Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ljubavna pisma

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35364

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Uto Jan 20, 2015 7:18 am

"...Pođimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja; potamnjela je put tvoja i oči su tvoje crne; noge su ti išarane i masna je kosa tvoja; sva si crna, sva si divlja, o crna ljubavi moja.
Ljubim krik iz očiju tvojih i ljubim krik iz grudiju tvojih; u njemu je ljubav naša i u boli se ljubi žena i bol rađa djecu, o gola ljubavi moja. Velika si u slobodi i veća je ljubav naša, naša je ljubav tamna ko šuma i krvava ko božanstvo; žena je moja prva od žena: crna ko noć, tajanstvena ko oblak, divlja ko cjelov moj i prevratna ko stihovi moji.
Naša će ljubav biti kaos: mutna i izmiješana i ljudi joj ne nađoše dolične riječi; mi ćemo se cjelivati goli i topli i štipaj će biti krvava pjesma naša, čupat ću ti kose, a ti ćeš tiskati oči svoje u dušu moju i bijes će biti prokleta pjesma naša; svijat ćemo se ko zmija i plaziti ko ideal - i tragika će biti očajna pjesma naša; zatravit će nas ljubav naša - šibat će nas strahotom i bol će biti grozna pjesma naša; šuma će biti hram naš i trava postelja naša - kaos božanstvo naše, a duše naša žrtva. Iz kaosa će se izviti dijete, naše dijete - o nezakonska ženo moja i nezakonska ljubavi moja; i njegovo će ime biti: nezakonsko dijete; i gacati će svijetom gladno ko strast naša, prokleto ko pjesma naša i krvavo ko ljubav naša; i lomit će se kletva na nj i neće imati među ljudima mjesta; proklinjat će i oca i majku i ljubav njihovu, a psovku će dizati od ljudi do boga; čemer će i groza drhtati kuda prođe noga njegova i neće imati mrve suhoga kruha; hvatat će ga i vezati, i zločin će biti hrana njegova. Mrtav je svijet, ljubavi moja, i crno je u dosadi njegovoj; mrtav je narod, ljubavi moja, i sanljiva je pjesma njegova; suluda je šutnja, ljubavi moja, a šutnja je govor njihov; gle, pospani su i zijev im je glazba dana; njihova je duša prazna ko smijeh bludnica, a smijeh beživotan ko slovo zakona; zakoni su njihovi ko bog njihov - o nema srca božanstvo njihovo; jednolična je žrtva njihova ko dim cigara i miris njezin ko miris strvine; nema zvijezda na nebištu njihovom i oblaci su drugi; njihovo je sunce blijedo ko mrtvačka svijeća i zidovi su šuma njihova; pusto je, crno, ljubavi moja, i dani su im jednaki ko misli; nema nemira u njihovome oku i njihovo je oko ko oko krmače; nema bune u kretnjama njihovim i njihove su kretnje ko kretnje volova; nema krvi u tijelu njihovom i prazna je duša njihova ko bog. Tamo ćemo baciti dijete naše, o crna ljubavi moja; onuda će gacati noge njegove i bljeskati psovka njegova; tamo će drhtati plamen duše njegove: misao prevrata, kretnja bune i dah srdžbe; on će biti onaj koji će buditi zaspale i uskrisivati mrtve; i okovi će biti vjerenica njegova. Nezakonsko dijete naše, o nezakonska majko njegova - bezimeno ko zločin i osamljeno ko glad! I klicat ćemo glasom cjelova naših i punoćom krvi naše: O bezimeni, naše si dijete! I naš će klik biti klik zanosa i drskosti: ogroman ko vječnost, strastven ko štipaji i zamaman ko žena u mraku šumskome. Pođimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja; ljubit ćemo se u kaosu, a iz kaosa će nicati dijete, dijete krvi naše, dijete duša naših, dijete života našega. Pođimo, Ciganko moja, gola ljubavi moja; i rodit ćemo dijete, bezimeno dijete; i nadjest ćemo mu ime, najljepše ime od lijepih: Prevrat će biti ime njegovo, o nezakonska ljubavi naša! .."

Janko Kamov








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35364

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Uto Jan 20, 2015 7:20 am



"Čeznem da se uselim u tebe, da ti postanem način i jedini mogući odraz onog najskrivenijeg u tebi.Da ti obojim svijet bojama ljubavi,
i da prepoznaš moj lik u svemu što vidiš.
Čeznem da ti kažem sve riječi koje sam godinama skupljala i čuvala, koje su postale dio mene i koje su jedini način da ti poklonim dušu.
I ljubav. Ljubav koja se svakim pogledom iznova rađa i ne umire. Ljubav, čija se veličina ne može otkriti, kao ni veličina svemira.
Ljubav, koja se riječima ne može iskazati.
Ali ipak čeznem da ti kažem sve riječi, iako mi je teško da se usudim da izrazim i ograničim tu neobjašnjivu veličinu na par možda besmislenih riječi.
Čeznem da tražeći sebe pronađemo jedno drugo. Da jedno u drugom otkrijemo ostvarenje naših želja. Da ispunjeni jedno drugim savladavamo prepreke na putu u neki novi svijet koji će dobiti ime naše ljubavi.
Čeznem… da i bez riječi shvatiš sve što želim da ti kažem."

Danica Radović









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35364

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Uto Jan 20, 2015 7:21 am



Draga moja Nasanin Noori,

Soba i kuhinja su sada lijepe. Sve je lijepo u ovom stanu. Čisto je i mirno. Radim dolje u dvorištu kameni bazen za tebe, to ako ikad opet dođeš, a i to je manje bitno. I za sebe ga radim, sada se smiješ, znam to. Simin i Farhad i mnogi drugi sviraju cijele dane, ovdje se opet pjeva. Pjevam stalno. Tiha je to, kućna proslava koja više ne staje niti na trenutak. Tako je to zadnjih tjedana. I rekao sam sebi da će tako i ostati. Sve one oluje, opasne i razorne, sve su prošle. Ne spavam više na kauču, ne gledam sijevanje kroz prozore. Ne sijeva više. Nova godina nam je došla s proljećem, i proljeće s njom. Laleh (lole), makar jedan, svjež, crven, neotvoren je uvijek u kuhinji. Na onom zidiću, gdje bi ga ti stavila. Svako jutro donesem jedan iz dvorišta, nitko nema ništa protiv, susjedi me samo nijemo promatraju dok ga izvlačim iz zemlje. Ionako tulipani bujaju u zadnje vrijeme. Da, ne probudim se jutrom, dočekam ga. Sretniji nego što sam bio godinama. Nar otjera svaku primisao na ružne događaje. Ti znaš koliko ih je samo bilo, ali neću ih više spominjati. Povratak se događa, nitko i ništa ga više ne može zaustaviti. To proljeće, Nasanin, tu je.

