---

Majčina dušica je rod višegodišnjih zeljastih biljaka i polužbunova iz familije Lamiaceae. Vrste ovog roda jako liče jedna drugoj i podjednako se koriste kao lekovite biljke, dok se jedna vrsta, timijan, uzgaja i koristi kao začinska. Opis majčine dušice najčešće znači opis vrste Thymus serpyllum: zbijeno i gusto busenje sastoji se od poleglih, vrlo tankih, mestimično za zemlju priraslih, crveno-mrkih izdanaka i vreža iz kojih se dižu mnogobrojni uspravni ogranci obrasli sitnim jajastim listićima i okruglim cvastima; cvetići su dvousnati uglavnom ružičaste boje; cveta preko celog leta. Cela biljka je prijatnog i vrlo aromatičnog mirisa i ukusa. Druga narodna imena za ove biljke su: babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina dušica, materka, tamjanika itd.

---

Raste po zapuštenom zemljištu ,livadama ,pašnjacima,po šumama i kamenjaru .

---

Lekoviti sastojci nalaze se jedino i isključivo u listu i cvetu majčine dušice. Treba napomenuti da majčinu dušicu treba brati pažljivo. Nikako se ne sme čupati, jer se time biljka uništava. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grančica u cvetu i to makazama.
Sastav: timol i karvakrol, dva fenolska jedinjenja od kojih potiču lekovitost, antiseptička moć i svojstven miris ove biljke, imaju svojstvo izvrsnog i neškodljivog konzervansa.
Upotreba: majčina dušica je omiljen lek ne samo u narodnoj, nego i u naučnoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za lečenje organa za varenje, ređe i organa za disanje. Majčina dušica ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata koji se izrađuju bilo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji, a njeno etarsko ulje i timol daju se protiv crevnih parazita, naročito protiv dečjih glista. Treba naglasiti da ne treba kuvati majčinu dušicu, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem brzo i potpuno izgube. Zbog toga se preporučuje da majčinu dušicu samo poparite ključalom vodom, odmah poklopite, ostavite da stoji 2 sata. Takođe može se slobodno pripremati i jači čaj jer majčina dušica ni dužom upotrebom ne izaziva nikakve znake nelagodnosti niti navikavanja.

---

Delije denzifektivno,nervnosmirujuće i štišavajuće kod pojave svih vrsta kašlja ,bronhitisa,stomačnih smetnji,kod lečenja malokrvnosti,bolne menstruacije i drugih oboljenja .

---

Timijan je slican majkinoj dušici, ali je viši i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno (do 30 cm); listovi su uži, cvasti nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji. Droga je gornja polovina biljke u cvetu, list (najbolja droga, jer ima najviše etarskog ulja i tanina), etarsko uje i timol (Thymi herba, foliurn, aetheroleum et thymolum). Mlade grancice su cetvorouglaste, kratke i gusto obrasle belicastim dlacicama, a starije su oble, gole i drvenaste. Lišce je sitno, sedece ili na kratkoj dršci, u celini duguljasto, skoro iglasto , po obodu, celo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na nalicju obraslo finim, mekim, sivim dlacicama i posuto mrkim kvržicama. Cvast ima oko 5 ružicastih, 3—6 mm dugackih cvetica na kratkim drškama. Cašica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ružicasto-ljubicasta i dvousnata: donja ima dva iglicasta, a gornja tri tupa zuba. Krunica je ružicasta; donja je usna opuštena i trozuba". . . . ,

---

Raste samoniklo kao rastenje se kod nas se ne susreće,već gaji po baštama,inače voli suve i tople predele.Cveta od juna do oktobra.

---

Timijan je lek i zacin. Ulazi u sastav raznih preparata protiv obicnog, a narocito protiv velikog kašlja, Extractum Thymi fluidum i Sirupus Thymi compositus. Etarsko ulje je zbog prisutnog timola i karvakrola izvrsno antisepticno sredsvo. Ulje ulazi u sastav voda i pasta za usta, lekova protiv vrenja. Timijan, njegovo ulje, a narocito timol daju se protiv crevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne ankilostome i oksiura). Timol je izvrstan konzervans .

