Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Grčka mitologija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 30 Avg - 17:03

Meduza

[You must be registered and logged in to see this image.]

Meduza je bila lijepa žena koju je Atina pretvorila u gorgona, zato što ju je uhvatila kako ljubi Posejdona u njenom hramu. Ko god bi je pogledao pretvorio bi se u kamen. Meduzu je uspio ubiti Persej koristeći se uglačanim štitom koji mu je dala Atina, kao ogledalom, dok joj je odsjecao glavu.

Kasnije je Meduzinu glavu Atina pričvrstila na svoj oklop. Meduzinu glavu nosio je na svom neprobojnom štitu i najviši bog Zevs. Ugledajući se na njega, slikom Meduzine glave ukrašavali su svoje štitove i oklope mnogi mitski i istorijski junaci stare Grčke i Rima.

Meduza je jedna od 3 gorgone iz grčke mitologije. Imala je zmije umesto kose i zube kao vepar. Prema legendi njen pogled je mogao da okameni ljude. Sestre su joj bile Stena i Eurijala. Za razliku od njih, Meduza je bila smrtno biće.

Smatra se da je ona nekada bila lepa, sve dok je Atina nije kaznila iz razloga što je zavela Posejdona u njenome hramu. Meduzu je ubio Persej, odrubivši joj glavu. Nakon ovoga su iz nje izašli Pegaz i čovek po imenu Hrisaor.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio katarina dana Sub 28 Feb - 23:52, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 30 Avg - 17:06

Pegaz

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pegazovo ime (grč. Πήγασος) Hesiod povezuje sa reči (grč. πηγή), ili pêgế, što znači "izvor", "vrelo", jer, gde god da je Pegaz dotakao tlo, nastao bi izvor - Helikonu izvor „konjski izvor“ - Hippocrene. Ali ime Pegaz najveroatnije potiče od luvijske reči „pihassas“ ili munja, ili od reči „pihassasas“ što znači bog vremena i munje, a i Hesiod opisuje Pegaza da služi kao donosioc munja Zevsu.

Pegaz je leteo brzinom vetra, bio je nežan i mudar, čista srca, a živeo na visokim planinama, najviše na Helikonu, mestu gde su obitavale Muze. Bio je predivno građen, snažan i jakih kopita, a sa svojim moćnim krilima mogao se vinuti i do samog Olimpa.

Pegaz je donosio Zevsu munje, a nakon smrti Belerofonta vratio se na Olimp da pomaže bogovima. Kasnije se oženio Euipom sa kojom je začeo naraštaj krilatih konja.

Belerofont i Pegaz

Za postojanje krilatog konja Pegaza, Belerofont je znao još iz svog rodnog grada, jer je Pegaz često doletao na Akrokorint da tamo pije vode, pa je tako i krenuo u potragu za njim. Vrebao je konja danima i noćima i napokon ga je i dočekao. Po savetu vrača Polida, on je zauzdao Pegaza zlatnom uzdom koju mu je dala boginja Atina, a zatim je na Pegazu odleteo u Lakiju.

Belerofont se sa Pegazom spustio u duboku dolinu, nad stenoviti procep gde je živela Himera, i čekao je da ona izmili iz svoje jazbine. Kada se Himera pojavila, on je pogodio sa strelom, ali je samo ranio tako da ga je ona napala sa tri svoja plamena jezika, i pokušavajući da ga dohvati svojim otrovnim zmijskim repom. Leteći na Pegazu, Belerofont je uspevao da izbegne udarce repa i na kraju je savladao i ubio Himeru. Ubijenu Himeru je doneo Jobatu.

Pegaz je pomogao Belerofontu u borbi protiv Himere i Amazonki, a posle pobede Belerofont se osećao toliko moćnim da je odlučio da uzleti na nebo i da proveri ima li bogova na Olimpu. Pegaz je znao da to nije u redu, ali ga je poslušao i uzletio. Zevs se toliko naljutio da je poslao besnilo na Pegaza, koji se počeo vrpoljiti te se Belerofont strmoglavio sa njega i poginuo, a zatim se sažalio nad Pegazom i pretvorio ga u sazvežđe Pegaz, a iz pera, koje je iz Pegazovog krila palo na zemlju, nastao grad Tarsus.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio katarina dana Sub 28 Feb - 23:53, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Ivkic

  

avatar

Muški
Poruka : 16494

Godina : 34

Lokacija : Negde u Srbiji

Učlanjen : 05.09.2012


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Čet 13 Nov - 17:02

Тифон

[You must be registered and logged in to see this image.]

Тифон (Тифаон, Тифеој) је у грчкој митологији моћни бог, син Тартара и Геје. Описан је као застрашујуће биће велике снаге са стотину змијских глава на раменима. Из очију је избацивао ватру, а оглашавао се урлицима попут рике лава или лавежа паса. Отац је многих славних чудовишта као што су пси Ортар и троглави Кербер, Лернејска хидра и Химера, а родила их је Ехидна. Ово божанство би владало светом, да га у томе није спречио Зевс. О сукобу Тифона и Зевса постоји више прича.

Зевс побеђује Тифона

Наоружан својим муњама и челичним српом, Зевс је гонио Тифона све до Сирије. Када је успео да га рани, Зевс се упустио у борбу са њим. Међутим, Тифон се показао као достојан противник и иако рањен, успео је да преотме челични срп и њиме Зевсу одсекао тетиве на рукама и ногама. Тако је заробио Зевса кога је везаног однео у пећину Корикион, на Киликији, а Зевсове тетиве је поверио на чување аждаји Делфини. Међутим, Хермес и Египан су успели да се домогну тетива и врате их Зевсу, који је поново напао Тифона. Прогоњени Тифон је код планине Нисе набасао на мојре које су му дале чаробне плодове како би му они донели снагу. Оно што су му прећутале је да ти плодови дају снагу само један дан. Код Тракије је Тифон бацао стене на Зевса, али их је отац богова одбијао ударцима муња. Стене су се тако враћале ка Тифону узрокујући му тешке ране. Планина Хем је тако добила назив по Тифоновој проливеној крви. Када је Тифону понестало снаге, покушао је да пређе сицилијско море, али је Зевс бацио Етну на њега. Притиснут Етном, Тифон се и даље буни и бљује ватру.