Ne skrivam više svoje slabosti i boljke, ne moram lagati, nitko me neće uhvatiti u tim istinama koje sam morao prešućivati. Jer takvi smo uvijek bili, fini ljudi, dok nam nije preostalo nego zamijeniti tu finoću krikovima i grubim riječima, traženjem reakcije za koju smo znali da neće nikada doći, ali, sve je to u redu.

I onda ti kažu da si dobar, da si na mjestu, da te neće mijenjati u potpunosti, oblikovati na svoju sliku i nepriliku, i onda uvidiš kako li su samo podlo lagali.

No tome dođe kraj. I tome je došao kraj. I to je razlog što opet dišem lakoćom, što hodam stanom jednako po noći i po danu, jer razlike i nema. Ah, moja Nasanin, uskoro ću opet napisati i pjesmu, možda i dvije. Završavam i roman, to će te veseliti znati, da je zapravo već gotov, ali nam dajem vremena da još malo dišemo prije nego se sredimo i uredimo i onda sjednemo na kauč, zapalimo cigaretu, baš u zoru, popijemo kavu, možda i čaj od nara. Osjećam sve to kao jedno veliko kretanje, slobodno kretanje, i olovku držim čvrsto u ruci, još i čvršće nego prije.

Odem do naše stare kafane tu i tamo, i uvijek sviraju, sada neki mlađi ljudi, ali i dalje bi ti se sviđalo. Sjećaš se naše kafane, ne sumnjam, ti ne poznaješ zaborav. U radosti ti pišem ovo pismo. Nadam se da će te u radosti i naći, za pokoju suzu uvijek ima mjesta, i u radosti ima, moje pismo za tebe je oda radosti, u molu, kao i uvijek, kakva je naša radost uvijek i bila. Ovo mjesto više nije crna kuća. (sjećaš se kada smo prvi put gledali ”Khaneh siyah ast”?)
Prošlo je previše godina, ali vrijedile su ovog proljeća, baš ovog proljeća i nijednog prije, jer nijedno do ovog nije donijelo takav mir i zadovoljstvo u moje srce.

Možda tek ono naše, kako li je to davno bilo!, i sada ćeš se opet nasmijati, znaš ti dobro, moja Nasanin, da se ono i ovo proljeće slabo razlikuju, samo je između znala bivati tama. Tako da ovo ne mogu prozvati početkom, nego povratkom, a time i nastavkom čežnje. Uskoro će zora, idem ti malo odspavati. Pa mi piši, da mogu onda reći: pođimo sada, moja Nasanin, ne više kući – pođimo ostati ovdje.

Ili tamo, kod tebe. Pođimo zato sada, ostati u ovome proljeću, natrag, natrag, još natrag, do kraja, kao nikada prije, sve dok zadnji list ne padne s drveta dolje u dvorištu, sve dok ne izvadimo i zadnji laleh iz zemlje.

Ey Nasanin, emruz jekšanbe ast, baleh. (sada se smijem dok pišem, naglas, puno se smijem u zadnje vrijeme, i to isto)

Tvoj zauvijek, tvoj i u ovom proljetnom snu…

Kruno Čudina









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Uto Jan 27, 2015 3:46 pm

‘’Dragi prijatelju,

Ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada vise necu oporaviti. Pre svega moraš da znas da moja nesreca nije puki ljubavni jad. Ili, tacnije receno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozistickom smislu.
Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotac od metafizicke studeni. Bez nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmickoj besmislici i noci. Moja je usamljenost sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast cistog važenja i pevanja. Sada moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna.
Pored Nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomucno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeci od onog šta sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da dišem. Svaka me rec može ubiti.
Ja sam najveci deo svojih pesama napisao pre nego što sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik tj. onaj koji nije ugrožen onim o cemu peva, koji ima jedan povlašcen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najžešceg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj koji se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda makoliko veliki bio. Izgubivši Nju ja sam izgubio i svoju snagu i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreca od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesrece. Secaš li se dragi prijatelju, da sam ja napisao stih: “Jedan nesrecan covek ne može biti pesnik.” Tek sada vidim koliko je to tacno. Ja cu pokusati da živim dalje mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne ocekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da cu je nadživeti.

P.S.
Ako želis da mi piseš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možes znati. Svaka sitnica koja se na nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj, pocecu da mislim o smrti.
Ponoc je.Dovidenja.
Branko.''

Branko Miljkovic








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 49453

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sre Feb 11, 2015 4:50 pm



Ljubavno pismo Džonija Keša najlepše je ljubavno pismo
 svih vremena. Evo zašto



Nova anketa otkrila je koja su najlepša ljubavna pisma svih vremena. Džoni Keš je zauzeo
prvo mesto, a iza njega su se našli Čerčil i Džon Kits. Deseto mesto zauzelo je ljubavno
pismo Džimija Hendriksa.



Džoni Keš i Džun

Pismo koje je Džoni Keš napisao svojoj ženi Džun za njen 65. rođendan izglasano je za
najlepše ljubavno pismo svih vremena.
 
Ovo pismo, koje je napisamo 1994, dobilo je više glasova od pisama koje su napisali Kits,
Čerčil, Džimi Hendriks i Ričard Barton.



Srećan rođendan, princezo.
 

Starimo i navikavamo se jedno na drugo. Isto razmišljamo.
Čitamo jedno drugom misli. Znamo šta ono drugo želi a da ništa
ne pitamo. Ponekad jedno drugom idemo na živce. Ponekad
jedno drugo uzimamo zdravo za gotovo.

 

Ali ponekad, kao danas, razmišljam o svemu i postaje mi jasno
koliko sam srećan što sam život proveo s najboljom ženom
koju sam upoznao. I dalje me fasciniraš i inspirišeš. Utičeš

na mene da budem bolji. Ti se predmet mojih želja i glavni

razlog mog postojanja.
Mnogo te volim.
 