---

Svojim uljem deluje dobro za puls i srčanu radnju,povećava fizičku snagu bolesnika ,popravlja duševno raspoloženje,kao i rad stomaka.Deluje i antiseptično,protiv grčeva u bronhijama,razvodnjava sluz u plućima i pomaže pri njegovom izbacivanju.

---

Maslačak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.

Maslačak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...

Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslačak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.
Poznata je, osim po lekovitosti, kao izuzetno hranljiva biljka bogata vitaminima C i A, organskim kiselinama, mineralima (posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom). Prolećna salata pravi se od sasvim mladih listova koji se beru pre cvetanja i van naseljenog područja.
U narodnoj medicini se koristi za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. Od njega se može spravljati čaj, sirup ili maslačkovo vino.
Koren maslačka ima složen hemijski sastav. U mlečnom soku sadrži hetrerozide, ugljene hidrate i minerale, pa se koristi za lečenje upale i kamena žučne kese, žutice, smanjenog lučenja mokraće itd.
Osnovno svojstvo mu je da poboljša rad jetre ,deluje diuretično,pobuđuje apetit,pomaže kod bolesri slezine,malokrvnosti,dijabetisa -šećerne bolesti ,hemoroida i kao gorko sredstvo za želudac.

---

Nisko drvo ili žbun sa uzužno ispucalom, sivosmeđom korom. Mlade grane su zelene, prošarane svetlim crticama i sa unutrašnjošću ispunjenom belom srži. Listovi su neparno perasti, naspramni sa listićima čiji je obod testerasto nazubljen. Cvetovi su žućkastobeli, sićušni, prijatnog mirisai i sakupljeni u krupne, štitaste, pljosnate cvasti čija širina dostiže 20 cm. Plod je okrugla, u početku zelena, a kasnije crna koštunica sa 3-4 semena,zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. ... ,

---

Raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja. .

---

caj od listova i mladica zovine ili
bazge koristi se za pospešivanje izlucivanja mokrace, nakupljene tecnosti u telu, za lecenje šeceme bolesti kao i za cišcenje i poboljšanje krvi. caj od cvetova bazge koristi se u lecenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, pocetne upale pluca, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod pocetne tuberkuloze i kod svih reumaticnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje caja kojim se odstranjuju poteškoce kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leci vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kuci uvek bude zove. Caj od njenih cvetova pomoci ce da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što je znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim razmacima, gutljaj po gutljaj. Zreli plodovi zove su takode vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.
Sok od svežih boba koristi se u lecenju neuralgije trigerninusa (neurlagija licnog živca), za jacanje, za blago regulisanje stolice, cišcenje krvi, umirenje trbušnih grceva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije krvi .

---

Upotrebljava se za lečenje organa za disanje i varenje .Dobro sredstvo za znojenje,i protiv visokog krvnog pritiska,protiv neuraglije i tuberkuloze.

---

Medvedje groždje ili medvetka uglavnom je polegnuti grm obrastao jajastim, cvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 :m. Cvetovi bele ili svetloružicaste boje obešeni su u grozdovirna, a oblik im je zvonast. Plod je okrugla boba, crvene boje.Raste po suvim, retkim, pešcanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoricnim šumama, medu grmljem po suncanim obroncima i suvatima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, narocito u zapadnim delovima.

---

Za lek sabiru se listovi od maja do jula . Uva je dugovecan zimzelen, vrlo razgranat, nizak grmic, koji je po zemlji sasvim polegao. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ružicasti ili beli i vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, brašnjava, okrugla, mnogosemena bobica. Lišce je kožasto, debelo, golo, sjajno, tamno zeleno, sitno i lopaticasto. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Kad se baci na gomilu, zvoni, što je znak da je dobro osušen. List se bere u prolece kad je biljka u cvetu. Najbolji je mlad list sa zelenih grancica. U prolece bran list je najlekovitiji, jer tada ima najviše arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa; bez mirisa.

