Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Grčka mitologija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:51

Herakle

Najslavniji grčki junak, sin Zeusa i Alkmene, najljepše žene tog vremena. Alkmena je bila je žena kralja Amfitriona, a poznata po svom gracioznom hodu i divnom držanju.

Kada je jednom Amfitrion bio odsutan, lukavi Zeus odluči da se preobrati u njegov lik. Pošto je to uradio, obljubio je Alkmenu i kasnije se rodio sin Herkul. Bogovi su voljeli Herkula, svi osim Zeusove žene Here. Ali jednom dok je Hera spavala prinijeli su joj malog Herkula da ga podoji. Dijete je međutim toliko snažno povuklo mlijeko da se boginja sa vriskom probudila i otrgnula od Herkula. Tada se njeno mlijeko prosulo i od njega je nastao Mliječni put. Priča dalje kaže da je Herkul ipak okusio nešto od Herinog mlijeka i to mu je dalo božansku snagu.

Herkula je prihvatio njegov očuh Amfitrion, a majka mu je obezbjedila mnogobrojne učitelje iz filozofije, književnosti i astronomije. Bogovi su prorekli da će Herkul vladati Persejevim kraljevstvom. Ljubomorna Hera ga nikako nije voljela pa se pobrinula da kralj bude njegov plašljivi i nemilosrdni rođak Euristej, a da Herkul bude u njegovim rukama sve dok ne ispuni 12 teških zadataka koje je odabrao Euristej. Dvanaest Herkulovih zadataka:

1. Da ubije Nemejskog lava;
2. Da ubije Lernejsku hidru (aždaja sa devet glava);
3. Da pobije sve Stinfalijske ptice;
4. Da uhvati kerinejsku košutu;
5. Da ubije surimatskog vepra;
6. Da očisti štale elidskog kralja Augija;
7. Da ukroti kritskog bika;
8. Da dovede Diomedove kobile-ljudoždere;
9. Da donese Hipolitin pojas;
10. Da dotjera Herionova goveda;
11. Da dovede Hadovog psa Kerbera;
12. Da donese zlatne jabuke iz vrta Hesperida;

Naoružan lukom i strijelom i čvornovatom batinom od masline i obučen u neprobojnu kožu Nemejskog lava Herkul je sve ove poduhvate uspješno izvršio i tako se proslavio kao najveći grčki heroj. Na srednejvekovnim kartama se vidi kako se Herkul bori u klečećem stavu sa troglavim psom Kerberom, a u lijevoj ruci drži strašnu batinu. Pošto je Herkul sve podvige izvršio sa uspehom bogovi su ga primili na Olimp da živi sa njima kao pravi bog, dok mu je Hera dozvolila da se oženi njenom kćerkom Hebom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:52

Хестија

Хестија (грч. Ἑστία), кћерка титана Хрона и његове жене Реје, богиња је домаћег огњишта. Чим се родила, отац Хрон ју је прогутао, као и њену браћу и сестре - Деметру, Херу, Хада, Посејдона - јер се бојао да ће се они побунити против њега и свргнути га са власти. Али, као божанско биће Хестија је живела у утроби свог оца све док је није ослободио њен најмлађи брат Зевс, који је избегао судбину своје браће и сестара тако што га је мајка Реа кришом родила у пећини на острву Криту.

Ова богиња је била оличење породичног дома, а затражила је од свог брата Зевса да заувек остане девица, иако су је Посејдон и Аполон тражили за супругу. Њен смирени живот и стабилан положај у Кући на Олимпу, разлог је, што се не помиње ни у каквом догађају, за разлику од осталих богова. Своје мјесто на Олимпу је уступила богу вина, Дионису.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:52


Dedal i Ikar (Cuveni letaci Smile )



Икар, (грч. Ικαρoσ, грч. Icarus) је Дедалов син, у грчкој митологији. Са оцем се спасао из ропства на Криту, помоћу крила направљених од воска и перја.


Када је Дедал завршио са изградњом лавиринта, Минос је, да би га спречио да се истина о лавиринту прошири, затворио Дедала, а и контролисао је све бродове и све путеве. Да би се ослободио и напустио острво, Дедал је одлучио да направи крила себи и своме младом сину Икару. Увезао је пера заједно, од најмањег до највећег, створивши тако велику површину. Већа пера је осигурао концима, а мања воском тако да су она личила на птичија крила.
Када је посао био завршен, Дедал је, на месту махао крилима и тако их испробавао, а затим је крилима опремио и свог сина Икара и научио га како да лети. Када су обојица били спремни, Дедал је упозорио Икара да не лети ни превисоко, а ни ниско, јер, ако лети превисоко сунце ће отопити восак, а ако лети прениско, морска пена ће натопити крила и више неће моћи наставити са летом. И затим су обојица полетели.
Прелетели су преко острва Сам, Дел и Лебинт, а тада је Икар почео летети све више и више да би достигао до самих небеса и дотакао их. Сунце је, све више и више, загревало восак, и он се почео топити са крила, а пера су се на крају раздвојила, а Икар је пао у море и утопио се. Дедал је окривљивао себе и своју вештину за синовљеву смрт, а место где је Икар пао и утопио се у море назвао је Икаријом.
После свега Дедал је стигао у Сицилију, где му је заштиту пружио краљ Кокал. На Сицилији је Дедал саградио храм у част бога Аполона, а крила је окачио као жртву богу.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:52

ZEVS (ZEUS),gospodar neba i zemlje,otac bogova i ljudi.