Srećan rođendan, princezo.



Džon 


Reči Vinstona Čerčila o večnoj ljubavi, koje je 1935. napisao svojoj „dragoj Klemi“,
našle su se na drugom mestu.
 
Bez obzira na to što je imao mnogo žena, reči Henrija VIII upućene njegovoj drugoj
ženi, Ani Bolen, takođe su se našle na listi, na sedmom mestu.
 
Pismo Džona Kitsa Fani Braun zauzelo je treće mesto, a pismo koje je Džimi Hendriks
napisao svojom „maloj devojčici“ našlo se na desetom.
 
Anketu je sprovela britanska kompanija za životno osiguranje "Beagle Street" kako
bi podstakla Britance da budu romantičniji 14. februara.

PISMA KOJA SU ZAUZELA PRVIH 10 MESTA
 
2) PISMO VINSTONA ČERČILA SUPRUZI KLEMENTAJN (1935)
 
„Draga moja Klemi, u svom pismu iz Madrasa napisala si reči koje su me dirnule,
o tome koliko sam obogatio tvoj život. Ne mogu da ti opišem koliko me je to
 usrećilo, a kada bi postojali ljubavni računi, zauvek bih ti ostao dužan.“
 
3) PISMO DŽONA KITSA KOMŠINICI FANI BRAUN (1819)

„Ne mogu da postojim bez tebe. Ja zaboravljam na mnoge druge stvari, ali
svaki put kad tebe ugledam moj život se zaustavi i ne vidim dalje. Upila si
 me u sebe.“

............


Poslednji izmenio malalila dana Sre Feb 11, 2015 4:58 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 49453

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sre Feb 11, 2015 4:55 pm

................




4) PISMO ERNESTA HEMINGVEJA MARLEN DITRIH (1951)
 
„Ne umem da ti opišem kako se se svaki put kad obavijem ruke oko tebe osetim kao da
sam kod kuće.“
 
 
5) NAPOLEON I DŽOZEFIN (1796)
 
 
„Otkad sam otišao od tebe, stalno sam potišten. Moja sreća je pored tebe. Neprestano
se sećam tvojih dodira, suza, tvoje brižnosti. Šarm neuporedive Džozefin neprestano
pali sjajni plamen u mom srcu.“

6) PISMO RIČARDA BARTONA ZA ELIZABET TEJLOR (1964)
 
„Moje slepe oči očajavajući čekaju da te vide. Ti, naravno, ne shvataš, E.B., koliko
fascinantno lepa si oduvek bila i koliko si na neobičan način stekla posebnu i opasnu
ljupkost.“
 
7) KRALJ HENRI VIII I ANA BOLEN (1527)
 
„Želim da znam kakve su tvoje namere po pitanju naše ljubavi. Moram da dobijem taj
odgovor, jer sam više od godinu dana ranjen strelom ljubavi, a još nisam siguran da
li ću da propadnem ili će se za mene naći mesta u tvom srcu.“
 
Cool PISMO BETOVENA MISTERIOZNOJ „BESMRTNOJ LJUBAVI“
 
„Iako sam i dalje u krevetu, moje mislili i izvan njega, tebi, moja Besmrtna Ljubavi.
Nastavi da me voliš i nikad ne potcenjuj verno srce tvoje ljubavi. Uvek tvoj.
Uvek moja. Uvek naši.“
 
9) PISMO DŽERALDA FORDA BETI FORD NEDUGO NAKON ŠTOJOJ JE

DIJAGNOSTIFIKOVAN RAK DOJKE (1974)
 
„Nikakve pisane reči ne mogu adekvatno da izraze našu duboku, duboku ljubav. Mi svi
znamo koliko si divna i mi, tvoja deca i tata, probaćemo da budemo jaki isto koliko
i ti. Vera u tebe i Boga održaće nas. Naša ljubav je uz tebe zauvek.“

10) PISMO DŽIMIJA HENDRIKSA „NJEGOVOJ DEVOJČICI“
 
„Sreća je u tebi. Zato zbaci lance sa svog srca i pusti sebe da procvetaš kao slatki
cvet, što i jesi. Ja znam odgovor – samo raširi svoja krila i oslobodi se.“


blic.rs








"Ako se boriš možeš da izgubiš, a ako se ne boriš već si izgubio".  
  B.Breht
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35364

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Uto Feb 24, 2015 7:50 pm

Dear, dear Brenda, pisma Henrija Milera


Pismo voljenoj 25.4.78


U pisanju ljubavnih pisama ti si prava kraljica! Nenadmasna.
Mila moja, celog sam dana mislio (izmedju pisama) gde li si. Nadam se da si bila u Neptunovom narucju, a ne u narucju neke filmske zvijezde.
Vidim te u vodi, stopljenu sa Neptunom, kako pustas njegovim umislim valima da ti ljube svaku pojedini dio tjela. I kako se nasladjujes- oplakivana Vaseljenom, sjajem i glicerinom. Kako bi bilo divno kad bih bar mogao plivati uz tebe, ili cak na tvojim ledjima! Kad si mi rekla da ne mozes nositi onu ljepu japansku bluzu koju ti je Paul poklonio, naprosto sam se zgranuo. Odvise njezna koza! A koliko je ta koza podnjela modrica, ogrebotina, udaraca, slomljenih kostiju i cega sve ne. Ti si utjelovljeni "okimoron". I k tome pravi nebojsa. Vjecno sanjarim o tome kakva bi divota bila naprosto prolezati kraj tebe jednu noc. Nesto kao ostvaren san. Istina je dakle da ne volis. Da si me oduvjek voljela- odvajkada. To je upravo nevjerovatno divno. Najradije bih zagrlio sam sebe. Ponesto si se promjenila otkada se poznajemo. Tvoje prave osobine dolaze vise do izrazaja; sve se bolje upoznajemo, da tako kazem, iako je mozda smjesno tako sta reci. Dobro se drzis. Cini se da si imuna na vecinu zenskih slabosti. Nije da si muskobanjasta. Nisi, nego samo dobro poznajes svoj um, svoje navike i svoje slabe i jake strane. Obicno si izvrsno raspolozena. I obicno si osetljiva na dodir i na tres touchable.
Za vecerom sam pricao o tome kako sam prvi put ugledao kucu svojih predaka u Minderman Weser u Njemackoj. Kako sam kada sam video robnu kucu ocevog oca, rekao sebi: " Kako je uopce mogao otici iz ovog prelepog sela u Ameriku!" (Ali oba su mi se djeda radije odselila iz Njemacke nego da postanu vojni roboti) A njihova unucad ugledala se na njih. Hvala budi Alahu!
Mila moja, uzdam se da mi neces zamjeriti ako ovde prekinem. Zbilja sam ispumpan. Jos cu samo dodati da te svakim danom sve vise i vise volim. Nikada mi nije dosta tebe, njezna moja, elegantna kraljice harema. Citaj i dalje Razocarane. Uz njih ces odrasti, probuditi se i postati jos vise ono sto jesi.