---

Čaj od listova medvedjeg
groždja ili medvjetke leci povecanu prostatu, mokra?ne organe, proliv i šecernu bolest. Listovi pomešani s drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekcijsko sredstvo mokra?nih kanala, narocito kod kronicne upale mokracnog mehura i drugih bolesti.List se upotrebljava u obliku caja za lecenje organa za mokrenje. Kod nas lekari cesto daju mešan caj od jednakih delova medvedeg grožda i sitnice. Pri izradi caja potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i cvrsta konzistencija lista otežava i onemogucava ekstrakciju arbutina i tanina. Inace, list treba u apoteci cuvati ceo, jer se tako mnogo duže i bolje održi. Priprema se još i caj protiv peska ili kamena u bubregu. Narodna imena: medvede grožde, bubina boba, vucja jabuka, gorndk, divlja maginja, jabucica, medvedovo groždice, medvedovo uho, medvedi grozdic, medvijedica, mecije grožde, mlivnjak, mlivnjaca, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika.

---

Dobra dezifekciona svojstva i stimulator organa na uriniranje ,koristi se za lečenje zapaljenja bubrega ,mokraćne bešike,peska u bubrezima,šećerne bolesti,belog cvata i dr.

---

Arnika ili moravka je dugotrajna, aromaticna biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato s jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvet je glavica s jezicastim venci?em na vrhu stabljike i prosirenim cvetovima koji imaju pricvetne listi?e. Cvetovi su žuti ili narancastocrveni. ,

---

Nalazi mo je kao samoniklo bilje na vlažnim planinskim livadama i šumama,uglavnom u hladnim krajevima na višim nadmorskim visinama.

---

Kao lekoviti deo biljke se koriste cvet, koren i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvatnje, a korenje u proleće

---

amika ili moravka, prije svega, koristi se u lecenju rana, pri cemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zaceljivanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke što se razredjuje s vodom. Korisna je, takodje, u lecenju grla te s drugim travama u lecenju upale pluca, tifusa, slabosti srca, za pospešivanje cirkulacije krvi i izlucivanje znoja i mokrace..

---

POdstiče rad srca,ubrzava krvotok,otklanja neurotične bolove,leči promuklost, a u kombinaciji sa brezovim sokom daje odlične rezultate kao sredstvo za porast kose i protiv peruti.

---

Pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedjeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbedjuje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Anticki naziv potice od grčke reci (Artemisia) lekovite.

---

Raste po poljima ,kraj puteva,na međama ,a najviše na suvom ,sunčanom i kamenitom zemljištu.

---

pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za cišcenje krvi i jacanje želuca. Upotrebljava se u lecenju loše probave, nadimanja, slabog teka, podrigavanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezene, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokracnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-široka lekovita svojstva pelina povoljno uticu na celokupni organizam . Tako nestaju teške smetnje , debljine, šecerne bolesti, u duševnim smetnjama koje, više ili manje, imaju dublji uzrok u neredovnom radu probavnih organa, smetnjama u radu jetre, žuci, slezene i ženskih polnih organa.

Raste po svetlim bukovim šumama,proplancima i krčevinama,traži mnogo truleži,novu zemlju i dosta sunca.

---

Dugogodišnja zeljasta biljka sa vrlo velikim i razgranatim korenom.Stabljika snažna,razgranata visoka do 2m.Lišće jajasto,duguljasto,pri dnu suženo u kratku dršku,po obodu belo,meko,tanko,na gornjoj strani mrkozeleno i golo a na donjoj bleđe i slabo dlakavo.Cvetovi cevasti,krupni i lepi,tamno ljubičasto-smeđe boje .Plod sjajno modar,mnogo semena bobica,i vrlo je otrovna .

---

Zbog toga što je otrovna koristi se samo list i koren.

---

Poznata je u svetu po tome što se njome leči parkinsova bolest,kao i što umiruje grčeve ,histeriju i smanjuje prekomerno znojanje .

---

Ovu biljku nepreporucuju da se bere po svome jer je otrovne i opasna i najbolje je koristiti kao upotreba gotovog proizvoda.

---

Koren slatke paprati ili oslada puzavi je, cvorasti podanak što raste gotovo na površini zemlje. Kadšto naraste i više od 1 metra s nasadjenim listovima na dugackim golim drškama. Listovi su kožasto perasti s duboko urezanim režnjevima koji su prema vrhu sve kraci. S donje strane, na perastim delovima listova razvijaju se dva reda okruglih srnedjih tvorevina u kojima se stvaraju spore. Koren je debeo, mesnat i slatkog okusa..

---

Raste po bujnim gustim planinskim predelima.

