Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Hinduizam

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Hinduizam   Ned 13 Maj - 21:10

HINDUIZAM


Хиндуизам је древна азијска религија чији почеци датирају од 16. до 15. века пре Христа, а свој развој је започела у Индији где је и данас главна религија. Индијци, међутим, радије говоре о вечном учењу и закону, јер је нагласак на начину живота а не начину мишљења.

Хиндуизам је најстарија велика религија која се и данас практикује. Њени најранији трагови се могу пратити до древне Ведске цивилизације.Као мешавина различитих веровања и традиција, хиндуизам нема само једног оснивача. Хиндузиам је трећа светска религија по броју верника, иза хришћанства и ислама, са приближно милијарду верника, од којих око 905 милиона живи у Индији и Непалу. Остале државе са великом популацијом хиндуистиких верника су Бангладеш, Шри Ланка, Пакистан, Индонезија, Малезија, Сингапур, Маурицијус, Фиџи, Суринам, Гијана, Тринидад и Тобаго, Уједињено Краљевство и Канада

Етимологија

Персијска реч Хинду потиче од санскритске речи синду, што значи »индијска река« (река Инд) па су већ у 5. веку Персијанци речју Хиндус означавали становнике индијског потконтинента. Ригведа спомиње земљу Индоаријаца као Сапта Синду (земља седам река у северозападном делу јужне Азије, једна од њих је река Инд). То одговара Хапта Хенду у Авести, светом спису зороастризма.

Распрострањеност

Хиндуизам је једна од најважнијих светских религија, не само због процењених 700 милиона следбеника већ и због изразитог утицаја на многе друге светске религије за време дугог, непрекинутог развоја од око 3500 година.
Хиндуизам је распрострањен на просторима југоисточне Азије, источне и јужне Африке, Европе (Велике Британије), Америке и пацифичких подручја све до острва Фиџи. Кроз историју индијски свами и гуруи имали су много следбеника, а групе Харе Кришна данас постоје у Европи и Америци.

Основна обележја


Хиндуизам нема ни оснивача ни пророка, нити одређену црквену или институционалну структуру. Он је чврсто испреплетен с предањем о земљи Индији, њезиним друштвеним системом и историјом. Неки сматрају да је хиндуизам »савез култова и обичаја, колаж идеја и духовних тежњи«. Могло би се поставити питање да ли се ради о једној вери или више њих, јер хиндуизам обухвата много различитих веровања и тумачења:

• већина хиндуса верује у бога на овај или онај начин; поједини хиндус може поштовати једног бога, неколико њих или ниједног;
• неки хиндуси верују да поштовање свих живих бића захтева да буду вегетаријанци, док ће други жртвовати животиње за време храмских свечаности;
• неки обожавају Шиву, неки Вишну или његове реинкарнације; други поштују богиње и сл.

Ипак, за хиндуизам је карактеристична вера у низове утеловљења, сеобе душа или реинкарнације и у томе је значајна разлика у односу на остале велике блискоисточне једнобожачке религије које човеков живот виде као једнократан, мада на неки начин вечан, догађај. Хиндус мисли о току живота кроз многе егзистенције. То се крије иза појма самсара, који означава ток живота од рођења до смрти, а затим до поновног рођења – животни циклус.

Повезан са појмом самсаре јесте и појам карме. Карма дословно значи »дело« или »делатност«, а заправо означава заслуге, кривицу и последице човекових деловања у једном животу. У којем ће се следећем утеловљењу душа наћи зависи од њене карме. Хиндуси верују да се карма скупља и расте, и да се преноси кроз многа утеловљења. Неки сматрају да се последице ранијих дела ипак могу поправити покајањима и обредима, »одрађивањем« кроз награде и казне, и да се на крају може постићи мокша или »ослобођење« од целог ланца самсаре и то кроз одустајање и одбацивање световних прохтева и жеља, ослобађање од непрекидног точка поновног рађања.

За све хиндусе света је и река Ганг, која не напаја само њихову земљу (вода је и симбол бесконачног живота). Стотине хиљада верника обредно се купају сваког дана на њеним обалама. Најзначајније такво средиште је град Бенарес на Гангу, који је уједно и најсветији индијски град – за хиндуса место на којем жели умрети.









Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Ned 13 Maj - 21:15

Порекло

Најстарији докази елемената хиндуизма датирају из доба неолита. Најстарија веровања и ритуали потичу из преткласичне ере (1500. до 500. година п. н. е.) па се називају ведском религијом. Најстарији хиндуистички текст је Ригведа (1700. до 1100. година п. н. е., према лингвистичким и филолошким доказима).

Ведско раздобље

Модерни хиндуизам је настао из Веда. Најстарија Ригведа у средишту има поштовање божанстава као што су Индра, Варуна и Агни, те Сома ритуал.

Негде између 1500. и 1200. године пре Христа (некако у време када је Мојсије повео Израелце из Египта) дивља аријска племена на бојним колима су заузела Индију, долазећи са северозапада. Населили су се у подручје данашњег Пенџаба, доневши свој језик и традицију, па су тако аријска племена у великој мери утицала на културу и древне религије староседелаца, матријархалног друштва утемељеног већ у трећем миленијуму пре Христа.

Пре надирања аријских племена главна карактеристика религије долине Инда био је култ плодности. Многе животиње су сматране светим (краве, козе, змије, крокодили), а клањали су се једном главном божанству. Религија аријских дошљака је потиснула, али и деломично асимилирала староиндијску. Попут Грка, аријска племена су приносила жртве боговима који су представљали персонифициране природне силе, док је стара религија долине Инда укључивала јогу, одрицање и обреде прочишћења. У то доба се развија и индијски језик, који се данас зове санскрит.

Тај период раног хиндуизма назива се још и ведском религијом. Веде (вед значи »знати«), религијски текстови настали око 800. године п. н. е. представљају главни извор познавања првобитне вере. Најмоћнији израз те ране религије јесте обред, помно разрађени ритуал код кога главну реч води свештеник, браман. Хијерархија која је настала вршењем обредних радњи вероватно је први заметак каснијег друштва подељеног на касте.

Веде


Свете староиндијске књиге вековима су преношене усменим путем, а коначно су редигиране крајем 6. века пре Христа. Веда у ужем смислу садржава четири збирке стихова (самхита) и прозе обредног, митолошког и магичног карактера:

• Ригведа
• Самаведа
• Јаџурведа
• Атерваведа.


Најстарија је Ригведа написана древним обликом санскрита са подручја северозападне Индије. Вероватно је написана у раздобљу између 1300. и 1000. године п. н. е. и садржи 1028 химни са више од десет хиљада строфа. Химне су обично упућене једном богу, али се у њима појављују и други богови. Најпопуларнији је бог Индра, који је приказан као ратник који побеђује силе зла и ствара свет, док је Варна главни бог који управља церемонијалним обредима и законом. Дарма контролише космички живот и он се брине да не буде преступа, како космичких тако и људских.
Првобитним збиркама касније су додане Брамане, опсежни коментари и обредни прописи. Последњи део Веде је Упанишад (»Тајна наука«), звана и Веданта, прозна збирка филозофског и теолошког карактера.

Веда има изванредно историјско и филозофско значење, а делови литерарног карактера, иако малобројни, истичу се великом изражајном снагом и дубином. Химне Ригведе су важне и као најстарији узорци индоевропског стиха, али у њима налазимо и прве трагове филозофске рефлексије. Тако у њима постоји и најранији израз о битку и небитку, о законитости свемирског збивања и ограниченом досегу људске спознаје.













Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Ned 13 Maj - 21:20

Епови и легенде


Раздобље од 300 године п. н. е. до 300. године после Христа било је кључно за појаву онога што називамо класичним хиндуизмом. Писане су сутре. Оне су углавном биле збирке афоризама које су настојале истакнути учење Веда и Упанишада. Божанства из Веда замењена су старијим боговима или су поистовећена с њима. Рудра - моћни бог у ведским химнама био је тада поистовећен са Шивом, »богом који плеше«, чији су кипови пронађени приликом ископавања у долини Инда. Затим је уследило раздобље у којем су записиване приче из прошлости.

Оно што је кружило у облику локалних легенди сматрало се најбољим изразом индијског погледа на свет. Епови су указивали на трајну борбу добра и зла, космоса и хаоса у човековим пословима. Сва дела су указивала на потребу да се открије смисао и сврха чак и у раздобљу нереда.

Епске песме Рамајана и Махабхарата спеване су у преиоду од 400 године п.н.е до 200. године после Христа, али су се усмено преносиле стотинама година пре тога.

Рамајана


Рамајана је еп који се састоји од 38.000 стихова. То је мит о сплетки којом је Рама, божански јунак и краљ, уклоњен са престола, а његова верна жена Сита отета. Рама је утеловљење праведности и сматрају га једним од десет аватара (утеловљења) бога Вишне. Појавило се мишљење да богови у сваком раздобљу шаљу једног аватара.

У хиндуизму се прича о Рами не слуша само од раног детињства, већ постаје и основа свакодневног живота. Рами се обраћа на почетку сваког подухвата и захваљује му се после успешно обављеног посла. Његова јуначка дела постала су пример и подстицај за исправно понашање. Његово име служи за утеху старима и певаће га ожалошћени, док се тело мртвог човека носи на спаљивање. Рамина жена Сита постала је пример верне жене, па су је величали због њезиних врлина, љубави и оданости.