Zevs,najveći od svih besmrtnih bogova sa Olimpa,rodio se u jednoj pećini na planini Dikta,na Kritu,a rastao je,u nekoj drugoj špilji na planini Ida,gde ga je sakrila majka Rea,hraneći se mlakom kozije ninfe Amalteje, dok su ga Nimfe negovale.Zagospodarivši i učvrstivši vlast nad svojom braćom i ostalim bogovima,zadobio je,od svih,zasluženo poštovanje i divljenje,te je,nakon Titanmahije i Gigantomahije,sa pravom,prihvaćen kao gospodar i otac bogova i ljudi.Njegovo oružje je bio grom,dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na zemlji.Za Zevsa,njegova zakonita i jedina supruga bila je Hera,koja mu je uvek bila stalna i veran pratilja,kako u životu,tako i u svim njegovim delima.Sa njom je dobio Aresa,Hebu,Ejletiju i Hefesa.Bezbrojne su,međutim bile,njegove ljubavne avanture,sa boginjama i običnim smrtnicama,koje su povremeno izazivale Herinu ljubomoru.Iz ovih avantura,Zevs ,je dobio mnogo druge dece,bogove,polubogove i heroje.Da bi pomenuli neke od mnogobrojnih avantura,može se izdvojiti njegova veza sa Majom iz koje se rodio Hermes,sa Semelom je dobio Dionisa,od Lete,Apolona i Artemidu,iz veze sa Temidom,Suđaje i Hore,a od Mnemosine devet Muza.Iz nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju,na svet su došli mnogi bogovi i heroji.Svu svoju decu,voleo je i štitio,te su više puta i ona bila povod Herinom besu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:53

Afrodita je grčka boginja ljepote, čulne ljubavi i plodnosti. Značenje njenog imena je nepoznato, iako su drevni Grci vjerovali da se ono odnosi na pjenu. Veoma je moguće da je ovo vjerovanje došlo iz priče o Afroditinom rođenju.
Prema starijem predanju, koje je zastupao Homer, ona je kći Zevsa i Dione;a prema mlađem, kog se držao Hesiod, rođena je iz morske pjene koja se stvorila kad je Kron bacio u more Uranove genitalije. Odmah po rođenju, izašla je iz mora na obalu ostrva Kipra.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:53

Sfinga

Po jednom tumačenju grčke mitologije sfinga je kći stoglavog diva Tifona i njegove žene Ehidne, a po drugom ona je kći Himere i Ortra.

Sfinga je živela je na gori Sfingiju kraj Tebe. Imala je običaj da svakom putniku ili slučajnom prolazniku postavi pitanje: „Ko ujutro ide na četiri, danju na dve, a uveče na tri noge?“. Mnogi koji nisu uspeli da odgovore na njeno pitanje su pali kao žrtve njenih kandži. Sfinga je rastrgla mnogo ljudi, među njima i plemenitih Tebanaca koji su pokušavali da oslobode grad Tebu od nje.

Zagonetku je rešio Edip koji je dao tačan odgovor na njeno pitanje: „To je čovek! U svom ranom životu nespretno puzi na sve četiri, u zreloj dobi ide ne dvije, a u suton svog života zbog slabosti podupire se štapom koji mu je treća noga!“. Sfinga se nakon njegovog odgovora bacila sa stene u more, jer joj je sudbina namenila smrt u trenutku kad neko reši njenu zagonetku.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:53

Akadem

Akadem (grc. Akademos, lat. Academus) - stari atinski heroj kome je u severozapadnom delu Atine bio posvecen gaj s hramom i prvom atinskom gimnazijom.
O njegovim delima se ne zna mnogo. Stariji autori spominju da je, navodno, pokazao Kastoru i Poluksu mesto gde je atinski kralj Tezej zatvorio njihovu sestru Helenu kad ju je pomocu lapitskog kralja Piritoja oteo iz Sparte. U njegovom gaju filozof Platon se sastajao s prijateljimai ucenicima.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:53

DEMETRA (DEMETER),boginja žitnih polja

Demetra je bila boginja plodnosti,majka zaštitnica polja,koja je štitila sve obrađen površine,a pogotovo žitnih polja.Pored toga smatra se i boginjom koja je učestvovala u stvaranju svijeta,pa sve što na zemlji živi,cveta i donosi plod,svoje postojanje duguje Demetri i njenoj brožljivosti.Demetra je bila veoma privržena svojoj ćerki Persefoni,koju je dobila sa Zevsom,i za koju je bila toliko vezana.Persefona je srećno rasla pored majke i ostalih boginja,sve dok se u nju nije zaljubio Had,koji ju je oteo.Demetra je,čim je saznala za nestanak voljene kćeri,krenula u potragu za njom.Kada joj je Helie otkrio istinu,boginja se toliko naljutila da je napustila Olimp,zapostavila sve svoje dužnosti,i prerušivši se u staricu,otišla u službu kod Keleje.Za to vreme,zemlja je ostala neobrađena,poljoprivreda unazađena,ništa iz zemlje nije izniklo,niti dinosilo plodove.Videvši sve to,Zevs je naredio Hadu da Demetri vrati Persefonu.Had je pristao da svoju ženu dovede u Gornji svet,i vrati je majci,ali je pre toga lukavstvom naterao da pojede zrno nara.To jedno zrno,bilo je dovoljno,na Persefonu veže za Podzemni svet.Sklopljen je sporazum sa Hadom:Persefona je osam mjeseci godišnje provodila sa majkom, a ostala četiri sa Hadom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:54

Posejdon



Posejdon-bog mora, zemljotresa i konja iz grčke mitologije, sin titana Hrona i njegove žene Reje. Kao i svu njegovu braću i sestre, i Posejdona je progutao njegov otac, ali je i Posejdona, kao i njegovu porodicu, oslobodio Zevs.

Kada je bio dobre volje Posejdon bi stvarao nova ostrva i more bi bilo mirno, a kada je bio loše volje, uz pomoć svog trozupca, podsticao je zemljotrese, potapanje brodova i davljenja. Živio je u palati na dnu mora koja je napravljena od korala i dijamanata. Imao je mnogo djece sa mnogo žena, kako sa boginjama tako i sa smrtnim ženama.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:54

Atina

У грчкој митологији, Атена (грчки: Ἀθηνᾶ, Athēnâ, или Ἀθήνη, Athénē; дорски: Ἀσάνα, Asána; латински: Минерва) је била богиња цивилизације, тј. мудрости, ткања, заната и дисциплинованије стране рата (насиље и крвожедност су били Аресов домен). Атенина мудрост прати техничко знање потребно у ткању, металургији али такође укључује и лукавост (метис) ликова као што је Одисеј. Њој су свети сова и маслиново дрво.