Кукавичко бекство богова

Позната су и предања која не служе на част храбрости богова. У паничном страху од Тифона, они су побегли у Египат, где су се, како би се сакрили, претворили у разне животиње: Зевс у овна (предводника), Хера у краву, Афродита у рибу, Хефест у говече, Хермес у птицу ибис, а Лето у ровчицу, а једино је Атина остала на Олимпу. Други кажу да су само Зевс и Атена храбро дочекали Тифона. Када га је Зевс погодио муњом, Тифон је сав у пламену скочио у море. Тада је Зевс бацио Етну на њега заувек га заробивши.

Хера као Тифонова мајка

За разлику од киликијског Тифона, у другим предањима он је Херин син. Бесна на свог мужа Зевса што је сам из главе родио Атену, Хера је одлучила да сама, без мушкарца, роди сина који ће бити јачи од Зевса. Годину дана је избегавала Зевсову љубав да би коначно родила Тифона којег је поверила на чување змају Питону у Делфима









[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Ivkic

  

avatar

Muški
Poruka : 16494

Godina : 34

Lokacija : Negde u Srbiji

Učlanjen : 05.09.2012


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Čet 13 Nov - 17:05

Диомедове кобиле

[You must be registered and logged in to see this image.]

Диомедове кобиле су у грчкој митологији биле изузетно лепе и снажне животиње. Биле су сапете гвозденим ланцима у стајама, јер њих никакви окови нису могли да задрже. Њих је краљ Диомед хранио људским месом - најчешће месом странаца, који би гоњени невременом дошли у његов град.

Хераклов осми подвиг је од њега захтевао да отме те кобиле. После борбе са Диомедом, где је краљ изгубио живот, Херакле је коње одвео Еуристеју, који је наредио да буду пуштени на слободу. Дивље кобиле су побегле у Ликејонске планине, где су их растргле дивље звери.








[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Ivkic

  

avatar

Muški
Poruka : 16494

Godina : 34

Lokacija : Negde u Srbiji

Učlanjen : 05.09.2012


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Čet 13 Nov - 17:25

Полифем

[You must be registered and logged in to see this image.]

Полифем – у грчкој митологији најпознатији од друге генерације Киклопа (једнооких џинова), син Посејдона, бога мора, и нимфе Тоосе. Према Овидију у Метаморфозама, Полифем је волео Галатеју, сицилијанску Нереиду, и убио њеног љубавника Акиса (види: Нимфе).

Када се грчки херој Одисеј искрцао на обалу Сицилије, пао је у Полифемове руке, који га је затворио заједно с 12 његових другова у пећину и затворио улаз стеном. Одисеј је успео да опије Полифема, ослепи га упаљеним коцем док је спавао и, са шест другова (остале је Полифем појео), побегне окачен за стомаке оваца које је Полифем пустио на пашу.








[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Ivkic

  

avatar

Muški
Poruka : 16494

Godina : 34

Lokacija : Negde u Srbiji

Učlanjen : 05.09.2012


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Čet 13 Nov - 17:40

Сфинга

[You must be registered and logged in to see this image.]

Сфинга (старогрч. Σφίγξ, лат. Sphinx) представља зооморфно митолошко створење са људском главом и телом лава. Потекло је од скулптуралних приказа из доба Старог царства, које су стари Грци прилагодили својој легенди о женском крилатом чудовишту.

Код египатских скулптура, сфинга обично има тело лава и главу човека, али може имати и делове тела овна, сокола или јастреба.

Порекло сфинге

Сматра се да је сфинга у грчке митове дошла са истока, тачније њен лик је стваран по асирско-вавилонским киповима крилатих бикова с људским главама или по киповима египатских владара који су приказивани у лику лежећег лава. Лавље тело код Египћана и тело бика код Асираца је сматрано за симбол снаге; крила као симбол свеприсутности; људско срце као симбол мудрости. Код Египћана лице сфинге имало је индивидуалне црте лица фараона или његове жене. Најпознатија је Велика сфинга на пољу пирамида у Гизи. Висина њене главе је 20 метара, а од њушке до репа има 73,5 метара. Ова сфинга је „чувар“ гробова египатских фараона. По неким научним претпоставкама, сматра се да глава ове сфинге има индивидуалне црте лица фараона Кефрена из 4. династије (27. или 26. век п. н. е). Други, пак, сматрају да је то кип египатског бога Сунца.

Код Грка сфинга је увек била женска особа и симбол нечег тајновитог и погубног. Најпознатији грчки кипови сфинге потичу из Атике (око 600. година п. н. е., која се данас налази у Метрополитен музеју у Њујорку) и из Фокиде (580 или 560. године п. н. е., у Музеју у Делфима).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Египатска митологија

Египатске сфинге су симболичне представе фараона или бога Хоруса.

Грчка митологија

По једном тумачењу грчке митологије сфинга је кћи стоглавог дива Тифона и његове жене Ехидне, а по другом она је кћи Химере и Ортра.

Сфинга је живела на гори Сфингију крај Тебе. Имала је обичај да сваком путнику или случајном пролазнику постави питање: „Ко ујутро иде на четири, дању на две, а увече на три ноге?“. Многи који нису успели да одговоре на њено питање су пали као жртве њених канџи. Сфинга је растргла много људи, међу њима и племенитих Тебанаца који су покушавали да ослободе град Тебу од ње.

Загонетку је решио Едип који је дао тачан одговор на њено питање: „То је човек! У свом раном животу неспретно пузи на све четири, у зрелој доби иде на двије, а у сутон свог живота због слабости подупире се штапом који му је трећа нога!“. Сфинга се након његовог одговора бацила са стене у море, јер јој је судбина наменила смрт у тренутку кад неко реши њену загонетку.

Сфинга у новијој уметности

Сфинга је коришћена као декоративни мотив у европској уметности од Ренесансе до данас.

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Uto 3 Mar - 15:10

Немеза

[You must be registered and logged in to see this image.]

Немеза , Немесис или Немесида (грч. Νέμεσις) у грчкој митологији је кћерка богиње ноћи Никте и бога таме Ереба, она је богиња одмазде и кажњавања по заслузи. У почетку је била апстрактни појам који је означавао додељивање онога што некоме припада, а касније персонификација праведне срџбе против свега што ремети ред и равнотежу у природи.