---

Slatka paprat ili oslad koristi se kao lek u lecenju prehlade i kašlja. Pospešuje izlucivanje žuci i mokrace. Preporucuje se u lecenju otecene slezene, kronicne zacepljenosti, bolesti jetre, želuca i bubrega.

---

Upotrebljava se za lečenje crevnih parazita i kod proširenih vena i reumatizma.

---

Ruzmarin je razgranjena grmovita biljka koja je i zimi zelena. Listovi su nasuprotni, sedeci. kožasti, cvrsti i uski, dužine 2 do 3 cm. Rubovi listova su celi i prema dole savijeni. Gomja strana lista tamnozelene je boje, a donja sivo-bela i lagano pustenasta. Izmedju listova, na krajevima ogranaka razvijaju se pršljenasto na malim peteljkama Ijubicasto-plavi cvetovi. Jakog su mirisa, nalik na kamfor, a okusa Ijutog, aromaticnog i malo gorkog..

---

Nalazi se na osuncanim i kamenitim stranama obalnog podruca , a kao ukrasna biljka uzgaja se po vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz te ga je potrebno zaštititi.

---

Za lek skupljaju se cvetovi, izdanci u cvatu i listovi. Cvetovi i biljka u cvatu suše u hladu. Cuvaju se u zatvorenim posudama, kao i druge biljke koje hlape ..Ruzmarin je veoma koristan kao lek za poboljšanje cirkulacije krvi, za lecenje slabe probave i tromosti želuca i anemije. Biljka deluje na poboljšanje funkcije jetre i pražnjenja žucnog mehura, a to, pak, deluje na opste poboljšanje celog organizma. Koristi se za lecenje uzetosti, reumatizma mišica, živcanih bolova, glavobolje te duševne i telesne iznemoglosti. Koristi se i kao sredstvo za poboljšanje vida. Za upotrebu iznutra priprema se caj, a za upotrebu izvana alkoholna otopina što služi kao sredstvo za masažu..

---

Kamilica je jednogodišnja biljka s razgranjenom stabljikom visine 20 do 50 cm. Listovi su dvostruko prstasto rascepljeni s uskim koncastim listi?ima. Cvetna stabljika je brazdasta i na vrhu šuplja. Cvetište je cunjasta oblika i iznutra šuplje. Cvet je posebno ugodnog mirisa.

---

Raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i uz putove.

---

Za lek se skupljaju cvetovi i listovi.kamilica je jedno od najboljih sredstava za žene i decu. Koristi se u lecenju razdražljivosti, preosetljivosti kod neuralgije licnog živca, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duševne klonulosti, premorenosti i sl.
Korisna je kod svih oboljenja želuca i creva: grceva u želucu, upale debelog creva, proliva, crevnog katara, katara želuca, nadutosti želuca, kod viška želucane kiseline. Korisna je u lecenju bubrega, jetre i žuci. Zatim za ispiranje i pripremanje obloga kod bolesti oka i raznih kožnih bolesti..

---

Crni slez jednogodišnja je ili višegodišnja biljka iz cijeg podanka izbijaju, uglavnom, polegnute, razgranjene stabljike visine do 80 cm. Listovi su okruglog, srcastog ili bubrežastog oblika, krpasti i nazubljeni na dugackim peteljkama. Cvetovi izbijaju iz lisnih pazušaca, imaju dvostruku cašku, a cvetni listovi imaju 3 do 5 duguljastih pruga. Boja cvetova zavisi o vrsti, a krece se od plavkaste do ružicasto-crvene. Citava biljka je bez mirisa i neukusna, sluzava ukusa. ...

---

Raste na nasipima, uz reke, , na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima.

---

Za lek se sabiru, pre svega, listovi, a cvetovi za vrerne cvatnje. Kadšto se sabiru koren i seme. Cvetovi se smeju sabirati samo po suvom vremenu, kada su potpuno otvoreni; suše se u hladu u veoma tankom sloju, a još boIje na toplom mestu. Listovi se sabiru sa što kracom peteljkom i suše u tankom sloju na prozracnom mestu. Oboleli i ošteceni listovi ne smeju se sabirati i upotrebljavati za lek ..

---

Cmi slez odavna se koristi za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Caj pripremljen na propisan nacin upotrebljava se za lecenje kaslja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluca (emfizem) i kod katara pluca. Preporucuje se za lecenje griže, grceva u želucu i crevima, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrace.Biljka deluje ekspektorantno.Spolja se preporučuje u vidu obloga za lečenje zaušaka.