Прве приче о Атени говоре о њој као о богињи птица. Првобитно је замишљена као богиња са крилима, а чак је у неким митовима и сама била птица - сова. Зато и не чуди зашто у митовима који су настали касније Атенина порука стиже преко орла, сокола и сл.

Атенина најбоља пријатељица је Нике, богиња победе. Атена се појављује као заштитница многих грчких јунака, укључујући Херакла, Одисеја и Јасона. Она је и омиљена Зевсова ћерка, рођена из његове главе.
Постоји неколико верзија Атениног рођења. У једном, који се најчешће спомиње, Метида, богиња мудрости, затруднела је са Зевсом. Зевс се веома уплашио јер је постојало пророчанство да ће Метида имати двоје деце - једно од њих ће бити најоданије Зевсу од све његове деце, а друго ће бити силник који ће га срушити. То је Зевса уплашило, јер се сетио да је он свргнуо свога оца, те се бојао да ће се тако нешто и њему десити. Зато је Зевс претворио Метиду у муву и онда је појео. Но, било је прекасно. Метида је, у Зевсу, почела да прави кацигу и одору за своју зачету ћерку. Звук чекића којим је Метида правила кацигу, узроковао је велики бол у Зевсовој глави, па је Хефест расцепио његову главу. Атена је искочила кроз пукотину, већ одрасла, потпуно обучена и потпуно опремљена ратном опремом.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 5 Jun - 13:54

ARES (ARES),bog rata

Ares bog koji je voleo borbu,uvek se prikazuje sa šlemom,u ratnoj opremi,spreman za borbu.Gde god je rat,krvoproliće,ili neki oružani sukob,Ares je prisutan.To je bio razlog što ga ljudi nisu slavili i obožavali kao ostale bogove,pa se i gradovi koji bi ga smatrali svojim zaštitnikom,nigde ne spominju.Sin Zevsa i Here,često bi dolazio u sukob sa ostalim bogovima pa čak i sa sopstvenim ocem.U Tebi je bio slavljen,kao predak kraljevske loze jer je njegova kćerka koju je imao sa Afroditom,Harmonija,bila žena Tebanskog kralja Kadma.I zaista,ovaj strašni bog imao je vezu sa nežnom i požudnom Afroditom,sa kojom,je pored Harmonije imao i još Erosa,Foba i Dejma.Osim njih Arej je imao i drugu decu.Neka od njih su Kiknio,Diomed i Liakon.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 26 Jun - 17:17

Mitologija je u drevna vremena nastajala kao posledica ljudske potrebe da objasni uzroke različitih njemu neobjašnjivih pojava poput munje, groma, suše, zemljotresa, oluje, kiše, bolesti…

Grčka mitologija - Page 10 Grcka-mitologija

U vreme kada čovek nije imao razne naučne metode, aparate i laboratorije, sve te pojave su plašile i fascinirale pa ih je trebalo objasniti, povezati sa nečim na šta se može uticati, jer je strah od bespomoćnosti jedna od najjačih emocija kod ljudi. Zbog toga je čovek oduvek težio da da objašnjenje i da na neki način makar i prividno mogućnost da utiče na svoj život.
Tako su u različitim kulturama sveta nastajala mnoga božanstva, mitske ličnosti, heroji nadljudske snage kojima su pripisivane velike moći. Čovek im se molio, veličao ih i obožavao nadajući se da će na taj način sebi obezbediti bolji i mirniji život. Jer drugačije nije umeo da se bori sa nedaćama koje nije razumeo i nije mogao racionalno da objasni.

Grčka mitologija je jako zanimljiva i do današnjih dana privlači veliku pažnju, jer je satkana od fantastičnih priča koje su oduvek inspirisale umetnike da o njima pišu, slikaju, pevaju, vajaju… Grčka božanstva i mitske ličnosti ljudima su zanimljivi pre svega zbog toga što su i sami bili nalik ljudima. A priznaćete da se, na osnovu mnogih dostignuća čovečanstva i želje da se svime upravlja, čovek oduvek trudio da dokaže da je vrhovno božanstvo, zar ne?

Grčku mitologiju čini veliki broj priča u kojima su glavni junaci njihovi bogovi, heroji i priroda i iz njih se puno može naučiti o načinu života starih Grka, njihovim običajima i kulturi. Posebnu ulogu u njihom životu su imale proročice, od kojih je najpoznatije proročište u Delfima. U to vreme često se na grčkim trgovima održavala predstava u kojoj polubog poput Herkulesa umire i kasnije vaskrsava. Ideja koja je kasnije pretočena u danas najuticajniju konfesiju.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 26 Jun - 17:19

U njihovoj verziji sveta na početku je bio tamni Haos iz koga je nastao svet, a iz njega se izdigla i boginja Geja – Majka Zemlja. Iz Hoasa je nastao Eros– ljubav, najjača sila koji sve oživljava. I tako je počeo da se stvara svet. Majka Zemlja u snu je rodila Nebo – Urana koji je zavladao svetom i oženio se Zemljom sa kojom je dobio šest sinova i šest kćeri.
Grčka mitologija - Page 10 Tolos
Bili su to moćni titani i i tri jednooka kiklopa. Uran je u jednom trenutku počeo da mrzi svoju decu titane pa ih je kaznio tako što ih je zatvorio u mrak. Najmlađi od njih, Hron, uspeo je lukavstvom da svrgne oca sa vlasti. Znajući kako je on to uradio, Hron se uplašio da bi njegova deca to mogla njemu da učine pa je zbog toga svojoj ženi Reji naredio da mu prinosi svako njihovo dete koje bi on gutao.