Махабхарата


Махабхарата је еп, најопсежније дело светске књижевности са више од 200 хиљада стихова у 18 књига. Говори о рату између браће Пандава и Каурава.
Багавадгита (»Песма узвишеног«), називана често и само Гита, најважнији је и књижевно највреднији морално–филозофски спис у Махабхарати, а у Индији је данас најпопуларнији део целог епа. Етичке дилеме духа, које се у уметнички обликованом дијалогу поступно заоштравају, сматрају се највернијом илустрацијом индијске мисли, па се Гита често назива Библијом »хиндуизма«.









Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Ned 13 Maj - 21:38

Filozofija



За време гвозденог доба у Индији се основало неколико мислилачких школа и развијала се хиндуистичка филозофија. Три кључна догађаја су узроковала настанак нове епохе хиндуистичких мислилаца: упанишадско духовно подизање, долазак Махавире, оснивача ђаинизма, и Буде, оснивача будизма. Они су говорили да појединац не мора прихватити ауторитет Веда или кастијски систем да би постигао мокшу или нирвану. Буда је отишао корак даље и тврдио да постојање душе или Бога није потребно. У то доба су многи хиндуси постали будисти или ђаинисти.

У 7. веку п. н. е. власт свештеника у друштву била је у северној Индији општеприхваћена. Међутим у то доба развоја, унутар хиндуизма јављају се покрети ђаинизам и будизам, али и покрет назван Упанишаде. Ђаинизам и будизам су религије које су настале на темељима хиндуизма. Махавира, личност у позадини ђаинизма и Буда, оснивач будизма, припадали су малим градовима - државама унутар аријских племенских заједница. Настају као реформациони покрети тадашњег још неразвијеног хиндуизма, али се ипак формирају као одвојене религије иако имају велике сличности и заједничке елементе. Тако у ђаинизму постоји тзв. »пет темељних врлина«: ненасиље, говорење истине, поштовање, чедност и невезаност за световне ствари.

Буда је одбијао хиндуистичке култове жртвовања и систем касти, а такође је поучавао о новом начину ослобођења и спасења које је описао као »угаснуће« или нирвана. Сматрао је да је човеков осећај пожуде, односно жеље, узрок његове стрепње и патње. Одбацивањем жеље постиже се ослобођање и достиже се нирвана. Будино учење брзо се раширило према југу Индије и отуда на Шри Ланку и у Бурму.

Иако су ђаинистичке и будистичке идеје имале велик утицај на развој хиндуизма, каснији хиндуистички учитељи сматрали су их неправовернима. Насупрот томе, постојао је други облик полутајног учења које се ширило преко учитеља на ученика унутар ведске баштине и оно је обликовало будући хиндуизам. То учење постало је познато као Упанишаде. Ти учитељи се нису бавили молитвама боговима или обредним жртвовањем. Покушавали су докучити основе свемира, стварности (брамана) која претходи сваком постојању, истраживали су природу људске свести. Као и ђаинисти, и будисти су тежили превладавању темељних осећаја тескобе и фрустрираности који обележавају људски живот.

Упанишаде су заправо свештенички приручници, теоријске расправе које параболама откривају своје виђење стварности, филозофске шпекулације које су се налазиле у пантеистичком учењу о браману, неутралној души света која прожима све ствари али се у поједином бићу јавља као атман, (индивидуална свест о самом себи). Сматрано је да је пут до спаса заправо пут до знања и духовног увида, односно да се спасење индивидуалне душе не постиже обредним приношењем жртве, него филозофско–мистичним понирањем у тајне бића и сједињење с богом. Међутим њихова учења су била сувише апстрактна и неприступачна обичном народу па су стога остала доступна само веома малом кругу верника.









Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Ned 13 Maj - 21:45

Ислам и Бакти


У последњих дванаест векова муслиманска војска је често продирала у Индију и запоседала њезин северни део. Утицај будизма смањивао се, а многи хиндуси су се преобратили у ислам. Неки исламски владари попут Аурангзеба уништавали су хиндуистичке храмове и прогонили немуслимане, док су други, попут Акбара, били толерантнији.

Хиндуизам је прошао кроз многе промене због проповедања истакнутих учитеља попут Раманује, Мадхве или Чаитање. Следбеници Бакти (у преводу »преданост«) одмакли су се од апстрактног појма Брамана који је филозоф Ади Шанкара учврстио неколико векова раније, према аватарима попут Кришне или Раме.

Индологија и реформе

У 19. и 20. веку дошло је до зближавања хиндуистичких и европских мислилаца, што је покренуло развој индологије и формирање нових хиндуистичких филозофских школа.

Индологија се као академска дисциплина развила у касном 19. веку, са оснивачима Максом Милером и Џоном Вудрофом.

Хиндуизам је и даље већинска религија у Индији, а Непал је једина светска хиндуистичка држава, са хиндуизмом као службеном религијом.

Покрети и харизматске вође

Вивекананда


Хиндуистички обичаји и веровања кроз векове су остали готово непромењени у индијским селима. Ипак, у градовима је кроз 200 година изразитог утицаја западне културе и хришћанства дошло до постепеног одвајања од народне религијске праксе, праћено тежњом подцењивања индијске културе и књижевности. Појавили су се многи реформаторски покрети хиндуизма, који су настојали поново потврдити хиндуистичке вредности. Сматрали су да све што је вредно у хршићанској етици већ присутно у њиховој властитој хиндуистичкој баштини.
Године 1893, на светском конгресу вера у Чикагу, на коме је излагао Вивекананда (право име Наренда Нат Дата), први пут су западњаци имали прилику да заиста осете хиндуистичку традицију и културу. Вивекананда је имао велики утицај на многе реформаторске покрете, али и на међународне ставове. Одбијао је поредак привилегованости изведеној из касти, и залагао се за једнаке могућности за све. Његова лична порука је била да је свака особа потенцијално божанска:
»Он је у свему. Он је све. Сваки човек и жена јесу опипљив, блажени, живи Бог. Ко каже да је Бог непознат?«



Махатма Ганди


Вивекананда је имао много присталица и истомишљеника међу којима су били добитник Нобелове награде за књижевност из 1913. године Рабиндранат Тагоре и борац за независност и уздизање Индије Махатма Ганди. Ганди је сматрао да је једина истина Бог, а ахимса начин да се Бог достигне. Његов хиндуизам је био свеобухватан. Иако је поштовао ведску традицију, тврдио је да његова верзија хиндуизма укључује:

„...све за шта знам да је најбоље у исламу, хришћанству, будизму и зороастризму.“
Сматрао је да се ненасиље не сме схватити као пасивност – то је начин деловања, паралела са чињеницом да хришћани у мукама Исуса Христа виде ослобођење човека од греха и смрти. Ганди је одбио и систем касти који је називао додатком хиндуизму. У свом уточишту (ашраму) је тражио од својих следбеника исте завете које је и он дао: трагање за истином, ненасиље виђено као љубав на делу, суздржавање од полних активности и понизност. У ашраму се сваки дан рецитовало и тумачило по једно поглавље Гите, па је и сам Ганди знао више од пола дела напамет


sr.wikipedia.org








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Ned 13 Maj - 21:54

Божанства

Иако у хиндуизму постоји велики број божанстава и полубогова, већина верника поштује само једног бога од којих су Шива, Вишну и богиње најпопуларније.
И Вишну и Шива су жаришта култова у којима поштоваоци трагају за јединством са богом. Снага поштовања Шиве на југу Индије од давнина одражава одбацивање брахманских аријских облика поштовања: жртвовања животиња, молитви за мртве и других обреда. Хиндуистичка уметност, за разлику од грчке у којој су божанства приказана једноставно као људска бића, указује да су божанства далеко више од људи. Моћ је изражена мноштвом руку, а божанска мудрост (као код Шиве) трећим оком на средини чела. Чак и животињска обележја показују посебна својства бога. Бога Ганеша увек приказују са слоновом главом и једном кљовом, што говори о снази оног који штити живот.

Брама


Бог Брама има улогу творца, али упркос тој важној улози остаје потпуно апстрактан. Господар је свих створења, али му вероватно није посвећен ниједан храм. Браму често приказују као бога са четири лица, како обухвата четири стране света, и са четири руке у којима држи четири Веде. Каткад је приказан како јаше на лабуду; каткад како сједи итд.

Вишну


Бог Вишну поштује се као велики одржаватељ, сматра се да управља људском судбином. Често се приказује симболички: он може спавати на океану који представља хаос, може бити на челу небеског двора као симбол Сунца, може бити издигнут на небеском орлу. Култ бога Вишне веома је омиљен. Он је уједно симбол божанске љубави, па се приближава човечанству у десет својих реинкарнација или аватара, од којих неколико и животиња, а најпопуларнији су Рама и Кришна:

• Матсја - риба
• Курма - корњача
• Вараха - вепар
• Нарасимха – човек-лав
• Вамана - патуљак
• Парашу Рама
• Рама
• Кришна
• Буда
• Калки.