---

Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim rizomom i podzemnim stolonama. Stablo je uspravno, dlakavo ili golo i četvorostrano. Listovi su svetlozeleni, jajasti sa obodom koji je grubo testerast i raspoređeni su naspramno. Cvetovi su sakupljeni po 3-10 u pazuhu vršnih listova. Cvetovi su dvousni beli, svetloljubičasti ili žuti. Biljka miriše na limun, otud naziv limunova trava. Naziv pčelinja trava biljka je dobila jer su česti posetioci pčele. U pitanju je višegodišnja biljka, čiji je vek trajanja od 5 do 10 godina. Formira žbun, bokori se. Iz semena se proizvodi rasad, koji se rasađuje na 25 cm. Rasađivanje može da se sprovede i prenosom već oformljenog korena tj. podzemnog dela biljke na novu parcelu. Biljka se kosi najmanje 2 puta godišnje. Može da bude i vrlo dekorativna saksijska biljka, prijatnog mirisa.

---

Matičnjak se koristi u narodnoj i zvaničnoj medicini i to njegovi listovi i etarsko ulje. Skupljaju se vršni delovi biljke na samom početku cvetanja - list i stabljika (koren ne), suše se i prerađuju. Listovi sadrže etarsko ulje (0,02-0,2%) čiji sadržaj varira zavisno od genetskog potencijala i podneblja na kome biljka raste. Koristi se u obliku čaja, biljnih kapi ili etarskog ulja.

---

Ova biljka se tradicionalno upotrebljava u srpskom narodu. Etarsko ulje je sedativ (sredstvo za umirenje) i karminativ (sredstvo protiv naduvenosti stomaka), a može i da se utrljava spolja protiv reumatizma i neuralgija. Veoma je cenjeno u parfimerijskoj industriji, a i koriste se protiv uboda komaraca. Pored u ove svrhe, matičnjak se koristi i kod neuroza želudačno-crevnog sistema, psihovegetativnih bolesti srca, migrene. Dokazano je i njegovo antimikrobno dejstvo posebno na viruse herpesa.

---

Kokotac je dvogodišnja ili redje jednogodišnja zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je vecinom uspravna ili se izdiže i vrlo razgranata. Ima listove slicne detelini, samo su po obodu zupcasti, troperi sa drškama, listici su izduženo elipticni, po obodu nazubljeni. Cvetovi su sitni, žuti, na drškama, po 30-70 sakupljenih u grozdastoj cvasti. Cveta od juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog kokotca (melilotus albus). I sam latinski naziv biljke u prevodu znaci "medena detelina". . . .

---

Raste u divljini na peskovitom zemljištu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, železnickih pruga i drugih napuštenih mesta. Zahvaljujuci dugom i razgranatom korenu dobro podnosi sušu. Gaji se i u kulturi kao stocna hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka. Razmnožava se semenom. Seje se u prolece. Kokotac je aromaticna droga koja nema etarskog ulja, za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ili unutrašnji sekrecioni aparat s uljem . .. .

---

Sabiraju se vrhovi grancica biljke u cvetu. Osušena biljlka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida i pritom se oslobada kumarin.

---

Nekad se droga mnogo više upotrebljavala. Još u starom veku služila je kao lek koji ublažuje bolove, tera vodu, steže i si. Upotrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Jedno vreme važila je kao lek za oci. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grceva dece itd. Služi za aromatizaciju loših vrsta duvana . . ..leči glavobolju,histeriju,tegobe u klimakterijumu,povecava mlečnost kod dojilja,koristi se kao oblog kod zapaljenih bradavica i otoka od ujeda insekata.

---

---

Salep je višegodišnja zeljasta biljka s uspravnom stabljikom visine do 35 cm. Listovi su sabljasti i socni. Cvetici su beli ili ružicasti, skupljeni u klas. Ima dva gomoljaili krtole.iz jedno izbija stablo,a pored je druga mlada .Listovi su duguljasti i delimično obavijaju stablo.

---

Raste na vlažnim i suvim mestima, u planinama, kraj potoka i na vodoplavnim livadama.

---

za lek koriste se gomolji ili krtola.