Među njima su bili Demetra, Hera, Had i Posejdon, a Reja je uspela da sakrije najmlađeg sina Zevsa koji se pobunio protiv oca i naterao ga da vrati svu decu koju je progutao. Zevs se onda oženio Herom i postao vrhovni bog Olimpa.
Grčka mitologija - Page 10 Zevs-vrhovni-Bog
Tako su stari Grci videli početak i nastanak sveta, a sada ćemo vam nabrojati najpoznatija grčka božanstva i razne mitske likove koji su živeli u njihovim pričama i prenosili se sa kolena na koleno, da bi, eto, sada bili i sa nama…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 26 Jun - 17:19

Zevs – vrhovni bog Grka, gospodar neba, munje, oluje i groma, otac mnogih bogova i junaka – vladar sveta

Hera – Zevsova žena, boginja ljubavi, braka i rađanja – vrhovna boginja

Posejdon – bog mora, Zevsov brat

Had – bog podzemnog sveta i srebra, Zevsov brat

Atina – boginja mudrosti, zaštitnica ratnika i zaštitnica grada Atine

Hefest – bog vatre, zaštitnik kovačkog zanata

Haos – ništavilo iz koga je nastao svemir i celi svet

Ereb – večni mrak, nastaje iz Haosa

Nikta – tamna noć, a prema nekim izvorima nastala je spajanjem Haosa i Ereba

Eter – večna svetlost, čisti vazduh gornjeg neba koji dišu bogovi

Hemera – svetli dan, kćer Ereba i Nikite

Eros – ljubav, bog seksa i požude, prvorođeni jer je morala postojati snaga i moć koja će spojiti svemir

Geja – Majka Zemlja, nastala iz Haosa

Brijarej, Gig i Kot – storuki džinovi, Titani, Gejina i Uranova deca deca

Bront, Sterop i Argej – jednooki kiklopi, Gejina i Uranova deca, graditelji džinovskih zidova i majstori kovači. Bron je bio grmljavina, Sterop grom a Argej snaga i moć zanata.

Tartar – Gejina utroba, podzemlje još dublje od Hadovog

Uran – zvezdano nebo, rođen od Geje bez začeća. Vrlo zanimljiv motiv, koji je isto kasnije često korišćen.

Pont – dubine mora i planine

Feba – boginja Meseca

Hiperion – bog svetla i Sunca

Hron – drugi vladar sveta, posle Urana, Zevsov otac

Mnemozina – majka devet Muza

Okean – bog mora, najjači Titan, stvorio je sa svojom suprugom Tetijom bogove reka, mora i nimfe

Teja – boginja sjaja i dragulja

Tetija – boginja mora, Okeanova žena, proklela je zvezde da večito budu na nebu

Helios – bog Sunca, Hiperionov i Tejin sin





Selena – boginja Meseca, Hiperionova i Tejina kćer

Eja – boginja zore, Hiperionova i Tejina kćer

Temida– boginja pravednosti i reda, druga Zevsova supruga

Demetra – boginja žita, plodnosti i zemljoradnje. Zevsova sestra

Afrodita – boginja ljubavi i lepote. Jedna od najpopularnijih boginja, a retko da postoji mesto u kojem danas ne figuriše neka firma sa ovim imenom.

Ares – bog rata

Dionis – bog plodnosti, vina i veselja

Apolon – bog Sunca, lepote i zaštitnik umetnosti, otelotvorenje muške lepote

Artemida – boginja lova, Meseca i divljih zveri

Hermes – glasnik bogova, zaštitnik putnika i lopova

Heba – boginja mudrosti

Nika – boginja pobede

Adonis – bog žita, smrti i ponovog rođenja

Asklepije – zaštitnik medicine

Eol – bog vetra

Hestija – boginja srca i vatre

Leta – boginja stočara

Pan – bog šuma, njiva i pastira

Tanatos – bog smrti

Persefona – Demetrina ćerka, Hadova žena

Erinije ili Furije – boginje osvete i prokletstva

Morfej – bog sna

Harpije – boginje brzog vetra koje su odnosile duše mrtvih u Had
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 26 Jun - 17:20

Muze stare Grčke
Nabrojimo sada neke od najzanimljivijih muza.
Grčka mitologija - Page 10 Kaliopa

Muze – Zevsove i Mnemozinine ćerke, zaštitnice nauke i umetnosti:

Euterpa – zaštitnica antičke muzike i lirske poezije

Erato – zaštitnica ljubavne poezije

Kaliopa – zaštitnica epske poezije i govorništva

Klio – zaštitnica istorije i junačkog pesništva

Melpomena – zaštitnica tragedije

Polihimnija – zaštitnica svetih pesama i himni, agrikulture i pantomime

Talija – zaštitnica komedije i bukolike

Terpsihora – zaštitnica horske lirike i plesa

Uranija – zaštitnica astronomije
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 26 Jun - 17:21

Nimfe u mitologiji


Nimfe – snage prirode oličene u polubožanskim mladim ženama. Često se povezuju sa plodnošću, drvećem i vodom. Često se družbenice boginja (Artemida) ali i smrtnika (Siziv, Odisej).

Grčka mitologija - Page 10 Glava-nimfe
Drijade – zaštitnice šuma, šumske nimfe
Hamadrijade – nimfe hrastovog drveta
Melijade – nimfe jasenovog drveta
Jamakide – zaštitnice livada
Oreade – zaštitnice planina i pećina
Napeje – zaštitnice planinskih dolina i uvala
Epimelijade– zaštitnice ovaca
Hesperide – čuvale su drvo sa zlatnim jabukama, a njihovo ime znači „kćeri Večernje zvezde“ jer im je otac bio Hasper, bog Večernje zvezde
Okenaide – kćeri titana Okeana i titanke Tetije
Nereide – nimfe mora
Najade – nimfe svežih voda, reka i jezera
Plejade – kćeri Okeanide Plejone i Atlasa, dvorile su boginju Artemidu. Bilo ih je sedam: maja, Alkiona, Elektra, Kelena, Tajgeta, Steropa i Meropa
Sirene – kćeri rečnog boga Ahela i Muza, bića sa glavom devojke i telom ribe, koje su svojom pesmom mamile mornare i potapale im brodove




Ostala mitološka bića
Himera – kćer Tifona i Ehidne, strašno čudovište koje je progutalo puno ljudi i životinja. Prednji deo tela podseća na lava, srednji na kozu a zadnji na aždaju.