Tvoj voljeni
Henry








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Pet Apr 10, 2015 11:45 pm

Henry Miller - Brendi Venus (prvo pismo od 17.6.1976. godine)


Draga Brenda,
Tek što je prošlo devet sati a ne mogu spavati. Opčinila si me! Sad kad znam da si Škorpija, moram biti vrlo oprezan, jer će mi se inače srce raspasti na komadiće. Ja padam na ženske Škorpije, što si već sigurno prokljuvila.
Prvo i prvo, osjećam se kriv bacajući ti lire. Da ti pravo kažem, ozbiljno sam zaljubljen već desetak godina u jednu ženu - koja je, takodjer, glumica, samo što je Kineskinja! To je «vječna» ljubav - mislim sasvim ozbiljno. Ali ja sam muškarac, iako mi je 84. godine, pa sam uvijek zaljubljen u još jednu, ili dvije, ili tri, ili četiri ženske. Ipak, ovaj put osjećam da sam iznevjerio svoju ljubav. Medjutim, vjerojatno zato što si Škorpija, i što si neobično lijepa, i što si s krajnjeg Juga, naprosto ti ne mogu odoljeti. U isti mah želim ti se približiti i udaljiti se od tebe. Što uopće ja mogu pružiti takvoj ženi kao što si ti? Čini mi se da mogu samo uzimati - a to je u mojim godinama dvostruka sramota. Ipak, uvjeren sam da ćemo se fizički naći - i to uskoro. Možda ćeš mi čak dopustiti da te zagrlim - nakratko (?). Neprestano me kopka ta tvoja Venerina ogrlica. Ništa ne mogu protiv toga, jer znam šta to znači.
Očekujem pismo od tebe. Glas ti je na telefonu tih i povremeno ne razumijem neku riječ ili rečenicu.
Pokušavam ustanoviti u kojem kraju stanuješ. Zašto? Zato što bih te htio pozvati na večeru u japanski restoran «Imperial Gardens» što se nalazi tik ispod Chateau Marmonta na Bulevaru sumraka. To jest, ako ti ne bi bilo teško da dodješ po mene i odvezeš me tamo. Ja ne vozim kola i nemam ih... Bi li mogla tako jednom doći do mene? Ja već godinama odlazim u taj restoran. Tamo sam upoznao i Hoki, moju bivšu ženu Japanku.
E pa, sad sam istresao vreću, štono riječ, sad je na tebi red.
Žao mi je što izgleda kao da te požurujem, ali to je samo zato što si tako primamljiva, tako zavodljiva, tako neodoljiva.
Možda ću te ipak totalno razočarati. Ako te razočaram, neka to bude što prije!
A sad se vraćam u krevet. Mislit ću na tebe i u krevetu i razgovarati u mislima s tobom. Što kažeš na to?
Je t'embrasse encore une fois et plus tendrement.

Henry Miller








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Pet Apr 10, 2015 11:46 pm

Henry Miller - Brendi Venus (drugo pismo od 1.7.1976.godine)


Henry Miller sa Brendom Venus

Draga Brenda,
Ne mogu ti puno pisati - dolaze mi gosti na ručak, a neke druge opet izvodim na večeru u «Imperial Gardens». Ali obećao sam ti da ću ti napisati nešto o japanskom filmu koji sam sinoć gledao.
Jedan moj prijatelj Francuz, filmski distributer, upriličio je privatnu projekciju najerotskijeg filma koji je ikada snimljen u Japanu. Naslov mu je francuski - L'Empire de sens (Carstvo čula).
E pa, duboko sam razočaran. To je, po mom mišljenju, pornić, samo malo uljepšan fabulom i snažnom spolnom ljubavlju izmedju dvoje glavnih junaka. Zapravo je film baziran na istinitoj zgodi za koju sam odavano znao, ali su činjenice razradjene, izmijenjene i preuveličane.
Nakon gledanja filma rekao sam čovjeku koji mi ga je prikazao da mi se ni najmanje ne svidja. Scenarij kao da je napisao pokojni markiz de Sade. Isprobavaju sve poze, a jednom se služe i umjetnim penisom - vrlo mučna scena. Žena je čista nimfomanka koja na kraju stvarno zapada u seksualno ludilo. Polako davi partnera dok je na njemu. To je navodno vrhunac spolnog zadovoljenja. A kad je on mrtav, odreže mu penis, nosi ga u kimonu i onda se sama predaje policiji. Za cijelog filma nisam se ni jedan jedini put seksualno uzbudio niti mi je srce ijednom zadrhtalo - iako nisam nikad prije nešto slično vidio.
Mislim da su Japanci opsjednuti seksom i smrću. To se kod njih neprestance ponavlja. Uzmimo samo za primjer Mišimu.
Titlovi nisu bili na francuskom, nego na engleskom. Film će se uskoro prikazivati u našim kinima. Sumnjm da će se Amerikancima dopasti, ma koliko inače bili ludi za seksom i nasiljem.
U jednoj sceni neka 70-godišnja starica gleda njih dvoje kako se tucaju. Djevojka nagovara frajera da i staru malo razgali. I on je stvarno namrtvo izjebe, kako Bog zapovijeda. Usred jebačine, stara umire.
Njegova ga ljubavnica svaki čas zaustavlja - bilo gdje - da mu kaže da joj se jebe, da ne može čekati, nek je odmah pojebe! On joj govori: «Ali mogu nas ljudi vidjeti», a ona mu odgovara: «Baš me briga». Pravi ženski seksualni manijak. Pa ipak sve to ništa ne uzbudjuje čovjeka, daleko od toga da svršiš u gaće.
Poslije filma odveli su me na večeru u «St. Germain» - francuski restoran na uglu Melrosea i Cahuenge. Bogovska večera! Jesi li bila kad tamo?
Moram prekinuti. Pošta još nije stigla. Kao i ti, vječito čekam poštara, iako se veći dio pošte sastoji od dosadnih pisama mojih poštovatelja.
Evo, stigla je! Da vidim ima li opet koje pismo od tebe.

