu koja dođu, održati ih u ovom nesigurnom svetu, i čak još malo voditi, najviše je, po mom mišljenju, što uopšte može uspeti nekom čoveku. Što to prividno lako uspeva mnogima nije nikakav protivdokaz, jer, prvo, uspeva to stvarno malobrojnima i, drugo, većinom ti malobrojni ne 'izvode' to, nego se to s njima naprosto događa; to nije, doduše, ono najviše, ali još uvek je vrlo veliko i vrlo časno (pogotovo što se ono 'izvoditi' i 'događati se' ne može se potpuno razdvojiti jedno od drugog). I konačno, ne radi se o tom najvišem, nego samo o nekakvom dalekom, ali pristojnom približavanju; nije ipak potrebno odleteti nekuda ravno do sunca, ali je svejedno potrebno dopuzati do nekog čistog mestanca na zemlji, koje katkada obasjava sunce i gde se čovek može malo ogrejati...  
 
Kafka je u toku Prvog svetskog rata oboleo od tuberkuloze, koja je u to vreme bila gotovo neizlečiva bolest. Godine 1920. napušta službu i od tada se leči po raznim sanatorijumima, ali bez naročitog uspeha. Tek tada pošlo mu je za rukom da se otrgne uticaju svojih roditelja i da se preseli u Berlin, gde je živeo oko godinu dana s ortodoksnom Židovkom Dorom Dyamant. Pred kraj života bolest zahvata i grlo pa više ne može ni da govori i sporazumeva se s okolinom samo pismenim putem.
 
Umire u sanatorijumu Kierling kod Beča 3. juna, u četrdesetoj godini života. Sahranjen je na židovskom groblju Strašnice u Pragu.


Poslednji izmenio neno dana Ned 7 Avg - 18:16, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35983

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Ned 7 Avg - 18:14

FRANC KAFKA&MILENA JESENSKA

Kafkino pismo Mileni Jesenskoj:
(Četvrtak)
 
Eto, Milena, ležim na ležaljci, pre podne, go, pola na suncu, pola u senci, posle skoro neprospavane noći; kako bih mogao da spavam kad sam, previše lakosan, obletao bez prestanka oko Vas, kad sam zaista upravo onako kao što Vi danas pišete bio prestravljen onim što mi je palo u krilo, prestravljen u onom istom smislu kao što se priča za proroke da su (već, ili još, to je isto) kao slabačka deca čuli kako ih zove glas i prestravili se i nisu hteli, odupirali su se nogama o zemlju i mozak im je razdirao strah, a već su i ranije bili čuli glasove i nisu znali otkud je taj užasan ton dospeo upravo u taj glas - je li to bila slabost njihovog uha ili snaga tog glasa - niti su znali, zato što su bili deca, da je glas već pobedio i ugnezdio se pomoću tog unapred poslatog, slutnjom ispunjenog straha koji su osećali zbog tog glasa, a čime još nije bilo ništa iskazano o njihovom proročkom određenju, jer taj glas čuju mnogi, ali da li su ga dostojni, to je i objektivno još veoma neizvesno, a sigurnosti radi bolje je da se to odlučno poriče - dakle, tako sam tu ležao kad su stigla Vaša dva pisma.  
 
Jedna osobenost nam je, čini mi se, Milena, zajednička: tako smo bojažljivi i plašljivi, skoro svako pismo je drugačije, skoro svako puno strepnje zbog prethodnog i, još više, radi odgovora. Vi niste takvi po prirodi, to se lako može uočiti, a ja, možda čak ni ja nisam, ali to mi je skoro postala druga priroda i gubi se, samo u očajanju, ili u ljutnji i, da ne zaboravim, i u strahu.
 