Kentaur – polučovek, polukonj, surovo biće koje je često ulazilo u sukob sa ljudima. Više o njima možete saznati u reportaži o Volosu.

Kerber – mitološki troglavi pas sa zmijom na repu, čuvar Hadovog podzemnog sveta

Minotaur – mitološko biće polubik polučovek, koji je bio zatvoren u Dedalovom lavirintu ispor palate kralja Minosa u Knososu. Hranio se mladićima i devojkama sve dok ga nije ubio Tezej.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 26 Jun - 17:22

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Uto 26 Jun - 17:22

Pegaz – krilati konj, Posejdonov i Meduzin sin, koji je živeo na planini Helikon, domu Muza

Satiri – poluljudi, poluživotinje koji žive u šumama i pratioci su boga Pana ili boga Dinisa. Najčešće su prikazivani kao polujarci, poluljudi.

Mojre – tri sestre Klota, Lahesa i Atropa, boginje usuda čiji je zadatak bio da određuju sudbinu svakog čoveka

Verovatno zbog svih ovih čudesa letovanje i poseta znamenitostima Grčke ima dodatnu draž. A trudićemo sa da pored kulturno istorijske dimenzije Grčke, dodamo i jednu praktičnu. U tom cilju data je i TT Group dugoročna prognoza za Grčku i ideja nam je da ona bude što tačnija zahvljajujući pomoći koju dobijamo od vas!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Čet 26 Jul - 18:40

Grčka mitologija - Page 10 12-bogova-300x232

Prvobitna božanstva koja su već pomenuta, vremenom su počela da ne zadovoljavaju maštu i religijska osećanja. Ljudi su tada poželeli aktivnije bogove, koji bi pratili njhov svakodnevni život i imali učešća u rešavanju njihovih problema. Zbog toga su pobednici sa Olimpa zaintrigirali njihovu maštu, pa su ubrzo postali najomiljeniji i najviše obožavani. Toliko snažni, a istovremeno i toliko podložni Ijudskim slabostima, upravljaju sudbinom i životima onih koje vole, ali i oni koje mrze. Lepi i veličanstveni, svaki od njih u svojoj oblasti, postaju predmet obožavanja kroz vekove.

Dvanaestorica sa Olimpa, još od vremena kada su svrgli Krona i zagospodarili nebom i zemljom, podelili su među sobom, po Zeusovoj žeiji, vlast, ugled i dostojanstvo. Njihov dom se nalazio na Olimpu, najvišljoj planini Grčke, mada su često silazili medju ljude, kako bi im pomogli, ili ih kaznili, upravljali njihovim sudbinama, i, šta više, mešajući se sa njima, imali i potomstvo. Jedino Had, vladar podzemnog sveta, nije živeo na olimpu pa ga zato ne ubrajaju u Olimpske bogove.
Deca, rodjena iz mešovite veze nekog od bogova i ljudi, bila su polubogovi i raspolagala su izuzetnim sposobnostima. Polubogovi su činili mnoga herojska dela, i time pridobili svačije divljenje.

Bogovi su se hranili ambrozijom, i pili nektar, piće koje je isključivo bilo namenjeno bogovima. Prihvatali su, medjutim, i sve žrtvovane, pečene životinje koje su Ijudi za njih spremali, kao i plodove zemlje. Uvek su se držali svojih obećanja, a pogotovu onih, koja su bila data pod zakletvom. Najsvetija zakletva im je bila nad vodom iz Stiga (grčki: sta idata tis Stigas). Kada bi se neko od bogova zakleo nad vodom iz Stiga, sa tog svetog izvora, tu zakletvu nizašta na svetu ne bi pogazio. Bogovi sa Olimpa su bili skoro svemoćni, uzimajući u obzir činjenicu da je moć svakoga od njih bila ograničena jedino snagom moći drugog boga, jer je svaki od njih imao oblast u kojoj je bio najmoćniji. Samo je Zeus, zaista u svemu bio svemoćan. U mnogome su ličili na ljude. Imali su njihove slabosti, žudnje i jednaka osećanja. Besneli su, bivali ljubomorni, mrzeli, zaljubljivali se i voleli, baš kao i ljudi. No, ipak, iznad svega, od ljudi su zahtevali poštovanje i počast.

Dvanaestorici je pripadalo istaknuto mesto u religijskoj svesti tadašnjeg helenskog sveta, te je zakletva u ime dvanaestorice sa Olimpa bila svetinja, kojom se iskazivalo puno poštovanje prema tim likovima, jer su oni upravljali sudbinom sveta, a samim tim i sudbinom ljudi u tom svetu.

Vrhovni bogovi koji su vladali u Staroj Grčkoj i koji su se najčešće spominjali su bili:

Zeus; Gospodar neba, groma i zemlje, otac bogova i ljudi.

Hera; Zaštitnica porodice, braka i udatih žena.

Atena; Boginja mudrosti, pravde, zanata, umetnosti, rata i pobede.

Had; Bog podzemnog sveta

Posejdon; Bog reka i mora.

Demetra; Boginja plodnosti i žitnih polja.

Apolon; Bog svetlosti, muzike, proricanja, istine, lečenja i streljaštva.

Artemida; Boginja meseca i lova.

Hermes; Zaštitnik trgovine, lopovluka i prroricanja, glasnik bogova i pratilac duša u podzemni svet.

Afrodita; Boginja lepote, ljubavi i požude

Arej; Bog rata

Hefajst; Bog vatre i zanatstva

Hestija; Boginja dobrote i porodičnog mira.