Лакшми


Једна од најпознатијих богова је Лакшми, богиња богатства, светла, мудрости, локвања и среће, а такође и лепоте, храбрости и плодности. Сматра се Мајком Свемира. Њезина реинкарнација је Сита, Рамина жена.

Шива


Шива је божанство у коме се све супротности сусрећу и разрешују у основно јединство. Симбол Шиве је фалус или лингам па представља мушку улогу у плодности и рађању, а у већини храмова посвећених Шиви налази се кип бика, симбола мушкости.

Шива је разаратељ живота, али и његов поновни стваратељ; грозан, али и оличење благости. У њему постоји полно разликовање, али је и симбол јединства које надилази сваку поделу. Он је извор и добра и зла.

У уметничком приказивању од давнина се приказује као краљ плесача, што је заправо симбол утеловљења космичке енергије. Плес говори о ритму у срцу свега постојећег – било у свемиру или у појединачној свести, вољи или осећајима, где су знање и привид (маја) у сукобу. Приказује се са много руку: један пар изражава равнотежу између живота и смрти, док други упућује на сукоб између добра и зла.
Веровања и обреди

Касте


Према веровању, из Брахминих уста су настали брахмани, из руку владари, из бедра земљопоседници, трговци и банкари, а из стопала радници, занатлије и кметови.

После се од те четири класне скупине изродила идеја да је нека хијерархијска структура друштва део божанске тежње за природним редом. Класе су се после рашириле у много скупина одређених рођењем које су разликовале породице према послу који су обављале у заједници. Сматрало се да једино брахмани могу довести појединца у додир са космичким силама и гарантовати трајање живота. Тако је свештеничка класа добила кључан положај у друштву.

Иако је у новије време неке аспекте система касти индијска влада ставила ван закона, систем и даље постоји као интегрални део индијског друштва. Питање брака и узимања повезана су са класним поделама. Развила се идеја да су прве три класе одвојене од четврте тиме што су они »двапут рођени« или »посвећени«. Међутим веома је вероватно да су људи четврте касте били први презрени од стране аријских освајача и сматрани припадницима инфериорне класе, јер су за разлику од њих били тамнопути.

Свештеничка превласт над друштвом није прихваћена без поговора, поготово од стране владајуће класе. Кроз историју су се развијали многи покрети који су се залагали за промене таквог друштвеног уређења, са мање или више успеха у својим настојањима.








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Ned 13 Maj - 21:58

Хиндуистичка етика

У класичном хиндуизму деловање (карма) и дужности (дарма) су главни појмови.
Карма ће нагомилавањем добрих и лоших дела утицати на човекову судбину, али не постоји један начин да се постигне добра карма. У раном ведском периоду постојала је идеја о општем моралном закону (рита) кога су чували богови Митра и Варуна. Молитва и жртва биле су потребне да се одржи правилан однос између богова и човека, а грех је могао бити морални или обредни.

Морални закон изражавао је основу друштвеног поретка који је био под контролом приручника свештеника и загарантован од стране владара, али морални закони и деловања били су уско повезани са класном поделом друштва, па тако дарма никад није постала апсолутна вредност за све припаднике индијског друштва. Велику улогу при одређивању моралних вредности су одиграли староиндијски епови који наглашавају неке основне етичке врлине - дужности детета према родитељима, љубав и наклоност коју родитељи морају пружити деци, узајамно поштовање у браку, љубав и склад као идеал.

Тежња за богатством и средствима за живот, уживање у весељу или ритуалне побожности били су релативни за оне које живе у свету етичких настојања. Једина апсолутна етика била је повезана са ослобођењем појединца од циклуса поновног рађања. »Трагање за блаженством« заправо значи поштовање основа моралности: уздржавање од убијања, крађе, полне нечистоће, лажи или употребе опојних средстава.

Ако се не придржава тих »забрана«, појединац не може стећи основну чистоћу која је потребна да се дође на пут према мокши, на пут ка ослобођењу. У новије време више се наглашава напредак него циклуси времена, па данашњи Хиндус говори о општем добру као циљу који треба постићи.

Јога

За хиндуса је мокша велики циљ. Та жеља за ослобађањем није политичка, него духовна, а по филозофском (упанишадском) учењу, мокша се истиче као ослобађање од терета незнања јер је незнање то што спутава човека у вечном кругу рођење – смрт – поновно рођење, које изражава самсара. Ослобођење ће се постићи онда када »знање замени незнање – кад се стварност исправно схвати, а пролазност и привид одбаци«. Веровало се да ће се контролом дисања дозволити »себе« да напусти тело и крене путем знања ('или путем према мокши). Веровало се да се контролом дисања успева постићи ефект затварања артерија срца према челу, а на тај начин »дух креће до свог дома у срцу«.

За хиндуса се посебно знање стиче медитацијом праћеном дисциплином јоге (yoga) i понављањем мистериозне мантре »Ом«. Јога као наука, као развијена и устаљена пракса са свим својим методолошким обележјима, има више од 6.000 година живог предања, што не познаје ни једна друга наука. Изворно припада једној од шест класичних хиндуистичких филозофија – односно начина духовности. Јога садржи осмороструку методу савладавања: yama (апстиненција, говорење истине, уздржавање од убиства, јачање крепкости, самоконтрола), niyama (придржавање правила, вршење побожности), asana (положаји тела), pranayama (вежбе и регулација дисања), pratyahara (обуздавање чула), dhyana (медитација), dharana (контемплација) i samadhi (ослобађање, просветљење).

Модерна јога је стекла значајна признања и као извор доброг здравља па је као таква прихваћена од стране западних стручњака и Светске здравствене организације. Међутим, осим у Индији, још се само у неким приватним клиникама у САД, Великој Британији, Јапану и Израелу, јога и ајурведа (индијска традиционална медицина) системски примењују.

Терапијска јога се састоји од више стотина телесних вежби ставова и техника дисања. Ако се научи и редовито практикује техника јоге, убрзо се уочавају брзе позитивне промене здравственог стања и излазак из физичке и психичке инертности.

Бакти

Одговор и реакција на крутост и строгоћу јоге била је бакти - оданост једном одређеном богу која је постала јак елемент у народној религији. За разлику од идеје верничког, интелектуалног и рационалног елемента код јоге, бакти истиче занос и одушевљење односа љубави, па тако много успешније задовољава емоционалне потребе верника.

Између 7. и 10. века много је тамилских писаца (тамилски језик је један од четири дравидска језика на југу Индије) изражавало своје верске осећаје и искуство са великом топлином и верским жаром. Један тамилски писац пише:

»Бакти је узбуркан осећај, који гуши говор, чини да сузе потеку, а коса се диже од угодног узбуђења и често доводи до хистеричног смеха и плача, до изненадних напада несвестице и дугих несвесних трансева«

У 11. веку велики тумач Рамануђа уводи појам бакти у класичну, развијену хиндуистичку традицију. За њега је то више облик интелектуалне медитације праћене љубављу, али без одушевљења и заноса који и даље постоје на народном нивоу. Као одраз оданости према одређеном богу, специфично према Кришни или богу Вишни, припадници вишнуитске секте цртају црвене или беле усправне линије на челу или црне, црвене или беле тачке између обрва.

Осим ритуалних радњи и свечаности, постоје и химне величања које се певају и кипови којима се верници требају дивити и обожавати, али то за хиндуизам није »идолопоклонство«. Идол у тим тренуцима поштовања постаје упориште кроз које се поштује бог, који ни у каквом облику не може бити приказан.

Хиндуистички празници


• Дивали, новогодишња прослава светла,
• Холи, пролетна прослава,
• Јанмаштмани, Кришнин рођендан,
• Шива Ратри, главна прослава Шиве.


Богослужења


У древна аријска времена богослужења су се обављала на отвореном, око жртвене ватре. Храмско богослужење долази вероватно од разних обичаја из долине Инда. Рани храмови су били грађени од дрвета, тако да нису остали сачувани. Касније грађени храмови имали су торањ и зидове са симболом божанства у средини, окруженим многим симболима из духовног света.

За ученије поштоваоце, сваки део храма има дубоко духовно или симболичко значење. Средишње светилиште је срце поштовалаца, док торањ означава лет душе у небо. У храмовима би верници, како би се приближили свом богу, пролазили одређене обреде прочишћења. Они су укључивали обредно прање ногу, испирање уста, купање, стављање мириса, а за то време су се певале химне, звонила звона, палио се тамјан и свирала се обредна музика.

Богослужење је у великој мери индивидуално. Због тога су обреди код куће исто тако важни као и они у храму. Хиндус поштује као појединац и као породица, а не као заједница верника. У већини кућа се налази неки угао или соба где се налази породични жртвеник. На њему је кип, олтар или симбол божанства. То може бити спирално обликован камен који представља Вишну или камени стуб који представља Шиву. То су и јарко обојене слике које приказују хиндуску митологију или осликавају јуначка дела богова.

Рано ујутро, поштовање почиње изговарањем мантре »Ом«, а затим верник седа на земљу прекрштених босих ногу, гледајући врх свога носа и лицем окренут према изласку Сунца и започиње медитацију. Пали мирисне штапиће или тамјан, а испред жртвеника полаже храну и цвеће. Вечерње молитве су сличне, али су краће.
Брак је изразито важан за сваког верника. Венчање је један од најсвечанијих и најсложенијих обреда у хиндуизму, обред који не само да осигурава наставак породице него и благостање преминулим члановима који бораве у другом свету. Погребне свечаности имају такође велику важност па је син тај који обавља обреде који ће омогућити души његовог преминулог оца ново духовно тело, којим ће се преселити у следећи живот.