Као кћи Ноћи (Никс) она је присутна свуда где се крши Правда (Темида). Прати је Стид (Аидос) и када се људски род буде сасвим искварио, ове две богиње ће заувек напустити Земљу вратити се међу богове на Олимп. Немеза је строга и девичанска богиња. Кажњава таштину и охолост, па је тако казнила и лепог Нарциса. Мења судбине људи и опомиње их на умереност. Немеза је људе даривала срећом или несрећом и то по њиховој заслузи. По томе се она разликује од богиња освете Еринија, које су само кажњавале људе. И поред тога што је даривала срећу, у свакодневном животу Немеза је више кажњавала, а то је у блиској вези са људским поступцима и наравима. Немеза је посебно кажњавала оне особе које су прекорачиле „праву меру“, тј. оне људе који нису знали да цене изненадну срећу и благостање и себи допустили да другима чине несреће. Сличну улогу је имала и богиња Адрастија фригијског порекла, која је ушла у грчку митологију, а чије име преведено на грчки значи „она којој није могуће умаћи“.

Према једном миту, Зевс је желео да задобије Немезину љубав, али је она од њега бежала преко копна и мора, преображавајући се у разне животиње. Када се преобразила у гуску, Зевс ју је сустигао и преобразивши у лабуда, сјединио са њом. Из те везе настало је плаво јаје које је Немеза оставила у мочвари. Јаје је пронашла Тиндарејева супруга Леда и из њега је рођена чувена лепа Хелена.

Немеза је посебно била поштована међу Јонцима. Два најпознатија средишта њеног култа су била у Смирни и у Атици (у Рамнунту). Касније, у хеленистичко-римској епохи под утицајем религијског синкретизма постала је универзално божанство сродно Кибели, Адрастеји и Изиди. Посебно је поштована приликом одржавања игара јер бди над правилима игре и одлучује о победнику. Због тога су њене статуе честе у гимназијама, амфитеатрима и на хиподромима. Посебно су је поштовали војници, робови, али и они који су ослобођени.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Uto 3 Mar - 15:21

ARES

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ares, bog koji je volio borbu, uvijek se prikazuje sa šljemom, u ratnoj opremi, i spreman za borbu. Gdje god je rat, krvoproliće ili neki oružani sukob, Ares je prisutan. To je bio razlog što ga ljudi nisu slavili i obožavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji bi ga smatrali svojim zaštitnikom, nigdje ne spominju. Sin Zevsa i Here često je dolazio u sukob sa ostalim bogovima, pa čak i sa sopstvenim ocem.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:19

Асклепије

Асклепије грчки (Ασκληπιός) лат. (Aesculapius) је у бог лекарства код старих Грка. Родитељи су му били бог Аполон и нимфа Коронида, или према некима Арсинојин, одрастао је уз кентаура Хирона. Негов култ пренет је у Рим, где се поштовао под именом Ескулап.
Асклепије је владао са медицином, хирургијом и лечењем природним травама, говори се, да му је богиња Атина, након што је Персеј Медузи одрубио главу, дала Медузину крв. Штавише, крв која је потекла са њене десне стране била је лековита, да је Асклепије успевао да оживи и мртве. Имао је више светилишта у старој Грчкој, а главно је било у Епидауру у Арголиди. Ту су долазили многи болесни да нађу лека, приносећи жртве и носећи поклоне како би добили савете и лечење. Знања су преносили Асклепијеви свештеници, а са оца на сина. Међу њима је био и данас најпознатији, Хипократ са Коса.

Асклепије се научио лечењу од бога Аполона и кентаура Хирона и то тако да је све болести умео лечити и чак васкрсавати из мртвих, али како нико због тога није умирао, Танатос, бог смрти се на њега пожалио Зевсу, а он га је, као неког ко руши светски поредак убио муњом. Аполон је, пак, да би осветио смрт свога сина, поубијао Киклопе. Асклепијева супруга је била Ипиона (Хериона или Епиона). Она му је помагала тако што је ублажавала болове пацијентима. Са њом је имао три сина: Подалерија и Махаона, који су обоје били лекари и учествовали су и у походу на Троју и Телесфора. Такође имао је и пет кћерки: Акесо, Иасо, Панакеја, Егли и Хигија (Хигиеја). Хефија је људе даривала здрављем, док је Панакеја људе ослобађала свих болести. Син Телесфор је био патуљак који је убрзавао лечење болести. Након своје смрти, Асклепије се претворио у сазвежђе Офион (Змија).

Мит о Асклепију сачуван је у свим гранама уметности. У књижевности га помиње Хомер, а у вајарству га је овековечио Тразимидес.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:23

Akadem

Akadem (grc. Akademos, lat. Academus) - stari atinski heroj kome je u severozapadnom delu Atine bio posvecen gaj s hramom i prvom atinskom gimnazijom.
O njegovim delima se ne zna mnogo. Stariji autori spominju da je, navodno, pokazao Kastoru i Poluksu mesto gde je atinski kralj Tezej zatvorio njihovu sestru Helenu kad ju je pomocu lapitskog kralja Piritoja oteo iz Sparte. U njegovom gaju filozof Platon se sastajao s prijateljimai ucenicima.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:24

Olimpski Bogovi


Дванаест олимпских богова су били најважнији богови грчког Пантеона, који су живели на врху Олимпа. У различитим временима је било четрнаест богова који су сматрани олимпијским, али их никад није било више од дванаест у исто време.

Зевс, Хера, Посејдон, Арес, Хермес, Хефест, Афродита, Атина, Аполон и Артемида су увек сматрани олимпским боговима. Хестија, Деметра, Дионис и Хад су придодавани овој групи. Хестија је уступила своје место Дионису да би живела међу људима (њој је додељена част да одржава ватру на Олимпу). Персефона је проводила шест месеци у години у подземном свету (тада је на земљи владала зима), и дозвољено јој је да се врати на Олимп других шест месеци у години да би била са својом мајком Деметром. Иако је Хад увек сматран за једног од најважнијих грчких богова, његов дом је био подземни свет мртвих.