Dionis; Bog vina i dobrog raspoloženja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Čet 26 Jul - 18:41

Svrgavanje Krona

Grčka mitologija - Page 10 Titani-300x187

Kron se oženio svojom sestrom Reom, ali Kronu je Majka Zemlja prorekla da će ga jedan od njegovih sinova smaknuti s vlasti, a to mu je potvrdio i otac Uran na samrti. Zbog toga je on svake godine proždirao decu koju mu je Rea rađala: najpre Hestiju, zatim Demetru, potom Hada, najzad Posejdona. Rea je bila ogorčena. Ona je rodila trećeg sina, Zeusa, u mrkloj noći, na planini na mestu gde ni senka žive duše nije pala i, pošto ga je okupala u reci, poverila ga je Majci Zemlji, koja ga je odnela na Kretu i sakrila u pećinu planine Dikte.

Majka Zemlja je Zeusa ostavila nimfi Adrasteji, i njenoj sestri Iji da ga neguju. One su bile keri Meliseja i kozje nimfe Amalteje. Zeus se hranio medom i pio Amaltejino mleko zajedno sa kozjim Panom, svojim bratom po usvojenju. Zeus je bio zahvalan nimfama što su ga negovale i kada je postao gospodar sveta, postavio je lik Amalteje meu zvezde kao sazveže Jarac. Oko Zeusove zlatne kolevke, koja je bila okačena o drvo (tako da Kron nije mogao da je pronađe ni na nebu ni na zemlji ni na moru), stajali su Reini sinovi, naoružani Kureti. Oni su udarali kopljima o štitove i galamili da bi prigušili njegov detinji plač, kako ga Kron ne bi čuo izdaleka. Jer, Rea je u pelene uvila kamen i dala ga Kronuda ga proguta, misleći da je to mali Zeus. Ipak, Kron je naslutio šta se zbilo i tragao je za Zeusom, koji je sebe pretvorio u zmiju a svoje dadilje u mečke; odatle sazveže Zmija i Medved.

Zeus je živeo među pastirima u planini Ida u jednoj pećini sve do svoje zrelosti, a tada je počeo da se udvara titanki Metidi, koja je živela pored pritoke Okeana. Po njenom savetu, on je pohodio Majku Reu i zatražio da postane Kronov sluga, čija je dužnost da mu dodaje pehare. Rea je bila spremna da pomogne Zeusu u osveti; ona mu je nabavila sredstvo za povraćanje, a Metida mu je pokazala kako da ga pomeša s Kronovom medovinom. Pošto se dobro napio, Kron poče da povraća, najpre kamen, a potom Zeusovu stariju braću i sestre. Oni izleteše nepovređeni, a iz zahvalnosti zamoliše Zeusa da ih povede u borbu protiv Titana, koji izabraše za vođu džinovskog Atlanta, jer je Kron već bio prešao vrhunac svoje moći.

Rat se vodio deset godina. Majka Zemlja najzad proreče svom unuku Zeusu pobedu ako stupi u savez sa onima koje je Kron zatvorio u Tartar; zato Zeus, najpre u tajnosti, ode do Kampe, stare ključarke Tartara, i ubije je. Našavši ključeve od Tartara, on oslobodi Kiklope i Storuke, pa ih onda osnaži božanskom hranom i pićem. Zauzvrat Kiklopi Zeusu dadoše munju kao oružje za napad, Hadu dadoše nevidljivi šlem, a Posejdonu trozubac. Trojica braće održaše ratni savet. Posle toga Had se, nevidljiv, približi Kronu i ukrade mu oružje, a dok mu je Posejdon, preteći trozupcem, odvraćao pažnju, Zeus pogodi Krona gromom. Sad trojica Storukih potegoše stene i poeše da ih bacaju na preostale Titane, koje iznenadna dreka kozjeg Pana ispuni strahom. Bogovi sad navališe da ih gone i tako Krona i sve potučene Titane, osim Atlanta, prognaše ih u Tartar, gde su ih dobro uvali Storuki, te nikada više nisu uznemiravali Heladu. Atlant je, kao ratni vođa, primerno kažnjen time što mu je naređeno da drži nebo na svojim plećima; Titanke su, međutim, bile pošteđene zbog Metide i Ree.

Sam Zeus je u Delfima postavio kamen koji je Kron izbljuvao.Tamo ga stalno natapaju uljem i prinose na žrtvu neopredenu vunu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Čet 26 Jul - 18:42

Olimpijski mit o stvaranju sveta

Grčka mitologija - Page 10 Uran-300x113

U početku svih stvari Majka Zemlja Gea, izdigla se iz Haosa i rodila u snu Urana. Gledajući je s ljubavlju sa planine, Uran prosu plodnu kišu na njene tajne pukotine, i ona porodi travu, cveće i drveće, zajedno sa zverinjem i pticama. Ova kiša učini da poteknu reke i da se šupljine ispune vodom, te tako postadoše mora i jezera. Njena prva deca — poluljudi — behu storuki džinovi Brijarej, Gig i Kot. Zatim se pojaviše tri jednooka kiklopa, koji su bili graditelji džinovskih zidova i majstori kovači, najpre u Trakiji, a kasnije na Kreti i u Zikiji. Kiklopi su se zvali Bront, Sterop i Argej, a njihovi duhovi su obitavali u vulkanskim grotlima Etne sve dok ih Apolon nije poubijao da bi osvetio smrt Asklepija. Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, pošto je svoje buntovne sinove Kiklope strpao u Tartar, u sumorni podzemni svet, koji je toliko udaljen od zemlje koliko je zemlja udaljena od neba. Nakovnju bi bilo potrebno da pada devet dana da bi stigao na dno.

Da bi se osvetila, Majka Zemlja je nagovorila Titane da udare na oca, a oni su to i učinili. Predvodio ih je Kron, koji je bio najmlađi od njih sedmorice i koga je majka naoružala kremenim srpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i nemilosrdni Kron ga je kremenim srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom (od tada se leva ruka uvek smatrala kao rđav predznak) i bacio ih u more pored rta Drepanum. Ali kapi krvi iz rane padoše na Majku Zemlju, i ona rodi tri Erinije, furije koje osvećuju zločine roditeljoubistva i krivokletstva; one su se zvale Alekta, Tisifona i Megajra. Nimfe jasenovog drveta, nazvane Melije, takođe su rođene iz ove krvi.