Холи

Хиндуистичке празничне свечаности у великој мери су повезане са сменом годишњих доба, од којих је најпознатија Холи. То је пролетна свечаност Кришне па се тада укидају касте и табуи. У тој свечаности је снажно наглашено задовољство па се прославља плесањем на улици, процесијама и прскањем обојеном водом и прахом.

Дивали

Дивали је јесења свечаност, свечаност светла или хиндуистичка Нова година, повезана са богињама Кали и Лакшми. Ходочашћа су повезана са циклусима прича. Лакшми, богиња среће, посвећује сваку кућу у којој гори светиљка. Градови Бенарес, Алахабад или Врндан постају средишта за стотине хиљада ходочасника


sr.wikipedia.org








Nazad na vrh Ići dole
ओं मणिपद्मे हूं

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 79

Učlanjen : 23.06.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sub 7 Jul - 23:11

Ovo mi je jedna od omiljenih religija, a njen najupecatljiviji lik pored shive mi je ganesha.
razmisljam se i da istetoviram to slonce jednog dana happy

Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 16:39

RITUALI U HINDUIZMU

Ovdje ćete pronaći odgovore na sljedeća pitanja. Zašto ….
1. …palimo svijeću?
2. …imamo sobu za molitvu?
3. …činimo «namaste»?
4. …se prostiremo ispred roditelja i starijih?
5. …nosimo oznake (točke) na čelu?
6. …ne dotičemo novine, knjige i ljude stopalima?
7. …nanosimo sveti pepeo?
8. …Bogu nudimo hranu prije nego počnemo jesti?
9. …činimo «pradakshina»; zašto je činimo u smjeru suprotnom od kazaljke na satu?
10. …smatramo stabla i biljke svetima?
11. …postimo?
12. …zvoni zvono u hramu?
13. …štujemo kalasha?
14. …štujemo tulasi?
15. …smatramo lotos posebnim?
16. …pušemo u školjku?
17. …kažemo «shanti» tri puta?
18. …nudimo kokos?
19. …pjevamo «Om»?
20. …činimo aarati?

UVOD

Indijska se kultura poštuje u cijelome svijetu zbog svoje ljepote i dubine. Ovaj članak na jednostavan način govori o različitim aspektima ljepote i dubine indijske kulture. Gotovo svaki indijski običaj ili tradicija ima ili znanstveno, logično, povijesno, društveno ili duhovno značenje. Razumijevanje nam omogućava da običaje ne činimo mehanički te da tako izbjegnemo pogrešna tumačenja ili praznovjerja.
Jedinstvena osobina indijske kulture njena je sposobnost samopomlađivanja .Običaji koji su zastarjeli postupno se odbacuju kao što je to npr,.ljudska ili životinjska žrtva i sl. Ova se kultura «kroji» na način da uzima najbolje od modernog i tehnološkog, a da pri tome ne izgubi svoje korijene.
Upravo je ta sposobnost prilagodbe omogućila Indiji da je danas prepoznaju kao jednu od najstarijih svjetskih civilizacija. Običaji i tradicije odabrani na ovim stranicama jednostavni su, «izdržali» su dugi niz vremena i tako prošli njegov test i danas su sastavni dio mnogih indijskih domova.
Pujya Gurudev Svami Chinmayanandaji veliku važnost pridaje objašnjavanju simbola u hindu dharmi na način koji je logičan, znanstven i koji je primjenjiv na modernog čovjeka stvarajući tako veličanstveni kulturni preporod.
Ova je knjiga posvećena velikom majstoru koji je cijeli svoj život proveo u podizanju dostojanstva indijske kulture i filozofije u očima svijeta.

Hinduizam nije religija nego način života. Za razliku od drugih religija, hindu dharma ima mnogo osobitosti. Te osobitosti nisu poznate kao religija; one su poznate kao dharma, Sanathana Dharma. Sanaathana, prema Bhagavath Geethi, znači onaj koji ne može biti uništen vatrom, oružjem, vodom, zrakom, i koji je prisutan u svim živim i neživim bićima. Dharma znači sveukupnost života koji je ´ukupnost svih običaja, aachaaraas i rituala.
Sanathaana Dharma ima svoje temelje na znanstvenoj duhovnosti. U cjelokupnoj drevnoj hindu literaturi vidimo da su znanost i duhovnost integrirani. U 40-tom poglavlju Yajurvede, poznate kao Easaavaasya Upanishad, govori se da znanstveno znanje koristimo za rješavanje životnih problema, a duhovno znanje da koristimo kako bismo postigli besmrtnost kroz filozofiju. Upamtite da u svakom ritualu i obredu, aachaaraa ima dio duhovnosti. Bez duhovnosti, u Sanaathani Dharmi ništa ne postoji. Općenito, svi su pod pogrešnim utiskom da je ova duhovnost religija. Duhovnost u hindu dharmi je drugačija. U njoj uopće ne postoji pitanje religije jer hindu dharmu nije stvorio pojedinac, prorok ili inkarnacija. Duhovnost je dio svakog hindu običaja i normalnom svakodnevnom životu.
Aachaaraas bi trebali slijediti zbog njihovih dobrobiti koje dolaze iz iskustva; nije potrebno slijepo slijediti učitelja ili bilo koga drugoga koji nam daje savjet bez razmišljanja. Svi rituali postoje kako bi nam osigurali napredovanje i trebali bi biti primarni cilj.

Achaaryaath paadam aadatthe
paadam sishya swamedhayaa
paadam sa brahmachaaribhya
sesham kaala kramena cha


Ovo je važan savjet. On znači da osoba može dobiti samo jednu četvrtinu znanja iz rituala, achaarya – učitelj može dobiti još jednu četvrtinu analizirajući sebstvo, jednu četvrtinu kroz diskusiju sa ostalima i posljednju četvrtinu tijekom procesa života kroz metode dopunjavanja, brisanja, ispravljanja i prilagođavanja već poznatih ili novih rituala,aacharaas.

Aachaaraath labhate hi ayu:
aachaarat dhanamakshyam
aachaaraath labhate suprajaa:
aachaaro ahanthya lakshanam


Rituali se slijede zbog psihološkog i fiziološkog zdravlja i dugog života; rituali se slijede zbog obilja i napretka; rituali se slijede radi snažne obiteljske i društvene veze, te daju dobru osobnost, dharmički pogled i viziju – tako kažu sveti spisi, dharmasaastre.
U Indiji svi slijede rituale zbog psihološkog, fiziološkog aspekta, zbog obiteljskih odnosa, društvenog dobra i nacionalne integracije temeljene na dobrobiti. Vaše je pravo i dužnost razumjeti znanstveno, racionalno i logičko značenje svakog pojedinog rituala koje sistematski slijedimo u svakodnevnom životu.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 16:49

1. Zašto palimo svjetiljku?








U gotovo svakom indijskom domu svjetiljka se dnevno pali na oltaru Boga. U nekim se domovima pali u zoru, u nekima dva puta dnevno – u zoru i u suton, a u nekima se održava tijekom cijeloga dana, akhanda deepa. Svi svečani trenuci poput dnevnog štovanja, rituala i festivala pa čak i mnoga društvena okupljanja kao inauguracijske svečanosti započinju paljenjem svjetiljke čija se svjetlost održava tijekom cijelog događanja.
Svjetlost simbolizira znanje, a tama neznanje. Bog je «princip Znanja», chaitanya koji je Izvor, poticatelj i kao Onaj koji osvjetljava cjelokupno Znanje. Dakle, svjetlost se štuje kao Bog sam. Znanje otklanja neznanje na isti način kao što svjetlost otklanja tamu. Znanje je također i trajno unutarnje bogatstvo pomoću kojeg se mogu postići sva vanjska postignuća. Palimo svjetiljku kako bismo se poklonili znanju kao najvišem obliku bogatstva. Znanje podupire sva naša nastojanja bila ona dobra ili loša. Zato držimo upaljenu svjetiljku tijekom svih svečanih prigoda kako bi ona bila svjedok naših misli i djela.
Zašto ne palimo lampu ili žarulju? I one bi također otklonile tamu. No, tradicionalna uljna svjetiljka ima i duhovno značenje. Ulje ili pročišćeni maslac, ghee u svjetiljci simbolizira naše negativne sklonosti, vaasanas kao i zloću, ego. Negativne sklonosti kao i ego, polako nestaju kada se upali duhovno znanje. Na isti bismo način trebali postići takvo znanje koje nas vodi višem cilju. Plamen gori uvijek uspravno. Na isti način trebali bismo postizati znanja koja nas vode višim idealima.
Jedna svjetiljka može upaliti tisuće drugih; na isti način čovjek koji posjeduje znanje, može ga prenijeti mnogima. Jasnoća i snaga svjetla ne blijede ako se iz jedne svjetiljke uzima plamen za druge. Na isti se način znanje ne smanjuje kada se dijeli sa drugima. Ono se zapravo pojačava u jasnoći i snazi davanja. Dobrobiti imaju i darivatelj i primatelj.
Dok palimo svjetiljku, molimo:


Deepajyotihi parabrahma
Deepa sarva tamopababa
Deepena sadhyate sarvam
Sandhya deepo namostute


Prostirem se ispred svjetiljke upaljene u zoru/suton; čija je svjetlost Princip Znanja (Vrhovni Bog) koji otklanja tamu neznanja i uz čiju je pomoć u životu sve moguće postići.
Što drugo da krasi dom nego plamen ljupke svjetiljke?
Što se drugo može diviti umu nego svjetlost duboke mudrosti?