Ponekad imam utisak da imamo sobu sa naspramnim vratima i svako od nas drži kvaku svojih vrata i dovoljno je da jedno trepne, pa da se drugo nađe iza svojih vrata i sad treba onaj prvi još samo jednu reč da kaže, pa će drugi već sasvim zatvoriti vrata za sobom, ne možeš ga više čak ni videti. Nesumnjivo će onaj drugi od nas vrata opet otvoriti, jer je to jedna soba, koju možda ne možemo da napustimo. Samo da nismo i jedno i drugo isti, da je jedno od nas mirno, da tobož ne obraća pažnju na ono drugo, da polako dovodi sobu u red, kao da je ta soba kao bilo koja druga. A umesto da je tako, svako se od nas kraj svojih vrata ponaša potpuno jednako, ponekad smo čak oboje iza vrata, a lepa soba stoji prazna. Mučki nesporazumi rađaju se iz toga. Vi se žalite, Milena, na neka pisma, čovek ih okreće i prevrće i ništa, a ipak su to, ako se ne varam, upravo ona pisma u kojima sam Vam bio tako blizak, tako stišan u krvi, stišavao Vašu, tako duboko u šumi, tako smiren u miru, da čovek poželi da kaže samo toliko da se kroz krošnje vidi nebo, samo to, i ništa drugo, i da posle jednog sata kaže opet to isto, i tu svakako nema „Ni jedna jedina reč koja ne bi bila dobro promišljena". I to ne traje dugo, najviše jedan trenutak, uskoro se opet javljaju trube besane noći. Promislite i to, Milena, kakav dolazim k Vama, kakvo tridesetoosmogodišnje putovanje leži za mnom (a pošto sam Jevrejin, dvostruko je duže) i kad sam na jednom tobož slučajnom zaokretu ugledao Vas, koju nikad nisam očekivao da ću videti, a još manje sad, tako kasno, onda, Milena, ne mogu da vičem, niti u meni išta viče, niti govorim hiljadu ludosti, one nisu u meni (ne mislim na druge ludosti kojih ima kod mene u izobilju), a saznajem da klečim možda tek po tome što sasvim blizu pred očima vidim Vaše noge i milujem ih.
 
I nemojte tražiti iskrenost od mene, Milena. Niko je od mene ne može više tražiti nego što je ja sam tražim, a ipak mi izmakne, da, možda mi izmakne u potpunosti. Ali me u tom lovu ne ohrabruje ohrabrivanje, nego naprotiv, onda ne mogu ni koraka dalje, odjednom sve postaje laž i progonjeni dave lovca. Ja sam na tako opasnom putu, Milena. Vi stojite čvrsto kraj jednog drveta, mlada, lepa, Vaše oči svojim zracima obaraju patnje sveta. Igramo se "škatule", ja se u senci šunjam od jednog drveta do drugog, sad sam nasred puta, Vi mi dovikujete, opominjete me na opasnosti, hoćete da mi ulijete hrabrost, zapanjujete se zbog mog nesigurnog koraka, podsećate me (mene podsećate!) na ozbiljnost igre - ja ne mogu, padam, već ležim. Ja ne mogu istovremeno osluškivati strašne glasove unutrašnjeg bića i Vas, ali mogu slušati šta oni govore i to Vama poveravati, Vama kao nikome na svetu.

Vaš F.

 
subota uveče
 
Žuto pismo još nisam primio, vratiću ga neotvoreno. Ako sad ne bi bilo dobro da prestanemo jedno drugom da pišemo, značilo bi da se strahovito varam. Ali ja se ne varam, Milena. Neću o tebi da govorim, ne zato što to nije moja stvar, to jeste moja stvar, nego neću o tome da govorim.  
 
Dakle, samo o sebi: Ono što si Ti meni, Milena, meni van ovog celog sveta u kojem živimo, toga nema na svim tim svakodnevnim parčićima papira koje sam Ti pisao. Ta pisma, takva kakva su, ne pomažu ničem, nego služe samo za mučenje, a ako ni mučenja u njima nema, onda je još gore. Ona ne služe ničem nego da upriliče jedan dan Gminda, da upriliće nesporazume, stid, skoro trajan stid. Hteo bih da Te vidim onako sigurnu kao prvi put na ulici, ali pisma više smućuju nego čitava L. ulica sa svom svojom larmom. Ali čak ni to nije presudno, presudna je moja nemoć, koja raste s pismima, to je nemoć da se pisma prevaziđu, nemoć u odnosu na Tebe kao i na mene - hiljadu pisama od tebe i hiljadu želja s moje strane neće me razuveriti u to - presudan je ovaj neodoljivo jak glas (jak možda usled te nemoći, ali svi razlozi ostaju ovde u tami), formalno Tvoj glas, koji me poziva da se ne mičem i ćutim. I tako je još sve što se tiče Tebe nerečeno, ono što bi se odnosilo na Tebe, dabome, najčešće stoji u tvojim pismima (možda i u tom žutom, ili tačnije: to stoji u telegramu kojim tražiš da ti se pismo vrati) često u delovima pisama, kojih se plašim i od kojih bežim kao đavo od posvećenog mesta.
 