Олимпски богови су освојили превласт после победе у рату који је Зевс са својом браћом и сестрама повео против Титана. Зевс, Хера, Посејдон, Деметра, Хестија и Хад су били браћа и сестре, а остали су (изузев Афродите, која се родила из морске пене) обично сматрани Зевсовом децом од различитих мајки (изузев Атине, која се родила из Зевсове главе). Могуће је да је и Хера сама родила Хефеста као освету због рођења Атине.

* Зевс је највиши и најмоћнији бог, владар Олима
* Посејдон, заједно с Хадом, други по важности бог, који управља океанима и морима
* Хад је такође други по важности бог, који води бригу о душама умрлих
* Атина је богиња мудрости, уметности, унутрашње лепоте, образовања и рата
* Арес је бог рата и хероја
* Артемида је богиња лова, животиња, плодности и чедности
* Хефест је бог ватре, рада, занатлија и оружара
* Аполон је бог плеса, музике, излечења и медицине, стрељаштва и разборитости
* Хермес је бог управљања, путника, пастира, пријатељства и скупова
* Афродита је богиња љубави, сексуалности, спољне лепоте и привлачности
* Хера је Зевсова супруга, богиња брака, жртвовања и верности
* Хестија је богиња дома, породице и домаћег огњишта
* Деметра је богиња земље, цвећа и биљака, хране, заштитница брака и пољопривреде
* Дионис је најмлађи бог у Пантеону, бог вина, опијања и отворене сексуалности








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:25

Ahilej

Ahilej (grč. Ἀχιλλεύς, Akhilleús) junak je iz grčke mitologije, sin mirmidonskog kralja Peleja i nimfe Tetide. Kad je počeo Trojanski rat, učestvuje u njemu na strani napadača. Štoviše, ne samo da učestvuje nego je u Homerovoj Ilijadi predstavljen kao glavni junak na čelu svoje male vojske Mirmidonaca. Ubio je Hektora, trojanskog junaka i sina kralja Prijama.
Ahilej je sin smrtnika Peleja, kralja Mirmidonaca u Pitiji, jugoistočnoj Tesaliji i morske nimfe Tetide. Zeus i Posejdon bili su rivali za Tetidinu ruku, sve dok Prometej nije prorekao da će Tetida roditi sina većeg od svog oca. Zbog tog su se razloga obojica povukli i dali njenu ruku Peleju.

Kad se Ahilej rodio, Tetida ga je htjela učiniti besmrtnim tako što ga je uronila u rijeku Stiks. No, zaboravila je smočiti petu za koju ga je držala dok ga je uranjala, tako da je to mjesto ostalo jedina ranjiva tačka na njegovu tijelu. Otuda i metafora Ahilova peta za nečiju slabu točku. U drugoj verziji mita, list je ostao prilijepljen uz njegovu petu pa je zato ostala ranjiva.

U starijoj verziji priče, Tetida ga je premazala ambrozijom i stavila navrh vatre da bi smrtni dijelovi njegova tijela izgorjeli. Za razliku od ovih priča, Homer u Ilijadi ne spominje njegovu neranjivost, a čak i spominje da je bio ranjen.

Pelej ga je zajedno s Patroklom dao Hironu, Kentauru da ga odgoji na brdu Pelionu.

Vrač Kalhant prorekao je da mu je suđeno da umre u Troji. Tetida ga je stoga odvela na Skiru, kralju Likomedu i prerušila ga u djevojku. Na tom je dvoru s Didamijom imao sina Neoptolema. Odiseja je Menelaj poslao po Ahileja. Stigavši, pitao je može li prinijeti darove ženama te je izložio dragulje, a također i oružje - mač, koplje i štit. Sve su se djevojke divile nakitu, a samo se Ahilej divio oružju te ga je Odisej tako prepoznao. Odisej mu je dopustio da zadrži oružje, a potom su krenuli u rat. Druga verzija mita govori da se začula ratna trublja te da je Ahilej instinktivno zgrabio oružje.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:27

Menerva


Menerva(grc. Menerva, lat Minerva) - stara etrurska boginja znanja koju su postovali Rimljani kao boginju mudrosti, umetnosti i znanstva. Kasnije su je poistovetili sa grckom Atenom.

Minerva (lat. Minerva, grc. Athena) - rimska boginja, istovetna s grckom Atenom.
Cini se da je prvobitno bila devicanska boginja Etruraca (Menrva) i da su njen kult Rimljani preuzeli vec u 7-6 veku pr. n. e.Postovali su je kao boginju mudrosti, koja je ljude naucila raznim vestinama, izmedju ostalih i lekarskoj vestini. Pod uticajem grckih mitova poistovetili su je sa Atenom i proglasili zastitnicom Rima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:28

Triton



Тритон (грч. Τρίτων) (лат. Triton) је био морски бог, Посејдонов и Амфитритин син.
Реч Тритон долази од речи грч. trethan што значи „море“.


Тритон је био дивовског раста и замишљан је као пола човек, а пола риба. Становао је у палати својих родитеља, која се налазила под морем у близини Ега, или у Тритоновом језеру у Либији[1]. Тритон је путовао морском површином јашући на делфинима или се возио у златној кочији коју је добио од свога оца Посејдона. У рукама је увек носио трозубац са којим је могао да разбије било коју стену, али је био мањи од трозупца његовог оца. Поред тога, он је увек са собом носио и велику, савијену шкољку и ако би у њу јако затрубио изазвао би морску олују, а тихим звуком је био у стању да утиша и најјаче ветрове и да обузда олује. Једном приликом, Енејин трубач Мезен је изазвао Тритона и овај га је својим звуком трубе бацио у море[2]. Тритона су због његових особина посебно поштовали морнари, као и људи који су живели крај обала мора, а богови су га поштовали и због његовог порекла.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:30

Argonauti



У грчкој митологији, Аргонаути су група хероја која је, у годинама пре Тројанског рата, пратила Јасона у Колхиду у потрагу за златним руном. Путовали су бродом Арго, па њихово име заправо значи "морнари са Арга". Понекад их зову и Минијци, по преисторијском племену из кога је потицала већина Аргонаута.
Брод је назван по свом градитељу, Аргу, сину Фриксовом.