---

Salep koristi se kao lek protiv katara i decjih proliva. Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju mnogih drugih bolesti.

---

Anis je jednogodišnja biljka koja izraste od 1/2 do 1 metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu šupIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, srednjim - dvostruko perastim, a gomjim - uskim lancetastim belim cveticima. Najdonji listovi sastoje se od 3 okruglasto urezana listica, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugacak 3 do 6 mm. Boja ploda je svetlozelenosiva. Lekoviti delovi biljke: za lijek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu. ,

---

Rasprostranjena je na planinskom podrucju,uspeva u toplim ali na vlažnom i peskovitom tlu.

---

Za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu

---

Seme aniša djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca živce. Cisti od sluzi pluca, želudac, mehur i bubrege, jaca probavne organe, popravlja neurednu menstruaciju te otklanja nesanicu.Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe.
Takode se koristi u industriji kolaca i slatkiša, kozmetickih proizvoda i proizvodnju likera. Po citavom svetu postoje likeri i rakije s mirisom anisa, poput francuskog pernoa, turskog specijaliteta raki, grckog uza i makedonske mastike. Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim kolicinama jer ga je potisnuo zvezdoliki anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanicki nije ni u kakvoj vezi s njim.
Anis deluje protiv nadimanja, smiruje grceve i ubrzava probavu. Ako jedete previše masne hrane, jake zacine, ili prepržena jela, probava se odvija sporije ili je vrlo otežana, a jetra trpi. Nemojte se cuditi mucnini nakon preobilnih masnih i zacinjenih obroka. Ostali simptomi (treba paziti kada se javljaju, jer i druge teže bolesti imaju iste simptome!) su povracanje, glavobolja, vrtoglavica. Pijte tri-cetiri puta dnevno anisov caj s pola kašicice meda i svežim listicem mente.

---

Beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mladji, njegove grane i deblo pokriveni su smedje-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smedjom. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u cupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali cešeri, koji u pocetku imaju crvenkastu, a posle smedju boju i postaju drvenasti.

---

Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.

---

Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva

---

mladi izdanci bora koriste se u lecenju zastarelih katara dišnih putova, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lecenju astme te u lecenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grceva izazvanih žucnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lecenje odredjenih boles.ti, iako redje koriste se i cešeri..

---

Petoprsta steža ima cvorast, crven podanak i po nekoliko uspravnih, vrhom razgranjenih i slabo dlakavih stabljika visine do 30 cm. Duguljasti listovi s kraja su nazubljeni i bez peteljki stoje u pršljenovima od 5 do 7 lisaka. Žuti cvetovi nalaze se na dugackim peteljkama..

---

Raste na vlažnim livadama, u jarcima i gustim šumama.

---

Za lek skuplja se koren za vreme cvatnje.

---

petoprsta steža ima cvorast, crven podanak.
Koristi se za zaustavljanje krvarenja rana, kod povracćanja krvi i krvavih proliva. Leci srdobolju, iz tela odvaja otrovne plinove i sokove, čisti začepljenu jetru i pluća, zatim, leci povratnu groznicu, žuticu i venericne bolesti.

Rasta po svetlim šumama,pored potoka i po visokom planinama.Često se gaji kao ukrasna biljka.

---

Veoma lepa dugovečna biljka visoka do jedan i po metar sa dve krtole oblika repe,sa gornje strane povezane drškom.Jedna nosi stabljiku,dok druga pupoljak iz kojeg se sledeće godine razvija nova stabljika uspravna i gola.Listovi razdeljeni,dlakavi.Cvetovi ljubičasto-beli,nekad crveni,sakupljeni u grozd.

---

Koristi se list,biljka u cvatu i naročito krtola .Sadrži napelin,ankontin u dozama od 0,20 do 3 %.

---

Koristi se za lečenje reumatizma,podgare,migrene,živčanih groznica,neuraglije ..

---

Hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

---

Biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .

---

Za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

---

hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.

---

Djurdjevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste.
Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava.
Ðurdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraca od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. Koristi se u službenoj medicini za lecenje srcanih bolesti, regulise rad srca, jaca ga, ublažava grceve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišcivanja. Ipak, zahvaljujuci brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. . Dejstvo se pokazuje u pojacanom izlucivanju mokrace, narocito kod srcanih bolesnika nervoznog stanja. Za lecenje srcanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz cešce mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jace deluje.