Henry








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Pet Apr 10, 2015 11:59 pm

H.Miller - Brendi Venus (treće pismo, od 29.9.1978.godine, jedno od poslednjih koje je Miler napisao)



Draga Brenda,
... A sad, 87-godišnjak, ludo zaljubljen u mladu ženu koja mi piše izvandredna pisma, koja me voli do groba, koja me drži na životu i u ljubavi (prvi put savršene ljubavi), koja mi iznosi u pismima tako duboke i ganutljive opaske da sam radostan i zbunjen kao kakav šiparac. Ali i više od toga - zahvalan, haran, sretan. Da li zaista zaslužujem sve one lepe reči kojima me obasipaš? Nagoniš me da pitam ko sam ja zapravo, da li zaista znam ko sam i šta sam? Ostavljaš me da bludim u misteriju. Zato te još više volim. Padam na kolena, molim se Bogu za tebe, blagosiljam te s ono malo svetaštva što mi je još ostalo. Bog bio s tobom, predraga moja Brenda, i nemoj nikad zažaliti zbog ove romantične ljubavi sred svog mladog bića.
Oboje smo blagoslovljeni.
Mi nismo od ovoga svijeta.
Mi pripadamo zvezdama i s one strane svemira.
Živela Brenda Venus!
Neka joj Bog podari radost i ispunjenje svih težnji i večnu ljubav!

Henry.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sub Apr 11, 2015 12:01 am

Pismo Olje Ivanjicki upućeno Leonidu Šejki


Olja Ivanjicki i Leonid Šejka
(slikanje tela)

Nema početka ni kraja. Osećam tvoju prisutnost svuda oko sebe,
nestvarnu, neopipljivu i čvrstu, kao da sagledavam stvarnost. Želim da
te dodirnem kao stvar, kao tvoj kaput, ali to je više od mene, to je
divno.
Potpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u
talasima nemira kao i mi, kao kiša, kao krv u otkucajima izmedju
stvarnosti i sna. Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca
našeg vremena, izgubljena i uznemirena izmedju nas i svega oko nas.
Vraćam se u našu prošlost, kod mene sadašnjosti i budućnosti prošlost.
Vidim nas na kraju puta, svuda je pustoš oko nas. Hladno je. Biće nam
uvek hladno, to je zakon visine. Samo su ti oči tople. Moje nisu, nikada
ih nisam videla tople jer sam uvek gledala sebe.
Ti znaš, možda su uvek takve?
(imaš samotaste oči, kao jelen. Uvek imam utisak da imaš tri koncetrična kruga u očima; mi ostali imamo dva.)

p.s. Kaži mi nešto.

Da li misliš na mene?








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sub Apr 11, 2015 12:03 am

Petar Kočić M.Vukmanović, 1899.


(kćer Petra Kočića, 1930.god.)

Draga i mila Mico,
Juče u devet sati uveče prispeo sam u lijepo i pitomo Sarajevo. Ja sam ti obećao pisati iz Jajca, ali su okolnosti bile take da nisam mogao nikako izvršiti svoje obećanje. Zbog toga, draga i lepa Mico, oprosti mi, i nemoj misliti da sam zaboravio na naše grlenje i ljubljenje poslednje večeri. Ah, kako mi se bilo teško rastati sa Banjom Lukom, gde mi je ostalo ono što mi je najdraže na svetu. Onu celu noć nisam mogao spavati, nego sam tri-četiri puta prolazio pokraj tvoje kuće, gledeći na onaj prozor gde ti obično sediš. Nemoj se brinuti, budi vesela i pevaj, jer je pesma melem zaljubljenoj duši i rastuženom srcu. Ja ovo tebi govorim, a sam se ne držim toga.
Celog svoga putovanja, neraspoložen i neveseo, ćutao sam i jednako pušio, a u zraku pred očima lebdila mi je ona tvoja lepa i ljupka slika, a usne su mi gorele od tvojih slatkih poljubaca. Ah, kako je slatko ljubiti i ljubljen biti! Ne mogu ti iskazati kako sam bio srećan kad sam naslonio svoju glavu na tvoje bujne i mlade grudi, slušajući silno kucanje tvoga mlađanog i žarkog srca, koje jedino za me kuca i živi. Budi vesela, opet velim, jer nas grob samo može rastaviti.
Posao zbog koga sam ovamo došao nisam još ******. Sutra ću ići na Visoku zemaljsku vladu kod barona Kučere[6] radi toga posla, koji se, kako sam ti već pisao, tiče i moje i tvoje sudbine. Ako ne dobijem povoljna odziva, onda od mene nema ništa. Ako hoćeš begati u daleki svet, pa šta nam sudbina dade. Ja ću ti ovde ukratko izložiti radi čega sam ovamo došao. Stvar je u ovome. ****** sam gimnaziju u Beogradu, kao što ti je poznato, pa sam sad namislio da idem u Beč, da slušam filozofiju, kako bih postao profesor. Ali za to treba dosta novaca…
Pisao bih ti još mnogo, ali veruj, draga i mila Mico, da nemam vremena. Ti si dobra pa ćeš mi oprostiti.
Primi nebrojeno poljubaca od tvog vernog i odanog studenta filozofije
Petra Kočića,
Pozdravi mamu i Savu, ako ga vidiš. Ja ću brzo doći.

Spustivši glavu na moje grudi,
Plakala ti si, nevino čedo,
A tvoje nežne i bujne vlasi,
Skrivahu lice turobno bledo.
I ja sam plako, gledeći tebe
I bujni potok suza je teko,
Ali sam ipak presrećan bio,
Jer ljubav sam za ljubav steko.

P. Kočić
Sarajevo, 5/ VIII 1899.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sub Apr 11, 2015 12:04 am

Đura Jakšić svojoj ženi 1866.


Đura Jakšić, "Devojka u Plavom" (ulje na platnu)


Slatka Tino!