Прича


После смрти краља Кретеја, Еољанин Пелија је преотео трон свом полубрату Есону и постао краљ Јолка у Тесалији (у близини данашњег града Волоса). Због овог незаконитог акта, пророчиште га је упозорило да ће потомак Еолов тражити освету. Пелија је побио све познате Еолове потомке које је могао наћи, али је сачувао живот Есону после велике молбе своје мајке Тире. Пелија га је држао у затвору и присиљавао да се одрекне свог неслеђа. Касније је Есон оженио Полимелом, која му је родила сина Диомеда. Пелија је одмах желео да убије дете, али је Полимела наговорила своје рођаке да кукају над њим, као да је умро на рођењу. Организовала је лажну сахрану а дете прокријумчарила на планину Пелион, где га је огајао кентаур Хирон, који је дечаку дао име Јасон. Када је Јасон напунио 20 година, отишао је да се посаветује с пророчиштем које му је наредило да се обуче као Магнезијац, да се огрне леопардовом кожом и да носи два копља. Затим треба да оде на јолшки двор. Јасон је урадио како му је речено. Нова пророчица је упозорила Пелију да се чува човека с једном сандалом. Једног дана Пелија је подносио свечану жртву Посејдону, којој су присуствовали неки околни краљеви. У гомили народа стајао је високи младић у леопардовој кожи са само једном сандалом. Пелија је у њему препознао свог братанца. Јасон је изгубио једну сандалу док је прелазио блатњаву воду реке Анаврос. Помогао је једној старици коју је пренео преко реке. Ова жена је у ствари била прерушена Хера, која је желела да казни јер јој није прилагао прописане жртве. Када је Пелија срео Јасона, није га могао убити на јавном месту, јер су били присутни многи истакнути краљеви из еоловске породице. Уместо тога, пришао је младићу и упитао га: „Шта би урадио када би пророчиште објавило да један од твојих грађана жели да те убије?“. Јасон је одговорио да би га послао да донесе златно руно, не знајући да му је Хера ставила ове речи у уста. Јасон је касније сазнао да је Пелију прогонио Фриксов дух, који је побегао из Орхомена јашући на светом овну да би избегао жртвовање, и дошао на Колхиду где му је, после смрти, забрањена прописна сахрана. Према пророчишту, Јолк неће напредовати док се Фриксов дух не врати назад на броду заједно с златним руном. Руно је сада било обешено о дрво у гају колхидског Ареса, а дању и ноћу га је чувао змај који никада није спавао. Пелија се заклео Зевсом да ће се одрећи престола по Јасоновом повратку, јер је очекивао да ће се Јасонов покушај крађе златног руна завршити његовом смрћу. Хера је међутим помагала Јасону за време овог опасног путовања.
Јасону су се придружили неки од највећих хероја античке Грчке. Број Аргонаута се мењао, али је био између 40 и 55; традиционалне верзије приче говоре о 50 Аргонаута.


Неки сматрају да је легенда о златном руну заснована на обичају племена са Црног мора да поставе јагњеће руно на дно потока да би се у њега хватали груменчићи злата који су се спирали у потоку. Овај обичај је још постојао у древним временима у подручју Сванети у Грузији.


Аргонаути (Јасон и Медеја се некад не рачунају) су били:

Акаст
Еталид
Амфион
Аскалаф
Аталанта
Аутолик
Бут
Кајајс
Кант
Кастор
Ехион
Еуфем
Еурјал
Херакле
Хила
Ида
Идмон
Јолај
Јасон
Лаерт
Линкеј
Мелеагар
Ојлеј
Орфеј
Пелеј
Фиолоктет
Пеја (Аргонаут)
Полидеук
Полифем
Пориклимен
Теламон
Тезеј (мада неки тврде да је он у то време још био у Подземном свету)
Тифис
Зет
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:31

AUTOLIK

Autolik (grč. Αὐτόλυκος) je u grčkoj mitologiji bio Odisejev deda. On je Odiseju i dao ime. Pošto se celog života suprotstavljao mnogim prinčevima, dao mu je ime Odisej, što znači „ljutit“, jer je smatrao da će on biti žrtva njegovih neprijateljstava. Ipak, zarekao se da ako Odisej dođe na Parnas da ukori svog dedu, da bi ublažio njegov gnev, daće mu deo svog poseda.Njegovo ime znači pravi ili usamljeni vuk.Bio je Hermesov sin, dok je njegovog brata blizanca Filamona začeo Apolon. Kao njegova majka se pominje Hiona, mada razni autori navode još neka imena. Pausanija je pisao da je njegova supruga bila Neera, ali je prema Homeru to bila Amfiteja, sa kojom je imao kćerku Antikleju, Odisejevu majku.Hermes je svom sinu podario veštinu da krade, a da ne bude otkriven i sposobnost da se preobražava. On je ukrao Amintoru šlem koji je Odisej nosio tokom trojanskog rata.Hermes mu je dao i sposobnost da preobražava životinje, rogate u nerogate i obratno. To je iskoristio da Sizifu ukrade goveda, a da ovaj nema dokaza protiv njega. Ipak, Sizif je primetio da se njegovo stado smanjuje, dok se Autolikovo povećava. Zato je sa donje strane kopita svojih krava utisnuo ili inicijale ili tvrdnju „ukrao Autolik“. Tokom noći Autolik je pokrao krave, ali ujutro su otisci na putu bili dovoljan dokaz. Sizif je pozvao susede da se obračunaju sa lopovom, a on sam u tom metežu je obišao oko kuće i na druga vrata pokucao Autolikovoj kćerki Antikleji, koju je obljubio, zbog čega je ona začela i rodila Odiseja.[1] Autolik je učestvovao u pohodu Argonauta. Prema nekim izvorima, bio je Jasonov deda.Pominje se i kao jedan od mogućih učitelja Herakla. Naime, podučavao ga je „pesničenju“. On je ukrao i Ifitova goveda i prodao ih je Heraklu, koji ništa nije sumnjao. Ifit je optužio Herakla za krađu i on ga je zbog te uvrede bacio sa stene.Krađa obeležene stoke je čest motiv u grčkim mitovima, poput onog kada je Euriloh pokrao Helijeva goveda. Prema nekim navodima, mit koji govori kako Autolik potkrada Sizifa, pretvarajući životinje u drugi oblik podseća na priču o Jakovu i Labanu iz Knjige postojanja (XXIX—XXX).