Titani su tada pustili Kiklope iz Tartara i poverili svu vlast Kronu. Ali čim je postao vrhovni gospodar, Kron ponovo strpa Kiklope u Tartar zajedno sa Storukima i, uzevši svoju sestru Reu za ženu, zavlada Elidom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Čet 26 Jul - 18:43

Pelaški mit o postanju sveta

Grčka mitologija - Page 10 Eurinoma

U početku se boginja svih stvari, Eurinoma, podiže naga iz haosa, ali ne nađe ništa čvrsto na šta bi stala te zato odvoji vodu od neba igrajući usamljena na talasima. Igrala je tako krećući se prema jugu, a vetar koji je pokretala svojom igrom učini joj se kao nešto novo i naročito, kao nadahnuće za stvaranje.
Okrećući se oko sebe ona dohvati severni vetar, protrlja ga rukama i gle čuda!

Pojavi se velika zmija Ofion. Da bi se zagrejala, Eurinoma poče da igra sve žešće i žešće, što kod Ofiona izazva požudu, te on obavi njene božanske udove i spoji se sa njom. Otada Severac, koga još zovu i Borej, poče da oplođava; zbog toga kobile često okreću svoje zadnjice vetru i ždrebe se bez pastuva. To je priča kako je Eurinoma zatrudnela.

Ona zatim uze oblik golubice i ležeći na talasima izvesno vreme, snese sveopšte jaje. Na njenu zapovest, Ofion se oko jajeta obavi sedam puta i grejao ga je dotle dok se ono ne rasprsnu i iz njega ne ispadnu Eurinomina deca – sve stvari koje postoje : Sunce, Mesec, planete i zvezde, zemlja sa svojim planinama, rekama, drvećem, biljem i životinjama.

Eurinoma i Ofion izabraše za svoj dom Olimp, ali Ofion tada poče da vređda Eurinomu, hvališući se kako je on sam stvorio svemir. Na ovoga ona smesta prignječi petom, izbi mu zube, pa ga zatim progna pod zemlju u mračnu pećinu.

Zatim boginja stvori sedam planetarnih sila i nad svakom od njih postavi po jednu Titanku i Titana – Teu i Hiperiona za Sunce; Fojbu i Atlanta za Mesec; Dionu i Krija za planetu Mars; Metidu i Koeja za planetu Merkur; Temidu i Eurimedonta za planetu Jupiter; Tetidu i Okeana za Veneru; Reu i Krona za planetu Saturn.

Prvi čovek beše Pelazg, praotac svih Pelazga; on je iznikao iz zemlje Arkadije a za njim nikoše još neki. Pelazg ih nauči da grade kolibe, da se hrane žirom i da od svinjske kože šiju tunike kakve još nose siromašni ljudi u Euboji i Fokidi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Ned 16 Dec - 9:43

Olimpijski mit o stvaranju sveta
U početku svih stvari Majka Zemlja Gea, izdigla se iz Haosa i rodila u snu Urana. Gledajući je s ljubavlju sa planine, Uran prosu plodnu kišu na njene tajne pukotine, i ona porodi travu, cveće i drveće, zajedno sa zverinjem i pticama. Ova kiša učini da poteknu reke i da se šupljine ispune vodom, te tako postadoše mora i jezera. Njena prva deca — poluljudi — behu storuki džinovi Brijarej, Gig i Kot. Zatim se pojaviše tri jednooka kiklopa, koji su bili graditelji džinovskih zidova i majstori kovači, najpre u Trakiji, a kasnije na Kreti i u Zikiji. Kiklopi su se zvali Bront, Sterop i Argej, a njihovi duhovi su obitavali u vulkanskim grotlima Etne sve dok ih Apolon nije poubijao da bi osvetio smrt Asklepija. Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, pošto je svoje buntovne sinove Kiklope strpao u Tartar, u sumorni podzemni svet, koji je toliko udaljen od zemlje koliko je zemlja udaljena od neba. Nakovnju bi bilo potrebno da pada devet dana da bi stigao na dno.

Da bi se osvetila, Majka Zemlja je nagovorila Titane da udare na oca, a oni su to i učinili. Predvodio ih je Kron, koji je bio najmlađi od njih sedmorice i koga je majka naoružala kremenim srpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i nemilosrdni Kron ga je kremenim srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom (od tada se leva ruka uvek smatrala kao rđav predznak) i bacio ih u more pored rta Drepanum. Ali kapi krvi iz rane padoše na Majku Zemlju, i ona rodi tri Erinije, furije koje osvećuju zločine roditeljoubistva i krivokletstva; one su se zvale Alekta, Tisifona i Megajra. Nimfe jasenovog drveta, nazvane Melije, takođe su rođene iz ove krvi.

Titani su tada pustili Kiklope iz Tartara i poverili svu vlast Kronu. Ali čim je postao vrhovni gospodar, Kron ponovo strpa Kiklope u Tartar zajedno sa Storukima i, uzevši svoju sestru Reu za ženu, zavlada Elidom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Ned 16 Dec - 9:43

Pelaški mit o postanju sveta
U početku se boginja svih stvari, Eurinoma, podiže naga iz haosa, ali ne nađe ništa čvrsto na šta bi stala te zato odvoji vodu od neba igrajući usamljena na talasima. Igrala je tako krećući se prema jugu, a vetar koji je pokretala svojom igrom učini joj se kao nešto novo i naročito, kao nadahnuće za stvaranje.

Okrećući se oko sebe ona dohvati severni vetar, protrlja ga rukama i gle čuda!

Pojavi se velika zmija Ofion. Da bi se zagrejala, Eurinoma poče da igra sve žešće i žešće, što kod Ofiona izazva požudu, te on obavi njene božanske udove i spoji se sa njom. Otada Severac, koga još zovu i Borej, poče da oplođava; zbog toga kobile često okreću svoje zadnjice vetru i ždrebe se bez pastuva. To je priča kako je Eurinoma zatrudnela.