Ovaj običaj sadrži bogatstva i intelektualnog i duhovnog značenja.


*misli se na plamen upaljene svijeće ( u lampi ili samoj svijeći)










love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 16:55

2. Zašto imamo sobu za molitvu?







Većina indijskih domova ima sobu za molitvu ili oltar. Pali se svjetiljka i Bog se štuje dnevno. Druge duhovne prakse kao ponavljanje božjeg imena, jappa meditacija, čitanje svetih spisa, paaraayana molitva, poklonstveno pjevanje itd. također se provode. Posebna se štovanja vrše prigodom svečanih prilika kao što su rođendani, godišnjice, festivali i sl. Svaki član obitelji – mlad ili star – ovdje sudjeluje u štovanju Božanskog.

Bog je vlasnik cjelokupne Kreacije. On je istinski vlasnik. On je dakle, istinski vlasnik i kuće u kojoj živimo. Soba za molitvu Božja je soba u kući. Mi smo zemaljski stanovnici Njegovog vlasništva, i takva nas misao čuva od lažnog ponosa i sebičnosti.
Idealan je stav smatrati Boga kao istinskog vlasnika naših domova, a nas kao čuvare Njegovog doma. No ako je to teško, možemo misliti na Njega kao na uvijek dragog i dobrodošlog gosta. Kao što bismo gosta smjestili u najbolju sobu, na isti način za Božje prisustvo u našem domu odabiremo sobu za molitvu ili oltar, koji je uvijek čist i lijepo ukrašen.
Bog je također Sveprožimajući. Da nas podsjeti da je i u našem domu sa nama, imamo sobu za molitvu. Bez Božje Milosti, niti jedan se zadatak ne može uspješno niti lako provesti. Zazivamo Njegovu Milost pričajući sa Njim u sobi za molitvu svakoga dana kao i u posebnim prigodama.
Svaka soba u kući namijenjena je određenoj funkciji: spavaća soba za odmor, dnevna soba za primanje gostiju, kuhinja za kuhanje itd. Namještaj, ukrasi i atmosfera svake sobe je u skladu sa njenom svrhom. Isto tako, u svrhu meditacije, štovanja i molitve, trebali bismo imati atmosferu koja tome pridonosi – odatle potreba za sobom za molitvu.
Svete misli i vibracije prožimaju mjesto i utječu na umove onih koji tamo borave. Duhovne misli i vibracije koje su se stvorile redovitom meditacijom, štovanjem i pjevanjem prožimaju cijelu sobu. Čak i kada smo umorni i nervozni, samo ako sjedimo u sobu za molitvu, osjetit ćemo mir, bit ćemo osnaženi i duhovno uzdignuti.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 17:00

3.Zašto činimo «namaste»?





Indijci se međusobno pozdravljaju sa – namaste. Dva su dlana spojena ispred prsnog koša, a glava je u položaju naklona dok izgovaramo riječ «namaste». To je pozdrav za sve ljude mlađe od nas, za ljude naših godina, starije od nas, prijatelje pa čak i strance. Postoji pet oblika tradicionalnog pozdravljanja sakupljenih u svetim spisima, shaastras, a namaskaram je jedan od njih. Često se misli da se on odnosi na prostiranje no on se zapravo odnosi na izraze poštovanja jednih prema drugima.

Namaste može biti samo formalan pozdrav, kulturno obilježje ili čin štovanja. No, u njemu je sadržano mnogo više. Na sanskrtu namah + te = namaste. Znači – poklanjam se tebi – moji pozdravi, prostirem se pred tobom. Riječ namaha može se doslovno prevesti kao «na ma», ( ne moje). Ona ima duhovno značenje negiranja ili smanjivanja ega u prisustvu druge osobe.
Stvaran susret između ljudi zapravo je susret njihovih umova. Kada nekoga pozdravljamo, činimo to sa «namaste» što znači, «neka se naši umovi susretnu» što se pokazuje sa sklopljenim dlanovima ispred prsnog koša. Naklon glave dobrostiv je oblik pokazivanja prijateljstva u ljubavi i poniznosti.
Duhovno je značenje još dublje. Životna sila, božansko, Sebstvo ili Bog u meni – isti je u svima. Kada prepoznamo tu Jednotu sa sklopljenim rukama, naklonimo glavu i pozdravljamo božansko u osobi koju susrećemo. Zato ponekad sklopimo oči kada činimo namaste, pozdravljamo – jer gledamo unutar nas/osobe koju susrećemo. Pozdrav je često popraćen riječima kao što su «Ram Ram», «Jai Shri Krishna», «Namo Narayana», «Om Shanti» i sl.,koje pokazuju prepoznavanje božanskog.
Kada nam je poznato značenje, pozdrav više nije samo usputna gesta ili riječ, nego otvara vrata za dublju komunikaciju prožetu ljubavlju i poštovanjem.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 17:03

4. Zašto se prostiremo ispred roditelja i starijih?





Indijci se prostiru ispred svojih roditelja, starijih, učitelja i plemenitih duša dodirujući njihova stopala. Stariji nas zauzvrat blagoslivljaju stavljajući svoje ruke na ili preko naše glave. Prostiremo se dnevno, kada sretnemo starije, a posebno prilikom započinjanja novih zadaća, prigodom rođendana, festivala i sl. U određenim se tradicionalnim krugovima prostiranje pred starijima radi uz abhivaadana – čin kada se predstavljamo, najavljujemo nečiju obitelj i društveni status.
Čovjek stoji na stopalima. Dodirivanje stopala znak je poštovanja godina, zrelosti, plemenitosti i božanskosti koju predstavljaju (presonificiraju) stariji. Ona simbolizira naše prepoznavanje njihove nesebične ljubavi i žrtve za nas koje su podnijeli za našu dobrobit. Ova tradicija označava jake obiteljske veze koje su jedna od indijskih značajki.
Dobre želje, sankalpa i blagoslovi starijih, aashirvaada u Indiji su jako cijenjeni. Zato se prostiremo pred starijima da bismo ih tražili. Dobre misli stvaraju pozitivne vibracije. Dobre želje koje dolaze iz srca ispunjenog ljubavlju, božansko i plemenitost imaju ogromnu snagu. Kada se prostiremo sa poniznošću i poštovanjem, prizivamo dobre želje i blagoslove starijih, koji u obliku pozitivne energije teku prema nama. Neovisno o položaju tijela – da li stojimo ili smo ispruženi potrbuške – taj položaj omogućava cijelom tijelu da primi energiju.

Različiti oblici pokazivanja poštovanja su:

- pratuthana – ustajanje kako bi se pokazala dobrodošlica
- namaskaara – pozdrav u obliku namaste
- upasangrahan – doticanje stopala starijih i učitelja
- shaastanga – potpuno prostiranje pred starijim sa stopalima, koljenima, trbuhom, prsnim košem, čelom i rukama na podu
- pratyabivaadana – uzvraćanje pozdrava

Pravila u našim svetim spisima kazuju tko se prostire pred kime. Bogatstvo, obiteljsko ime, dob, moralna snaga i duhovno znanje u uzlaznom redu važnosti određuju čovjeka kojeg se poštuje. Tako se kralj, iako je vladar zemlje, prostire pred duhovnim majstorom. U epovima Ramayani i Mahabharati ima mnogo priča koje pričaju o ovoj temi.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 17:06