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:31

Pet ljudskih vekova



Neki tvrde da nije tačno da je Prometej stvorio ljude niti da se ma koji čovek izlegao iz zmijinih zuba. Oni kažu da ih je sama od sebe rodila zemlja, kao svoje najbolje plodove, i to na najpovoljnijem mestu u Atici, i da se prvi čovek Alalkomenej pojavio pored jezera Kopaida u Bojotiji pre nego što je i Mesec postao. On je bio Zevsov savetnik u njegovim sukobima sa Herom i Atinin vaspitač dok je bila devojčica.
Od tada je postojalo pet ljudskih vekova:
1. Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rada podanici Krona, a živeli su bezbrižno i nisu morali da rade; hranili su se slatkim žirom, divljim voćem i medom koji je kapao sa drveća, pili ovčje i kozje mleko i nikada nisu starili, mnogo su se igrali i smejali se a smrt im nije bila teža od sna. Njih više nema, ali se njhiov duh održao i ispoljava se u smernosti seoskog življa, u onima koji donose sreću i u zaštitnicima pravde.
2. Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase takođe su bli napravljeni po božanskom liku, a jeli su hleb. bili su potpuno odani svojim majkama i nikada nisu smeli da ih ne poslušaju, iako su mogli da dožive i stotinu godina. Bili su svađalice i glupi i nisu prinostili žrtve bogovima, ali zato nisu ni ratovali među sobom. Zevs ih je sve uništio.
3. Zatim je dšla bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jasena i bili naoružani bronazim oružjem. Jeli su meso i hleb i uživali u ratovanju, bili su drski i okrutni. Sve ih je ugrabila Crna Smrt.
4. Četvrta rada ljudi mila je takođe bronzana, ali su to bili plemenitiji i otemniji ljudi. Očevi su im bili bogovi, a majke smrtne žene. Oni su se slavno borili kod opsade Tebe, učestvovali u argonautskom pohodu i u Trojanskom ratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.
5. Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena To su bezvredni naslednici četvrte rase. Oni su degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, čulni, neposlušni sinovi, izdajice.

Iz "Grčkih mitova" Roberta Grevsa








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:32

Хекатонхири


Хекатонхири (грч. Έκατονχειρες) су синови бога неба Урана и богиње земље Геје.

Они су били дивови са сто руку и педесет глава, невероватне снаге, пуни беса и много јачи и супериорнији и од Киклопа и од Титана.

Име су добили по броју руку — грчки ἑκατόν,hekatón = „сто“ и грчки χείρ, kheir = „рука“, или Έκατονχειρες, Hekatónkheires = „Сторуки“.

Постојала су три Хекатонхира:

* Бријареј (грч. Βριάρεως) или Егеон (грч. Aigaíôn) — „Морска коза“
* Кот (грч. Κότος) или „Побеснели“
* Гиг или Гиј (грч. Γύης) — „Дугоруки“

Одмах након рођења, Уран, њихов отац, бацио их је у унутрашњу земљу – Тартар, јер их је сматрао за одвратна створења, како због њиховог понашања, тако и због одбојног изгледа.

Њихову мајку Геју такав поступак Урана је разбеснео, па је она одлучила да се освети своме мужу. Прво је замолила Титана Крона да ослободи три Хекатонхира, али Крон на то није пристао. Одбијање Крона да им помогне је почетак мржње Хекатонхира према Титанима. У унутрашњој земљи - „паклу“ - Тартару, Хекатонхире је чувао страшни змај Кампа све до тренутка када их је, по наговору Геје, ослободио Зевс, да би му били савезници у борби против Крона. За време владавине Титана Хекатонхири су на Титане бацили стене величине планина и тиме их савладали (види Титаномахија).

* Хезиод у свом делу Теогонија пише да су после победе над Титанима три Хекатонхира постали чувари улаза у умутрашње земље - пакао Тартар.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:33

Hron(Titan)




У грчкој митологији, Крон, Хрон или Хронос (Сатурн) – (грчки: Κρόνος), владар Универзума и вођа најмлађе генерације. Био је најмлађи син Урана и Геје, а према Диодору са Сицилије био је најстарији син.



Хрон је оженио сестру Реју и био је отац Хестије, Посејдона, Хада, Деметре, Хере и Зевса.
Хрон је био бог неба и вођа богова Универзума, пошто је збацио свог оца Урана. Уран је остао без моћи када га је син кастрирао. Хрон је био и бог пољопривреде и плодности. Римљани су га идентификовали са Сатурном, римским богом пољопривреде.
Када је његов отац Уран утамничио његову браћу Сторуке дивове и Киклопе у Гејином телу, његова мајка је трпела велике муке. Геја је замолила свог најмлађег сина да их ослободи. Хрон, који је био најснажнији и најлукавији од Титана, сагласио се да јој помогне, одсекао је Уранове гениталије српом и бацио их у море.



Збацивши Урана Хрон је постао врховни владар Универзума. Делио је власт са Титанима. Хрон је заменио Урана као бога неба. За време своје владавине, Хрон је створио људе, и тај период се означава као Златно доба, најмирољубивије време човечанства, јер су људи били сложни, и нису били потребни закони и правила.
Уместо да ослободи Сторукое дивове и Киклопе, држао их је затворене у Тартару, најдубљем делу подземља. Увређена што јој син није ослободио осталу децу, Геја је прорекла да ће га његови синови збацити с власти.



Бојећи се да ће доживети исту судбину као и његов отац, Хрон је гутао сву своју децу након рођења. Реја је успела да га превари тако што му је уместо последњег рођеног сина, Зевса, дала да прогута камен. Хрон је прогутао камен, а Реја је тајно послала Зевса на да живи на Криту. Постоји више верзија о Зевсовом одрастању:
Одгојила га је Геја
Одгојила га је Амалтеа
Одгојила га је нимфа Адамантеа. Како је Хрон владао земљом, небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи ни на мору, бећ између њих и тако Хрон не успеше да га види.
Одгојила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде након њене смрти.
Одгајила га је Мелиса која га је хранила козијем млеком
Када је Зевс одрастао, Реја је преварила Хрона и дала му да попије неко средство за повраћање због чега је он испљунуо сву своју децу супротним редом од оног којим их је прогутао (прво камен). Друга верзија је да је Зевс расекао Хронов стомак. Затим је започео рат између Хрона и других Титана са младим боговима.
Млади богови су познати као олимпијски богови. Хрон и Титани су побеђени када је Зевс позвао у помоћ Сторуке дивове и Киклопе које је ослободио из Тартара. Они су му дали муњу. Већина мушких Титана је бачена у Тартар, као и Киклопи и Сторуки дивови, који су помогли Зевсу у рату, а он сам је постао врховни владар Универзума.
Према Орфеју, Зевс је осакатио Хрона.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:34

Хрисp


Хрис (грч. Χρύσης) је у грчкој митологији било име више личности.