Čudnovato, i ja sam hteo Tebi da telegrafišem, dugo sam se poigravao tom mišlju, posle podne u krevetu, uveče na Belvederu, ali radilo se samo o tekstu: "Molim izričiti i saglasan odgovor na podvučena mesta u poslednjem pismu."
 
Najzad mi se učinilo da je u tom toliko nepoverenja, neosnovanog i ružnog, pa nisam telegrafisao.
 
Tako sam sad, ne radeći ništa drugo, do pola dva noću sedeo nad tim pismom, gledao ga i kroz njega Tebe. Ponekad, ne u snu, imam ovu predstavu: Lice ti je kosom prekriveno, polazi mi za rukom da je razdelim i razmaknem. Pojavljuje se Tvoje lice, prelazim ti rukom po čelu i slepoočnicama i onda ti obuhvatim lice rukama.

Budući da volim Tebe (volim Te, dakle, ti koja teško shvataš, i kao što more voli sićušan oblutak na svom dnu, upravo tako i moja ljubav preplavljuje tebe - pa neka sam opet kod Tebe oblutak ako to nebesa dopuštaju), volim i celi svet kojem pripada i Tvoje levo rame, ne, najpre je bilo desno i zato ga ljubim kada mi se prohte (i kad si Ti toliko dobra da smakneš bluzu s njega), i kojem pripada i levo rame, i Tvoje lice nada mnom u šumi, i mirovanje na Tvojim gotovo obnaženim grudima. I zato imaš pravo kad kažeš da smo već bili jedno, i ja se uopšte toga ne bojim, štaviše, to je moja jedina sreća i moj jedini ponos, i ja to nipošto ne ograničujem na šumu.


Pisati pisma znači razotkriti se pred avetima, što one lakomo iščekuju – napisao je Franc Kafka u jednom od svojih pisama Mileni.
 
Aveti su kao istina – neuhvatljive, neobuzdane, lutaju po prostoru i vremenu, zaustave se samo za trenutak na nekoj raskrsnici ili u nečijem snu da izazovu, a onda iščeznu u senke.
 
Sudbina Milene Jesenske, najsnažnije ljubavi u životu Franca Kafke, koju je nazvao svojim morem, probudila je u meni želju, nakon čitanja Pisama Mileni, šezdesetih godina proslog veka, da saznam nesto više o njoj, da eventualno pronađem njena izgubljena pisma.
 
Milena Jesenska je bila novinar, dopisnik praske Tribune i drugih listova iz Beča, u vreme između dva Svetska rata, slobodoumna i samosvesna žena. Ona je prva shvatila veličinu Kafkinog dela koji je rođen u Českoj, a pisao na nemačkom jeziku. Prevodila je njegove pripovetke i uvela ga u svet literature. Kafka joj je bio ne samo neizmerno zahvalan, već i smrtno zaljubljen u nju. Ali, Milena je bila udata, nije joj bila dozvoljena ni prepiska sa Kafkom. Ipak, iz njegovih pisama mogli su se naslutiti njeni odgovori.
 
Počela sam da istražujem život Milene Jesenske. Pisala sam prijateljima u Prag, u nadi da ću saznati još nešto, sem onog što je Kafka napisao u Pismima Mileni. Međutim, te godine su u Pragu bile vreme kada su se sva vrata zatvarala preda mnom, kao da je postojala zavera ćutanja. Arhiv Tribune bio je nedostupan. Čak ni u Muzeju Franca Kafke nisu bili predusretljivi. Moje interesovanje prihvatili su sa podozrenjem. Tako mi nije preostalo ništa drugo već da čitam ono do čega sam mogla da dospem, Dnevnik Franca Kafke, njegov Zamak , nedovršene rukopise i sve ono što je pre toga objavio.
 
Ali, najviše sam saznala o Mileninom načinu mišljenja iz njenih feljtona do kojih sam ipak došla. Milica Vujičić, sa Katedre za istoriju umetnosti Beogradskog univerziteta, donela mi je iz Praga foto-kopije Mileninih feljtona koje je nakon mnogo peripetija pronašla u podrumu gde se čuva Tribuna iz 1920-1930. Feljtone mi je prevela koleginica sa Radija, Milada Pavlović.
 