5. Zašto nosimo oznake (točke) na čelu, tilak, pottu i slično?







Tilak ili pottu stvara osjećaj svetosti kod onog koji je nosi kao i kod onih koji je promatraju. Poznata je kao religiozna oznaka. Oblik i boja razlikuju se prema kasti, religijskoj sekti ili prema obliku Boga kojeg se štuje.
Većina religioznih Indijaca, posebno udane žene nose točku, tilak ili pottu na čelu. Ona se nanosi dnevno nakon kupanja i u posebnim prigodama prije ili nakon ritualnog štovanja ili posjeta hramu. U mnogim zajednicama, udanim se ženama savjetuje neka uvijek stavljaju oznaku na čelo sa kumkumom (biljni prah crvene boje). Ortodoksni ih članovi nanose tijekom rituala. Točka na sredini čela nanosi se i na kipove svetaca i na slike Boga kao čin štovanja i u mnogim dijelovima sjeverne Indije kao znak dobrodošlice i počasti prema poštovanom gostu ili tijekom praćenja sina ili supruga na putovanja. Točka, tilak razlikuje se po boji i obliku.
Običaj nije bio rasprostranjen u vedsko doba. Popularnost je stekao u doba Purana. Neki vjeruju da je potekao iz južne Indije.
U ranijim vremenima, četiri kaste (temeljene na boji, varna) nosile su različite oznake: Brahmana, Kshatriya, Vaishya i Sudra.
Brahmin je stavljao bijelu oznaku koja simbolizira čistoću jer njegova je profesija bila ili akademske ili svećenićke prirode. Kshatriye su stavljale crvenu kumkum oznaku označavajući tako pripadnost ratnicima. Vaishye su nosile žutu oznaku (turmenic prah) označavajući tako napredak jer je to kasta trgovaca i poslovnih ljudi posvećenih stvaranju bogatstva. Sudre su nanosile crnu oznaku (bhasma, kasturi ili charcoal) označavajući tako služenje jer su podržavali ostale tri kaste. Štovatelji Višnua nanose na čelo chandan tilak u obliku slova «U», štovatelji Šive nanose tripundra u obliku oznake za jednako «=» (bhasma), štovatelji Devi nanose crvenu točku sa kumkumom itd.
Chandan, kumkum ili bhasma koji se nude Bogu, uzimaju se natrag kao prasad (blagoslovljeni) i nanose se na čelo. Tilak pokriva mjesto između obrva – sjedište pamćenja i mišljenja. U jeziku yoge poznato je pod imenom Ajna čakra. Tilak se nanosi uz molitvu: «Neka se sjetim Boga; neka ovaj pobožni osjećaj prožima sva moja djela. Neka u svim djelima budem pravedan.»
Čak i ako privremeno zaboravimo na ovaj stav, oznaka na čelu nas podsjeća na našu odluku. Tilak je tako blagoslov od Boga i zaštita od pogrešnih sklonosti i sila.
Cijelo tijelo odašilje energiju u obliku elektromagnetskih valova – čelo i točka između obrva posebno. To je razlog zašto briga nosi sa sobom toplinu i uzrokuje glavobolju. Tilak ili pottu hladi čelo, štiti nas i čuva od gubitka energije. Ponekad se cijelo čelo prekrije sa bhasmom ili chandanom. Korištenje plastičnih ˝samoljepljivih bindi˝ točaka nije korisno iako one služe kao ukras. Ovaj je običaj Indijcima jedinstven i pomoću njega se možemo svugdje prepoznati.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 17:09

6. Zašto ne dodirujemo papire, knjige i ljude sa stopalima?





U indijskim domovima od malih nas nogu uče da nikada ne dodirujemo papire, knjige ili ljude sa stopalima. Ako slučajno dotaknemo papir, knjigu ili glazbeni instrument ili bilo koju drugu obrazovnu opremu sa svojim stopalima, uči nas se da sa poštovanjem rukama dotaknemo ono što smo taknuli stopalima, a potom taknemo oči kao znak isprike.
Za Indijce, znanje je sveto i božansko. Zato mu uvijek treba odavati poštovanje. Danas razdvajamo akademsko od duhovnog, no u drevnoj se Indiji cjelokupno znanje, koje je podučavao učitelj, guru – akademsko i duhovno – smatralo božanskim a ono se nekada smatrano božanskim.
Zabrana da se ne staje na obrazovnu opremu, čest je podsjetnik na visoki položaj znanja u Indijskoj kulturi. Od malih se nogu njeguje mudrost prema poštovanju knjiga i obrazovanja. A to je ujedno i razlog zašto štujemo knjige, vozila i instrumente jednom godišnje na Ayudha Pooja dan ili Saraswati Pooja, dan posvećen Božici Učenja. Svakoga dana prije učenja molimo:




Saraswati namsthuhhyam
Varade kaama roopini
Vidyaarambham karishyaami
Sidhirhhavatu me sadaa




O, Božice Sarasvati, darivateljica dobra i ispunjavateljica želja,
prostirem se pred tobom
prije učenja.
Neka me uvijek ispunjaš.



Dodirivanje drugih stopalima smatra se prekršajem. Zašto?
Čovjek se smatra najljepšim živim hramom Boga! Dodirivanje drugih stopalima znak je nepoštovanja božanskog u njima. To zahtijeva trenutnu ispriku koja se daje sa poštovanjem i poniznošću.
Mnogi od naših običaja vrlo su jednostavni no snažni podsjetnici i pokazatelji dubokih filozofskih istina. To je jedan od čimbenika koji je indijsku kulturu održao živom tijekom stoljeća.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 17:12

6. Zašto nanosimo sveti pepeo?






Pepeo bilo kojeg objekta nije sveti pepeo. Sveti pepeo, bhasma pepeo je iz žrtvene vatre, homa gdje se posebno drvo zajedno sa pročišćenim maslacem, ghee i ostalim biljkama nudi Bogu u znak štovanja. Ili se božanstvo štuje posipajući ga pepelom kao abisheka, a onda se dijeli kao bhasma.
Bhasma se uglavnom nanosi na čelo. Neki ga nanose na određene dijelove tijela npr. ruke, prsa…Neki ga asketi nanose i utrljavaju na cijelo tijelo. Mnogi uzimaju prstohvat svetog pepela svaki puta kada ga dobe.
Riječ «bhasma» znači «to po čemu su uništeni naši grijesi i po čemu se sjećamo Boga». Bha označava bhartsanam – uništiti, a -sma označava smaranam – prisjetiti se. Nanošenje bhasme tako označava razaranje zla i prisjećanje božanskog. Bhasma se naziva vibhuti, što znači «slava» jer daje slavu onome tko ga nanosi i raksha – što znači izvor zaštite jer štiti nositelja od bolesti i zla jer ga pročišćuje.
Homa - prinošenje žrtve u vatru sa svetim pjevanjem – označava davanje ili predaju ega i sebičnih želja u vatru znanja i težnju nesebičnim ciljevima. Nastali prah označava čistoću uma koja je rezultat nesebičnih djela. Vatra znanja spaljuje žrtvu i drvo označava neznanje i inerciju. Pepeo kojeg nanosimo označava da bismo trebali spaliti pogrešna poistovjećivanja sa tijelom i postati slobodni od ograničenja rođenjem i smrću. Nanošenje pepela podsjeća nas da je tijelo privremeno i da će jednoga dana postati pepeo. Stoga ne bismo trebali biti vezani za njega. Smrt može doći svakog trenutka i svjesnost o tome mora rasti kako bismo najbolje iskoristili vrijeme. Uzimanje svetog pepela ne treba zamijenit sa mrzovoljnim podsjetnikom na smrt nego kao moćnim pokazateljem činjenice da vrijeme nikoga ne čeka.
Bhasma je povezana sa Šivom koji je nanosi posvuda po tijelu. Štovatelji Šive bhasmu nanose kao tripundra (oblik «=»). Kada se u sredini nalazi crvena točka, oznaka simbolizira Šiva-Šakti (jedinstvo energije i materije koja stvara vidljiv i nevidljiv svemir).
Kada drvo izgori, ostaje samo pepeo koji ne propada. Na isti način, Bog je vječna Istina koja ostaje kada cijela Kreacija sa nebrojenim imenima i oblicima nestane.
Bhasma ima i medicinsku vrijednost i koristi se u mnogim ayurvedskim lijekovima. Iz tijela izvlači višak vode (vlage) i sprječava prehlade i glavobolje. Upanishade kažu da se tijekom nanošenja svetog pepela na čelo pjeva poznata Mrityunjya mantra.


Tryambakam yajaamahe
Sugandhim pusthivardanam
Urvaa rukamiva bhandhanaan
Mrytyor muksheeyamaa amrutaat


Štujemo trookog Šivu
koji nas njeguje i širi miris u našim životima.
Neka nas oslobodi okova tuge, promjene i smrt –
bez napora, poput pada zrelog voća.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 17:25

6. Zašto nudimo hranu Bogu prije jela?





Indijci nude hranu Bogu i uzimaju je kasnije kao praasada sveti dar od Boga. U mnogim se domovima hrana nudi svakoga dana nakon kuhanja. Ponuđena se hrana zatim miješa sa ostalom i služi kao prasada. U dnevnom ritualnom štovanju, pooja Bogu također nudimo hranu, naivedyam.
Bog je Svemoćan i Sveznajuć. Čovjek je dio, a Bog je cjelina. Sve što činimo, činimo samo uz Njegovu snagu i znanje. Stoga ono što primamo u životu kao rezultat svog djelovanja, uistinu je Njegovo. To priznajemo kada Mu nudimo hranu. Na hindiju rečeno: «tera tujko arpan» - I offer what is Yours to You. Nudim Ti ono što je tvoje. Nakon tog čina, hrana je Njegov dar nama, jer je ispunjena Milošću Njegovog božanskog dodira.
Znajući to, mijenja se i naš stav prema hrani i navike jedenja. Ponuđena hrana bit će čista i najbolja. Sa drugima dijelimo ono što imamo - prije nego jedemo. Ne zahtijevamo, ne žalimo se i ne kritiziramo kvalitetu hrane koju dobijemo. Ne bacamo je i ne odbijamo. Jedemo je radosno. Kada naš stav prema hrani postane takav, on se širi i na sve ostalo u životu, a ne samo na hranu. Tada postajemo sposobni radosno prihvatiti sve što dobivamo u životu kao Njegov prasad.
Prije nego uzmemo dnevni obrok, tanjur poškropimo vodom u znak pročišćenja. Pet zalogaja/komadića hrane stavljaju se na tanjur simbolizirajući tako naš dug prema:

- božanskim silama, devta runa za njihovu dobrostivu milost i zaštitu
- precima, pitru runa jer su nam dali nasljeđe i kulturu
- mudracima, rishi runa jer su spoznali religiju i kulturu, održavali je i predali je dalje nama
- ljudima, manushya runa koji čine društvo bez čije podrške ne bismo mogli živjeti
- drugim živim bićima, bhuta runa jer nam nesebično služe.

