Imao sam 7-8 godina. Vrijeme za prvi pravi bicikl bez pomoćnih kotača. Posudili smo susjedov, da prvo naučim voziti. Mic po mic i provozim ja. I "poletim previsoko".
Što će reći, ateriram.
Cesta šoderica. Koljeno mlado, mekano. Pa je mekše popustilo. I napunilo mi se šoderom par centimetara pod kožu.
Izgledalo smiješno kvrgavo, šoder pod kožom. U bolnici su mi čistili i ispirali pola sata. Na živo.
Bilo je i ugljena. Normalno, pao je obiteljski zaključak. Rezultat glasanja 2:1. Nema bicikla.
I nikada u životu nisam imao bicikl. U pubertetu sam vozio posuđene. I frenda sam vozio na guvernalu.
Imam i slike, ali vjerovati ćete mi na riječ.
Čet 3 Maj - 12:57
....pa sam ja normalno, od jednog dečka iz ulice pozajmljivala i uz dosta muke naučila sama da vozim 
..Jednom prilikom sam malo brže uletela u krivinu i zakucala se u parkirani auto koji je tamo stajao i od volana i prvog točka napravila devetku 
...Morala sam da odem kod tate i kažem mu da ga popravi da bih mogla da ga vratim tom dečku i kada je tata saznao za to da sam lagala i da vozim bicikl bez njihovog znanja ..ubio je boga u meni.. 
Onda sam kao tinejdžer bio navučen na BMX, išao sam svuda bajsom jer me je mrzelo da pešačim 
A i mnogo sam se mlatio po gradu. A i BMX je bio strašno u modi 