Nastavila sam istraživanje o Mileninom životu. U knjizi Margarete Buber-Nojman Zatočenice Hitlera i Staljina pročitala sam da je autor ovog dela bila s Milenom Jesenskom do poslednjeg dana njenog života, 17. maja 1944. godine, kada je umrla u svojoj 48. godini. Iz odgovora koje joj je Kafka slao, mogle su se naslutiti i njene reči: Tvoja mudrost i gordost nisu mogle da prihvate privid. Polovičnost je van tvog sistema, a ja sam shvatila da naša sudbina nije naša, već da ona traje u nama, te stoga njome ne možemo upravljati. Ja ću ti ipak ostati večni pratilac i ti ćeš jednom otkriti moju vernost negde na drugoj strani sveta.
 
Milena je, dakle, ispunila svoje obećanje Kafki. Nije ga napustila ni dve decenije nakon njegove smrti, kada je stavila žutu zvezdu na rukav i dobrovoljno se pridružila Jevrejima koji su odvedeni u logor. Pošla je za njim – na drugu stranu sveta – kako piše u jednom tekstu, objavljenom u Tribuni 21. juna 1921. pod pseudonimom A.X. Nessey, kako je često potpisivala svoje tekstove.
 
Margareta Buber-Nojman upoznala je Milenu u logoru Ravensbrik i postala njen poverenik i jedini prijatelj. Ona će kasnije napisati knjigu Milena Kafka's Freundin. Ali, trebalo je da prođe mnogo vremena da njeno delo odjekne u svetu. Naime, prema Margareti Buber-Nojman postojalo je nepoverenje kao i onih dana kada je u Ravensbrik dovedena iz koncentracionog logora u Karagandi / Kazahstan/, gde je bila zatočenik NKVD-a. Sovjetska policija predala ju je 1940. berlinskom Gestapou. Njenim rečima, da su je nakon pet godina prinudnog rada u kazahtanskom logoru, Rusi predali Gestapou, bilo je zaista teško poverovati, i to je prva učinila Milena Jesenska.
 
Margareta je nije zavolela samo zbog toga, veš i zato što je Milena bila ličnost snažnog duha i svetlog pogleda, kako je predstavila u svojoj knjizi. I u Kafkinim pismima moglo se pročitati - poput mora, svetlost koja zrači cak i kada je više nema, - i onda kada kažu da nije postojala sem kao žena kojoj je čuveni pisac slao ljubavna pisma. Mozaik njihove prepiske ipak se mogao sklopiti. Kafkina ljubav, kao što je ona verovala, nadživela je njihovo bivstvovanje. Moralo je da prođe vreme da bi se to dokazalo – doba iskušenja, proba, inicijacije, smrti...
 
Poslednje dane svog života Kafka je proveo u sanatorijumu Kirling kod Klosternojburga u Donjoj Austriji. Tamo ga je posećivao njegov verni prijatelj Maks Brod. Kraj njega je bila i Dora Dijamant, o kojoj pišu kao o poslednjoj Kafkinoj ljubavi. Ali, u poslednjem pismu koje je on pisao, toliko je bio slab da nije uspevao da završi rečenicu. To je učinila ona, Dora Dijamant. Napisala je zatim adresu Kafkinih roditelja. Da li je Franc svoje poslednje pismo želeo njima da uputi...?
 
Gde su nestala Milenina pisma? Da li ih je tog proleća Franc Kafka uništio ili je to neko drugi učinio?
Pokušala sam da odgonetnem odgovore Milene Jesenske, da odgovorim umesto nje na pisma koja bi bila poput njenih. Naše je doba vreme novih zaborava i vaskrsnuća, drugih verovanja i simbola. Nastojala sam da prizovem te prohujale godine. Kada sam završila Milenina pisma i predala ih izdavaču, jedne noći probudio me je urednik i upitao - da li sam ih odista pronašla?
 
Tog istog proleća, kako mi je pisao Ernst Pavel, autor The Nightmare of Reason iz Grejt Neka kraj Njujorka: U Francuskoj se događaju neverovatne stvari. Francuzi su konačno otkrili Evropu. Izložba o Beču – Apocalypse Joyeuse – u Muzeju Pompidu – nouvel vague.

