Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 E100, E102, E129... farbaju hranu ali i creva

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: E100, E102, E129... farbaju hranu ali i creva   Ned Apr 22, 2012 8:23 pm

E100, E102, E129... farbaju hranu ali i creva

Evropska agencija za bezbednost hrane preispituje aditive koji su stavljeni na listu za upotrebu pre 2009. godine. Srbija uskoro menja pravilnike o deklarisanju i dopunjava Pravilnik o aditivima koji nije menjan od 2005. godine.



Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) do 2020. godine preispitaće aditive koji su u EU stavljeni na listu za upotrebu pre 20. januara 2009. godine. Ova institucija treba da odgovori na zahtev Evropske komisije i obavi ovaj posao uzimajući u obzir nova naučna istraživanja imoguće rizike.

"Evaluacija koju trenutno sprovodi EFSA radi se po međunarodno ustanovljenoj metodologiji procene rizika. Evropska komisija predviđa da se periodično vrši preispitivanje aditiva sa pozitivne liste. Kada se radi procena rizika za uvođenje novih aditiva, potrebna je određena količina neophodnih toksikoloških podataka, metodologija se u međuvremenu menja, traži se više informacija, rađene su i nove studije tako da je nova procena nužna", objašnjava za "Potrošač" Ivan Stanković, profesor Farmaceutskog fakulteta i ekspert Evropske agencije za bezbednost hrane.

EFSA je na svom zvaničnom sajtu istakla tabelu prioriteta onih aditiva čiji će rizik po zdravlje ponovo biti ispitan.

Preispitivanje prehrambenih boja je pri kraju, pa je nedavno u zvaničnom žurnalu Agencije za bezbednost hrane objavljeno da su posle ponovne procene snižene ADI vrednosti (prihvatljiv dnevni unos aditiva) za tri boje: E 104 hinolinžuta, E 110 sansetžuta i E 124 ponso 4R. Kako je procenjen dnevni unos ovih boja niži od novih ADI vrednosti nije bilo potrebe za smanjivanjem maksimalno dozvoljene količine ovih aditiva u namirnicama u regulativi EU.

Posle top priče o karamel bojama koje se koriste u kola napicima, koja je obišla svet, pitanje upotrebe prehrambenih boja u namirnicama izbija u prvi plan. Zbog čega se EU odlučila na ovaj potez, šta su prehrambene boje i u koju vrstu hrane se mogu dodavati. Koja je njihova svrha i postoji li opravdanje za to što proizvođači u praksi sve više ugađaju oku potrošača (povećavajući svoju zaradu), dodajući širok spektar nijansi u hranu koja nam se nudi?

Sumnja da određene sintetičke prehrambene boje mogu izazvati hiperaktivnost kod dece uzrasta od tri do devet godina pokazala se kao opravdana, bar sa stanovišta potrošača.

Kako kaže mr Ivana Bakočević, tehnolog i stručni saradnik magazina "Tehnologija hrane", jedna publikovana studija pokazala je da kombinacije šest (žutih i crvenih) sintetičkih boja: E 102, E 104, E 110, E 122, E 124, E 129 i dodatka konzervansa (E 211) dovodi do promena u ponašanju dece. U toku ispitivanja,objašnjava, deca su konzumirala osvežavajuće bezalkoholne napitke obojene pomenutim bojama. Šta je promenila ova studija?

"EFSA jeste dobila ovu studiju za preispitivanje, ali je rekla da ne može da uradi procenu rizika jer studija nije rađena po adekvatnom protokolu. Osnovna zamerka je bila što je uzeta mešavina šest boja, a ne svaka pojedinačno. Evropska komisija nije imala naučnu podlogu da izrekne meru zabrane, jer studija nije bila metodološki dobro urađena, ali je ipak dala određene negativne rezultate", objašnjava profesor Stanković.

Rešenje je, dodaje, bilo da proizvođači uvedu obavezno upozorenje da pomenute boje mogu da izazovu hiperaktivnost kod dece. Nije bilo etički, kaže, da se urade nova istraživanja na deci sa svakom pojedinačnom bojom, a takve studije ne mogu da se rade na eksperimentalnim životinjama.

U praksi, evropski proizvođači su ipak počeli da povlače sporne boje iz upotrebe jer niko nije želeo iz marketinških razloga da istakne ovakva upozorenja na svojim proizvodima.

U Srbiji, međutim, proizvođači nemaju obavezu da kupce upozore na moguću štetnost ovih aditiva.

"Nažalost, dopuna pravilnika o deklarisanju još nije urađena. Pošto je u pripremi i dopuna Pravilnika o aditivima, koji nije menjan od 2005. godine, planiraju se i te izmene", kaže Stanković.

Istraživanja pokazuju da atraktivno obojene namirnice stimulišu apetit više nego ona koja je bezbojna. Prilikom tehnološkog procesa obrade namirnica i skladištenja gubi se prirodna boja hrane, pa bi došlo do pada profita ukoliko bi se tako plasirala. Sintetičke, veštačke boje su dugotrajnije od prirodnih, tako da je i za proizvođače daleko jeftinija njihova upotreba.

Prema rečima mr Ivane Bakočević, tehnologa i stručnog saradnika magazina "Tehnologija hrane", po evropskimpropisima upotreba prehrambenih boja prihvatljiva je u slučajevima kada joj se vraća prvobitni izgled, da je vizuelno učini privlačnijom, ali i kada se boji hrana koja je inače bezbojna.

Kao primer navodi se, recimo, začinska crvena paprika koja vremenom kada stoji otvorena prelazi u cigla boju. Da bi se očuvao prvobitni izgled u nju se dodaju prirodni antioksidansi.

"Prilikom proizvodnje kulena u njega se dodaje paprika, koja vremenom gubi intenzitet boje, pa se u prerađevinu dodaje ona koja će da podrži njenu prirodnu boju", kaže Bakočević. Međutim, bojenje sveže hrane nije dozvoljeno i tu nema izuzetaka. Hrana ne sme biti bojena tako da se simulira visok nivo nutritivno važnih komponenti, a naročito ne sme biti obojena da bi se prikrio loš kvalitet.

Bojenje hrane se najviše koristi za konditorske proizvode (npr. bombone i dr.) sladolede, deserte, proizvode od voća (džemovi, marmelade...), mlečne napitke, osvežavajuće bezalkoholne napitke, vina i pojedina alkoholna pića, margarin, suhomesnate proizvode, paštete, određene pekarske proizvode, određene vrste sireva (za omotače) i određene vrste ribljih proizvoda. Brojevi prehrambenih boja u E sistemu su od E 100 do E 199.

Zbog negativnog stava o aditivima, proizvođači sve više pribegavaju da prilikom deklarisanja koriste pune naziva aditiva izbegavajući E oznake koji izazivaju strah kod kupaca.

Dopunom Pravilnika o aditivima koji nije menjan od 2005. godine na tržište Srbije biće uvedeno oko 15 novih aditiva, najavljuje profesor Ivan Stanković.

Među njima će zvanično biti i steviol glikozidi (zaslađivač dobijen iz biljke stevije) i zaslađivač eritritol koji je specifičan po tome što je jedini zaslađivač iz grupe poliola koji u organizmu nema energetsku vrednost.

(MONDO)








Nazad na vrh Ići dole
 
E100, E102, E129... farbaju hranu ali i creva
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ukida se PDV na hranu i opremu za bebe
» Odri Hepbern
» Organska hrana
» Koju brzu hranu najviše voliš?
» Jela od iznutrica
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Porodica i zdravlje :: Zdravlje-