Ona zatim uze oblik golubice i ležeći na talasima izvesno vreme, snese sveopšte jaje. Na njenu zapovest, Ofion se oko jajeta obavi sedam puta i grejao ga je dotle dok se ono ne rasprsnu i iz njega ne ispadnu Eurinomina deca – sve stvari koje postoje : Sunce, Mesec, planete i zvezde, zemlja sa svojim planinama, rekama, drvećem, biljem i životinjama.

Eurinoma i Ofion izabraše za svoj dom Olimp, ali Ofion tada poče da vređda Eurinomu, hvališući se kako je on sam stvorio svemir. Na ovoga ona smesta prignječi petom, izbi mu zube, pa ga zatim progna pod zemlju u mračnu pećinu.

Zatim boginja stvori sedam planetarnih sila i nad svakom od njih postavi po jednu Titanku i Titana – Teu i Hiperiona za Sunce; Fojbu i Atlanta za Mesec; Dionu i Krija za planetu Mars; Metidu i Koeja za planetu Merkur; Temidu i Eurimedonta za planetu Jupiter; Tetidu i Okeana za Veneru; Reu i Krona za planetu Saturn.

Prvi čovek beše Pelazg, praotac svih Pelazga; on je iznikao iz zemlje Arkadije a za njim nikoše još neki. Pelazg ih nauči da grade kolibe, da se hrane žirom i da od svinjske kože šiju tunike kakve još nose siromašni ljudi u Euboji i Fokidi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610Ned 16 Dec - 9:45

Svrgavanje Krona
Kron se oženio svojom sestrom Reom, ali Kronu je Majka Zemlja prorekla da će ga jedan od njegovih sinova smaknuti s vlasti, a to mu je potvrdio i otac Uran na samrti. Zbog toga je on svake godine proždirao decu koju mu je Rea rađala: najpre Hestiju, zatim Demetru, potom Hada, najzad Posejdona. Rea je bila ogorčena. Ona je rodila trećeg sina, Zeusa, u mrkloj noći, na planini na mestu gde ni senka žive duše nije pala i, pošto ga je okupala u reci, poverila ga je Majci Zemlji, koja ga je odnela na Kretu i sakrila u pećinu planine Dikte.

Majka Zemlja je Zeusa ostavila nimfi Adrasteji, i njenoj sestri Iji da ga neguju. One su bile keri Meliseja i kozje nimfe Amalteje. Zeus se hranio medom i pio Amaltejino mleko zajedno sa kozjim Panom, svojim bratom po usvojenju. Zeus je bio zahvalan nimfama što su ga negovale i kada je postao gospodar sveta, postavio je lik Amalteje meu zvezde kao sazveže Jarac. Oko Zeusove zlatne kolevke, koja je bila okačena o drvo (tako da Kron nije mogao da je pronađe ni na nebu ni na zemlji ni na moru), stajali su Reini sinovi, naoružani Kureti. Oni su udarali kopljima o štitove i galamili da bi prigušili njegov detinji plač, kako ga Kron ne bi čuo izdaleka. Jer, Rea je u pelene uvila kamen i dala ga Kronuda ga proguta, misleći da je to mali Zeus. Ipak, Kron je naslutio šta se zbilo i tragao je za Zeusom, koji je sebe pretvorio u zmiju a svoje dadilje u mečke; odatle sazveže Zmija i Medved.

Zeus je živeo među pastirima u planini Ida u jednoj pećini sve do svoje zrelosti, a tada je počeo da se udvara titanki Metidi, koja je živela pored pritoke Okeana. Po njenom savetu, on je pohodio Majku Reu i zatražio da postane Kronov sluga, čija je dužnost da mu dodaje pehare. Rea je bila spremna da pomogne Zeusu u osveti; ona mu je nabavila sredstvo za povraćanje, a Metida mu je pokazala kako da ga pomeša s Kronovom medovinom. Pošto se dobro napio, Kron poče da povraća, najpre kamen, a potom Zeusovu stariju braću i sestre. Oni izleteše nepovređeni, a iz zahvalnosti zamoliše Zeusa da ih povede u borbu protiv Titana, koji izabraše za vođu džinovskog Atlanta, jer je Kron već bio prešao vrhunac svoje moći.

Rat se vodio deset godina. Majka Zemlja najzad proreče svom unuku Zeusu pobedu ako stupi u savez sa onima koje je Kron zatvorio u Tartar; zato Zeus, najpre u tajnosti, ode do Kampe, stare ključarke Tartara, i ubije je. Našavši ključeve od Tartara, on oslobodi Kiklope i Storuke, pa ih onda osnaži božanskom hranom i pićem. Zauzvrat Kiklopi Zeusu dadoše munju kao oružje za napad, Hadu dadoše nevidljivi šlem, a Posejdonu trozubac. Trojica braće održaše ratni savet. Posle toga Had se, nevidljiv, približi Kronu i ukrade mu oružje, a dok mu je Posejdon, preteći trozupcem, odvraćao pažnju, Zeus pogodi Krona gromom. Sad trojica Storukih potegoše stene i poeše da ih bacaju na preostale Titane, koje iznenadna dreka kozjeg Pana ispuni strahom. Bogovi sad navališe da ih gone i tako Krona i sve potučene Titane, osim Atlanta, prognaše ih u Tartar, gde su ih dobro uvali Storuki, te nikada više nisu uznemiravali Heladu. Atlant je, kao ratni vođa, primerno kažnjen time što mu je naređeno da drži nebo na svojim plećima; Titanke su, međutim, bile pošteđene zbog Metide i Ree.

Sam Zeus je u Delfima postavio kamen koji je Kron izbljuvao.Tamo ga stalno natapaju uljem i prinose na žrtvu neopredenu vunu.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Grčka mitologija - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Grčka mitologija - Page 10 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Grčka mitologija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 10 od 10Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-