Vitrine svih knjižara su pune prevoda. Bio sam u Parizu kada je Margaret Buber-Nojman, o kojoj Vi pišete, dobila nagradu za najbolju knjigu prevedenu te godine na francuski jezik – O Mileni Jesenskoj.

Sada u svojoj 86. godini, pozvana je u Pariz i gotovo je neverovatno da je s obzirom na sve ono kroz šta je prošla – fizički i intelektualno u odličnom stanju. Kupio sam i zbirku Mileninih članaka "Vivre", koje je sakupila Dorothea Rein 1985. I izvinite za unakazivanje srpskog jezika – nous sommes tous des Juifs allemands... Ernst Pavel je dobio nagradu za The Nightmare of reason, najvišu američku nagradu za biografsko delo. Pavel je godine pred Drugi svetski rat proveo u Beogradu i radio u knjižari Gece Kona, što je vrlo zanimljivo, ali trenutno nije predmet našeg interesovanja. Ukoliko se moja osnovna želja zaturila, bila je da zabeležim: gotovo istovremeno pojavu tri knjige o Mileni Jesenskoj, nakon četrdeset godina od dana kada je njeno srce prestalo da kuca.
 
Da, moj odgovor uredniku je glasio:
 
Sve ličnosti u knjizi istinite su, kao što su autentični geografski pojmovi i vreme u kome se sve ovo zbivalo. Izmišljeni su samo neki događaji. Ali, da su morske struje odredile drugi pravac vetrova nad Evropom, mozda bi se sve događalo kao što je ovde zapisano.
 
Knjigu Milenina pisma Kafki objavila je 1988. godine Književna zajednica Novog Sada. Sada se ova zamišljena pisma objavljuju sa Kafkinim autentičnim pismima Mileni Jesenskoj. Kafkina pisma, koje sam koristila, prevodi su Zdenke Brkić.
 
Ana Somlo, avgust 2005
________________
 
Milena Jesenska je rođena je avgusta 1896. u Pragu kao drugo dete uglednog profesora Jesenskog. Imala je 17 godina kada joj umrla majka; bila je jedno vreme u manastiru, a potom je završila žensku gimnaziju. Nakon dve godine medicine napustila je fakultet i posvetila se novinarstvu. Sa Ernestom Polakom upoznala se 1914. i ubrzo udala, iako otac nije odobravao tu vezu. Kada je Kafka sreo Milenu, u jesen 1919. u jednoj umetničkoj kafani u Pragu, njen brak se već raspadao. Oktobra te godine Milena je pisala Kafki, tražeći dozvolu za prevod njegovih priča. Tako je počelo... Usledila su brojna, duga pisma – svojevrsna svedočanstva o velikom piscu, ali i štivo velike literarne vrednosti. Četiri godine kasnije, 1923, Kafka je umro, ne dočekavši Milenin razvod koji se desio te iste godine. Jesenska je postala uspešna publicistkinja, borac za prava i slobodu i deo tadašnjeg pokreta češke avangarde, u kojem upoznaje svog drugog muža Jaromira Krejcera, sa kojim je imala ćerku. Gestapo ju je uhapsio novembra 1939. Deportovana je u koncentracioni logor „Ravensbrik", gde je i umrla maja 1944. godine. „U Kafkinim pismima Mileni", napominje Aćin, „prepliću se varljivo osećanje sreće i blaženstva, očaj, strah, bezumno samouništavanje, ali i radost, snovi, maštanja. Ukratko, život. Bogat život. Bio je to raskošan odnos, uprkos činjenici da su proveli zajedno tek dva dana i da je ona, makar i samo formalno, bila udata žena. Sem Kafkinih pisama u autentičnom redosledu, knjiga „Pisma Mileni" sadrži i njena pisma upućena njegovom prijatelju, kao i hronologiju njihovih života u razdoblju od 1919-1924. godine.