---

Biljka je Otrovna - OPREZNO ....Znaci trovanja su jak proliv, povracanje, opsta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov -- kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku! ... ,

---

Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .

---

Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren

---

U Nemackoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se caj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lecenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuce sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

---

---

---

Glog je vecinom srednje velicine. Na pogodnim staništima uspeva i kao cvorasto, razgranjeno drvo visine i do 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivo-pepeljaste boje s granama na kojima je rasporedjeno trnje dužine do 1 1/2 cm. Listovi su trokrpasti i peterokrpasti, s donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a s gomje strane tamnozeleni i sjajni. Nalikuju listovima hrasta, samo što su znatno manji. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice s dugim i kracim peteljkama. Snažno mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazriju, u kasno leto .

---

Glog se cesto nalazi na rubovima niskih belogoricnih i crnogoricnih šuma, a veoma cesto raste u šikarama te uz ograde i živice.

---

Za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama, listovi i plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi sakupljaju se u prolece. Cvetovi i cvetni vršci sabiru se samo s grmova koji su u punom pocetnom cvatu. Suše se u tankom sloju pri cemu je potrebno paziti da ne promene boju. Listovi se beru nakon cvatnje. Plodovi se beru nakon dozrevanja; suše se najpre u hladu, da uvenu, a nakon toga dosuše se na toploj peci

---

Drži se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog jaca i regulira rad srca. Osim toga, glog je izvanredan regulator krvnog pritiska, pri cemu ne samo da snizuje povišeni krvni pritisk, nego povisuje preniski krvni pritisak u oslabljenog srcanog mišica. Dobar je u lecenju oštecenog srcanog mišica u starosti, kod upale srcanog mišica, u lecenju zakrecenja krvnih žila i angine pectoris. Glog deluje na smirenje živcanog sistema.

Raste po toplim vlažnim predilima.

---

Višegodišnja zeljasta biljka do 30 cm .visine ,.Iz krtole izbijaju pravo nekoliko listova sa dve bele uzdužne crte i svetlim srednjim delom.Cvet je bledo-ljubičast ,prošaran s tamnim žilicama.Plodnik je sa tri drške narandžasto-crvene žiga.

---

Upotrebljava se žigovi,ubrani posle jutarnje rose.

---

Deluje blago-umirujuće na nervni sistem i poseduje diuretična svojstva.U narodnoj medicini upotrebljava se za umirenje živaca,boljeg sna,protiv bolova u stomaku i crevima ,i koristi se kao začin.

---

U većoj meri je otrovan ,pa se preporučuje kupovati kao gotov proizvod .

---

Raste oko naselja po bunjištima i zapuštenim mestima.
[Jednogodišnja biljka ,sa snažnim razgranatim golim,sočnim i šupljim stablom,visoka do jedan metar.List na drugoj dršci je krupan,po obodu duboko urezan,tamno zelene boje.Cvet je levkastocevast,krupan i beo.Plod je bodljikava čaura,veličine oraha.Kad sazri,čaura pukne na četiri dela.Seme je crno i ravno i OTROVNO.
Koristi se list.
Deluje umirujuće ,preporučuje se kod velikog kašlja,astme ,protiv noćnog straha,epilepsije ,paralize ,histeričnih napada i dr
Ne sme se koristiti na svoju ruku i zato se preporučuje koristiti gotov proizvod.

---

raste u prirodi uz rubove šuma i na čistinama. Pripada grupi visokih cvetnica i može da naraste u visinu do 150 cm. Cvetne stapke su prekrivene zvonastim cvetovima koji su prošarani u sredini, u bašte donose malo šumskog ugođaja. Koristi se i kao rezani cvet, veoma dekorativan. Samonikle biljke su obično crveno-ružičaste boje, ali danas postoje mnoge hibridne vrste u raznim kombinacijama boja. Tako imamo žuto-bele, žute, ružičaste i tamno-crvene boje ovog cveta.

---

Koristi se listovi biljke brani za cvetanja.

---

Veoma važan lek za srce .Zbog velike otrovnosti biljku ne treba koristiti u naodnoj medicini .Kupovati samo gotove farmaceutske proizvode od ove biljke .