Име Хрис значи златан.

Према Паусанији, Хрис је наследио краља Флегију. Био је син Посејдона и Хрисогеније и Минијин отац.
Према Аполодору, био је син Миноја и Парије. Као и његову браћу, убио га је Херакле.
Ардидов (или Ардисов) син и у Хомеровој „Илијади“, али и према Хигину, Аполонов свештеник, који је замолио Ахејце да ослободе његову кћерку Хрисеиду, али је Агамемнон одбио његов захтев и понизио га грубим речима (према Зевсовом наговору). Свештеник се тада молио свом богу да га освети и Аполон је десетковао ахејску војску пославши им болест. Када је напокон Калхант објаснио шта их је снашло, Агамемнон је, додуше невољно, морао да попусти, те врати Хрисеиду свом оцу уз пригодне поклоне. Међутим, тада се одлучио да узме Брисеиду, која је била припала Ахилу и то је изазвало спор ова два јунака.
Хигин је поменуо још једног Хриса, свештеника, који је био Агамемнонов син и унук претходно наведеног Хриса. Када су Орест, Пилад и Ифигенија доспели код њега, на острво Сминт, он је најпре мислио да их преда њиховом прогонитељу Тоанту, али се предомислио када му је деда рекао (или му је то открила мајка) да је Орест његов полубрат, односно да му је отац Агамемнон, а не Аполон како је до тада мислио. Тада му је помогао, напао Тоанта и убио га.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:35

Када је Дедал завршио са изградњом лавиринта, Минос је, да би га спречио да се истина о лавиринту прошири, затворио Дедала, а и контролисао је све бродове и све путеве. Да би се ослободио и напустио острво, Дедал је одлучио да направи крила себи и своме младом сину Икару. Увезао је пера заједно, од најмањег до највећег, створивши тако велику површину. Већа пера је осигурао концима, а мања воском тако да су она личила на птичија крила.

Када је посао био завршен, Дедал је, на месту махао крилима и тако их испробавао, а затим је крилима опремио и свог сина Икара и научио га како да лети. Када су обојица били спремни, Дедал је упозорио Икара да не лети ни превисоко, а ни ниско, јер, ако лети превисоко сунце ће отопити восак, а ако лети прениско, морска пена ће натопити крила и више неће моћи наставити са летом. И затим су обојица полетели.

Прелетели су преко острва Сам, Дел и Лебинт, а тада је Икар почео летети све више и више да би достигао до самих небеса и дотакао их. Сунце је, све више и више, загревало восак, и он се почео топити са крила, а пера су се на крају раздвојила, а Икар је пао у море и утопио се. Дедал је окривљивао себе и своју вештину за синовљеву смрт, а место где је Икар пао и утопио се у море назвао је Икаријом.

После свега Дедал је стигао у Сицилију, где му је заштиту пружио краљ Кокал. На Сицилији је Дедал саградио храм у част бога Аполона, а крила је окачио као жртву богу.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Sub 27 Jun - 5:37

Европа и Кадмо

Агенор, син Либије и Посејдона, напустио је Египат и настанио се у Кананској земљи, где се оженио Телефасом, која му је родила Кадма, Фојникса, Килика, Таса, Финија и једну ћерку Европу.
Зевс, пошто се заљубио у Европу, пошаље Хермеса да отера Агенојеве краве на морску обалу код Тура, где се она обично шетала са својим другарицама. Он сам придружио се крду, прерушивши се у снежно белог бика са великим подваљком и малим роговима као украсима, између којих је ишла једна црна пруга. Европу је изненадила његова лепота и како се бик показао питом као јагње, она је савладала страх и почела да се игра с њим, стављајући му цвеће у уста и вешајући му венчиће о рогове; најзад она му се попе на леђа и допусти да он тако с њом на плећима докаса до морске обале. Изненада, он заплива, док је она са запрепашћењем и страхом гледала у обалу, држећи се једном руком за рог, док је у другој још држала корпу са цвећем.
Ступивши на обалу у близини Кретске Гортине, Зевс се претвори у орла и силова Европу у врбовом честару поред извора, мада неки кажу да се то догодило под зимзеленим платаном. Она му је родила три сина: Миноја, Радаманта и Сарпедона.
Агенор посла синове да трагају за својом једином сестром, забранивши им да се врате без ње. Они одмах запловише, али немајући појма куда се бик упутио, сваки поче различитим путем. Фојникс отпутова на запад преко Либије, и доспео је све до данашње Картагине, те је тако дао своје име Пунима; али после Агенорове смрти вратио се у земљу Канаан, коју назва Феникијом у своју част и са Алфесибојом изродио Адонида. Килик оде у земљу Хипахајанаца, која по њему доби име Сицилија; а Финеј оде у Тинију, полуострво што одваја Мраморно море од Црног мора, где су га касније много узнемиравале Харпије. Тас се са својом пратњом најпре упути за Олимпију и ту посвети Хераклу Тиринском једну бронзану статуу високу десет аршина, која га представља како држи батину и лук; затим крену да колонизира острво Тас и да ради у богатим рудницима злата. Све се ово догодило пет генерација пре него што је Херакле, Амфитрионов син, рођен у Грчкој.
Кадмо је запловио са Телефасом у правцу острва Род, где је посветио велики бронзани бакрач Атени са Линда и саградио храм Посејдону, оставивши наследно свештенство да се о њему брине. Затим су приспели у Теру и саградили сличан храм и, најзад, доспели у земље трачких Едоњана, који су их гостољубиво примили. Овде Телефас изненада умре, а после његовог погреба Кадмо и пријатељи му пратиоци упутише се пешице у Делфиско пророчиште. Кад је Кадмо запитао где би могао да нађе Европу, Питија га посаветова да напусти тражење и да, уместо тога, поче за кравом и сагради град тамо где она буде пала од умора.
Одлазећи путем који из Делфа води за Фокиду, Кадмо сретне кравара који је служио код краља Пелагона, и овај му прода краву са белим полумесецом са обе стране бедара. Он потера ову животињу на исток преко Бојотије, и никако јој није дао да се одмори док се она, најзад, не сруши од умора на месту где сада стоји Теба; ту Кадмо постави кип богиње, назвавши га феничанским именом Онга.
Кадмо је опоменуо своје другове да се крава мора без одлагања жртвовати Атени и послао их по чисту, свету воду са извора Ареја, који се сада зове Касталски извор, али није знао да тај извор чува огромна змија. Ова змија поубија већину Кадмових људи, и он се освети згњечивши јој главу стеном. Тек што је принео жртву Атени, кад се појави она сама, хвалећи га за оно што је учинио и наредивши му да посеје змијине зубе у земљу. Кадмо послуша Атену. Наоружани Спарти, или »посејани људи«, ођедном искочише, звечећи својим оружјем. Кадмо удари каменом на њих и они почеше да се свађају, оптужујући један другог за бачени камен, те се тако жестоко потукоше да их је на крају остало само пет: Ехион, Удај, Хтоније, Хиперенор и Пелор. Они Кадму једногласно понудише своје услуге. Али Ареј је захтевао освету због змијине смрти, и Кадма божански суд осуди да буде његов кмет док траје једна велика година.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Pet 26 Avg - 17:04