Poslednji izmenio neno dana Ned 7 Avg - 18:17, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Pet 9 Sep - 21:15

Pismo Azri

Ne mogu otici, draga princezo, prije nego bar pokusam razumjeti ono sto
nam se dogodilo, ono sto nam se moglo dogoditi da smo bolje znali sta
nam se nudi, ono sto sam od tebe dobio i ono sto sam mogao dobiti da sam
znao, da sam bio sposoban, primiti, ono sto sam ti zelio dati i sto sam
ti mozda i dao. Bio bih veoma iznenadjen, bio bih zapravo beskrajno
tuzan, ako se ti i ovo pismo ne biste nasli; to bi znacilo da mi ni ti
nisi pomogla da ostavim negdje bilo kakav stvaran trag i da sam krivo
razumio ono sto sam s tobom imao. Zato ti pismo ostavljam ovdje, zajedno
sa ovom svojom ostavstinom: ako ga nadjes dobro sam razumio i ovaj
pokusaj ima razloga, a ako ga ne nadjes jasno je da sam imao krivo i da
je sve ovo, da je naprosto sve - bez razloga. Zato ti pismo i svoju
ostavstinu ne saljem postom i zato moj (nas?) domacin ima uputstvo da,
ako ne dodjes do kraja novembra, sve ovo baci.

Kad god sam razmisljao o svom zivotu, kad god sam pokusao u cjelini
sabrati svoj boravak na svijetu, dogadjalo mi se isto: sve sto sam
pamtio, sve sto je ispunjavalo moje dane i godine, curilo mi je izmedju
prstiju koji su ostajali cisti i suhi. Curilo kao pijesak. Stari su
naucavali da je bilo jednom zlatno doba, da je nakon njega doslo
broncano, a onda, s ljudima ili za ljude, zeljezno doba. Ja, po svemu
sto vidim, zivim u dobu pijeska, u dobu ciste sadasnjosti sastavljene od
sitnica, od najcistijih cestica koje ne odrazavaju i ne pamte, u kojima
se ne moze ostaviti trag i koje se ne mogu upamtiti jer ni one ne
ostavljaju trag. Naprosto pijesak. Svaka inventura mog zivota prije tebe
davala je isti rezultat: mnogo sitnica, bezbroj pjescanih cestica koje
se ne mogu povezati u bilo kakav oblik i u kojima ne mogu prepoznati ni
sebe ni stvarnost jer u njima nema i ne moze biti oblika.

Onda si dosla ti i s tobom jedno sasvim novo osjecanje, mozda cak jedno
drugacije iskustvo. Ne znam kako bih to nazvao, ne znam to ni opisati,
ali je valjda (nadam se) i kod tebe tako pa ti ne moram ni objasnjavati.
Naprosto, bilo je u svemu tome stvarnosti, bilo je trenutaka u kojima
sam istovremeno osjecao i znao da se nesto zaista dogadja i zaista meni,
da imam, i u sebi i objektivno, nesto oko cega se mogu okupiti moja
sjecanja, moje zelje, moja osjecanja i moje misli. Ako bih smio
posegnuti za jednom izlizanom metaforom, rekao bih da je nasa ljubav kao
klepsidra u koju se moj pijesak mogao usuti i tako bar izvana dobiti
oblik, mjeru, razlog. Zato mi ono nase znaci tako mnogo i zato ovaj
pokusaj i zato nada da ces naci ovo pismo, zato molba da dodjes i da ga
nadjes.

Odlazim jer si me ti zamolila da odem i tu je sve sasvim jasno i sasvim
je u redu. Svi razlozi za to su, medjutim, posve krivi i zbog njih
stvari ne mogu biti u redu. U nama i medju nama nema razloga za tvoju
molbu i za moj odlazak. Ti si to trazila zbog tupe premorenosti
svakodnevnicom koja se rasipa iz ocajnicke potrebe da se nesto promijeni
pa makat ovo i ovako, iz glupe nade da ce se zivot lakse podnositi ako
se nesto u njemu stalno mijenja. Zamolila si me da odem iz razloga koji
su sasvim vanjski, koji s nama nemaju doslovno nista. To su krivi
razlozi na koje ne smijem pristati, a ja eto pristajem i odlazim. To
nije u redu, a upravo to mi se dogadja oduvijek i u svemu. I pogotovo
nije u redu sto ne osjecam ocajanje, bol, bijes... Samo tupo pristajanje
i blaga, jedva jasna potreba da razumijem i mozda objasnim.