Kunem ti se živim Bogom! Kunem ti se grobom i spomenom moje i tvoje majke! Kunem ti se mojom i tvojom slatkom dečicom: Milošem, Belom i Tijanom! Kunem ti se, Tino, mojom ljubavlju da ću biti dobar, da ću te kao i do sad u duši i srcu mome nositi, da se nikada, pa baš nikada neću opoiti! Niti da ćeš iz mojih usta ikada čuti kakvu reč koja bi te uvrediti mogla. Samo dođi, moli tvoga dobrog oca, plači pred njime, preklinji ga, da te sa slatkom našom dečicom kući pošalje. Prošenije sam predao za podanstvo, molio sam Ministarstvo prosvete da me premeste u varoš, negde. I sve će dobro biti samo dođi ti sa Milošem, Belom i Tijanom! Oh, Tino! Tino! O, deco moja slatka, deco moja! Golubovi! Anđeli i svako dobro, moja sva sreća u nesrećnom životu mome! Dođite da vas vidim živim očima, da živim za vas.

Vaš bez vas najnesrećniji otac i muž.
Đ. Jakšić

1866.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sub Apr 11, 2015 12:05 am

Jedan od Ljubavnika o Merlin Monro


Marilyn Monroe (1926 – 1962)

"...Žena koju sam voleo nalik je ženama koje ste vi, mladići, voleli.
To je čudesno stvorenje koje bogovi sazdaše od golubije krotkosti,
zmijske nepouzdanosti, paunove gordosti, vučije zlobe,
od lepote bele ruže, strahote mrkle noći,
od šake pepela i pregršti morske pene.

...sve to beše jos juče, a prošlost je samo san sto se ne vraća.
Danas je žena koju sam voleo otišla u zemlju daleku i pustu,
divlju i hladnu, u zemlju pustoši i zaborava...

...Život je ime žene koju sam voleo!

...Jer život je Žena, lepa čarobnica što nam srce očara,
što nam dušu mami, što nas obećanjima zatrpava..
Život je Žena što se kupa u suzama svojih zaljubljenika
i što se ukrašava krvlju svojih žrtava.

Život je žena preljubnica, ali je prelepa;
ko njenu preljubu nije okusio, lepotu njenu je omrznuo."


Wyatt








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sub Apr 11, 2015 12:10 am

Albert Ajnštajn - Milevi


Ebendorf, jul 1901.



Albert Einstein i Mileva Marić


... Raduj se neopozivoj Odluci koju sam doneo! O našoj budućnosti odlučio sam sledeće: odmah ću potražiti posao. Moji naučni ciljevi i moja lična taština neće me odvratiti od toga da preuzmem najpodređeniju ulogu. Čim dobijem takav posao, oženiću se Tobom i uzeti Te k sebi, ne obaveštavajući o tome nikoga ni jednom rečju dok sve ne bude gotovo. A tada niko neće moći da baca kamen na Tebe, već teško onome ko sebi bude dopustio nešto protiv Tebe...








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sub Apr 11, 2015 12:11 am

Franc List Princezi Zajn Vitgenstajn


Princess Caroline Sayn Wittgenstein in Rome

1849. godine

Da li osećaš svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osećaš li tu čarobnu snagu koja nas okružuje, zbog koje svašta novo
pronalazimo. Dođi uđi, sedi i uživaj u karuselu slika. Pokazaće ti se
snovi, nade, želje i hiljadu misli, koje kao cveće, šareno i nežno
crtano leti i teče kroz i oko tvog sveta snova. Poklanjam ti najlepše
cveće, svaku reč koja se može ravnati sa najlepšom ružom. Odgovaraš,
progovaraš lepe reši, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo.
Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bih ti svu ljubav svoju
mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cveće moje duše da bi stiglo do
tebe.

Sudbina nas je vodila, spojila da se nađemo, zauvek i jos večnost duže!
Moje srce je tebi doletelo i tu će ostati jer je samo tebi obećano.
Zahvalan sam za ruže iz duše tvoje koje mi poklanjaš svaki dan
bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirišem to polje prepuno
lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nežni poljubac što moje srce
dodiruje.

Čuvaćemo i pazićemo, svaki dan nanovo naš mali vrt, pun sreće, ljubavi i
raznovrsnog šarenog cveća osećanja. Večno tu u našem malom vrtu želim da
osećam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun pažnje i poštovanja ...








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Sub Apr 11, 2015 12:12 am

Franc List Karolini Zajn Vitgenstajn


Princess Caroline Sayn-Wittgenstein.


Oh, dozvoli mi da ponavljam tvoje ime stotinu puta, hiljadu puta;
jer evo već tri dana ono živi sa mnom, muči me, sažiže me.
Ja ti ne pišem, ja sedim pokraj tebe. Vidim te, čujem te... Večnost u
tvome naručju... nebo, pakao, sve je u tebi, pa čak i više od svega...
Oh! Ostavi me da ludujem u svom delirijumu.
Osrednja, oprezna, uska realnost više mi nije dovoljna.
Moramo da živimo punim životima, ljubavima, osećajima...!
Oh! veruješ da sam sposoban za požrtvnovanost,
poštenje, trezvenost, samilost, zar ne?
Ali ne govorimo više o tome... sama ispituj, zaključuj, spasavaj me...

Tako je dobro razgovarati sa tobom sada...


1849.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Pon Apr 20, 2015 9:29 am

Dzejms Dzojs - Pismo Nori Barnakl


James Joyce and Nora Barnacle in 1904.

10. septembra 1904.


Moja draga, draga Nora, pretpostavljam da si od sinoć veoma uzrujana. Neću govoriti o sebi, jer osećam se kao da sam postupio veoma svirepo. U neku ruku, nemam prava da očekujem da mene smatraš išta boljim od drugih - zapravo, imajući u vidu moj sopstveni život, nemamo nikakvo pravo da to očekujem. Ali, izgleda da sam ipak to očekivao, makar zbog toga što ja nisam nikoga cenio kao što tebe cenim. Postoji, takođe, nešto pomalo đavolsko u meni što me nagoni da uživam rušeći predstave ljudi o meni i da im pokazujem da sam zapravo sebičan, ohol, lukav i bezobziran prema drugima. Žao mi je što ti je moj sinoćnji pokušaj da se ponašam onako kako sam verovao da treba, zadao toliko bola, ali ne vidim kako sam drugačije mogao postupiti. Napisao sam ti jedno dugačko pismo objašnjavajući, koliko je bilo u mojoj moći, kako sam se te noći osećao, i imao sam utisak da ne prihvataš ono što sam govorio i da sa mnom postupaš kao da sam samo običan partner u požudi. Možda će ti smetati brutalnost mojih reči, ali veruj mi da takav postupak prema meni, imajući u vidu moj stav prema tebi, predstavlja uvredu za mene. Zaboga, žena si i svakako možeš shvatiti šta govorim! Znam da si se prema meni ponela veoma plemenito i velikodušno, ali pokušaj da na moju iskrenost uzvratiš istom takvom iskrenošću. Iznad svega, nemoj ići unaokolo i boriti se s mislima jer ćeš se od toga razboleti, a znaš da si nežnog zdravlja. Možda ćeš mi večeras moći poslati makar par reči da mi saopštiš da mi možeš oprostiti za sav bol koji sam ti naneo.