Nakon toga, životnoj sili, Bogu koji je u nama u vidu pet fizioloških funkcija, nudi se hrana. To se radi na način da se pjevaju određeni napjevi koji se odnose na pet fizioloških funkcija: dišni (praana), ekskretorni (apaana), cirkulacijaski (vyaana), probavni (samaana) i udaana sustav. Kada se hrana ponudi na taj način, postaje prasada – blagoslovljena hrana.


praanaaya swaaha,
apaanaaya swahaa,
vyaanaaya swahaa
udaanaaaya swaaha,
samaanaaya swaahaa,
brahmane swaahaa.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 17:46

6. Zašto činimo pradakshinu?






Nakon što posjetimo hram i ponudimo molitve, krećemo se kružno oko sanctum sanctoruma. To se naziva pradakshina.
Krug ne možemo nacrtati bez središnje točke. Bog je centar, izvor i bit našeg života. Kada Ga prepoznamo kao središnju točku našeg života, nastavljamo činiti dnevne dužnosti. To je značenje pradakshine.
Isto tako, svaki dio kružnice jednako je udaljen od centra. To znači, da tkogod mi bili i gdjegod se nalazili, jednako smo Mu blizu. Njegova milost u potpunosti teče prema nama.

Zašto se pradakshina izvodi samo u smjeru kazaljke na satu?

Razlog nije, kako je netko rekao, da se izbjegne prometna gužva! Dok izvodimo pradakshinu Bog nam je uvijek s desne strane. U Indiji, desna strana označava povoljnost. Kako se krećemo oko sanctum sanctuoruma u smjeru kazaljke na satu, podsjećamo se na ispravno vođenje života sa Bogom, koji je neiscrpan izvor pomoći na našoj desnoj strani («desna ruka»); to je aspekt dharme našeg života. Na taj način prevladavamo naše pogrešne sklonosti i izbjegavamo ponavljanje grijeha prošlosti.
Indijski spisi govore – «…smatraj svoje roditelje i učitelje jednakim Bogu.» Prisjećajući se toga, pradakshinu činimo i oko roditelja i svetih osoba. Tu je najpoznatija priča o Ganeši.
Nakon što je završeno tradicionalno štovanje, pooja običaj je da učinimo pradakshinu oko sebe. Tako prepoznajemo i prisjećamo se vrhovnog božanstva u nama kojeg štujemo u vanjskom obliku.










love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 18:00

6. Zašto smatramo stabla i biljke svetima?





Od davnine Indijci su štovali biljke i stabla i cijelu su floru i faunu smatrali svetom. Ne radi se o staromodnoj ili neciviliziranoj praksi. Ono otkriva osjetljivost, promišljenost i finoću indijske kulture. Dok moderan čovjek često čini sve kako bi pokorio Majku Prirodu, drevni su je Indijci štovali.
Bog, život u nama, prožima sva živa bića bilo da se radi o biljkama ili životinjama. Zato su svi oni sveti. Ljudski život na Zemlji ovisi o biljkama i stablima. Oni nam daju vitalne sastojke koji život na Zemlji čine mogućim: hranu, kisik, odjeću, zaklon, lijekove itd. Daju ljepotu. Služe čovjeku bez očekivanja i žrtvuju se da bi nas podržali. Sažimaju žrtvu: ako je bačen kamen na drvo koje nosi plodove, drvo će za dobiveni udarac - dati plod!
Zapravo, flora i fauna bile su na Zemlji mnogo prije nego se pojavio čovjek. Svijet je trenutno u opasnosti od istrebljenja mnogih biljnih i životinjskih vrsta zbog čovjekovog pogrešnog odnosa prema njima. Štitimo samo ono čemu dajemo važnost. U Indiji su učili da su i biljke i stabla sveti kao i Priroda te ih stoga štitimo.
Indijski nam spisi govore, ako iz bilo kojeg razloga moramo posjeći stablo, neka posadimo deset novih. Savjetuje nam se da koristimo dijelove stabla i biljaka samo koliko je potrebno za hranu, gorivo, sklonište i sl. Također nas se uči da se ispričamo biljci ili stablu prije nego je posiječemo kako bismo izbjegli poseban grijeh, soona. U djetinjstvu su nam pričali priče o žrtvama i služenju koje su činile biljke i stabla i o našoj dužnosti da ih sadimo i njegujemo. Neka stabla i biljke kao što su tulasi, peepal itd. imaju blagotvorna svojstva i danas se štuju.
Vjeruje se da se božanska bića pojavljuju kao biljke i kao stabla, i mnogi ih ljudi zato štuju kako bi ispunili njihove želje ili kako bi ugodili Bogu.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 18:05

Zašto postimo?

Većina Indijaca redovito posti ili posti prigodom posebnih događaja kao što su npr. festivali. Tada uopće ne jedu, jednu jednom dnevno ili uzimaju samo voće ili laganu hranu.

Na sanskrtu riječ za post je upavaasa.
Upa + vaasa . Dakle, upavaasa znači ostati blizu (Boga) odnosno mentalna blizina sa Bogom.

U kakvom su odnosu post i hrana?

Radi li se o čuvanju hrane ili poticanju apetita kako bismo nakon posta mogli jesti?
Ne. Zašto onda postimo?

Mnogo vremena i energije potrošimo na pripremu hrane - kuhanje, jedenje i probavu. Određene vrste hrane čine nas lijenima ili rastresenima.

U određene dane čovjek odlučuje sačuvati vrijeme i energiju uzimajući samo laganu hranu ili se potpuno uzdržavajući od nje kako bi um ostao budan i čist. Um, koji je inače zaokupljen mišlju o hrani, sada gaji plemenite misli i ostaje uz Boga. Post je vrsta samonametnute discipline koju obično provodimo s velikom radošću.

Svakome je sustavu potreban predah kako bi mogao najbolje raditi. Odmor i promjena u prehrani tijekom posta jako su dobri kako za probavni sustav tako i za cijelo tijelo.

Što više udovoljavamo osjetilima, to osjetila više traže. Post nam omogućava preuzimanje kontrole nad osjetilima, pomaže u smanjenju želja i vodi naš um prema miru.

Post nas ne bi trebao slabiti, niti nas iritirati niti bismo o njemu trebali misliti - kasnije. To se događa kada iza posta ne postoji plemeniti cilj. Neki poste samo kako bi smanjili tjelesnu težinu. Drugi imaju razlog za post udovoljiti Bogu ili kako bi im ispunio njihove želje; neki poste kako bi razvili moć volje, kontrolirali osjetila; neki poste zbog isposničkog načina života itd.

Bhagavadgita nas potiče na ispravnu prehranu - niti premalo niti previše, neka uzimamo jednostavnu, čistu i zdravu hranu (satvička hrana) i kada ne postimo.











love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 18:07

Zašto zvonimo zvonom u hramu?


U većini hramova postoji jedno ili više zvona smještenih kod glavnog ulaza u hram. Čim uđe u hram, poklonik pozvoni, a zatim nastavlja sa molitvama. Djeca vole skakati kako bi dosegla zvono i pozvonila.

Zvonimo li kako bismo probudili Boga?
No, On nikada ne spava.
Možda zvonimo kako bismo Bogu dali do znanja da smo stigli?
No, Njemu to nije potrebno reći jer On je - Sveznajući.
Da li je to traženje dozvole za ulazak u hram? No, ulazak u hram povratak je kući, a za to nije potrebna dozvola.
Bog nas uvijek čeka sa dobrodošlicom.

Zašto onda zvonimo?

Zvuk zvona stvara ono što se naziva povoljan zvuk.
Stvara zvuk Om, univerzalno ime Boga. Kako bismo dobili viziju Boga , povoljnost bi trebala biti i izvana i iznutra.

I kada se ritualno pjeva Aarati, zvoni zvono. Ponekad ga također prati i zvuk školjke ili kojeg drugog glazbenog instrumenta.
Dodatno značenje zvuka zvona, glazbenih instrumenata jest da oni pomažu prekriti bilo koji nepovoljan ili ružan zvuk ili komentar koji bi mogao ometati štovatelje u njihovom poklonstvenom štovanju, koncentraciji i unutarnjem miru.

Započinjući dnevno ritualno štovanje pjevamo uz zvuke zvona:

Aagamaarthamtu devaanaam
Gamanaarthamtu rakshasaam
Kurve ghantaaravam tatra
Devataahvaahna lakshanam

Zvonim zvonom prizivajući božansko;
Da vrline i plemenitost uđu
( u moj dom i moje srce);
a demonske i zle sile odu, kako izvana tako i iznutra.











love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 18:14

Zašto štujemo kalash?

Što je kalsha?



