Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Grčka mitologija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Pet 26 Avg - 17:08

Had (grč. Ἅιδης) označava dva pojma – podzemni svet u kome borave mrtvi i boga podzemnog sveta. Prvobitno je Had bilo samo ime boga, ali vremenom je dobio i drugo značenje. Had je bio sin titana Hrona i Reje. On je u ratu protiv titana dobio od Kiklopa šlem koji ga čini nevidljivim, Zevs munju, a Posejdon trozubac.
Smrtnici su hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko napušta njegov region, i bio je veoma ljut kada bi se to dogodilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, ali je bio pravedan i nije bio zao bog. Kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga ja povezivala sa smrću i bojala ga se. A to je greška, jer je smrt donosio Tanatos (bog smrti), a ne Had.
Hadovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojom je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu i što nije voleo. Had se vozio tamnim kočijama koje su vukli crni konji. Had je dozvolio da posete svet mrtvih i vrate se u svet živih Heraklu, Orfeju, Tezeju i Odiseju. Had je na silu oženio Persefonu, Demetrinu ćerku. Sukob izmedju Hada i Demetre zbog otmice Persefone rešen je tako što je ona pola godine provodila sa mužem, a pola godine sa majkom.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Podzemni svet se sastoji iz nekoliko delova, od kojih su najveći Tartar (pakao) i Jelisejska polja (raj). Pokojnici ulaze u podzemni svet prolazeći reku Aheron. Preko reke ih prevozi Haron, koji čuva obol – novčić koji omogućuje prolaz. Taj novčić stavljaju ispod jezika pokojnika njegovi rođaci ili prijatelji, i kada dođe u podzemni svet on taj novčić daje Haronu. Zato siromašni i oni bez prijatelja ostaju  zauvek na obali jer nemaju novčić za prevoz.
Drugu stranu obale čuva Kerber, troglavi pas – zver. Kada prođu pored njega, dušama mrtvih se sudi i na taj način određuje kako će i gde boraviti u podzemnom svetu. Pored Aherona – reke bola, postoji još nekoliko reka u Hadu i to su: Kokitus – reka jadikovanja; Flegeton – reka vatre; Stiks – reka mržnje; Eridan – reka hladnoće; Mnemosina – reka sećanja i Leta – reka zaborava.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:07

[You must be registered and logged in to see this image.]
rvobitna božanstva koja su već pomenuta, vremenom su počela da ne zadovoljavaju maštu i religijska osećanja. Ljudi su tada poželeli aktivnije bogove, koji bi pratili njhov svakodnevni život i imali učešća u rešavanju njihovih problema.
[You must be registered and logged in to see this image.]Zbog toga su pobednici sa Olimpa zaintrigirali njihovu maštu, pa su ubrzo postali najomiljeniji i najviše obožavani. Toliko snažni, a istovremeno i toliko podložni Ijudskim slabostima, upravljaju sudbinom i životima onih koje vole, ali i onih koje mrze. Lepi i
veličanstveni, svaki od njih u svojoj oblasti, postaju predmet obožavanja kroz vekove. 

[You must be registered and logged in to see this image.]Tl bogovi su podjednako posedovali sve Ijudske vrline, ali i slabosti. Bili su nemilosrdni i spremni da kazne svaki greh, dok su istovremeno štitili i pomagali pravedne i pobožne. 
Šta više, simpatije i naklonosti koje su medjusobno izražavali, upravljale su njihovim ponašanjem prema običnim smrtnicima, u zavisnosti od božanstva pod čijom su zaštitom bili. 
[You must be registered and logged in to see this image.] Ova pojava veoma je očigledna za vreme trojanskog rata, kada su se olimpijski bogovi umešali, pomažući Ahajcima ili Trojancima, u zavisnosti od toga, o čijem se miljeniku radilo. Osvetoljubivi jesu, ali i izuzetno darežljivi, dok ih materijalne žrtve koje im prinose vernici zadovoljavaju i pridobijaju. Prilikom žrtvovanja, Ijudi im prinose zaklane životinje koje gore na žrtvenicima, nude im se plodovi zemlje, čak i procesije sa žrtvovanjem Ijudi, koje se najčešće odlože, ukoliko se potvrdi vernost Ijudi. 