Ares (grč. Άρης), je bio bog rata, najstariji sin Zevsa  Here. Radovao se smrti bilo junaka, bilo običnih smrtnika, voleo je miris krvi, borbu, zveket oružja, jauke i krike. Njega nikada nije zanimao uzrok rata, pa čak ni njegov ishod, za njega je najvažnije bilo ratovanje.
Ares bog koji je voleo borbu, uvek se prikazuje sa šlemom, u ratnoj opremi, spreman za borbu. Gde god je rat, krvoproliće, ili neki oružani sukob, Ares je prisutan. To je bio razlog što ga ljudi nisu slavili i obožavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji bi ga smatrali svojim zaštitnikom, nigde ne spominju.
Često je dolazio u sukob sa ostalim bogovima pa čak i sa sopstvenim ocem. U Tebi je bio slavljen, kao predak kraljevske loze jer je njegova kćerka, koju je imao sa Afroditom, Harmonija, bila žena Tebanskog kralja Kadma. I zaista, ovaj strašni bog imao je vezu sa nežnom i požudnom Afroditom, sa kojom, je pored Harmonije imao i još Erosa, Foba i Dejma. Osim njih Ares je imao i drugu decu. Neka od njih su Kiknio, Diomed i Liakon.
[You must be registered and logged in to see this image.]









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Pet 26 Avg - 17:06

Atina (grč. Ἀθηνᾶ, Athēnâ) je bila boginja mudrosti, tkanja, zanata i disciplinovane strane rata. Njoj su sveti sova i maslinovo drvo.
Nakon pobede, koju su odneli bogovi sa Olimpa u Titanomahiji,Zevs je obljubio Metidu, ćerku Okeana i Tetide. Tada su mu, Uran i Gea saopštili da će se iz te veze, prvo roditi Atina, koja će mu biti slična po hrabrosti i mudrosti, a kasnije, i sin, koji će ga nadmašiti po sposobnostima, tako da je postojala opasnost da ga, jednog dana, svrgne sa prestola. Da bi izbegao takav događaj, Zevs je progutao Metidu. Međutim, približavao se čas Atininog rođenja, pa je Zevs naredio Prometeju, da mu svojom sekirom otvori lobanju. Tada su, svi, zaprepašćeni i izneneđeni, ugledali kako iz Zevsove glave iskače naoružana Atina, mašući svojim kopljem.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako je bila boginja rata, ona nije bila ratnički raspoložena. Bila je mudra, pametna, i oduvek je pomagala heroje, Perseja,Ahila, Odiseja i mnoge druge, a ljubav koju je prema njima osećala nije podrazumevala ništa erotsko. Atina ja, isto kao i Artemida, odlučila da u brak ne stupi čak ni sa bogom, već da zauvek ostane devica.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   Pet 26 Avg - 17:07

Demetra (grč. Δημήτηρ), je bila boginja plodnosti, majka zaštitnica polja, koja je štitila sve obrađene površine, a pogotovo žitna polja. Pored toga smatra se i boginjom koja je učestvovala u stvaranju sveta, pa sve što na zemlji živi, cveta i donosi plod, svoje postojanje duguje Demetri i njenoj brižljivosti.
Demetra je bila veoma privržena svojoj ćerki Persefoni, koju je dobila sa Zevsom, i za koju je bila veoma vezana. Persefona je srećno rasla pored majke i ostalih boginja, sve dok se u nju nije zaljubio Had, koji ju je oteo. Demetra je, čim je saznala za nestanak voljene kćeri, krenula u potragu za njom. Kada joj je Helios otkrio istinu, boginja se toliko naljutila da je napustila Olimp, zapostavila sve svoje dužnosti, i prerušivši se u staricu, otišla u službu kod Keleje. Za to vreme, zemlja je ostala neobrađena, poljoprivreda unazađena, ništa iz zemlje nije izniklo, niti donosilo plodove.Videvši sve to, Zevs je naredio Hadu da Demetri vrati Persefonu.
Had je pristao da svoju ženu dovede u Gornji svet, i vrati je majci, ali je pre toga lukavstvom naterao da pojede zrno nara. To jedno zrno, bilo je dovoljno, da Persefonu veže za Podzemni svet. Tada je sklopljen sporazum sa Hadom da Persefona šest meseci godišnje provodi sa majkom, a šest sa Hadom.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Grčka mitologija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Grčka mitologija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Slovenska mitologija
» Japanska mitologija
» Rimska mitologija
» Finska mitologija
» Grčka mitologija
Strana 6 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-