Džim








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Pon Apr 20, 2015 10:14 am

Volim te svom snagom svog uma i uobrazilje, i svom snagom svog tela



Anaïs Nin and Henry Miller

Nikada neće biti tame, jer i u tebi i u meni uvek ima kretanja, obnavljanja, iznenađenja. Nikada nisam doživela zastoj. Čak ni samoposmatranje nije bilo nepomično iskustvo… Ako je tako, pomisli samo šta sam našla u tebi, tebi koji si zlatni rudnik. Henri. Volim te, sa svešću, sa poznavanjem tebe celog celcatog, volim te svom snagom svog uma i uobrazilje, i svom snagom svog tela.
Amoralnost, ili složenija moralnost, ima za cilj krajnju odanost, a previđa odanost, neposrednu i bukvalnu.
Rekao mi je: – Ti pružaš divan uzor, sve je na svom mestu, deluje uverljivo jasno, odveć jasno. A u međuvremenu, gde si ti? Ne na jasnoj površini svojih ideja, nego si već zašla dublje, u tamnije oblasti, te čovek stiče utisak da si mu iznela sve svoje ideje, zamišlja da si se ispraznila kroz tu jasnoću. No, ima slojeva i slojeva – ti si nedokučiva, bez dna. Tvoja je jasnoća varljiva. Ti si mislilac koji u meni izaziva najviše zbrke, najviše sumnje, najviše nemira.

Kad pustim najdublje korene, tad osećam i najjaču želju da sebe iščupam iz korena.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75117

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Ned Nov 08, 2015 1:37 pm

Ivan Turgenjev Mariji Savinoj



Maria Gavrilovna SAVINA (1854-1915)


Spasko, početak leta, 1880.


Mila Marija Gavrilovna, ipak ovo ne liči ni na šta. Već je treći dan kako je u Spaskom božanstveno vreme, od jutra do večeri šetam u parku ili sedim na terasi i trudim se da mislim, razmišljam o raznim stvarima, a negde duboko, na dnu duše, neprestano zvuči jedna ista nota. Meni se čini da razmišljam o godišnjici Puškinove smrti i najednom uočavam da moje usne šapuću: „Kako bismo noć proveli... i šta bi bilo potom? A, Bog će to znati!“ i odmah uz to dolazi saznanje da to nikad neće biti i da ću ja u neznani kraj, bez uspomene na nešto što nikada nisam osetio. Meni se zbog nečega čini da se mi nikada nećemo videti: u vaše putovanje u inostranstvo nisam verovao i ne verujem, ove zime neću doći u Petrograd, i vi pogrešno korite sebe što me nazivate svojim grehom. Avaj! Ja to nikad neću biti. Ako se možda i vidimo, posle dve-tri godine, ja ću već sasvim ostariti, vi ćete krenuti određenim putem vašeg života i od pređašnjeg neće ostati ništa. Za vas, ni po jada, sav život je pred vama, a moj - iza mene. Taj čas u vagonu, kad sam se osetio skoro kao dvadesetogodišnji mladić, bio je poslednji plamičak kandila koje se gasi. Teško mi je da objasnim samom sebi koje ste osećanje probudili u meni. Jesam li se u vas zaljubio, ne znam: ranije je to kod mene bivalo drukčije. Ta neodoljiva čežnja za spajanjem, za osvajanjem, za predavanjem sebe kada se čak i čulnost gubi u nekoj tananoj vatri... Verovatno, ja govorim koješta, no bio bih neizrecivo srećan kad bih ... kad bih... A sada, kad znam da to ne može biti, ne mogu reći da sam nesrećan, čak ne osećam neku naročitu melanholiju, ali mnogo mi je žao što je ona volšebna noć izgubljena zauvek, ne dodirnuvši me svojim krilom. Žalim zbog sebe, a smem dodati, i zbog vas, jer sam uveren da ni vi ne biste zaboravili tu sreću koju biste dali meni. Ne bih vam pisao sve ovo kad ne bih osećao da je ovo pismo oproštajno. I ne u tom smislu da će se naša prepiska prekinuti - o ne, ja se nadam da ćemo mi često razmenjivati misli: ali vrata koja su se bila upola otvorila, ta vrata iza kojih se nagađalo nešto tajanstveno, čudesno, zatvorila su se za svagda. No, sada dosta o tome. Bilo je... (ili nije bilo) i otišlo u nepovrat. Sve mi to ne smeta da vam poželim sve najbolje na svetu i da u mislima ljubim vaše drage ruke. Na ovo pismo ne morate da odgovorite, a na prethodno odgovorite.

Vaš I. Turgenjev

P.S. Molim vas da se ne uznemiravate zbog budućnosti.
Ovakvo pismo vi više nećete dobiti.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 33170

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati.


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Pet Nov 13, 2015 7:02 pm

GISTAV FLOBER
LUJZI KOLE
27.avgust 1846.