[You must be registered and logged in to see this image.]Svaku potrebu društva, kao i Ijudski rad prati obožavanje nekog boga: od poljoprivrede do učenja, od umetnosti do lova, od ratnih veština pa do Ijubavi. A pored toga, postoje i neki bogovi, rasterećeni i zabavni, koji širedobro raspoloženje i radost, darujući životu neizbežnu dozu zabave i veselja, ali svakako, u vidu religijskog obožavanja, ili Dionisa, iliPana, ili pak Afrodite

[You must be registered and logged in to see this image.]U nastavku teksta, pokušaćemo da predstavimo bogove koji sačinjavaju Panteon sa Olimpa, a kasnije ćemo se zadržati i na nižim božanstvima, koja nisu ništa manje interesantna. Nastavićemo sa predstavljanjem i ostalih, još nižih božanstava, kada je već grčka mitologija personifikovala sve pojmove, kao i Ijudska osećanja. I tako, upoznajući karakteristike i osobine svakog božanstva, lakše ćemo moći da shvatimo njihovo prisustvo i učestvovanje u avanturama heroja, koje ćemo sresti u daljem tekstu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]vanaestorica sa Olimpa, još od vremena kada su zagospodarili nebom i zemljom, podelili su medju sobom, po Zeusovoj žeiji, vlast, ugled i dostojanstvo.
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]Njihov dom se nalazio na Olimpu, najvišljoj planini Grčke, mada su često silazili medju Ijude, kako bi im pomogli, ili ih kaznili, upravljali njihovim sudbinama, i, šta više, mešajući se sa njima, imali i potomstvo.
[You must be registered and logged in to see this image.]Deca, rodjena iz mešovite veze nekog od bogova i Ijudi, bila su polubogovi i raspolagala su izuzetnim sposobnostima. Polubogovi su činili mnoga herojska dela, i time pridobili svačije divljenje. [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]Bogovi su se hranili ambrozijom, i pili nektar, piće koje je isključivo bilo namenjeno bogovima. Prihvatali su, medjutim, i sve žrtvovane, pečene životinje koje su Ijudi za njih spremali, kao i plodove zemlje. 
[You must be registered and logged in to see this image.]Uvek su se držali svojih obećanja, a pogotovu onih, koja su bila data pod zakletvom. Najsvetija zakletva im je bila nad vodom iz Stiga (grčki: sta idata tis Stigas).
Kada bi se neko od bogova zakleo nad vodom iz Stiga, sa tog svetog izvora, tu zakletvu nizašta na svetu ne bi pogazio.

[You must be registered and logged in to see this image.]Bogovi sa Olimpa su bili skoro svemoćni, uzimajući u obzir činjenicu da je moć svakoga od njih bila ograničena jedino snagom moći drugog boga, jer je svaki od njih imao oblast u kojoj je bio najmoćniji. Samo je Zeus, zaista u svemu bio svemoćan. U mnogome su ličili na Ijude. Imali su njihove slabosti, žudnje i jednaka osećanja. Besneli su, bivali Ijubomorni, mrzeli, zaljubljivali se i voleli, baš kao i Ijudi. No, ipak, iznad svega, od Ijudi su zahtevali poštovanje i počast.

[You must be registered and logged in to see this image.]Dvanaestorici je pripadalo istaknuto mesto u religijskoj svesti tadašnjeg helenskog sveta, te je zakletva u ime dvanaestorice sa Olimpa bila svetinja, kojom se iskazivalo puno poštovanje prema tim likovima, jer su oni upravljali sudbinom sveta, a samim tim i sudbinom Ijudi u tom svetu. Ali, upoznajmo ih malo bolje. Dvanaest bogova su bili, po redosledu: Dias ili ZeusHeraAtenaPosejdonDemetraApolonArtemidaHermes,AfroditaArejHefajst i Hestija.