Dževad Karahasan
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610Pet 9 Sep - 21:16

PISMO

Odkud ti davni akordi zaboravljeni u meni?
Bol, patnja I suze. Secanje na nas I na nesto sto je nekad bila ljubav… uspomene snov , zelje.
Oni su me naterali da ti kao I bezbroj puta do sada pisem I da po ko zna koji put pogazim svoj ponos I klecim pred tobom. Pokusavam da svoje emocije sakrijem , ali kako kada one same izbijaju iz mene. Moj temperament je jaci od svake opasnosti-on je deo mene. Deo jedne devojke koja cuva ponos I suzu u ocima a srecu I tugu u srcu. A ona se otvara pri prvom snegu, letnjem pljusku, dragoj pesmi.
Ova noc je polarna, a ja vise ne mogu da vidim ljubav-osetim je. Ove noci tuznomislim, osecam, pisem ti…
Pisem o jednom ugasenom vulkanu I jednom ugasenom suncu. Krv, ruza, srna…ma nije to nista, to samo boli sto ljubav umire. Ovo je bluz Dzoe Koker… ovo je nasa prica o dalekoj ljubavi. Nekads smo bili obale a reka bese ljubav. Reka je otekla, a ostale su samo dve puste obale.
Pitam se da li nekad nasa klupa u parku pati za nama-klupa na kojoj su jedne julske noci ocajnicki umirali stihovi pesme “nema nas vise”… oprosti mi sto te volim, to mi je kazna bozja, ali ako iz srca iscupam ovu ljubav, iscupacu I njegov koren. Volim tvoje crne oci, tvoj osmeh, tvoje reci…
“rastanak je za ljubav isto sto I vetar za vatru-malu gasi, veliku jos vise rasplamsava…” Ivo Andric je potpuno u pravu. Kajem se. kazu covek uci na greskama, ali ja uvek, uvek gresim. Mozda je moj zivot samo jedna velika greska?
Za kajanje je isuvise kasno-dani su neizdrzivi bez tebe, placem, budim se u uszama, zivim u suzama… zasto si odjednom tako hladan?
Zar posle svega ne osecas nista prema meni? Ne znam da li si me lagao kada si mi govorio da me volis, ili lazes sada kada govoris da ti je svejedno I da nista ne osecas prema meni… sada vise nismo zajedno. Ni sanjala nisam da tako mali I beznacajan u mom zivotu mozes da postanes moj zivot, moje sve. Zar si mogao preko noci sve da zaboravis? Sumnjam…poznajem te dovoljno da ti u ocima vidim da me jos uvek volis. Mozda… znam da si u ovom trenutku daleko od mene, a tako jako osecam tvoje prisustvo pored sebe. Koracam kroz jezivu tamu…osecam na obrazima vrele tragove suza…plasim se zivota bez tebe, jednostavno…nemam snage!
Odlicno znam da ne mogu a isto tako znam da moram. Ali postacu imuna. Navikla sam da me zivot siba nalik ovom vetru. Tama je svuda oko mene. Tama I monotona tisina koja izaziva jezivi strah od samoce.
Plasim se te praznine koja lezi u mom srcu, a ona je nastala kada si ti otisao. Za sobom si ostavio samo puste zelje I secanja. Dajem sebi laznu nadu d aces se vratiti. Da ce se vratiti oni srecni dani. A tebe nema…iz mog zivota si se iskrao I otisaodaleko ostavljajuci za sobom beli trag bivse ljubavi.
Nocas u moju casu kaplje gorcina penusavog bola. Opet sam sama sa svojim zivotom I bez smisla u njemu. Plima secanja po ko zna koji put navire –uspomene na srecne dane, na nas…I more suza… mozda mi se nekad vratis…ponekad I vozovi zalutaju na stare perone. Po nekad ugrabim od ana malo svetlosti pa je sakrijem pod noktima za tebe. Cesto zivim od proslosti, I u njoj. Pricam o jednim tuznim ocima I laznom momku. Bese nekad polarna noc, I uzareno sunce…bese nekad ljubav necija.
Kasno je …
Za sat vremena I jutro ce doneti novi dan…
Idem mu u susret I pitam se sta li mi donosi?
Zurim…
Zbogom,
Tvoja (bez) znacajna


Autor nepoznat
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma i prepiske   Ljubavna pisma i prepiske - Page 3 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljubavna pisma i prepiske
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 10, 11, 12  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Ljubav,Sex,Romantika :: Romantika-