Dakle, još smo tužni, jadni moj anđele! Zašto da bez razloga sve uzimaš k srcu, da se prekomjerno žalostiš? Trista milja daleko, da ne mogu da utrem suze koje teku iz tvojih dobrih očiju; ti ne možeš da vidiš moje osmejke kad dobijam tvoja pisam, ni radost koja mi se zacijelo ogleda na licu kad mislim na tebe ili kad gledam tvoju sliku, tvoju sliku sa dugim milujućim uvojcima na njoj, onim istim koji su mi prelazili preko obraza. Od mene do tebe suviše je mnogo ravnica, livada i brežuljaka, da se možemo vidjeti. Ja ne razumijem sve te muke koje ti donosim. To vjeruješ da je neka druga još u mom srcu, da je u njemu ostala, toliko u svjetlosti da si ti samo prošla u njenoj sjenci. Oh, nije tako, nije!Budi u to uvjerena jednom zauvijek! Ti govoriš o mojoj ciničnoj iskrenosti; pa budi dosljedna: vjeruj onda u tu iskrenost. To je nešto staro, vrlo staro, skoro zaboravljeno; jedva ako mi ostaje neko osjećanje na to; izgleda mi čak kao da se dogodilo u duši nekog drugog čovjeka. Onaj koji sad živi i koji je u meni, samo posmatra onog drugog, koji je mrtav. Ja sam imao dva života, sasvim različna; spoljni događaji su bili znamenje za svršetak jednog i nastajanje drugog; sve je to nepobitno tačno. Moj aktivni, uzbuđeni, strasni život, pun protivuriječnih trzaja i mnogobrojnih tjelesnih utisaka, završio se u dvadeset drugoj godini. U to doba sam, odjednom, učinio veliki napredak ; i došlo je nešto drugo. Tada sam, za svoju upotrebu, jasno napravio dva dijela među svijetom i u sebi: s jedne stranwe spoljašnji element, za koji želim da bude raznovrstan, šaren, skladan, beskrajan, i od koga usvajam samo sliku, da u njoj uživam; s druge strane, unutrašnji element koji zbijam da bih ga učinio jedrijim, i u koji puštam da se kroz otvoren prozor razuma široko ulivaju najčistiji zraci Duha. Ti nećeš naći da je ova rečenica vrlo jasna; potrebna je čitava knjiga da se ona razvije. Ipak se ja nisam odrekao nečega za života, kao što mi izgleda da ti misliš. Ja širim grudi da potpuno, kao svi drugi, udišem miris ruža, i širim oči da posmatram mjesečinu , ni ljubav ni prijateljstvo nisam odbacio. Naprotiv, uzeo sam naočare da ih jasnije raspoznam. Ispitaj me iznutra koliko ti je volja, nećeš naći ničega što bi imalo da te ražalosti, ni u prošlosti ni u sadašnjosti. Želio bih da možeš čitati u mom srcu: suze sumnje i utučenosti koje ti teku izmjenile bi se u suze radosti i sreće. Jeste, ja te volim, volim te, čuješ li? Treba li da to uzviknem još jače? Ali, pošto ja znam za običnu ljubav, koja umije samo da se smiješi, zar je moja krivica što cijelo moje živo biće nema ničeg blagog u svom držanju?Rekao sam ti već koža mog srca, kao i ruku, dosta je rapava: čovjek se povrijedi kad je se dotakne, ali odozdo je možda zato utoliko mekše. Ako mi ti i dalje budeš prebacivala draga što ti ne dolazim, šta mogu da ti odgovorim? Ti me bez razloga mučiš kad me podsjećaš ( što je, tako mi Boga! nepotrebno, jer dosta ja sam to zamišljam ) da ti zbog toga patiš i da te to muči. Kad bih mogao, kad bih.... kad bih, uvijek taj prokleti pogodbeni način, užasni način u koji se oba glagolska vremena stavljaju.
Zaista sam glup večeras! Možda je to posljedica ove mjesečine napolju. Sad sam se prošetao pod drvećem i žudio za tobom, prizivao te. Šetali bismo lijepo ne govoreći ništa, ja bih te držao oko struka. Sanjario sam o tvom bijelom liku čija se boja izdvaja na zelenoj, blijedo osvijetljenoj travi, o tvojim plavim očima, vlažnim i blistavim od svjetlosti, kao nježno plavetnilo neba ove noći. O, voli me, čuj, uvijek, smatraj me za nabusitog, za ludaka, za sve što hoćeš, ali me i dalje voli, ostavi moje misli na miru. Šta ti one čine? Ne čine nikom zla, a možda čine dobra. Zar one, uostalom, kao svaka stvar, nemaju svoj razlog postojanja? Čemu služi korov? kažu dobri ljudi; zašto raste? Pa zbog sebe samog, pobogu ! A vi, zašto vi rastete? Opet ti hvala na pomorandžinim cvjetićima, tvoja pisma sva mirišu na njih! Kad odem u Pariz, hoću da ti ukrasim sto za cvijeće biljkama koje najviše voliš; to jadno cvijeće bar neće imati trnja. Sa cvijećem moje ljubavi nije isto, kao što mi se čini.
Laku noć! Laku noć !








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 26973

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Čet Feb 18, 2016 8:48 am

Kada su iščezla ljubavna pisma? Kada su nestala iz običnog života i postala samo deo slatkog sećanja za one koji su imali tu sreću da vole i budu voljeni u neko drugačije, mnogo naivnije i romantičnije vreme? Ljubavna pisma još postoje samo u knjigama i u filmovima, i tek ponekad na forumima na netu.








Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2854

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Uto Jul 26, 2016 9:09 pm

Vinston Čerčič svojoj ženi Klementini Čerčil o svojoj ljubavi 1935. godine

- Moja draga Klemi, u tvom pismu sa Madrasa napisala si, kako sam ti obogatio život - reči meni tako drage. Ne mogu ti opisati koliko si me učinila srećnim. Kada bi u ljubavi moglo biti računa, uviek bih ti dugovao.
Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2854

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Uto Jul 26, 2016 9:09 pm

Džon Kits izjavio je svojoj prvoj komšinici Feni Braun kako ne može da živi bez nje, 1819. godine

- Bez tebe ne mogu postojati. Zaboravljam sve, no kad ugledam tebe svaki put iznova, moj život zastane i u tom trenutku ne vidim budućnost. Celog me obuzmeš.
Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2854

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   Uto Jul 26, 2016 9:10 pm

Ernest Hemingvej o svojoj ljubavi za Marlen Ditrih, 1951. godine

- Ne mogu opisati taj osećaj, no svaki put kada stavim svoje ruke oko tebe osećam da sam stigao kući.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ljubavna pisma   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljubavna pisma
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ljubavna pisma
» Najlepsa ljubavna pisma
» Diznijeva najlepša ljubavna priča?
» Ljubavna prica koja je odusevila svet
» Ljubavna pisma poznatih
Strana 3 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Ljubav,Sex,Romantika :: Romantika-