“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:13

Mit o postanku svijeta
Prema ovom mitu, u početku nisu postojali zasebno zemlja, voda i nebo. Sve je bilo izmešano i vladao je haos. zatim su se iz haosa izdvojili boginja Gea (zemlja) i bog Uran (nebo). Ovaj božanski par izrodio je divove ili titane. Uran, bojeći se da mu deca ne otmu vlast, zatvorio je titane pod zemlju, u duboku provaliju. Jedan od njih, Hronos (vrijeme), uspio je da pobjegne iz provalije i da oslobodi ostale titane. Oni su mu pomogli da oduzme ocu vlast i da sam postane gospodar sveta. Hronosa je, pak, svrgao s vlasti, posle žestoke borbe, njegov sin Zevs, koji je postao vrhovni bog i gospodar svijeta. Zevsovo preuzimanje vlasti dogodilo se, po vjerovanju Grka, u herojsko doba njihove prošlosti, kad se postepeno izgrađivalo njihovo robovlasničko društvo








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:13

Mitovi o zagrobnom životu: Sizif i Tantal.
Grci su imali mitove o zagrobnom životu. To su poznati mitovi o Sizifu i Tantalu. Sizif, najmudriji i najlukaviji čovjek u Korintu, zbog mnogih grijehova bio je osuđen da gura uz brdo jedan veliki kamen. Čim bi kamen dospio do vrha, ponovo bi padao u odnožje brd, pa je Sizif uvek morao ponovo da počinje svoj težak i besmislen posao ("Sizifov posao"). Tantal je zbog mnogih grijehova (među kojima su krađa amvrozije i odavanje tajni sa savetovanja bogova) bačen u podzemni svijet. Had ga je kaznio da žedan stoji u bistrom jezeru, čija bi se voda povukla čim bi pokušao da se napije, a voće koje je visilo iznad glave odmaklo bi se čim bi pokušao da ga ubere. ("Tantalove muke").








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:13

Mit o postanku ljudi. Prometej. Pandorina kutija.
U najstarije doba Grci su pretpostavljali da su ljudi, poput biljaka, jednostavno nikli iz zemlje. Tokom vremena odbacili su to naivno shvatanje i prihvatili predanje da je titan Prometej od gline sačinio čovjeka, kojemu je Atina udahnula život i dušu. Prvi ljudi bili su nemoćni, ali ih je Prometej štitio i pomagao. Ukrao je vatru od Apolona i dao je ljudima. Uhvatio je divljeg bika i predao ga ljudima da ga upregnu u plug. Najzad, naučio je ljude kako da iz zemlje vade bakar, gvožđe i druge metale. Zbog svega toga, a posebno zbog krađe vatre, izazvao je Zevsovu srdžbu. Po Zevsovom naređenju Prometej je okovan gvozdenim lancima i daleko na Kavkazu prikovan za nepristupačnu stenu, na koju je svakodnevno sletao orao da mu kljuje džigericu. Prometej je nesnosnemuke junački podnosio sve dok ga heroj Herakle nije oslobodio i tako mu se odužio u ime ljudi za koje je stradao. Kažnjavajući Prometej, Zevs je istovremeno kaznio i ljude, i to na ovaj način: zaključao je sve nevolje i nesreće u jednu kutiju koja je dospijela u ruke ljepotice Pandore. Ova lijepa i znatiželjna žena otvorila je kutiju iz koje su odmah izletjele sve nesreće i bijede i brzo se raširile među ljudima.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:14

Mit o četiri vijeka
Grci su još jednim mitom objašnjavali nastanak ljudskih nevolja. Po predanju, svi su ljudi bili srećni kada je vladao Hronos, tj. prije Zevsa. To je bio zlatni vijek. Ali, malo-pomalo i mir među ljudima bio je narušen. Počeli su jedni drugima da zavide, među njima je često dolazilo do sporova i - nastao je srebrni vijek. Poslije toga, nastupio je bakarni vijek, kad su ljudi naučili da kuju oružje od bakra i da se nemilosrdno istrebljuju u ratovima. Najzad je nastupio najgori vijek - gvozdeni vijek, kad je na zemlji nestalo pravde. Ljudi su jedni druge obmanjivali, pljačkali i ubijali. Tako su Grci ovim mitom naivno pokušali da objasne nesreće i stradanja u životu i razvoju društva.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:14

Mitovi o herojima. Herakle
Među mnogim predanjima starih Grka izdvajaju se mitovi o polubogovima, koje su Grci nazivali herojima. Njima je pripisivana natčovečanska fizička snaga, ili naročiti um i okretnost. Oni su ubijali čudovišta, divlje zvijeri i razbojnike koji su ometali normalan i miran život ljudi. Grci su najviše pričali o  neobičnim podvizima Herakla (Herkula), koji je bio pravi Grčki narodni heroj.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:15

U doba svojih lutanja od Kavkaza do Španije srušio je pregradu koja je odvajala Sredozemno more od Atlantskog okeana; jedan dio od kamenja bacio je na špansku stranu, a drugi dio na afričku. Tako je postao dananšnji Gibraltarski moreuz, koga su Grci nazivali "Heraklovi stubovi".
[You must be registered and logged in to see this image.]