Mjedeni, zemljani ili bakreni vrč ispunjen je vodom. U nju se stavlja lišće manga i na sve to stavlja se kokos.
Bijela ili crvena nit (konac) zaveže se oko vrata vrča, a ponekad i posvuda oko njega u obliku dijamanta.
Vrč može imati ukrase. Takav je vrč poznat pod imenom kalasha.
Kada je ispunjen vodom ili rižom, naziva se purnakumba i simbolizira inertno tijelo koje, kada se ispuni božanskom životnom snagom, ima moći učiniti mnogo lijepih stvari koje čine Život.
Kalasha se priprema prigodom svih važnih događaja poput tradicionalnog vjenčanja, dnevnog štovanja i sl.
Stavlja se odmah kod ulaza kao znak dobrodošlice.
Također se tradicionalno upotrebljava prilikom primanja svetih ljudi.

Prije nego je Kreacija došla u Postojanje, Bog Višnu naslonio se na svoj krevet od zmija u oceanu mlijeka.
Iz njegovog je pupka izrastao lotos iz kojeg se pojavio bog Brahma, Stvaratelj koji je potom stvorio ovaj svijet.

Voda u kalashi simbolizira drevnu vodu iz koje je nastala cijela Kreacija.
Ona je davatelj Života svima i ima potencijal stvaranja nebrojenih imena i oblika, inertnih objekata kao i osjećajnih bića i svega što je povoljno u svijetu iz energije koja se nalazi iza svemira.
Lišće i kokos predstavljaju Kreaciju.
Nit simbolizira ljubav koja sve stvoreno.
Zato se kalasha smatra svetom i zato je štujemo.

Vode iz svih svetih rijeka, znanje iz svih Veda i blagoslovi svih božanstava sadržani su u kalashu, a voda se koristi kod svih rituala uključujući i abisheku, kumbhaabhisheku ( posvećenje hrama koje uključuje izlijevanje jednog ili više vrča vode iz kalasha na vrh hrama ).

Kada su asure i deve promiješale ocean mlijeka, pojavio se Bog noseći nektar koji daje blagoslov vječnog života. Tako kalasha simbolizira i besmrtnost.

Mudraci su potpune i cjelovite osobe jer se poistovjećuju sa vječnom Istinom ,poornatvam.
Ispunjeni su radošću i ljubavlju i predstavljaju sve ono što je povoljno.
Pozdravljamo ih sa , poornakumbha pridajući im tako važnost i pokazujući dobrodošlicu .











love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 18:21

Zašto štujemo tulasi?( tulsi)




U dvorištu većine indijskih domova, bilo sprijeda, straga ili u sredini, nalazi se biljka tulasi - oltar na kojem se nalazi biljka.


I danas, mnogi stanovi ispred ulaza imaju posađenu biljku tulasi u posudama.
Domaćica pali svjetiljku, zalijeva biljku, štuje i hoda oko biljke. Deblo biljke, lišće, sjemenke i tlo oko nje, smatraju se svetima.
Lišće tulasija uvijek se stavlja na hranu koja se nudi Bogu.
Također, lišće se nudi i tijekom pooja, posebno Bogu Višnuu i njegovim inkarnacijama.

Na sanskrtu, tulanaa naasti athaiva tulasi - ono što je neusporedivo (po svojim kvalitetama) jest tulasi.

Ona je Indijce jedna od najsvetijih biljaka. Zapravo, to je jedina stvar koja se, kad se jednom iskoristi u štovanju, može oprati i ponovno koristiti jer se smatra samopročišćujućom.

Prema jednoj priči, Tulasi je bila predana žena Shankhachude, nebeskog bića.
Vjerovala je da ju je Krišna prevario i naveo na grijeh. Zato ga je proklela neka postane kamen. Kada je vidio njenu predanost i ispravnost, Bog ju je blagoslovio govoreći joj da će postati štovana biljka, tulasi , koja će krasiti njegovu glavu.

Sve što se nudi nije potpuno bez lišća tulasija - odatle potječe štovanje tulasija.

Ona također simbolizira Božicu Lakšmi, družicu Boga Višnua.




Oni koji žele biti ispravni i imati sretan obiteljski život štuju tulasi.
Tulasi se vjenčala sa Bogom uz svu pompu i slavlje kao što bi to bilo na bilo kojem drugom vjenčanju.

Prema drugoj legendi, Bog ju je blagoslovio uzevši je za svoju družicu.
Jednom je Sathyabama vagala Krišnu i svoje legendarno bogatstvo. Vaga se nije htjela umiriti sve dok Rukmini sa velikom predanošću nije na vagu stavila list tulasija.

Tako je tulasi imao odlučujuću ulogu u pokazivanju svijetu kako jedan tako mali objekt, ako se ponudi sa velikom predanošću, Bogu može značiti više od sveg bogatstva svijeta.

Lišće tulasija ima veliku medicinsku vrijednost i mnogo se koristi u različitim pripravcima, a pogotovo onima kod obične prehlade.









love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Sre 27 Feb - 18:28

Zašto lotos smatramo posebnim?





Lotos je nacionalni indijski cvijet. Ne tako davno, jezera Indije bila su ispunjena raznobojnim lotosima.Lotos je simbol istine, povoljnosti i ljepote (sathyam, shivam, sundaram).
Bog je također sve to pa se stoga svi Njegovi aspekti uspoređuju sa lotosom (lotosne oči, lotosna stopala, lotos srca..)
Sveti spisi i drevna književnost opisuju ljepotu lotosa.
Umjetnost i arhitektura lotos upotrebljavaju u dekorativne svrhe.
Mnogi ljudi imaju imena povezana sa lotosom: Padma, Pankaja, Kamal, Kamala,
Kamlakshi.

Božica Bogatstva, Lakšmi, sjedi na lotosu i jedan lotos drži u ruci.




Lotos se cvijet otvara sa izlazećim suncem, a zatvara se noću.
Na isti se način naši umovi otvaraju i šire sa svjetlom znanja.
Lotos raste i u blatnom području. Ostaje netaknut unatoč okruženju te nas tako podsjeća da bismo i mi trebali težiti unutarnjoj čistoći i ljepoti bez obzira na okolnosti.
List lotosa nikada se ne smoči iako je uvijek u vodi.
To je simbol mudrog čovjeka koji ostaje radostan i netaknut zemaljskim tugama i promjenama.

Naša tijela imaju određene energetske centre opisane u Yoga Shastrama.
Svaki od njih povezan je sa lotosom i ima određeni broj latica.
Npr. sahasra čakra na vrhu glave, otvara se kada yogi postigne samoostvarenje, a predstavljena je kao lotos sa tisuću latica.

Postoji i položaj lotosa, padmaasana, u kojem se preporučuje sjediti tijekom meditacije.




Lotos je izašao iz Višnuovog pupka.
Iz lotosa je izašao Bog Brahma i stvorio svijet.


Lotos dakle simbolizira vezu između Stvoritelja i vrhovnog Uzroka.

Također simbolizira brahmaloku, utočiše Boga Brahme.
Vjeruje se da znak svastike potječe od lotosa.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   Uto 5 Mar - 13:32

Holi – indijski festival boja


Holi je drevni indijski festival poznat i pod nazivom Holika. Istoričari smatraju da je Holi nastao vekovima pre Hrista, ali i da se njegovo značenje menjalo vremenom. Na početku, Holi je predstavljao ritual tek udatih žena za sreću novog doma. Vremenom, na dan ovog praznika objavljivale su se veridbe i sklapali brakovi, a danas označava početak letnje sezone. Najpoznatije obeležje festivala je bacanje obojenog praha na prijatelje i rođake, ipak Holi predstavlja jedan od najbitnijih i najsvečanijih festivala u Indiji i obuhvata više rituala.



Nekoliko dana uoči Holija muškarci donose drva za logorsku vatru, a ulične tezge u celoj Indiji preplavljene su prahom obojenog u nijanse plave, cikalma, zelene, žute…



Sledećeg dana je centralna i opšte omiljena proslava gađanja bojama. Porodice koje posebno poštuju ovaj praznik prave obojeni prah od nekih vrsta cveća. Pored gađanja prahom, deci je posebno zanimljivo prskanje prolaznika obojenom vodom. Iako je ovaj ritual prvenstveno namenjen najmlađima, danas se na ulicama Indije može videti sve veći broj odraslih kako se zabavljaju na ovaj način. Tokom celog dana ljudi se vesele uz hranu, piće i tradicionalne Holi pesme, boje jedni druge i uživaju u tom svečanom prazniku.



Drugi zanimljiv ritual Holija je razbijanje ćupova. Ćupovi sa obojenim mlekom vise na ulicama, na visini oko 5 metara a muškarci formiraju piramidu sa ciljem da najviši glavom razbije ćup. Ovaj ritual vodi poreklo iz vremena boga Krišne, koji je voleo da krade mleko iz kuća u selu. Da bi sačuvale mleko, žene su ga kačile na kanap. Ovaj običaj karakterističan je za Maharaštru i Gudžrat. Ukoliko sledeće godine želite zaista originalan Osmi mart zaputite se u Indiju, jer baš na ovaj dan pada Holi.

Wannabe Magazine








love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Hinduizam   

Nazad na vrh Ići dole
 
Hinduizam
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Hinduizam
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-