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:15

Antej i Herakle
U Libiji se Herakle susreo s čuvenim herojem Antejem, po predanju sinom Posejdona, boga Mora, i Gee, boginje zemlje. Kad god bi se Antej borio s protivnikom i dospio u težak položaj, dodirnuo bi zemlju, i tako dobijao novu snagu i postajao nepobijediv. Ali, i Antej je imao slabu stranu - to je bila opasnost da bude otrgnut od majke zemlje. Baš to je iskoristio Herakle u borbi sa Antejem - otrgao ga je od tla, podigao uvis i zadavio. Posle mnogih podviga, Zevs je Herakla odneo na nebo i uvrstio ga u red bogova.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:15

Tezej
Glavni junak Atike i Atine bio je Tezej, sin kralja Egeja. Bio je slavan kao Herakle, jer je izvršio mnogo junačkih dijela. U davna vremena u Atici je živio Prokrust, okorjeli razbojnik. Prizivao je sebi putnike namjernike da ih pogosti, a zatim im je predlagao da se odmore u njegovoj postelji. Ako je postelja ("Prokrustova postelja") gostu bila mala, Prokrust mu je odsecao noge, a ako je bila velika, on i h je istezao. Tezej je ubio Prokrusta,  pošto ga je oborio na sopstvenu postelju, koja je za njega bila prekratka. Najznačajnije Tezejevo junačko dijelo bilo je, međutim, osloba njegove zemlje od teškog danka koji se morao slati kritskom vladaru Minosu. Atina je svake devete godine morala da šalje Minosu sedam djevojaka i sedam momaka koje je on predavao Minotauru da ih pojede. To je bilo čudovište sa čovječijim tijelom i glavom bika, koje je živjelo uz dvorcu sa mnogo odaja, tzv. lavirintu, iz koga je bilo vgeoma teško izaći. Tezej je ipak uspio da ubije Minotaura i da izađe iz lavirinta. U tome mu je mnogo pomogla Arijadna, kći kralja Minosa, koja je zavolela Tezeja i dala mu klube konca. Na ulazu u lavirint, vezao je jedan kraj konca, ušao u njegove odaje, pronašao i ubio Minotaura, a zatim pomoću konca izašao iz lavirinta. Pripremajući se za taj podvig, Tezej je kazao ocu da će, ako se sve dobro završi, razapeti na lađi bijela jedra, a u slučaju neuspijeha ili nesreće - na lađi će biti ostavljena crna jedra. Zanesen uspijehom, Tezej je na to zaboravio, pa je, vraćajući se u Atinu, plovio sa crnim  jedrima. Egej je sa nestrpljenjem čekao lađu na obali, a kad je vidio crna jedra, pomislio je da je Tezej poginuo i od očajanja se bacio u more. Od toga doba, po predanju, ro se more naziva Egejsko more.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:16

Mit o Edipu
U Atici su Grci rado prepričavali mit o Edipu, sinu beotijskog kralja Laja. Edip je odrastao u tuđini i nije znao za svoje roditelje. Jednom na putu za Tebu sretne nekog starca, koji nije htio da mu se skloni sa puta. Edip se sa njim posvađa i ubije i njega i njegove sluge. Samo se jedan sluga spase bjekstvom. Ubijeni starac bio je Edipov otac, ali Edip to nije znao. Kad je Edip dospio u Tebu, u gradu je na jednoj stijeni živjelo strašno čudovište - Sfinga -pola lav, pola žena. Ona je od svakog prolaznika zahtijevala da riješi zagonetku, i ko to ne bi uspio, ubila bi ga. Edip je odlučio da Tebance oslobodi tog čudovišta. Znalo se da će Sfinga izgubiti život ako neko odgonetne njenu zagonetku. Kad joj je Edip prišao, ona ga zapita: "Ko to ujutru ide na četiri, danju na dvije, a uveče na tri noge?" Edip riješi zagonetku odgovorom da je to čovjek: u ranom djetinjstvu on puzi, kad odraste ide na dvije noge, a u starosti se služi štapom. Kad je Sfinga čula odgovor, strmoglavila se sa stijene i precrkla. U znak priznanja i zahvalnosti, Tebanci proglasiše Edipa za kralja umjesto Laja, koga su, kako su oni smatrali, ubili razbojnici. Tada su Edipu dali za ženu Lajovu udovicu Jokastu, tj. Edipovu majku. Zatim je u Tebi pod Edipovom vlašću otpočela da se širi jedna opaka zarazna bolest, od koje je mnogo ljudi pomrlo. Tad bogovi poručiše Tebancima da će sve njihove nevolje i nesreće prestati kad otjeraju onoga čije su ruke umrljane Lajovom krvlju. Rob, koji se spasio prilikom napada na Laja, prepoznao je u Edipu Lajovog ubicu. Kad je Edip to saznao, sam je sebe oslijepio i otišao u dobrovoljno progonstvo, a nesrećna Jokasta se ubila.
[You must be registered and logged in to see this image.]








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:17

Mit o Argonautima
U davno doba, tesalski heroj Jason, u službi kralja Pelaja, uputio se lađom "Argo" sa svojim drugovima Argonautima u daleku zemlju Kolhidu na Kavkazu da odande donese zlatno runo. To je bilo runo čarobnog ovna. Visilo je o jednom drvetu, a čuvao ga je strašan zmaj. Argonauti su morali da savladaju razne prepreke na putu do Kolhide i pri povratku u svoju zemlju. U ovom mitu na legendaran način su prikazane teškoće prvih grčkih moreplovaca, koji su išli u daleke zemlje tražeći zlato i drugu skupocenu robu.
 [You must be registered and logged in to see this image.]








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:17

Mudrom je ćutnja odgovor. – Euripid








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:18

Pandora (grč. Πανδώρα),  je u grčkoj mitologiji bila žena titana Epimeteja. Ona je žena koja je na svet donela zlo i patnju.
Da bi kaznio ljude, Zevs je naredio ostalim bogovima da kao dar ljudima načine ženu, i da joj svako od bogova podari neki dar. Pandorino ime u prevodu znači svime obdarena, jer njeno ime potiče od reči pan – sve, i reči doron – dar.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Hefest je načinio ženu od gline i dao joj oblik. Atina je obukla a Afrodita joj je podarila lepotu. Apolon joj je dao muzički talenat i isceliteljske moći. Demetra ju je naučila da obrađuje povrće. Posejdon joj je dao bisernu ogrlicu i mogućnost da se nikad ne udavi. Hermes joj je podario lukavost, hrabrost i šarm. Zevs je učinio lenjom i nemirnom, a Hera je učinila znatiželjnom.
Hermes joj je podario najvažniji od svih darova, kutiju, ćup(grč. Питхос).
Titan Epimetej se zaljubio u Pandoru kada su je bogovi poslali na zemlju. Hermes ga je upozorio da je ona dar boga Zevsa, i da ne dira Pandorinu kutiju koja je bila njen miraz. Epimetej je to rekao i Pandori, čija je znatiželja bila prevelika, i ona nije mogla odoleti pa je otvorila kutiju. U tom trenutku je sve zlo izašlo i na do tada bezbrižno čovečanstvo, sručili su se kuga, tuga, siromaštvo, glad, očaj, prevara, zločin, starost, bolest, pohlepa… Pandora je brzo zatvorila kutiju i u njoj je ostala samo nada. Ona je tada uvidela da je svet bez nade vrlo hladan pa je opet otvorila kutiju iz koje je izašla i nada.
Tako je čovečanstvo sa svim zlom dobilo i nadu.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29830

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Ned 11 Sep - 18:19

Kao veliki ljubitelj grčke mitologije, rešila sam da počnem da pišem na ovu temu i upoznam sve zainteresovane sa mitovima, bogovma i mudrim mislima Starih Grka.  Nadam se da će vam se dopasti, i da će se  naći ponešto zanimljivo i korisno za svakog.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Grčka mitologija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Slovenska mitologija
» Japanska mitologija
» Rimska mitologija
» Finska mitologija
» Grčka mitologija
Strana 7 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-